Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da sam rekao da ću glasati za prethodni amandman koji je nešto već govorio o ovakvim situacijama, bilo bi glupo da ne glasam i za ovaj drugi. Dakle, i u jednom i u drugom slučaju se radi striktno o unutrašnjem i međunarodnom terorizmu. Radi se o nečemu što VBA sazna, a zbog sudske odluke ne može da povuče nijednu meru. Dakle, na određeni rok mora da odgodi sve svoje aktivnosti. S obzirom da su zakoni javni, da na neki način gotovo na 24 sata amnestira eventualne počinioce koji mogu da borave, da planiraju, da urade, naprave nenadoknadivu štetu, da budu opasni po zdravlje i imovinu ljudi i države i da se bezbedno udalje zato što određeni sudija nije dao na vreme saglasnost za takvu odluku. Recimo, ovaj rok od 24 sata sudija čak i ne mora da ispoštuje, da bi sve te aktivnosti mogle posle da budu predmet uništavanja, kao da nikada nisu ni bili, kao da nikada ništa loše nisu uradili u ovoj zemlji, a treba da znamo da će ova država biti predmet sve većih terorističkih, što međunarodnih, što unutrašnjih, a posebno unutrašnjih terorističkih akata. S tim u vezi, Kosovo tretiram kao unutrašnje pitanje Srbije, za razliku od nekih poslanika ovde.
Dakle, mi možemo biti meta i međunarodnog, a posebno unutrašnjeg terorizma. Mislim da ova reč koja stoji, da direktor VBA može da naloži, odnosno amandmanom se kaže - direktor VBA može odmah da naloži početak primene posebnog postupka, to ga ne amnestira od kasnijeg dobijanja sudske odluke o tom postupku.
Mislim da ova država, u ovom stanju u kakvom jeste, iziskuje jedan ovakav amandman. U suprotnom, zbog blizine juga Srbije, Makedonije, Kosova i Metohije, s obzirom na stanje na terenu kakvo jeste, bojim se da neusvajanjem ovog amandmana mogu da nastanu štetne posledice ne za ljude koji rade u VBA, već ukupno za stanovništvo, za teritoriju, za ustavni poredak i za ovu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam da treba da podržimo amandman gospodina Ilića, i da pročitam stav 1. – društvo može podneti predlog za eksproprijaciju najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodin Ilić je predložio da se reč "tri" zameni sa "pet". Znači, umesto tri godine da bude pet, što ne znači da će to da traje pet godina. Znači, oni mogu da podnesu to i u prvoj godini i u drugoj godini i u trećoj, ali takođe može doći do nekih izmena. U tom slučaju, ukoliko dođe do nekih izmena, biće potrebno izvršiti neku dopunsku eksproprijaciju, nedaj bože nekih drugih neplaniranih okolnosti koje se uvek mogu desiti, s obzirom na geopolitičku situaciju, na ekonomske krize itd. Nije zgoreg ostaviti pet godina zato što hleba ne ište. Znači, ne odnosi se to na neko produženje roka, to se samo produžuje, tolerantni rok. Diže se neka moguća tolerancija sa tri na pet godina, da društvo koje se osnuje može podneti predlog za eksproprijaciju najkasnije u roku od, ovde piše tri, poslanik je predložio pet i ja mislim da je zbog onoga što sam već naveo to potrebno.
Takođe, moram reći da je član 5. manjkav. Dakle, u uvodnim odredbama, čini mi se u članu 4, jasno je definisano - imaš eksproprijaciju, imaš nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje.
Šta se dešava sa ove druge dve stvari? Ukoliko se ovaj rok odnosi na eksproprijaciju, šta je sa nepotpunom eksproprijacijom? Šta je sa delimičnim zauzimanjem, s obzirom da ćemo mi seljaci najverovatnije biti žrtve, trebalo bi da neko pojasni ovaj stav 1, da li se automatski ova reč – eksproprijacija podrazumeva i nepotpuno i privremeno zauzimanje ili se odnosi samo na eksproprijaciju iz člana 4. stava 1, čini mi se? Dakle, tu je trebalo nešto razjasniti.
Takođe, u ovom drugom delu kaže da izvod iz katastra nepokretnosti ne može biti starije od 12 meseci. To je, po meni, takođe, dugačak rok, bez obzira što to nije obuhvaćeno amandmanom gospodina Ilića. Mislim da izvod iz knjiga nepokretnosti, dakle, iz katastra nepokretnosti može da bude problem, zato što za tih 12 meseci može da dođe do mnogih promena.
Voleo bih da mi neko pojasni ovaj stav 1. da li se on odnosi i na nepotpunu eksproprijaciju ili samo na eksproprijaciju, s obzirom da je poslanik predložio da se rok predloži pet godina? Nije jasno da li se to odnosi i na privremeno zauzimanje. Hvala.

Još uvek mi nije jasno, član 5. je suprotan članu 4. Ovde lepo piše – društvo može podneti nadležnom opštinskom organu predlog za eksproprijaciju. U drugom stavu – društvo može nadležnom opštinskom organu može podneti predlog za eksproprijaciju, nepotpunu eksproprijaciju. Onda imate stav 4. – radi privremenog zauzimanja nepokretnosti koja je potrebna u vezi sa izgradnjom objekta gasovod Južni tok, društvo može nadležnom opštinskom organu podneti predlog za privremeno zauzimanje.
Sada mi nije jasno, pošto u članu 5. nedvosmisleno piše – društvo može podneti, odnosno podnosi, sa onim amandmanom, predlog za eksproprijaciju najkasnije u roku od tri godine. S obzirom da je to podeljeno u tri dela, da li se ovaj stav 1. odnosi na sve tri vrste, s obzirom da ćemo mi seljaci biti žrtve te eksproprijacije, da znamo?

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao i jedan i drugi tekst amandmana, imaju dva amandmana na ovaj član, a pročitao sam i Predlog zakona. Očigledno da predlagač zakona želi da što pre izvrši eksproprijaciju i da mu postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno dobra da bi se ovaj projekat izvršio brzo i efikasno. Mi nemamo ništa protiv efikasnosti i brzine. Voleo bih da se on sagradi sutra, ali sam star 55 godina i gledao sam izgradnju jednog gasovoda i gledao eksproprijaciju po tadašnjim zakonima, koja je bila daleko pravednija, nego po sadašnjim, a posebno po ovom zakonu.
Kada sam rekao da ćemo mi seljaci biti žrtve eksproprijacije, nisam mislio samo na potpunu i nepotpunu. Mislio sam na privremeno zauzimanje. To privremeno zauzimanje je određeno na pet godina. Iz iskustva vam kažem da to privremeno zauzimanje traje i 30 godina. Ko ne veruje, može samnom da obiđe gasovod koji je urađen pre 30 godina. Cevi se ukopavaju, žuta zemlja dođe na površinu i zemljište je desetak godina gotovo neupotrebljivo. Ono se oranjem raznese i uhvati pojas od 30 do 50 metar. Ukoliko je gasovod dugačak 700 i nešto kilometara za očekivati je da preko pet hiljada hektara bude neupotrebljivo najmanje 10, 20 godina i imaće 50% slabiji rod i u narednih 30 godina.
Dakle, kad kažem – žrtva, ne mislim da ćemo mi kao država biti oštećeni. Međutim, mi seljaci, kada nam jednu brazdu neko uzme smatramo da smo na neki način žrtve i da smo oštećeni.
Bojim se da će ovde biti puno problema. Mislim da, ovi amandmani i onaj koji je usvojen, čini mi se na ovaj stav, će ipak protivniku predlagača biti dozvoljeno da se makar izjasni o predlogu za izvršenje. Znači, spoji se jedna firma, samo podnese predlog i ulazi u moju parcelu, a da ja to ne moram ni znati.
Dakle, to će dovesti do mnogih sukoba. Podsetiću samo da je, čini mi se NIS, takvih sukoba bilo u Zrenjaninu i Elemiru, da je tu bilo privođenja zemljoradnika, odnosno seljaka, da je bilo privođenja celih porodica, itd, jer su se usprotivili. Onda ćete imati različite situacije na terenu. Treba da znate i seljački mentalitet, koji baš nije nešto za pohvalu. Znači, zašto to prolazi kod mene kroz celu parcelu, a kod mog komšije prolazi samo delimično kroz parcelu.
Ovakav stav zakona, odnosno član zakona, i ovakav stav resornog ministarstva oko brzine, pozdravljam. Takođe, moram da vas upozorim na moguće posledice koje će nastati, s obzirom da su one bile i kada je Zakon o eksproprijaciji bio u normalnoj nekoj proceduri sada kada nije predviđeno da se predlog za eksproprijaciju dostavlja protivniku predlagača, kad se radi po pravilima skraćenog upravnog postupka, kad se rešenje donosi bez prethodnog saslušanja stranaka, kada se protiv rešenja donetog po predlogu za eksproprijaciju po odredbama ovog zakona može izjaviti žalba koja ne odlaži izvršenje rešenja.
Dakle, sasvim je nemoćna ona druga strana. Pri tome, neće na zadovoljavajući način biti ni obaveštena i s obzirom na tu seljačku logiku i filozofiju, koja nije sporna, dakle, mi nismo bez mana, previše volimo zemlju i onda kako neko prođe delimično, uhvati širi pojas, kod nekog uhvati eksproprijaciju, kod nekog samo privremeno zauzimanje, tu će doći do raznoraznih sporova i ovaj član je veoma bitan.
Ne mogu da kažem ni da je amandman nešto posebno, ali se bojim da je on čak nešto približniji realnosti na terenu, nego predloženo rešenju. Mislim da ovo nije Sveto pismo i da ako dođe do nekih problema, da ćemo to rešavati u hodu.
Pozdravljam tu brzinu, ali moram da vas upozorim, s obzirom da sam imao iskustva sa izgradnjom jednog gasovoda, on prolazi kroz moju njivu, dakle, taj određeni pojas tog zemljišta do dana današnjeg nije plodan svega sa 50%.
Prvih deset godina na tih 50 metara pojasa ta se žuta zemlja raznese, uopšte to zemljište nije bilo više za poljoprivredne kulture. S obzirom da je ovo privremeno zauzimanje na pet godina, najverovatnije je da će nadoknade biti samo za pet godina. Bojim se da ćete imati probleme, ali verujem da ovaj zakon nije Sveto pismo i da ćemo ga u hodu menjati, ali moram da vas upozorim na ono što i vas i nas čeka na terenu, pri tome, ne želeći da umanjim težnju predlagača da ovo bude što brže sprovedeno. Hvala.

Jedna kratka replika. Nisam iz SNS, samo sam u poslaničkom klubu, inače sam predsednik Narodne seljačke stranke, kao što ste i vi član LDP, a ne Preokret. Samo toliko da vas ispravim.
Nisam toliko podržavao vaš amandman iz tog ugla, već sam govorio iz prakse. Imali smo tu vrstu eksproprijacije, imali smo izgradnju gasovoda. Govorio sam o problemima koji mogu proisteći da na bazi vašeg amandmana i rešenja iz zakona treba naći neko treće rešenje ako dođe do nekih nepravilnosti na terenu i ukoliko postupak bude otežan. Dakle, ukoliko dođe do nekih okolnosti koje nismo predvideli vašim amandmanom, ni ovim zakonom.
Dakle, pozdravljam vašu želju da se popravi zakon, ali takođe pozdravljam i želju predlagača zakona da se projekat sprovede brzo. Tu treba naći neku meru i treba pratiti situaciju na terenu, s obzirom na okolnosti, ukoliko to zatreba, da ovaj zakon, koliko smo izmena i dopuna zakona doneli po raznim pitanjima, možemo u ovom delu promeniti. Po meni treba spojiti i predlagača zakona i predlagača amandmana i ono što je usvojeno i tako napraviti nešto što će u praksi morati da hoda.
Predsednik sam Narodne seljačke stranke, kao što ste i vi LDP. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram članove 107. i 106. Poslovnika – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, itd.
Prethodni govornik je upravo to činio, a ja uporno pokušavam da dokažem da ovde imaju dva poslovnika. Jedan je za vlast, jedan je za opoziciju, samo za razliku od prošlog saziva, sada se situacija okrenula. Ono što je nekad bilo zabranjeno opoziciji, sada je zabranjeno vladajućoj koaliciji.
Dakle, i dalje predsedavajući, a to ja smatram i smatraju neke moje kolege, ima previše blagonakolan stav prema opoziciji, odnosno da im je dopušteno sve i svašta.
Ovde na dnevnom redu, a to je član 106, je izvršenje odluke Ustavnog suda, nije nikakva smena u pitanju. Dakle, sve vreme govornici se ne drže teme dnevnog reda. Kada se ne drže ni oni, ja ću ih pitati – zašto je Nata Mesarević učestvovala u osuđivanju pokojnog gospodina Ćuruvije? Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, za očekivati je da reklamiran član 107. i član 106.
Član 107. kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku korišćenje uvredljivih izraza. Da onda krenemo.
Prethodni govornik je o svemu govorio, osim o dnevnom redu. Govorio je o nekom braniku, o državnom udaru koji navodno mi vršimo, o brutalnom nasilju, o uništavanju institucija, o vođenju zemlje u propast, o brukanju ove zemlje, o izdajničkoj retorici, o nekim bedževima, o falsifikovanim diplomama, o nasilju, o pravnom, fizičkom i svakom drugom. Govori je o nepotizmu, doduše govori je gospođino sinu. Govori je o daljinskom upravljaču. Posebno se uvredljivo obraćao predsedniku Republike.
Stvarno ne znam šta još jedan poslanik treba da uradi da bi mu izrekli makar jednu simboličnu meru opomene, ili da ste ga makar više puta upozorili. Moram da kažem da je on grubo prekršio Poslovnik i da se ovde ne radi ni o nepotizmu, ni o njenoj plati, ne radi se ni o presudi Đuruviji, ne radi o tome što je ona izabrala mrtvog sudiju za sudiju, ovde se jednostavno radi o sprovođenju odluke Ustavnog suda. Neka govornici kažu da li su oni za to da se ne poštuje odluka Ustavnog suda, jer time smo što dalje od odluke pravne države. Pravna država je poštovanje pravila, a naročito poštovanje odluke Ustavnog suda. Ukoliko ne žele da poštuju odluku Ustavnog suda koju su oni izabrali neka to kažu. Ta odluka je obavezujuća i mi je moramo doneti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika koju je učinio prethodni predsedavajući – čl. 106. i 107.
Član 106. u 1. stavu kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. U članu 107. se kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. U 2. stavu stoji da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.
Prethodni govornik je više od polovine vremena govorio van svake teme dnevnog reda, i bojim se da ovde postoje dva Poslovnika. Nemam ništa protiv pozitivne diskriminacije opozicije, ali mislim da se opet preteruje. Postoje dva Poslovnika, jedan važi za nas, posebno jedan važi za mene, a drugi važi za uvažene kolege iz opozicije.
Prethodni govornik je govori o Gradskom veću u Novom Sadu, govorio je o VBA, govorio je o Mlađanu Dinkiću, govorio je o poljoprivredi i pri tome je govorio o sadašnjoj vladi, o redovima koji su sve veći, a radi se o nezaposlenima.
Mislim da oni nisu eksperti za zapošljavanje, oni su upravo eksperti za nezapošljavanje. To je veoma uvredljivo, prišiti neke sve svoje grehove nekoj novoj narednoj vladi i pri tome optužiti za nezaposlenost koja je dostigla 26,9%. Od 2008. godine, od 400.000 nezaposlenih smo došli do 800.000. Izgubilo je posao 400.000 ljudi. Milion ljudi nema nikakve prihode, a 370.000 ljudi starijih od 65 godina nema nikakvih primanja.
Oni koji govore, govore sasvim uvredljivo, da je velika ekonomska kriza kriva za sve. Obećali su 300.000 radnih mesta više, a doneli su 400.000 radnih mesta manje, i to pripisuju novoj vladi, što je veoma uvredljivo za većinu, kojoj i sam pripadam.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Oni su po zapošljavanju gori od cunamija.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam reklamirao ove članove 106. i 107.. Govornik se nije držao teme, pri tome je glumio da mu je neko dobacuje i malo se i uvredljivo obraćao, a iznosio je i činjenice da neke kartice ovde stoje, koje uopšte ne stoje.
Dakle, rekao je više neistina, a mislim da se čak meni pokušao direktno obratiti. Mislim da je samo pokušao. Spominjao je tu raznorazne banane. Kada je već spominjao te banane, da ga pitam – a šta je to ručao vaš prvi predsednik sa tim istim čovekom?
Vi ste spominjali banane. Bi ste spominjali ili ste stajali pred ogledalom i držali bananu, pa vam se priviđalo – šta je to vaš prvi predsednik ručao? Što nije jeo banane, što je jeo tako stare? Što je jeo ribu, mogla mu je neka kost stati u grlu, pa je moglo biti svega i svačega? Nemojte nama prebacivati to i nemojte ni da pokušavate.
To šta ću ja kopati, ponosim se svojom zemljoradnjom. Ne ponosim se time kao ovi. Vi se ponosite podatkom da ste otrovali ne znam koliko građana Kruševca. Taj podatak i ta činjenica je vas kvalifikovala…
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Rističeviću, da se držimo povrede Poslovnika.)
Mojom zemljoradnjom se ponosim, a ako treba da iskopam kanal, za ovu državu ću da ga iskopam, ali za vas, za vas neću da uradim ništa. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. a to je pravo na repliku. Jeste to diskreciono pravo predsedavajućeg da odredi ko ima pravo na repliku, ali je u prethodna dva stava propisano kada jedan poslanik ima pravo na repliku. Ne znam po kom poslovničkom osnovu je moje prethodnik dobio pravo na tu repliku. Koliko znam, niko ga nije pomenuo. Koliko znam, nije ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Koliko znam, nije ni šef poslaničke grupe.
Ponovo ponavljam, nemam ništa protiv favorizovanja opozicije, ali to treba imati neku meru. On je više puta aludirao u mom pravcu spominjući Inđiju, ne znajući da Goran Ješić nije tvorac industrijske zone, već ja. On to vrlo dobro zna. On vrlo dobro zna i koja firma je tamo napravljena.

Sačekajte malo. Dakle, bez obzira što je aludirao u mom pravcu, bez obzira što je govorio neistinu, nisam tražio pravo na repliku jer sam smatrao da bi prekršio ovaj stav 104, a vi ste njemu dozvolili nekoliko puta da se ovde ponaša kao da on vodi ovu sednicu, a pri tome se uvredljivo izražavao koliko je hteo i pri tome nije dobio nijednu opomenu. Nisam pristalica tih opomena, ali vas molim da ubuduće uhvatite neku ravnotežu da ne obespravite opoziciju, ali i da mi ne dođemo u poziciju da moramo da se branimo od njihovih grešaka. Hvala.          

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandman gospodina Karića i slušao diskutante. Nemam ništa protiv načina provere tačnosti merenja itd. Ono što mene zabrinjava je što se vrlo brzo zaboravlja kakvu smo mi to državu nasledili i šta se radilo u periodu koji je bio pre nas.
Govoriću otprilike o merenjima iz sredine iz koje dolazim.
Postoje tri vrste zagađenja – zagađenje vazduha, o čemu raspravljamo, postoji i zagađenje zemljišta i voda. U sredini iz koje sam ja, merenjem se lako može utvrditi da je zagađeno i zemljište i voda i vazduh. Dakle, na kilometar i 200 od centra Inđije, na vodozahvatu, regionalnom vodozahvatu, napravljena je fabrika za reciklažu olovnih akumulatora. To je gospodin Dulić bio zabranio, a onda na volšeban način Vlada Vojvodine i nadležni sekretarijat je dao dozvolu da se na vodozahvatu izgradi fabrika za reciklažu olova, a da se otpadne vode ubacuju u upojni kanal u fabričkom krugu, dakle, direktno iznad vodozahvata. I dan-danas ta fabrika za reciklažu olovnih akumulatora radi i time zagađuje ceo jedan regionalni vodozahvat.
Pod broj dva, vazduh nam je zagađen i to se merenjima lako može utvrditi jer na kilometar i po od centra Inđije je napravljena fabrika za preradu cinka.
Pod broj tri, zemljište nezagađeno, na najplodnijoj ravnici su napravljene neke regionalne deponije, pare povučene, to ovde pojedini poslanici i znaju, zloupotrebljene iz više izvora, otišle u privatne džepove, a nama je ostala regionalna stočna grobnica, iako u blizini nemamo nikakvu klanicu. Dakle, to je čisto pravljeno da se uzme novac i da se kroz stočnu grobnicu zagadi i zemljište. Takođe, napravljena je i regionalna deponija za smeće, takođe nedovoljno dobro urađena. Novac je uzet iz stranih i domaćih izvora, zloupotrebljen. Mislim da su organi gonjenja tu.
Znači, nije problem u amandmanu. Problem je što bivši režim je jedno mislio, drugo je pričao, a treće je radio. Dakle, ovo je dokaz. Što se tiče merenja, otprilike savetujem ministarstvu i Vladi, ukoliko ima nekih stranih donacija, da se nabavi avion laboratorija, s obzirom da treba vršiti merenja, a otpadne smese se ispuštaju iz aviona sa visokih visina. Dakle, svedoci smo da je štampa prepuna natpisa o tome. Čak je i jedna švedska političarka ili ministarka potvrdila da takva zagađenja postoje, da se od 2006. godine, gle čuda, od 2006, 2007. godine, iznad našeg neba na velikim visinama ispuštaju jako otrovne materije u čijem sastavu ima teških metala i svega i da to utiče na zdravlje i živote ljudi, a da mi ta merenja ne možemo izvršiti bez aviona laboratorije. Bio bih praktičan i savetovao ministarku da što pre nabavimo avion laboratoriju, kojim možemo vršiti ta merenja i utvrditi koliki je stepen zagađenosti našeg vazduha, jer na običan način, koliko sam razumeo, a moram priznati da sam laik u tom smislu, na običan način se ne može sa zemlje mernim stanicama utvrditi stepen zagađenja otrova koji se puštaju iz letelica međunarodnih letova koji idu na velikim visinama iznad naše zemlje.
Što se tiče akcije "Očistimo Srbiju", mislim da je vreme da i mi jednom preduzmemo tu akciju, ministarstvo je to veoma dobro započelo, i da već jednom očistimo Srbiju od političkih subjekata koji su pare od zaštite životne sredine arčili i trošili na sasvim druge aktivnosti, na sebe, svoja ortačka društva i svoju družinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako bih pozdravio brigu za ozonski omotač i supstance koje ga oštećuju. Ono što mene zabrinjava je da kolege treba da pogledaju okolinu.
Hajde da se pitamo da li "Sartid" utiče na ozonski omotač i koliko. Pitam ministarstvo da li ikad izvršeno merenje koliko ta firma zarađuje životnu okolinu, koliko utiče na zagađenje vazduha od kad su Amerikanci ušli u "Sartid"? Da li su ikad ta merenja izvršena? Da li je iko ikad pokušao u poslednjih deset godina da uđe i da izmeri zagađenja u okviru i u okolini fabrike "Sartid", Železare Smederevo? Koliko znam, ne. Koliko znam, nema nikakve evidencije o filterima, kakva vrsta i kakvi filteri tamo postoje, nema evidencije o merenju, ne znamo koliko je zagađenje. Koliko znam, nisu smeli ni da uđu u "Sartid", da pokušaju da izvrše merenja i da prekontrolišu filtere. To je ono koliko znam.
Voleo bih da me ministarstvo demantuje i da kaže, s obzirom da ti podaci nisu tajna, kada i ko je vršio ta merenja posle 2002. i 2003. godine, od kada je izvršena privatizacija "US Still", odnosno Železare Smederevo. Jedino što smo dobili od te Železare Smederevo za jedan evro je dug od 500 miliona evra koji je pripao državi.
Samo da vas podsetim, kada je ta železara kupovana od države Srbije, kupljena je bez ikakvog duga. Država je preuzela preko milijardu evra duga, prodala za 26 miliona Železaru Smederevo, koju niko nije smeo da kontroliše koliko zagađuje životnu sredinu. Kada su nam je ponovo vratili, vratili su nam je za jedan evro, ali sa dugom od 500 miliona evra za koji niko nikad nije odgovarao, kao što neće odgovarati ni za narušavanje ozonskog omotača zagađenjem iz te železare, s obzirom da merenja nisu vršena, niti ima evidencije o filterima koja su tamo korišćena. Hvala.

Zahvaljujem.
Bio sam blizak da prihvatimo ove rokove koje je predlagač amandmana naveo. To su rokovi za operatere koji vrše samostalne poslove merenja zagađenja vazduha. Međutim, ministarka je to obrazložila i mislim da taj rok treba produžiti, ali da ta merenja moraju da budu tačna. Dakle, da ne dođemo u poziciju koju smo zatekli, da zateknemo zapuštenu industrijski nemoćnu zemlju sa zagađenim velikim gradovima, kao što su Smederevo, Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Bor. Dakle, ta merenja moraju da se prate, jer iole moćnije industrije ili su zagađenja u pojedinim gradovima velika. Imamo bogatu i plodnu zemlju sa siromašnim ljudima. Imamo manjak industrije, zagađen vazduh, zemlju i vodu.
Ono što bih hteo da pitam je ko će vršiti odgovarajuća merenja, recimo, za firme koje sam već naveo u Inđiji? Dakle, pod vrlo sumnjivim okolnostima su date ekološke saglasnosti, tako da imamo potpuno zagađenje vazduha. Ukoliko oni to samostalno tamo budu nešto merili, ukoliko ekološki inspektori to ne urade, ja se pitam šta će biti sa reciklažom olovnih akumulatora na vodozahvatu gde se otpadne vode direktno puštaju upojni kanal iznad regionalnog vodozahvata?
Pod broj dva, time se zagađuje i vazduh i zemljište, tako što se šljaka i prašina odnose na gradsku deponiju, odakle vetrovi to raznose i time zagađuju i vazduh i zemljište. Ko će ta merenja izvršiti, da li će to operateri samostalno da izvrše ili će ministarstvu u skladu sa ovlašćenjima poslati nekog ekološkog inspektora, da utvrdi da li je tačno ono što ja pričam.
Takođe, voleo bih da je bivša vlast ta merenja vršila poštenije, da su se iz Fonda za zaštitu životne sredine koristila sredstva za zaštitu životne sredine. Uglavnom, preko pola je potrošeno za različite svrhe. Merenja nisu vršena a negde su ta sredstva direktno korišćena za zagađenje životne sredine. Citiraću gospodina Dinkića koji je rekao da su neke firme subvencionisane da uvoze polovne akumulatore i gume i da ih prerađuju i time još više ugrožavaju životnu sredinu.
Takođe pitam, ko će izvršiti merenja za cinkarnu koju sam naveo, ko će da prekontroliše projekat upravljanja klaničnog otpada u Inđiji za koje je povučeno 25 miliona evra, a mi tamo nemamo ni klanicu? Gotovo je neverovatno zbog čega su korišćene pare, odnosno povlačene pare iz IPA fondova, državne pare itd.
Takođe hoću da pitam, šta je sa onima što u štampi ima, zagađenjem iz vazduha od aviona koji vrše zaprašivanje, jer se priča da tu ima aluminijuma, barijuma i drugih štetnih materija? To je ono što pada kao paučina na zemlju. Ko će ta merenja vršiti i na koji način, s obzirom da nemamo avion laboratoriju? Hoćemo li dopustiti da oni koji lete na velikim visinama, a to su švedski političari potvrdili, vrše zaprašivanja a navodno vrše hlađenje od globalnog zagrevanja, hoćemo li to i na koji način prekontrolisati?
Voleo bih da znam šta je sa sistemom HAARP, da li je on u vezi sa tim avionima ili nije? Na kraju se nadam da se nećemo baviti zaštitom životne sredine na način na koji je to radio bivši režim, uništavanjem industrije su štitili životnu sredinu. Hvala.