Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv što je prihvaćen ovaj amandman, ali prihvatanjem ovog amandmana treba onda i skrenuti pažnju profesorima pravnog fakulteta koji upotrebljavaju i insistiraju na rečima "pismeni oblik". Dakle, već sam imao neku raspravu pre jedno dva, tri meseca slične prirode i onda se informisao.
Dakle, Gaša Knežević i Tibor Varadi. Tibor Varadi je jedan od priznatih pravnika. U svojim nekim udžbenicima pišu da treba pisati da je to u pismenom obliku, a ne u pisanom obliku. Kome verovati? Da li profesorima prava ili stručnjacima za jezike? Mislim ipak da smo mi bliži, kada se donose zakoni, tumačenju pravnog fakulteta. Ali, nemam ništa protiv što je on usvojen, ali će nedoumice i dalje ostati, s obzirom da sam informisan da profesori na pravnom fakultetu upravo insistiraju u suprotnom, onako kao što je pisalo u Predlogu zakona.
Ono što mi je drago, drago mi je da je neko potvrdio da je ovaj zakon, napisan pre pet godina, ono što sam tvrdio, da je stajao i da ga je sada nova Vlada pustila u proceduru, dakle, da ništa nije menjan, da je u tom tekstu bio predložen, s obzirom da je ta nepismenost, navodna, bila prebačena novoj Vladi i novoj vladajućoj većini.
S jedne strane sam zadovoljan što je neko našao da potvrdi, zato što je neko drugi pre toga govorio da nije tačno da je to napisala neka bivša Vlada, već je to pisala sadašnja i da je sadašnja nepismena. Drago mi je što se utvrdilo, ako je do nepismenosti došlo, da nije došlo rukom ove Vlade, delom ove Vlade, već da je to došlo za vreme pisanja, odnosno za vreme mandata stare Vlade. Zahvaljujem.

Prvo, niste govorili o temi, a drugo, bilo je uvredljivih izraza. Član 104, rečeno je da smo obilazili fakultete, falsifikovali diplome, rečeno je da lečimo komplekse itd, znači, obraćajući se nekome on je to rekao. Ako je mislio na nas, ja nemam nikakve komplekse. Nisam studirao osam, devet godina, kao prethodni govornik. Nemam razloga da obilazim fakultete devet godina zbog jedne diplome. Nemam razloga da bilo koga vređam zbog toga što je bio ili nije bio na fakultetu. Naprosto, probao sam da citiram neke od uglednih profesora, pa sam uključio Tibora Varadija i Gašu Kneževića. Na to su usledile same uvrede.
Ne razumem šta još čovek treba da kaže, pa da shvatimo da vređajući druge vređamo i sami sebe. Ovo nije prvi put. Prethodni govornik uvredljivo govori o bilo kome. Ovde je govorio da su ovde neki poslanici obilazili fakultete, leče komplekse itd. Ne znam na koga je mislio, ali na koga god da je mislio, mislim da je to uvredljivo za Narodnu skupštinu. Naravno da će on nastaviti sa takvom vrstom izlaganja i nemam ništa protiv što on ne dobija neke kaznene mere, što ne dobija upozorenja i opomene. Uvek sam tolerantan prema opoziciji, jedino se pitam kojoj ustanovi nedostaje pacijent. Hvala.

Gospodine predsedavajući, trebali ste član 103, imam pravo na reklamiranje povrede Poslovnika, dakle, vezano sa članovima 104, 106. i 107, čak i sa članom 108. Dakle, prethodni govornik čak pokušava da preuzme ovlašćenja predsednika Skupštine. On nije govorio o povredi Poslovnika, već je govorio i izmišljao, da ne kažem govorio je neistine, u nekoj vrsti replike. Ne znamo koliko je on studirao, niti me to interesuje, međutim, ovo je već drugi put da veoma uvredljivo nastupa prema određenim poslanicima, ne govorim prema kome. Ono što on govori, to je neka vrsta njegove mišje hrabrosti, uopšte se ne odnosi na mene.
(Predsedavajući: Molim vas samo, Rističeviću, vi morate, kada je reč o povredi Poslovnika, da ukažete u čemu je predsedavajući napravio povredu, koji je njegov postupak u pogledu povrede Poslovnika.)
Vaš postupak je sledeći, niste reagovali na činjenice i okolnost da prethodni govornik nije govorio o povredi Poslovnika, već da je uputio klasičnu uvredljivu poruku, imputirajući krivična dela za koja nikada niko iz mog okruženja nije bio niti okrivljen, niti optužen.
Dakle, on ne odgovara za reči izgovorene za govornicom, može da vređa do mile volje, ali ne može da vređa uopšte, a posebno ne može da vređa reklamirajući povredu Poslovnika. Zato mislim, ovo mu nije prvi put, ne znam koji je put ovo.
(Predsedavajući: Nemojte opet, Rističeviću, molim vas, zadržite se na povredi Poslovnika.)
Držim se na povredi Poslovnika.
(Predsedavajući: Čim pređete, da tumačite misli govornika, prethodnoga, onda je to već replika.)
Ne tumačim njegove misli, tumačim njegova dela. Dakle, nije govorio o povredi Poslovnika, već je uputio, klasičnu repliku izmišljajući krivično delo.
(Predsedavajući: Odgovoriću vam na to.)
To je veoma uvredljivo, i tražim da se o ovome glasa.

Ne, hvala, predomislio sam se. Ne bi da gubimo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovde postoji jedna mala zabuna, da nismo jasno definisali šta je sporazum a šta je ugovor.
Dakle, Zakonom o lokalnoj samoupravi, koliko sam razumeo, lokalnim samoupravama nije zabranjeno da sklapaju sporazume, čak i međunarodne, pod određenim uslovima. Ali, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, u delokrug njihovih ovlašćenja nije uvedena odredba da mogu da sklapaju međunarodne ugovore. Ako pokrenu inicijativu, u zakonu postoji redosled, pokreće se inicijativa, piše ko može da je pokrene, ona dolazi kod nadležnog državnog organa koji je nadležan za tu oblast, on tu inicijativu pretače u predlog. Utvrđuje se osnova delegacija i taj ugovor se onda sklapa. Dakle, treba da definišemo šta je sporazum, a šta je ugovor.
Niko ne osporava, a Zakon o lokalnoj samoupravi ograničava ovaj zakon da lokalne samouprave mogu sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama jedinica lokalne samouprave stranih država, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, mogu da sklapaju sporazume. Znači to nije sporno. Ukoliko pokrenu inicijativu za ugovor, onda ta inicijativa na kraju treba da preraste u ugovor koji treba da potvrdi ova Skupština. To sada Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donela bivša Vlada, ne dozvoljava. Došlo bi do koalizije dva zakona, i zato, koliko sam razumeo, a nisam pravnik, radi se o sporazumima koje lokalna samouprava ima pravo da sklapa, a ugovore ukoliko pokrenu inicijativu, ta inicijativa na kraju treba da rezultira sklapanjem ugovora
Takođe, ovde nam je prebačeno da smo nešto izostavili iz ovog zakona. ponovo podvlačim, da ovi danas koji se zalažu za ovaj amandman, koji bih ja da nije ove nedoumice oko kolizije zakona vrlo rado prihvatio, čak bih dopustio da to mogu da rade i mesne zajednice, ali s obzirom da postoji opasnost za koliziju dva zakona iz tog razloga ne mogu da glasam. Nama se ovde prebacuje da smo to propustili sa nekom namerom. Ponovo podvlačim da po svim informacijama koje sam dobio iz Vlade, ovaj zakon se krčkao četiri, pet godina i u integralnom tekstu je predložen ovoj Skupštini.
Danas su najglasniji oni čija je stranka pisala ovaj zakon, pa ako je bilo neke greške, ako su izostavljene lokalne samouprave, oni bi trebali da nam kažu koji je razlog zbog čega u ovom predlogu je izostavljena lokalna samouprava. Mislim da su pametno postupili s obzirom da su imali Zakon o lokalnoj samoupravi koji su takođe doneli i da nisu želeli da u koliziju uđu ta dva zakona.
Ovde se govorilo i o nekoj krivici što je važio zakon iz 1978. godine, SFRJ. Nismo mi vršili vlast u prethodnih 12 godina. Bilo je vremena da se ovaj zakon odnosno ova oblast uredi zakonom u prethodnih 12 godina. To nije učinjeno.

Govorim o amandmanu koliko i oni govore o amandmanu. Stvarno ne znam zašto se alergični na mene.

Prethodni zakon je važio i potpisao ga je Josip Broz. Barem smo tada živeli kada je vladao Broz. Od kada su ovi počeli da vladaju što su otišli, propali smo skroz. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao.
Dakle, član 8. koji je dopunjen amandmanom Dubravke Filipovski je vrlo jasan. Sve smo čuli. Čuli smo da je ovaj predlog skandalozan. Takođe smo čuli da je pisan pet godina. Nismo valjda mi bili vladajuća većina pre pet godina, pre četiri godine, pre tri godine, pre dve godine, pre godinu dana. Ako je zakon skandalozan, onda i oni koji tvrde da je skandalozan onda su i te kako učestvovali.
Ovim amandmanom se uređuje samo privremena primena ugovora. To do sada, a čuli smo i od ministarke, nije bio slučaj. Jednostavno je vršena privremena primena, a da to nije bilo regulisano zakonom, bez ikakvog zakona, na osnovu Bečke konvencije.
Umesto da se primenjuje Bečka konvencija, ovde je pronađeno rešenje da ipak ta privremena primena bude praćena potvrđivanjem u roku od 30 dana. To do sada nije bio slučaj. Ovo je svakako bio napredak. Ranije privremene primene uopšte nisu dolazile u parlament na potvrđivanje.
Otišlo se i korak dalje. Da bi se što više izvršna vlast osujetila zbog eventualnih mogućih zloupotreba, da bi se što više zaustavila izvršna vlast, amandmanom gospođe Filipovski je predviđeno da je sem potvrđivanja u roku od 30 dana, da je potrebna i prethodna saglasnost nadležnog odbora. Dakle, nije mi to dovoljna garancija onima koji su privremene primene sprovodili bez ikakvog zakonskog osnova, primenjujući Bečku konvenciju.
Ovde, takođe, citiram Ustav i član 99. stav 4. Mislim da smo svi dobili iste Ustave. Barem se nadam da su svima podeljeni isti. Član 99. stav 4. – Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Postoje međunarodni ugovori koji se ne potvrđuju, a potvrđuju se oni koji su samo zakonom predviđeni za primenu. Čak i da usvojimo, da se potpiše neki ugovor, ukoliko zakonom nije predviđeno njegovo potvrđivanje u Skupštini, taj ugovor je nevažeći.
Bojim se da ovde ima vrlo dobrih pravnika, da još uvek ima sa iskustvom pravnika, sa dugogodišnjim iskustvom pravnika, ali u suštini pripravnika. Kada ga pravnici zapetljaju, mi ga ne možemo raspetljati tri sata.
Dakle, sve jasno piše u Ustavu. Nije za svaki međunarodni ugovor potrebno potvrđivanje, kako se to tvrdilo u Skupštini, ali za neke međunarodne sporazume, za koje ranije nije bilo u zakonu, koji su se privremeno primenjivali, sada je propisana regulativa kako se primenjuje privremena primena. Toga do sada nije bilo. Primenjivana je Bečka konvencija. Naš zakonodavac je sada uredio.
Zakon je pisan pet godina i najverovatnije da za ova rešenja ima zasluge i bivši režim. Otuda i ne znam odakle takvi prigovori. Gospođa Filipovski, to će se videti iz kasnijih amandmana, je stavila još jednu prepreku Vladi. U potpunosti je utvrdila potpisivanje međunarodnih ugovora, da ne dođe do bilo kakve zloupotrebe.
Ovde smo čuli razne prigovore. Govorilo se, manje više, neke moje kolege, posebno "gondolijer iz Stalaća" su govorili o svemu sem o amandmanu. Stvarno ne znam šta bi o tome rekao. Voleo bih samo da znam da li imamo svi Ustav, ili neko nosi Ustav još iz potpaljene Skupštine, zajedno sa stolicama koje su izneli spašavajući ih od požara. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu, ukoliko mi to pravo nije uskraćeno.
U dilemi sam da li da podržim ovaj amandman i voleo bih da mi tu dilemu razjasni ministar pravde. U amandmanu piše: "Zahtevom iz stava 1. ovog člana ne može biti obuhvaćena imovina stečena pre izvršenja krivičnog dela." Kod mene se dilema sastoji u tome da mi još ne znamo koja je sve imovina stečena krivičnim delima i imam veliku dilemu oko zalaganja takve vrste imovine. Dakle, ukoliko neko ko je do imovine došao krivičnim delom, a posebno se to odnosi na funkcionere i na vladajuću elitu, ukoliko da hipoteku na takvu imovinu, da li takva imovina može biti oduzeta? U praksi se može desiti sledeće – da određene banke koje su olako dale kredite dobiju u hipoteku imovinu koja je stečena krivičnim delom.
Sad, ministre, zamislite sledeću situaciju. Takva vrsta imovine, pošto je stečena krivičnim delom, a na nju data hipoteka, takva imovina bude predmet privremenog ili trajnog oduzimanja po ovom zakonu, onda su naše banke u opasnosti da, recimo, izgube 3,5 miliona evra koje su olako dale kreditima i za to dobile hipoteku, a ta hipoteka je, recimo, nekretnina koja je stečena za vreme vršenja određene javne funkcije, stečena krivičnim delom. Takva nekretnina data pod hipoteku, ukoliko dođe do oduzimanja te imovine, u tom slučaju će ona banka koja je dala kredit ponovo, što naš narod kaže, izvisiti.
Dakle, takvu, gotovo konkretnu situaciju imamo u našem društvu. Ne znam da li je predlagač mislio na takvu situaciju, pa sam u velikoj dilemi da li to da podržim ili da ne podržim.
Meni je drago kad neko hipotekom založi svoju imovinu i time obezbedi banku, ali se može desiti da je ta imovina koja je založena proistekla iz vršenja krivičnog dela i ukoliko banka prihvati takvu hipoteku, šta će se desiti? Da li Direkcija za oduzetu imovinu može takvu imovinu da oduzme na predlog tužioca, dakle, da raspolaže njom ili će ona biti data banci, s obzirom da ona treba da obezbedi kredit koji je, a u praksi već znamo, vrlo olako dat u vrednosti od 3,5 miliona na časnu reč – vratiću, verujte, vratiću, pa se kasnije prilaže neka hipoteka koja stvarno može da bude veoma problematična? Zato bih voleo da dobijem odgovor - šta se dešava u takvim uslovima, ukoliko se založi imovina koja je predmet krivičnog dela, ko onda izvisi, banka ili organ koji se bavio oduzimanjem imovine? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podržao bih ovaj amandman delimično da može, ali ne može delimično da se podrži ovaj amandman. Podržao bih ga da piše -  uz saglasnost vlasnika, kvarljiva roba može da bude poklonjena u humanitarne svrhe, ali ovde ima još jedna reč i kaže se – lako kvarljiva roba i životinje.
Meni kao vlasniku, kao čoveku koji drži životinje, veoma je teško poklanjati životinje u humanitarne svrhe. Obično ti krajnji korisnici mogu da prime hranu, mogu da prime novac, mogu da prime odeću, obuću, ali primiti životinje, da sad navedem primer Šarića. Recimo, imao je farmu sa hiljadu grla krava, sa hiljadu goveda itd. i oduzmete tu imovinu.
S obzirom da se radi o životinjama, vi ih poklanjate u humanitarne svrhe kome i ko to može da primi, ko to može da hrani, ko to može, recimo eventualno, da kolje i prerađuje? Mislim da korisnik tih humanitarnih usluga to ne može. To je razlog zašto ne mogu ipak da podržim ovaj amandman, a da se sastoji samo od lako kvarljivih namirnica svakako da bih ga podržao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni predlagač amandmana je poznat po reklamiranju čl. 127. i 128. – poslanik koji ulazi u salu je dužan da ubaci karticu u identifikacionu jedinicu, kada napušta salu dužan je da izvadi i da je, po članu 128, ponese sa sobom.
Imajući u vidu da je gospođa posebno i revnosno reklamirala Poslovnik, da ga je reklamirala najmanje 10 puta, reklamiram da je povređen član 127. i član 128. Poslovnika Narodne skupštine i ne tražim da se o tome glasa. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sve ste mogli da čujete.
Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika koji kaže da nije dozvoljeno koristiti uvredljive izraze.
Pokušaću da obrazložim u čemu se sastoji taj uvredljivi izraz i povreda Poslovnika. Ovde je prethodni govornik pokušao da poslanike deli ne na dobre i loše, poštene i nepoštene, već na pismene i nepismene. Dakle, više puta se obratio i poslanicima i Vladi govoreći da su ovaj predlog zakona napisali nepismeni, odnosno da oni koji ga podržavaju i koji će glasati za njega, da su nepismeni. Mislim da nije uvredio nas, kojima se obratio, i to je zabranjeno, već je uvredio sopstvenu stranku. Dužan sam da kažem da je ovaj Predlog zakona napisala DS, dakle, bivši režim, a mi smo ga samo preuzeli, pa ako je zakon nepismen i ako su ga pisali nepismeni ljudi, nije uvredio nas, uvredio je sopstvene članove. Hvala.

Ne tražim da se izjašnjavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da smo ovaj zakon preuzeli od bivše Vlade. Ako nisam u pravu, neka me ministar demantuje. Pre nego što sam saopštio ovaj podatak, ja sam to, što se vizuelno moglo i utvrditi, proverio. Dakle, na moje pitanje, ministar koji zastupa ove zakone je rekao – tačno je, doslovce je prepisan zakon koji je predložila stranka bivšeg režima. To ništa nije sporno i time mi na određeni način pokazujemo svoju veličinu, svoju demokratičnost, da jedan zakon koji je u proceduru stavila i napisala jedna stranka bivšeg režima preuzmemo i u tom istom obliku ga predložimo Skupštini. To nije ništa čudno i to dokazuje da mi od razlika ne pravimo podele.
Ali, veoma je čudno da oni koji su taj zakon napisali sada žestoko oponiraju sami sebi, sopstvenom tekstu. Očigledno je da kad si vlast, odgovara ti, ali kad izgubiš vlast, onda ti sopstveni tekst više ne odgovara ako dođe u proceduru a ti si u međuvremenu izgubio vlast.
Spominjanje ugovora o satelitu je veoma neukusno, s obzirom da vrlo dobro znamo ko je u poslednjih 10 do 12 godina vršio vlast, a posebno je neukusno zato što je do afere satelita i tog ugovora došlo uz odobrenje Vrhovnog saveta odbrane u kome je učestvovao jedan pojedinac koga su hteli i nadalje da nam gurnu da nam bude predsednik Republike. Dakle, kad to čujemo iz redova njihove stranke, takvu vrstu prigovora nekoj novoj vlasti, onda mi je to još čudnije. Bojim se da će gospodin Katančević imati problem da utvrdi neku hijerarhiju u organima stranke u koju neću dalje da se mešam.
Što se tiče ovog zakona o zaključivanju izvršavanja međunarodnih ugovora, ja ću ga podržati, bez obzira ko ga je napisao i ko ga je predložio, iz prostog razloga što je nama do sada važio zakon, ne prošle ni pretprošle države, već mislim da smo, od bivšeg zakona koji je uređivao ovu oblast, da smo promenili tri države i ušli u četvrtu. Mislim da su se međunarodni ugovori sklapali na osnovu zakona koje je donela bivša SFRJ 70-ih i 80-ih godina i bilo je krajnje vreme da se takav zakon koji uređuje sklapanje međunarodnih ugovora promeni. Možda on nije savršen, možda nije dobro napisan, možda je ovo u pismenom obliku pogrešno, ali, kako smo preuzeli, tako smo i predložili poslanicima koji sada vade iz ovog teksta ono što im ne odgovara iako su njihove partijske kolege to svojom rukom pisale.
Što se tiče ovih međunarodnih ugovora, želim da kažem da se ovde tačno zna ko uređuje, ko utvrđuje, ko potvrđuje međunarodne ugovore i vreme je da se to zna. Ukoliko nešto baš i nije dovedeno do savršenstva, ima vremena da se to popravi, ali, s obzirom da SFRJ odavno ne postoji, posle toga je nestala i Savezna Republika Jugoslavija, u kojoj je nastala ova afera "Satelit", nestala je i država SCG, a sada je nadležna država Srbija, mislim da je vreme da se ovaj zakon promeni.
S tim u vezi, nedavno smo usvojili Ugovor iz 2001. godine. Vrlo dobro znamo ko je na republičkom i saveznom nivou vršio vlast. Dakle, to je bila Vlada Zorana Đinđića, koju sam i ja podržavao, a na saveznom nivou bila je koalicija DOS i partije iz 90-ih godina, jedna crnogorska partija koju danas neki koji su tada sa njima činili koaliciju prozivaju vrlo nazadnim snagama. To je bila koalicija koja je 2001. godine zaključila Međunarodni ugovor o genetičkim resursima. To smo tek nedavno potvrdili. Sramota je bilo da 12 godina jedan ugovor koji je potpisan ne bude potvrđen a da u međuvremenu nestanu dve ili tri države. Ja sam vrlo nerado govorio o tom zakonu, s obzirom da smo mi svoje genetičke resurse ustupili odmah, bez odlaganja i time smo doveli u opasnost svoja sortna semena, jer prethodni režim nije uradio u proteklih 12 godina ništa da od momenta potpisivanja ugovora do potvrđivanja obezbedi da zaštiti naše sorte semena sadnica, tako da nam je u problemu Palanka, Čačak, Zemun Polje i Institut za ratarstvo u Novom Sadu.
Dakle, s obzirom da oni nisu u tom periodu znali da je takav ugovor potpisan, da nisu zaštitili naše genetičke resurse i sortna semena, sada smo u problemu da posle potvrđivanja ovog ugovora može da dođe do toga da neko preuzme naše genetske resurse jer smo u skladu sa tim ugovorom dužni da to obezbedimo i da dođemo u poziciju da sopstvena semena kupujemo od onih koji su preuzeli sasvim besplatno naše genetske resurse. Vrlo dobro znamo ko je tada vodio savezno Ministarstvo poljoprivrede, ko je činio koaliciju.
Voleo bih da ovaj zakon vremenski utvrdi da nam ne prolazi 12 godina od momenta potpisivanja ugovora do njegovog potvrđivanja. Znači, samo je utvrđen rok, da se u slučaju privremenog postupanja po sklapanju nekog ugovora, rok koji Vlada ima da predloži potvrđivanje Skupštini, je 30 dana i to je dobro. Ukoliko dođe do primene delova ugovora ili celog ugovora, to je dobro, da Vlada nema duži rok od 30 dana i da Skupština u tom roku mora da potvrdi taj ugovor ili da ono što je potpisano bude stavljeno van snage.
Želim da kažem, još jednom, da bez obzira ko je napisao i ko je predložio ovaj zakon, ja ću za njega glasati, ali imam rezervu kao predsednik Narodne seljačke stranke na onaj ugovor za koji smo čekali 12 godina da ga potvrdimo a da u tom periodu ništa nije učinjeno na zaštiti naših proizvođača sortnih semena i sadnica.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju saradnje sa Slovenijom, to ću podržati i žao mi je što takav zakon nije postojao ranije, kad je bio ovaj "Nuba invest" ili kako se već zvala ta firma. Da smo imali pravo da razmenimo sa njima podatke, da je Slovenija, kao i mi, imala obavezu da to u određenoj proceduri i u određenom vremenskom intervalu proverimo neke podatke, možda bi stali na vreme nekom određenom političkom kriminalu na put. Jer, kad govorimo o policijskoj saradnji, mi govorimo o klasičnom kriminalu, prodavcima droge, klasičnim kriminalcima, koji su na Balkanu napravili svoju mrežu, a zaboravimo da na Balkanu, a posebno u Srbiji, u poslednjih 10 do 12 godina postoji jedan najveći kriminal, koji je najveću štetu naneo ovoj državi i ovom narodu, a to je politički kriminal koji je ove građane koštao, po nekim procenama, gotovo 50 milijardi evra. Dakle, i te kako su građani ove države platili taj političko-funkcionerski kriminal koji nije suzbijan.
Zato pozdravljam saradnju sa Slovenijom. Da je ovakvih sporazuma bilo ranije, da je bilo razmene podataka o žiro računima, o otiscima prstiju određenih funkcionera verujem da bi ova država mogla da izbegne višemilionsku štetu.
Svaki ugovor koji nam omogućava suzbijanje kriminala ja ću podržati, a posebno onaj za koji sam već podvukao da je koštao ovu državu i ovaj narod mnogo, da su nam obećali da ćemo jesti zlatnim kašikama, a da su nas doveli do potpuno praznih tanjira i da zbog toga moraju da odgovaraju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam razumeo osnov za repliku, ali nema veze. Nisam od onih koji…
(Predsednik: Isti osnov koji ste vi imali, pogrešno protumačeno.)
Hteo sam da kažem da ste u pravu, Od onih sam koji ne izbegavaju polemiku i vrlo mi je drago kad predsedavajući primenjuje iste standarde. Do sada obično ne bih dobio reč, ali sam zahvaljujući vašem predsedavanju uspeo da obezbedim ista prava kao i prethodni kolega.
Što se tiče te replike o pismenosti i nepismenosti i ovo zaključili u pismenom obliku, moram ponovo kažem da neko prvo treba da konsultuje sve bivše ministre, pa ću reći da to piše, na ovakav isti način u pismenom obliku, da se treba izražavati tako, piše udžbeniku međunarodnog prava. Udžbenik Gaše Kneževića i Tibora Varadi. Dakle, ako oni nisu stručni, ukoliko su oni pogrešili onda je ova greška preneta i u ovaj zakon, onda sam i ja pogrešio zato što sam verovao Gaši Kneževiću i Tiboru Varadi, a to svakako nije politička opcija kojoj pripadam. Stvarno sam glasao za jednu Vladu od 2000. do 2003. godine i već sam sit svega kad neko pokuša na ovu stranu da svima kolektivno prebaci saradnju sa nekim snagama iz devedesetih godina kada se ginulo itd.
Dužan sam da kažem da nisam pravio savez za Šešeljem 1993. godine, ali da to Zoran Đinđić jeste. Dakle, radilo se o savezu kada se birao predsednik Skupštine i svakako ovi stariji poslanici se vrlo dobro sećaju toga i desilo se da četiri poslanika DS taj sporazum koji je opozicija tada napravila zajedno sa Vojislavom Šešeljem, da taj sporazum izdaju i da toga nije bilo.
Takođe, mene Gadafi nije odlikovao, dakle, odlikovao je bivšeg njihovog predsednika, a kad govorimo o tim totalitarnim režimima, o devedesetim godinama onda treba da imao to u vidu, a i da imamo u vidu onog vola na Palama. Hvala.