Gospođa Verica Milanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću postaviti dva poslanička pitanja.

Prvo poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu privrede Republike Srbije i ministarki Andrijani Mesarović – da li je od strane kompanije "Leoni grup" obaveštena o planovima otpuštanja radnika iz "Leonija" iz Kraljeva, da li su vam najavili odlazak iz Srbije ili ste sa istom činjenicom upoznati na drugi način i da li imate predlog rešenja odnosno mera za zbrinjavanje radnika koji su ostali bez posla, koji će u narednom periodu ostati bez posla, kako usled otpuštanja kompanije "Leoni", tako i usled otpuštanja svih ostalih kompanija inostrano subvencionisanih investitora?

Zaposleni iz ove kompanije su nas obavestili da je juče 50 radnika dobilo otkaz, da je spremno još 200 otkaza u ovoj firmi u Kraljevu i da im je nezvanično saopšteno da ova firma napušta Srbiju. Ono što im je dato kao obrazloženje jeste da jedna linija, sada već dve, moraju da se gase, da se iz Kraljeva prebace za Prokuplje, zato što se "Leoni" Prokuplje nalazi u izuzetno teškoj situaciji i da bi ostalo Prokuplje, moraju se gasiti linije u Kraljevu. Ako tome dodamo da je prošle godine 1.900 zaposlenih ostalo bez posla u Nišu, zbog gašenja "Leonija" u Nišu, strah Kraljevčana je više nego opravdan.

Subvencionisanje stranih kompanija koje je ovaj režim stimulisao i time gasio domaću privredu, sada dolazi na naplatu. Ove firme ili drastično smanjuju kapacitete proizvodnje i otpuštaju radnike ili polako napuštaju Srbiju, tako da je realno i zahteva odgovornost ove vlasti da smisli i predloži mere i rešenja za zbrinjavanje svih ovih ljudi.

Merama koje ste preduzimali, gašenjem privrednog ambijenta u Kraljevu, Kraljevo je, nažalost, postalo jedan od najsiromašnijih gradova u Srbiji. Prošlog meseca smo imali otpuštanje 300 radnika iz nekada izuzetno uspešne firme "GIR".

Što se drugog pitanja tiče, upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ministarki Aleksandri Sofronijević, a ono glasi – Kada će biti završeni radovi na izgradnji svih zgrada predviđenih u okviru Urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Kraljevu, da li su sproveli kontrolu do sada izvedenih radova i da li su pokrenuti postupci utvrđivanja odgovornosti za nerad i dovođenja građana u opasnost?

Prošle nedelje državni sekretar Ministarstva građevinarstva Goran Kanjevac i šef Odseka za upravljanje projektima Svetlana Sekulić, posetili su grad Kraljevo i zajedno sa gradonačelnikom grada Kraljeva obišli projekat Urbane regeneracije izgradnje zgrada oštećenih posle zemljotresa u Kraljevu.

Ja moram da napomenem da je zemljotres u Kraljevu bio novembra 2010. godine. Nakon 16 godina jedna zgrada je završena, druga je u postupku izgradnje i čeka se infrastrukturno priključenje na instalacije. Moram da naglasim da je ona prethodna zgrada koja je završena dve godine čekala priključenje na infrastrukturne instalacije a ostale dve zgrade koje trebaju da budu takođe izgrađene u sklopu ovog projekta, njihov

4/2 GD/LjL

početak izgradnje i njihov završetak radova se ne spominje. Za sve to vreme građani čiji su stanovi oštećeni žive u ovim objektima i svakodnevno rizikuju živote, i svoje i svojih porodica.

Umesto da državni sekretar i ostali pokrenu postupke odgovornosti zašto se ove zgrade ne završavaju, mi smo imali prošle nedelje defilovanje po Kraljevu, pričanje gluposti i isticanje da se u Kraljevu gradi, i to ne samo da se gradi, nego da se gradi po savremenim standardima i normama arhitektonskog projektovanja.

Zašto se, gospodo, rugate građanima Kraljeva? Zašto to radite? Ako mogu sredstva da se izdvoje za EKSPO, ako može kontrola radova na svakodnevnom nivou da se sprovodi na ovom projektu, uz prisustvo predsednika države, ministra finansija i sve ostale elite, zašto građani Kraljeva 16 godina ne mogu da dobiju rešenje za svoje probleme? Ne da 16 godina nisu dobili, nego se uopšte ne može naslutiti kada će njihovi problemi biti rešeni. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Gospodin Robert Kozma ima reč. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Imam pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandru Sofronijević i za direktora "Puteva Srbije" Zorana Drobnjaka – Da li ste svesni da je prelazak preko Pančevačkog mosta izvor svakodnevnog stresa i frustracije za stotine hiljada građana koji su primorani da ga koriste? Koliko godina još vašeg javašluka je potrebno da se opametite i da hitno rekonstruišete drumske saobraćajnice preko "Pančevca"?

Pančevački most je na upotrebi za oko 120 hiljada Beograđana koji žive na levoj obali Dunava i za sve građane Pančeva. Dnevno preko mosta pređe oko 100 hiljada automobila, autobusa i kamiona, kao i između 50 i 80 vozova.

U popodnevnom saobraćajnom špicu gotovo šest hiljada vozila pređe preko Pančevačkog mosta. Svi građani dok prelaze most pitaju se da li je bezbedno i zašto je most u ovako katastrofalnom stanju, a ukoliko prelaze automobilom imaju poprilično vremena da o tome i razmisle jer prelazak preko mosta za vreme špica traje i oko trideset minuta zbog nepodnošljivih saobraćajnih gužvi.

Pančevački most i saobraćajnice oko njega pristupne, predstavljaju jedan od glavnih uskih grla beogradskog saobraćaja i izvor katastrofalnih saobraćajnih gužvi oko „Pančevca“ i u gotovo celom Beogradu.

U proseku stanovnik Krnjače, Koteža, Borče ili Ovče koji radi u centralnom delu Beograda dnevno provede 50-60 minuta zaglavljen u saobraćajnoj gužvi na „Pančevcu“. To je na mesečnom nivou gotovo dva radna dana, a na godišnjem nivou to je gotovo cela jedna nedelja na kojem su zaglavljeni na saobraćajnom mostu preko „Pančevca“. To vreme mogli su da iskoriste produktivnije, mogli su da uživaju sa svojom familijom, mogli su sve nešto drugo da rade, ali ne, zbog vašeg javašluka oni to vreme provedu u stresu, u anksioznosti, u frustraciji, u nervozi i pitanju da li je most bezbedan.

Prelazak preko mosta ne sme da bude bezbednosni rulet i stoga postavljam dodatna pitanja ministarki i direktoru „Puteva Srbije“ – kada je planirano da se uradi rekonstrukcija drumskih saobraćajnica na „Pančevcu“, kao i pristupnih saobraćajnica mostu, da li će rekonstrukcija uključivati izgradnji bezbednih i uptorebljivih pešačko-biciklističkih staza preko „Pančevca“ i, još važnije, kako planirate da radite faznu rekonstrukciju sa katastrofalnom beogradskom vlašću, a da ne zagorčate dodatno život svim Beograđanima i ne napravite saobraćajnu gužvu od Zrenjanina do Šumadije?

4/3 GD/LjL

Postaviću i dodatna pitanja nadležnoj ministarki građevinarstva, kao i generalnom direktoru „Infrastruktura železnice Srbije“ Zoranu Jeftiću. Građani Srbije su se sa razlogom uznemirili početkom aprila meseca, kada je u roku od tri dana dva puta došlo do iskliznuća vozova na rekonstruisanim prugama kod Subotice na putu ka Segedinu i od puta od Bačke Topole ka Beogradu.

5/1 TĐ/JG 10.40 – 10.50

Prvi primer, voz pun putnika je iskočio iz šina na relaciji Subotica–Segedin 2. aprila. Do nezgode nezvanično je došlo zbog kvara na skretnici. Po svedočenju putnika, kažu – u pitanju je kvar na skretnici, nismo išli pravim kolosekom, svi smo se uplašili. Podsećam da je cena renoviranja pruge bila 85.000.000 do 100.000.000 evra samo sa naše strane.

Drugi primer, 5. april, putnički voz Inter Regio je krenuo iz Bačke Topole ujutru u devet časova i iskočio je već kod Lovćenca. Nezvanično, radilo se o grešci mašinovođe koji nije postupio po naredbi iz telekomande. Podsetiću da je vrednost ove pruge bila 1.500.000.000 evra.

Dodatna pitanju – šta su zvanični razlozi iskliznuća voza na pruzi Subotica–Segedin i voza na pruzi Beograd–Subotica–Beograd? Ako je na jednoj pruzi uzrok iskliznuća bio ljudski faktor, a na drugom kvar na skretnici, šta ste učinili u protokolu bezbednosti i u protokolu postupanja da ne dođe ponovo do ovakvih grešaka?

Građanin kada kupi kartu da bi se prevezao vozom ne želi da, kada sedne u voz, razmišlja da li će sigurno stići na destinaciju na koju se uputio. Zbog toga je preko potrebno da se razrešimo vašeg javašluka i korupcije, jer nas i skupo košta i životno ugrožava. Hvala vam.

Reč ima gospodin Marko Milošević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani građani, poštovane koleginice i kolege, voleo bih da postavim pitanje ministru prosvete. Da li bi razmotrio zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja nekoliko od navedenih predloga, a koji se tiču ocenjivanja, odnosno revizije ocenjivanja lektire, veronauke i građanskog vaspitavanja i predmeta? Voleo bih da svaki od njih pojedinačno obrazložim na sledeći način.

U prvom redu, kada je u pitanju ocenjivanje, mislim da bi bilo korisno da se razmotri pitanje pomeranja opisnog ocenjivanja do četvrtog razreda zato što deca najčešće, kada krenu u školu i kada se prvi put sretnu sa ocenjivanjem zbog pritiska njihovih roditelja da moraju da budu što uspešniji u školi, počinju da sopstvenu vrednost poistovećuju sa uspehom u školi, što kod njih stvara nelagodu, stres, stvara jedan animozitet prema školi, a to je neprihvatljivo zato što je škola upravo prva institucija društva sa kojom se deca sreću i prva sredina u kojoj se sreću sa socijalizacijom. Te mislim da bismo mogli da se ugledamo u tom smislu na zakonska rešenja kao što su u Finskoj.

Mi imamo inače, kao narod, naviku da upoređujemo sebe sa razvijenijim državama u svetu, ne uzimajući u obzir da oni imaju drugačije predispozicije od nas što finansijske, što geopolitičke, ali barem kada je prosveta u pitanju rezultati isključivo i samo zavise od zakonodavstva, koliko je ono adekvatno efikasno napisano. U tom smislu, mislim da bi se na taj način rasteretili i roditelji i deca, a i da bi na taj način deca imala prirodniji osećaj prema učenju i uopšte deca su po svojoj prirodi znatiželjna i ne bi trebalo od škole praviti kuluk. Opšte je poznata stvar svima nama, koji smo išli u školu i onim kolegama koji imaju decu, da se škola poistovećuje sa nečim što je naporno, neprijatno i da je mesto na koje baš ne idu drage volje.

Što se tiče predmeta, interesuje me da li bi Ministarstvo uzelo u razmatranje potencijalno smanjenje obima gradiva iz određenih predmeta, koji neće kasnije u životu građanima previše mnogo značiti u svakodnevnom životu kada postanu radno sposobni, a umesto njih nezavisno od toga, nije važno na koji način i kako bi se formulisala znanja, ali kroz ne izborne predmete, nego obavezne predmete da stiču neophodna znanja koja bi se ticala funkcionisanja tržišta, funkcionisanja državnog

5/2 TĐ/JG

sistema, izbornog, odgovornosti i ljudskih prava zato što su ovo pitanja koja se tiču svakodnevnog života svakog čoveka, bez obzira na to na koju se profesiju odlučio, bez obzira na to da li je završio samo srednju školu ili je upisao i fakultet ili je kasnije postao master akademik ili doktor nauka.

Sa tim u vezi i jeste pitanje veronauke i građanskog vaspitanja. Građansko vaspitanje jeste uvedeno kao predmet sa namerom da se upravo ova pitanja iz tog tzv. građanskog korpusa pitanja socijalnog života predaju deci, ali ono što je prvi problem jeste da je ono izborni predmet, ne obavezni, znači ne pohađaju ga sva deca. Drugi problem jeste što u praksi deca najčešće... Govorim iz svog iskustva, nisam toliko davno završio školu, na tim predmetima to najčešće budu neke slobodne aktivnosti koje nisu usmerene uopšte ka tome, ka izgradnji građanske svesti kod građana.

I jedan od, takođe, bitnih problema jeste ta međusobna isključivost jednog od ta dva izborna predmeta – veronauke i građanskog vaspitanja. Postavlja se pitanje – zašto je ili-ili? Zašto onaj ko je vaspitan da bude vernik se odriče sticanja znanja iz građanskog vaspitanja i obratno? Zašto deca koja bi imala afinitete, interesovanja da uče to čemu ih uči građansko vaspitanje bi morala odmah da se odreknu veronauke?

Konačno pitanje jeste ono koje se tiče revizije lektire. Mislim da je trenutno stanje, bez namere da vređam bilo koga, to je inače rešenje koje je staro nekoliko desetina godina, trenutna lektira u srednjim školama je čist intelektualni snobizam zato što je preambiciozno očekivati od dece da obrađuju dela kao što su, recimo, „Zloin i kazna“ ili „Ana Karenjina“. Prvo, radi se o nečemu čiji je socijalni kontekst već odavno u tom smislu prevaziđen, a i ne samo što je prevaziđen kontekst, nego se postavlja i pitanje zrelosti dece u tom uzrastu da razumeju toliko apstraktne koncepte, a uz predlog da bi vrlo adekvatna zamena, ne svim tim knjigama, naravno, ali da bi možda trebalo početi razmišljati u tom pravcu. Zašto, recimo, ne bi knjiga, kao što je „Životinjska farma“ Džordža Orvela bila deo lektire, što se mene tiče, već u 8. razredu, ako je to mnogo rano, onda u srednjoj školi? Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima general Mitar Kovač.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane dame, poštovana gospodo, imam dva pitanja za Vladu. Prvo pitanje. Znamo šta je sve učinjeno povodom Briselskog sporazuma, prvog Ohridskog, drugog Briselskog, da su ugroženi srpski nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji. Mislim da je krajnje vreme da Vlada sačini program kako dalje i da u okviru tog programa definišu se interresorni odgovori na to ključno pitanje. Ne može se ćutanjem dostići nacionalno poželjno rešenje.

Drugo pitanje se odnosi na odnos Republike Srbije prema EU. Pre svega, mi vidimo da EU postaje sve više militantna, vojna organizacija, da se javno od čelnika EU ili država koje vode EU iznose planovi za neki projektovani rat 2029-2030. godine, da se u skladu sa tim ulažu enormna finansijska sredstva za razvoj novih borbenih sistema, za izgradnju fabrika, kao i za formiranje i jačanje vojski i sve više se govori o uvođenju i služenju vojnog roka u državama koje su pripadnice NATO pakta. Govori se o toj budućoj evropskoj vojsci. Da li mi želimo ulaskom u EU da budemo deo te evropske vojske, da jurišamo i da se spremamo za neki rat na istoku Evrope? Da li nakon sporazuma Nemačke sa Ukrajinom, strateškog sporazuma koji zadire upravo u budućnost Evrope u smislu njene militarizacije i planiranje rata, želimo da budemo deo takve Evrope gde Nemačka ima ponovo vodeću ulogu, nakon jednog veka i izazvana dva svetska rata da gledamo otvorenih očiju kako se sprema novi evropski rat? Mislim da takva EU nije

5/3 TĐ/JG

strateški interes niti Srbije, niti srpskog naroda. Postavlja se ozbiljno pitanje da je neophodno uraditi novu bezbednosnu procenu kako dalje Srbija da se strateški pozicionira i da se u skladu sa nadležnostima Vlade informiše i Skupština o zaključcima te nove bezbednosne procene. Toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Rokvić.
Izvolite.
6/1 AL/IR 10.50 – 11.00

Hvala.

Prvo pitanje bih u ime građana Srbije postavila čoveku koji već godinu dana ničim izazvan honorarno igra ulogu predsednika Vlade. Da li vas je barem malo sramota nakon monstruozne izjave vašeg ministra da policija ima pravo da ubije mlade ljude na ulicama? Da li vas je sramota što niste našli za shodno ni da tog čoveka smenite, niti da se izvinite u njegovo ime? Naprotiv, vi ste ga u emisijama branili i nalazili izgovore za njegovu izjavu kao da vodite kriminalni klan, a ne Vladu Republike Srbije? Čak se i vaš vrhovni vođa izvinio, što mislim da je bio više vaš posao. Ali kako je moguće da vi kao predsednik Vlade i čovek odgovoran za rad ministara niste u stanju ni da zaštitite dostojanstvo funkcije koju obavljate? Pozdravljam jedino to što ste među retkima pokazali kako imate kičmu i niste hteli da se ponizite, nego ste pustili da to u vaše ime uradi Aleksandar Vučić, a vi ste iskusno prećutali.

E, sada mi recite da li je zvaničan stav vaše Vlade da ministri smeju jedan za drugim, jedan da preti smrću, a drugi da preti mrtvačkim sanducima kao da ste u reklami za pogrebno preduzeće?

I, evo, nakon godinu dana navodno vaše Vlade, moram da vas pitam – da li vam je i malo neprijatno od samog sebe kako ste onako se teatralno i pompezno pozivali na reči jednog Miloša Obrenovića u vašem ekspozeu ovde kada ste govorili? Pozvali ste se na čoveka koji bi se na vašem mestu među prvima pobunio protiv ovih ljudi. A šta ste vi uradili? Vi ste se za jednu vilu i za jedan milion evra prodali dahijama ovog vremena. Znate, mi već imamo jednog koji već godinama bezuspešno glumi Miloša Obrenovića, pa nam ne treba još jedan loš plagijat.

Sledeće pitanje imam za ministra koji je „mastermajnd“ ovog režima, najpoznatijeg falsifikatora doktorata na našim prostorima, koji kao Hudini pokušava, odnosno uspeva da sakrije i od građana Srbije kako finansijski zaista stojimo. Pa, ministre Mali, zašto ne priznate građanima Srbije da iza celog projekta IMT zapravo stojite vi i da je IMT samo pokazna vaša vežba kako se država prvo ubije, onda opljačka, a na kraju zabetonira? IMT je ugašen, a radnici su izbačeni, fabrika je pretvorena u groblje mehanizacije, a danas na tom mestu niče novi profit za SNS tajkune. Onde gde je nekada bila industrija danas dolaze „ABL Solvent“, dolazi preko 50 hiljada stanova, Macura i njegove kule od betona. Tačno onako kako je Miroslav Aleksić pre osam godina na istom ovom mestu upozoravao da će se dogoditi.

Dakle, kada ćete priznati građanima da ste vi politički guru cele operacije oko IMT – od gašenja fabrike preko prodaje imovine i paketa potraživanja povezanih sa IMT lokacijom društvu „ABL Solvent“, pa sve do današnjeg urbanističkog projekta kojim se Novi Beograd pretvara u još jedan investicioni bankomat? Da li ste vi taj koji je lično Davoru Macuri, čoveku koji je krenuo od menjačnice sa ulagačkim kapitalom od hiljadu dinara, otvorili vrata državne kase? Kako je moguće da u Srbiji čovek za samo par godina krene od menjačnice, a onda stigne do banke, stigne do 50 hiljada nekretnina, do IMT, a evo sada i lanca „Ideja“, „Roda“ i „Merkatora“? I vi hoćete da nas ubedite da je sve to samo plod tržišta, a ne plod vaše vlasti pod vašom palicom.

Ministre Mali, kada ćete priznati građanima Srbije da ste vi politički sponzor Davora Macure i da ste vi taj koji je odgovoran što je IMT prvo pao, pa su onda privilegovani za 50 miliona kupili imovinu vredniju od dve milijarde evra dok je javni interes misteriozno nestao?

Beogradu ste se već osvetili Savamalom, Beogradom na vodi, rušenjem Starog savskog mosta, rušenjem Hotela „Jugoslavija“. Jedva smo spasili Kalemegdan. Zar nije malo dosta?

6/2 AL/IR

I drugo pitanje – kako to da sve što u ovoj zemlji vredi na kraju završi u rukama istih ljudi bliskih vlasti? Zašto ne kažete narodu da ste vi taj sakriveni vlasnik „Madera Karera“, čovek koji vuče sve konce i koordiniše svim finansijskim tokovima u ovoj državi, od poslova Zvonka Veselinovića preko „Milenijum tima“ do „Konkord Vesta“?

I zapamtite, kada budete padali, a pašćete, biće to zbog vaše pohlepe, bahatosti, zbog samo malo ostanka na vlasti, prodaje teritorije Srbije i bolesnog uverenja da je Srbija vaš lični plen, a nije. Hvala.