Hvala.
Dobro je što ne pominjete članove porodica, što reče ovaj iz vaše poslaničke grupe.
Gospodine Mrdiću, nemate pravo na repliku. Možete po amandmanu. Ne.
Idemo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranka slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Reč ima Verica Milanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Predloženim amandmanom na član 4. ovog zakona uvodi se pravilo da se procena značajne pregovaračke moći vrši u skladu sa kriterijumima iz direktive EU, pri čemu se posebno uzima u obzir relativni odnos ekonomskih snaga stranaka, a ne isključivo unapred određeni pragovi prihoda. Na taj način obezbeđuje se usklađivanje sa fleksibilnim pristupom EU, ali i otklanja preterano mehanička primena postojećeg modela. Zahvaljujem.

Hvala.
Svaka vam čast još jednom.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Miloš Parandilović.
Izvolite.

Ne pominje, gospođo Brnabić, niko članove vaše porodice u kontekstu njihovog privatnog života, a posebno ne da pravi monstruozne konstrukcije. Mi pominjemo vaše članove porodice kada su upleteni u kriminal. To je razlika. Vi kada nađete bilo kog člana naše porodice koji ima firmu, pere novac, sarađuje sa državom, dobija tendere, vi pomenite. Nemojte da mislite da vas štiti to što ste ti i brat napravili porodični biznis u Srbiji pod pokroviteljstvom SNS i Vlade Srbije i sada neće niko da vas pominje. Kukate kada vam neko kaže da ste

31/2 TĐ/MO

kriminalna hobotnica. Nego šta ste? Šta ste drugo za ime Boga? Porodične biznise ste napravili u okviru Vlade Srbije i sada nemojte da nas dirate, nemojte da nas pominjete, majke ti, ma nemoj pričati.

Obesmisli ste ovu državu. Jel zna ministarka trgovine kakvo meso jedu građani Srbije i odakle je to meso i koliko je godina staro? Zašto niko u Evropi ne uvozi to meso, samo vi? Jel postoji neki kriterijum ovde u ovoj zemlji ili narod može da jede štagod, a bitno je da se vi obogatite.

Isti taj narod može radi na selu, ali ćete cenu da diktirate vi, pa će vaš izvoznički, ne samo uvoznički lobi… Vi ste smislili izvoznički lobi. Vi morate da izvezete sve što srpski seljak proizvede. Vi držite sve hladnjače po Srbiji. Vi određujete cenu maline, da se ugrade kumovi, prijatelji i da taj proizvođač zaradi manje nego vi, koji sa tim veze nemate. Naplaćujete tuđu muku i znoj, i to sopstvenog stanovništva i hoćete da vas neko štedi. Čega? Ako vam je muka, ako ste se umorili siđite sa vlasti, pa to ovaj narod jedva čeka. Ne, nego crpite dušu i finansijski do poslednjeg momenta celu državu.

Reč ima ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.
Zaista kada slušam ovako nešto, onda se pitam da li živimo u istoj državi. Ja sam i prošli put, kada sam bio ovde u ovom narodnom domu, pokazao neke stvari šta je Vlada uradila konkretno i tokom ovog mandata. Naravno da je rađeno i ranije. Apsolutno se radi o širenju dezinformacija koje, hajde da kažem, mogu i da izazovu paniku kod naših građana.
Apsolutno naši građani mogu da budu spokojni što se tiče naših namirnica. One su zaista među najkvalitetnijima i u Evropi i u svetu, a to pokazuje kada dođu i strani turisti u državu Srbiju, prvo čime se oduševe je naša gostoprimljivost, gostoljubivost, naša hrana i sve ono što Srbija nudi. Zar mislite da bi Srbija bila jedna od retkih zemalja koja mnogo više izvozi prehrambene proizvode nego što uvozi u zemlju. Ta naša hrana kada ide u izvoz prolazi veoma rigorozne kontrole i ne pokazuje nijedan indikator da naša hrana, sem pojedinačnih slučajeva, to se dešava u svakoj državi, ali mi smo otišli korak dalje.
Ova Vlada se prva obračunala, evo ovde možete videti, pokazao sam i prošli put, ali očigledno treba pokazivati više puta. Mi smo prvi koji smo napravili ovako nešto gde smo stavili da proizvodi koji nisu 100% mlečni, koji u sebi sadrže palmino ulje, biljna ulja, završavaju na tržištu, pa onda trgovinski lanci moraju da stave posebne vitrine, posebne rashladne uređaje i da stave ovako ovaj ružan znak, gde piše – nije 100% mlečni proizvod, sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja.
Verujte mi, pošto puno i putujem, pitaju me kako smo to uradili, kakve su reakcije. Zaista dobijamo pohvale od ljudi, dobijam lično ja, koji nisu naši politički istomišljenici, ali kažu – zaista ovo što ste uradili, svaka čast. Direktor jednog trgovinskog lanca me je nazvao posle nekoliko dana, pošto se znamo, kaže – vidi, nama zbog pet-šest proizvoda, koje uvozimo, da ovako nešto stavljamo ružno, najbolje da ukinemo te proizvode. Samo da vam kažem da jedan kilogram sira, do pojave ovoga, se prodavao kao sir pod nazivom „kačkavalj“, a u sebi je sadržao pola kilograma palmine masti.
Sad ćete vi reći zašto to niste uradili. Mi smo to prvi uradili. Prvi smo uradili. Tehnologije napreduju. Svaki dan se šire falsifikati. Svaki dan se neko nešto seti šta da uradi. Propisali smo, istovremeno, nakon toga otišli smo korak dalje. E, ovo je nešto najlepše što možete videti. Pogledajte ovo, naše boje, naše
31/3 TĐ/MO
zastave, gde piše – 100% iz Srbije. I sad smo već u razgovorima sa lancima, sa proizvođačima zato što moraju da prilagode ambalažu koju će imati pravo da stave. Ko će imati pravo? Samo na ono što je 100% proizvedeno u Srbiji. On će moći da stavi i naši građani će biti sigurni da onda konzumiraju namirnice koje su proizvedene od naših sirovina. Naravno, mi njima nećemo zabraniti da kupe inostrano, niti na to imamo pravo, niti nam pada na pamet, ali neka svako bira. Mi nismo ovo izmislili. To su radili neki drugi. Dve nedelje posle nas ovo je uradila Slovenija, zemlja EU, a uvek se prozivamo da smo ne znam ni ja šta.
Druga stvar, istovremeno smo promenili veličinu fonta slova zbog naših građana. Ja konkretno nosim naočare. Neće više biti veličina najmanjih slova dva milimetra, što je nekad neko drugi doneo, nego će biti pet milimetara minimalna veličina slova. Jasno mora da piše, pogotovo za meso. Mora da piše krupno zemlja porekla, odakle dolazi, a što se tiče mesa, samo da znate, za vašu informaciju, već više od osam meseci ne uvozimo uopšte sveže meso. Ne sprečavamo mi trgovinu itd., ali što se tiče trgovine ne možemo da zabranimo. Granica je dvosmerna ulica, i sa jedne i sa druge strane ide. Jedino što se uvozi je zamrznuto meso za prerađevine, kao što rade sve druge zemlje u svetu, to isto radi naš prehrambeni sektor.
Šta hoćete da uradimo? Da ugasimo prehrambeni sektor? Kada ugasimo prehrambeni sektor gde će ljudi da rade, gde će da odu ti radnici? Moraju biti konkurentni sa drugim državama. Ko je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU? Očekivali smo da ćemo biti član EU mnogo ranije, ali to se nije desilo i mi sada imamo ozbiljnu konkurenciju. Znate li samo koliko hiljada radnika radi u našem prehrambenom lancu i sektoru? Prema tome, zaista se ova vlada trudi i bori se svaki dan i donosimo neke stvari, pratimo savremene tokove.
32/1 AL/LjL 16.15–16.25
Tako da što se tiče zaista naše hrane, nema potrebe da više govorim, uradili smo, ja sam to već više puta govorio u Narodnoj skupštini, na stotine hiljada analiza, vratili smo na stotine pošiljaka. Ne prođe nedelja da neko ne bude ne samo priveden nego i uhapšen. Preko 100 tona mesa je uklonjeno. Znači, obračunavamo se svaki dan sa tim stvarima.
Ali, nemojte misliti da je to sad kod nas drastično. Kada se uporedimo sa drugim zemljama, mi smo u evropskom vrhu što se tiče kontrole bezbednosti hrane i naši građani zaista treba da budu spokojni, ali to i sami znaju, tako da sam siguran da u ovakve priče neće poverovati.
Da li pojedinačnih slučajeva ima – ima. Hvala.

Hvala vam.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima Miloš Parandilović. Izvolite.

Nemate vi potrebu, ministre, meni bilo šta da objašnjavate, meni je ovde sve jasno. Objasnite vi ovim mlekarima što prosipaju mleko kako je njima dobro samo što oni to ne vide. Objasnite to njima. Meni je ovde sve jasno, da ste vi napravili kriminalnu hobotnicu koja je uhapsila srpsku poljoprivredu i temeljno je razvaljuje.

Ovde jedino dobro posluju novokomponovani poljoprivrednici koji kupuju hektare i hektare i koji su bliski režimu, neki i funkcioneri režima po Vojvodini, traže radnike, plaćaju i često dovode stranačke aktiviste da im obrađuju i postaju preko noći poljoprivrednici, odnosno peru novac. To vi objasnite poljoprivrednicima koji štrajkuju. Meni je sve ovde jasno.

Kaže da nije drastično kako je u drugim zemljama, tako reče ministar. Ja ne znam sa kojom se zemljom poredite? U Evropi toga nema sigurno. Šta se dešava u Azerbejdžanu i Kuvajtu, ja to ne znam.

Kaže – nije mnogo staro meso. Malo je tri, četiri ili pet godina nego treba 30 godina da bude staro. Jel znate vi da to meso iz Argentine i Brazila koje uvozite od milošte narod u Srbiji naziva "Tutankamonovi odresci"? Mi ne znamo šta jedemo, niti kakve kontrole ima ovde, "100 posto iz Srbije".

Ja ne kažem da ste vi krivi, vi ste tu došli, vi ste krivi samo što ste pristali da budete ministar u Vladi u kojoj se ništa ne pitate, pa čak ni u svom ministarstvu. To je vaša krivica. A za stanje u poljoprivredi ste ponajmanje vi krivi. Takav je ambijent ovde Aleksandar Vučić napravio da razvaljuje srpsku poljoprivredu. Zašto? Ja ne znam. Neko će valjda znati. Ne samo što razvaljuje poljoprivredu, Vučić razvaljuje sve čega se dotakne. Nema šta da je pipnuo SNS i Vučić a da nije razvalio. Nešto se opire manje, nešto više, poljoprivreda je slaba tačka i nju gazi dušmanski. Zato vam narod prosipa mleko, odnosno poljoprivrednici. Njima vi objašnjavajte što je ovde skuplji… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Ministar Dragan Glamočić ima reč. Izvolite.

Nažalost, pre neki dan kad sam objašnjavao u Narodnoj skupštini verovatno da niste bili ovde. Pošto ovaj narod plaća sve narodne poslanike, mislim da je odgovorno i elementarna stvar da se bude prisutan, ali nije problem. Inače, ja sam profesor po zanimanju pa mi nije problem neke lekcije da ponovim, ali prvenstveno se obraćam našim građanima.
32/2 AL/LjL
Prvo bih krenuo od budžeta. Ovo je budžet Republike Srbije. Pogledajte ovde ovo crvenim – 7,2% od nacionalnog budžeta iznosi. Da li sam ja kao ministar voleo da bude 10? Bih, apsolutno, ali kome da uzmemo od 100%? Da li da uzmemo penzionerima, lekarima, profesorima, bilo kome drugom?
Pogledajte ovde uporedo, možete videti koliki su budžetu u susednim državama. Pogledajte Crnu Goru, ispod 2% učestvuje u budžetu. Pogledajte Bosnu i Hercegovinu, nešto malo preko 2%. Jedino Republika Srpska ima blizu 3%. Pogledajte Severnu Makedoniju – 2,5%. Sad ćete vi reći da to nisu baš najrazvijenije zemlje. Evo, pogledajte nacionalni budžet, da se uporedimo malo sa zemljama EU. Crveno opet je Srbija – 7,2. Pričam o nacionalnom budžetu, ne o onome što oni dobijaju iz zajedničkog budžeta EU, što vi često koristite taj podatak pa zbunjujete građane Srbije sa tim podatkom. I Srbija će imati taj deo kad postane punopravni član.
Ali, ono što izdvajaju države iz nacionalnog budžeta, jedna Slovenija izdvaja negde oko 3%, jedna Hrvatska negde oko 2,5%, Nemačka 1,5%, Austrija 2,23%, vidite. To je ono što država čini za poljoprivredu.
Naravno da bi mi voleli, i ja kao resorni ministar, da damo više, ali uvek se postavlja pitanje, kao i majka prema deci, prema svoj deci se mora jednako. Ako se jednom detetu da, drugom mora da se uzme. Prema tome, veoma je teško.
Poljoprivreda je zaista poštovana u ovoj državi, ali, teška su vremena. To se pokazalo u ovom momentu, kada druge zemlje imaju problema, u Srbiji nemamo problem. Ide setva, imamo đubriva, imamo sve. Malo pre sam baš odgovarao na pitanja oko đubriva. Mi imamo NPK đubriva koja su ključna do kraja godine. Azotna đubriva, iako se vodi rat i upravo se uvoze iz država gde se to dešava, nama neće trebati do početka naredne godine. Do tad se nadam da će se svetska situacija smiriti. I ako se ne bude smirila, radimo na tome, vodimo pregovore. Imamo mi prijatelje među državama i na istoku i na zapadu da obezbedimo naše poljoprivrednike i za narednu setvu. Idemo korak dalje.
Međutim, što se tiče toga nije pitanje samo što smo mi izdvojili pare, stalno ide priča kako mi nemamo uspeha. Pogledajte najnovije podatke. Ovo vam je broj goveda o kojima se stalno spekuliše i priča. Rekli ste – krizu. Pogledajte ovo, situacija 2020. godine, imali smo 240 hiljada, tad je bio maksimum. Nakon toga nastupa kriza, jednostavno ljudi u jednom momentu, pogotovo u sektoru mlekarstva, svaki dan se zahteva da se muze krava, i ujutru i uveče, onaj ko ima kvalitetnije krave i tri puta i ljudi jednostavno beže iz tog posla. Svi žele da rade nešto, ako je moguće, sa telefonom, IT, itd.
Adekvatnim podsticajima, ono što sam ja rekao, ako imamo najveće u svetu u ovom sektoru, mi smo polako zainteresovali ljude da se vraćaju. I to pokazuje broj, pogledajte ovaj crveni deo – 245 hiljada, znači, vratili smo se sa 220 hiljada, 25 hiljada priplodnih krava imamo više 2025. godine na kraju, nego što smo imali u ovom piku. To su rezultati odgovorne politike.
A što se tiče cene mleka, da bi samo građani razumeli, znači, ja sam naveo paralelu, i to sam prošli put pokazivao. Znači, vidite ovako – u ovom grafikonu vidite cenu, poređenje sam napravio namerno između Srbije i Bavarske, u razvijenoj Nemačkoj, i dole možete videti plavom bojom cenu u Srbiji i zelenom u Bavarskoj. Međutim, ono što proizvođači u Srbiji imaju: imaju podsticaje 19 dinara po litri mleka, 55 hiljada po priplodnoj kravi, imaju 100 hiljada za junicu. Kada se to prevede na mleko to je plus oko 30 dinara. E, onda proizvođači mleka, vidite ima ovu crvenu liniju.
32/3 AL/LjL
Pogledajte kolika je razlika u ceni. Da li su zadovoljno proizvođači nisu jer nekada su imali malo nešto više, ali nemojte zaboraviti da cena mleka u Evropi je trenutno na istorijskom minimumu, i od toga se prave politički poeni, pravi se nezadovoljstvo među proizvođačima i pravi se, što kaže ovaj, pokušava se da se jednostavno napravi nemir, da se pravi raskol u Srbiji.
Evo, sad, izvinjavam se, samo hoću da nađem još jedan grafikon.
(Miloš Parandilović: Nemoj, molim te.)
Ne, pa ne vredi. Ovako je najlakše da vam objasnim. Pogledajte ovo. Mislim, ovako je najslikovitije da vide građani šta je istina. pogledajte ovo. Ovo vam je cena mleka u Evropi zadnjih šest godina. Pogledajte gore grafikone. Ovo vam je cena što je bila od 2022. do 2025. Pogledajte gde je, evo ovako ću vam zaokružiti, vidite gde je ove godine cena mleka. Dvadeset centi trenutno je u Evropi cena mleka na spoljnom tržištu gde su viškovi. Pa ne možete očekivati da budemo konkurenti i sve, da ne dođe ovde do malog para cena. Ja verujem da znate da smo prešli na tržišnu ekonomiju pre više od, ja mislim, koliko već ima, 30-40 godina. Ne možemo se vraćati više ne regulisano tržište, da mi određujemo cene itd. Određuje tržište kao u celom svetu. Tako da je ovo istina.
Što se tiče ovog uvoza, priče oko Argentine i oko Brazila, ne znam gde ste to pročitali, gde ste to videli, ali mi apsolutno ne uvozimo meso iz tih zemalja. Tek je sada Evropa potpisala sporazum sa zemljama Merkusura i definisala sve, ali Srbija ne uvozi meso iz Južne Amerike. Tako da, naši građani što se toga tiče, mogu da budu apsolutno mirni i sigurni u bezbednost naše hrane i svega što konzumiramo.