Dame i gospodo narodni poslanici, žrtvovaću nekoliko sekundi zato što je prethodni govornik ili govornica rekla da nekad imaju šansu da nešto kažu itd. Stiče se utisak da je opozicija diskriminisana. Zbog građana moram da iznesem podatak. Do današnjeg dana u ovom sazivu opozicioni poslanici imaju 6.698 javljanja, gotovo sedam hiljada. Da se neki nisu javljali, možda bi bolje prošli na izborima, možda je bolje da su ćutali. Oni koji nemaju nešto posebno veliko da kažu, nekad je bolje da ćute. Sedamdeset i šest zarez jedno javljanje po Poslovniku.

Vlast, stranke koje podržavaju vladajuću većinu 4.696 javljanja. Dakle, dve hiljade manje, iako ih ima sto šesdeset i nešto. Obraćanja po poslaniku 29, tri puta manje. Znači, oni imaju tri puta više javljanja i hoće da kažu da su diskriminisani.

Što se tiče Zaštitnika građana, konačno je pronađen građanin koga je on zaštitio, zaštito je samog sebe. Zaštitnik građana i zaštićenik, je veoma opasan čovek. Dakle, čovek za koga mediji tvrde na osnovu forenzičkih izveštaja sa barutom na rukama, preti streljanjem predsedniku Republike. Tog čoveka koji dok je bio Zaštitnika građana ili zaštićenik, koji je bio zaštićen, koji je u radno vreme šetao kuče, veoma je opasan čovek iz drugog razloga, on preti da će brisati registrovane stranke. On, vođa neregistrovane političke partije, udruženja građana koje švercuje kao političku stranku da bi izbegao finansijsku kontrolu Agencije za borbu protiv korupcije, jer udruženja građana ne podležu toj vrsti kontrole, on preti registrovanim političkim strankama da će ih izbrisati iz registra.

Nadalje, zaštićenik Saša Janković, bivši levičar, bivši službenik Miloševićevog režima je od Britanske ambasade dobio, zajedno sa Poverenikom 100.000 evra ili 80.000 funti za izradu modela Zakona o uzbunjivačima. Model zakona je bio loš, 100.000 evra ili 80.000 funti je potrošeno tako što se Zaštitnik građana umesto zaštitom građana počeo baviti politikom i napao državno rukovodstvo sa pozicija sa kojih je trebao da štiti građane, a u stvari je samo štitio sebe i svoje privilegije i 100.000 evra koje je dobio od Britanaca, kao nekad Simović, da minira sopstvenu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija nije samo da kažeš šta hoćeš, već ponekad moraš i da slušaš šta nećeš, ali očigledno da je gospođa uhvatila crtu, otvoren je parlament, uhvatila je crtu i kada je čula da će se malo govoriti o njoj, hrabro je zbrisala.

Citat Sande Rašković Ivić iz „Politike“, da ne bude da je neki tabloid: „Ja neću tvrditi da je Srebrenica bila poput Oluje humanitarna akcija“. Dakle, za nju je Oluja humanitarna akcija. „Srebrenica je bila zločin, ona je bila genocidni zločin.“ Dakle, to je rekla Sanda Rašković Ivić koja sedi ovde sa nama u parlamentu i koja je prekršila jedan dokument Narodne skupštine, u čijem stvaranju je, čini mi se, i sama učestvovala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja cenim to što je ona višestranačka ličnost, samo ne znam da li je Vuk Jeremić protiv EU ili je Sanda Rašković za EU. Ali, bez obzira da li je ona navodni patriotski vođa opozicije, za ili protiv EU, ovo ne može da se toleriše. Ja insistiram na ovom anketnom odboru i verujem da će jednog dana da bude ustanovljen.

U Oluji je poginulo i nestalo 1852 osobe, a od toga su 1200 civili. Starijih od 60 godina bilo je 908. Žena je bilo 543 i bilo je devetoro dece. Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je spisak ubijenih i nestalih Srba, od kojih je samo 930 sahranjeno, a ostali se još uvek traže. Rodbina se nada da će makar dobiti njihove kosti. Proterano je 250.000 ljudi. Ovi nisu proterani, ovi su mrtvi. Dakle, 908 ljudi je starije od 60 godina. Ona je znala šta će govoriti, ona je pobegla.

Na stranu što je od proteranih sa Kosova i Metohije prilikom registracije na debelu platu dok je bila kod Mićuna u njegovom Demokratskom centru uzela 500.000 dinara, uzela je sad sebi za pravo da one koji nisu proterani, one koji su pobijeni, koji nisu uspeli da pobegnu, one koji su klani, one koji su ubijani, koji su streljani, one koji su stariji od 60 godina, uzela je sebi za pravo da ona to nazove humanitarnom akcijom.

Vi možete, dame i gospodo, da razmišljate kako hoćete, ali ovo ne može da se toleriše. Insistiram, a predlažem Vuku Jeremiću da i on bude za to, da se anketni odbor o delima i nedelima Sande Rašković Ivić svakako ustanovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo slušali dirljivu priču kolege koji je u Smederevskoj Palanci, dok je bio predsednik opštine, potrošio četiri milijarde dinara više, nego što je to budžetima bilo dozvoljeno. Prevedeno na penzije, to mu dođe negde blizu 200.000 penzija.

O socijalnim davanjima priča čovek koji je potrošio 200.000 penzija više. Priča čovek koji je za jedno veče popio dva bazena u Smederevskoj Palanci. On priča o besplatnim udžbenicima, besplatnim lap-topovima, besplatnim priborima, besplatnoj užini. On, koji ništa od toga nije imao, a spiskao četiri milijarde više dok je bio predsednik opštine Smederevska Palanka.

Umesto besplatnih udžbenika, bilo je besplatno pivo i to strano, ali za njega i njegove prijatelje, pa je za jedno veče potrošio, popio 350 piva, 470.000 dinara. Kada to prevede na užinu, popio 4700 užina deci, za jedno veče u kafani sa svojim prijateljima. On priča o tuči, on koji je prebio čoveka u centru Smederevske Palanke, starog 63 godine. On priča o zaštiti lokalne samouprave, on koji je zadužio Smederevsku Palanku za četiri milijarde. On, koji je izdao bazen na 50 godina, plus toplu vodu, za 2.000 evra. Toliko mi u Inđiji naplatimo mesto za aparat za sladoled, a bazeni su istih razmera.

On priča o vojsci, on, čiji šef, koji mu je stalno na liniji, nema šta nije prodao. Prodavao je tenkove za 5.000 dolara, a ovaj popije 5500 za veče u pivu. Znači, čovek koji je popio tenk, priča o vojsci, kako vojska nema ovo, nema ono. Vojska ima male plate, svega 20% veće nego kada je njegov šef bio ministar. Da je njegov šef malo više ulagao u naoružanje i malo više da je ulagao u vojsku, da je manje pio, da je malo skuplje prodavao ove bazene, verujem da bi vojska bolje stajala.

Dakle, neko ko je potrošio 700 oklopnih transportera, čiji šef je potrošio, neko ko je prodao Dom JNA za 16 miliona jeftinije, nego što ga je kupio, kao Smederevska Palanka, on priča o nepravilnostima u vojsci, on priča o slabostima vojske, a njegov šef, kada je bio ministar vojni, više je ulagao na sebe, nego na celu vojsku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo pre ste slušali Đilasovu desnu ruku, dakle, čoveka koji je za vreme Dragana Đilasa porazio Šutanovca ili zgrabinovca. Ono što je mene iznenadilo da je neprimećeno, da je najgori đak u istoriji Treće beogradske gimnazije, prepoznaće se, rekao, Petar Drugi Karađorđević, prestolonaslednik za vreme Drugog svetskog rata.

Da li on misli da je kralj Aleksandar još živ? Jer, samo dok je kralj Aleksandar bio živ, Petar Drugi Karađorđević bio prestolonaslednik, najgori đak u Trećoj gimnaziji ili misli da je kralj Aleksandar još uvek živ, da nije ubijen u Marselju 1934. godine, možda mu se u klupama priviđaju i Nadežda Petrović, Milanković i svi oni biseri, ali ja molim ovog momka koji vodi onu emisiju, da svakako zabeleži ovaj biser koji je izvalio najgori đak u istoriji Treće beogradske gimnazije.

Naime, čovek koji je ovde govorio o Savamaloj, čovek koji je za vreće Đilasa dopustio da mu sruše jedan beogradski kvart, celo romsko naselje je srušeno, Romi strpani u kontejner, a oni borci protiv fašizma. A onda mu se Goran Vesić ne dopada. Zašto mu se ne dopada? Valjda zato što je jedini bivši pripadnik DS koji je prešao cenzus. Ne dopada mu se iako je to bio čovek koji je bio desna ruka za vreme Đinđića, čija dela oni kobajagi prisvajaju. Sada treba da odluči, da li oni slede Đinđićevu politiku ili su protiv Đinđićeve politike. Čovek koji u Beogradu nema nijednog odbornika, a bio je šef beogradskog odbora, a ovde svima drži predavanje. Kaže, biće neko izabran. Pa, za njih niko nije glasao. Nisu ušli u parlament i Janko Veselinović sa udrugom za obrtaj ili Pokretom za preokret, preokrenuti Janko ušao je u gradsku Skupštinu, DS nije ušla zato što je beogradski odbor vodio desna ruka Dragana Đilasa, desna ruka Šutanovca, najverovatnije desna ruka posle Jankovića. Oni nisu ušli u parlament iako je on vodio beogradski odbor. Sada on nama drži predavanja i govori o rušenju Savamale. Što ne govori o devet objekata koje je Goran Ješić srušio u Inđiji od 2006. Do 2007. godine, više od polovine je bilo pod zaštitom države. Porušio, proglasio neizgrađenim građevinskim zemljištem i bez građevinske dozvole izgradio 30 hiljada kvadrata. O tome ćute. Zato tražim da se ubuduće, ovaj anketni odbor uspostavi, ako ne sada ja ću insistirati tokom celog ovog saziva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da znam šta su Boris Tadić i gospodin zgrabinovac radili u Libiji na proslavi libijskog Džamahirija. Voleo bih da znam koliko je Šutanovac oprostio i DS u ime države oprostili dugove Iraku, koliko su tehnike prodali, koliko su našu državu razoružali?

Malopre je govorio čovek koji je bio desna ruka, dok je ovaj bio ministar odbrane, bio je njegova desna ruka. Ta desna ruka je nama dostavljala informacije o štednim ulozima gospodina Šutanovca i govorio da ovaj ima milion evra na računu. Ispostavilo se da je to samo 300.000, čovek koji je imao platu 800 evra.

Gospodin Balša Božović je na društvenim mrežama pustio meni poruku – pali majmune. Kao poljoprivrednik, ja smatram da nije uvredio samo mene, uvredio je sve poljoprivrednike u Srbiji. On smatra da mi koji radimo na zemlji, na selu nismo dostojni poštovanja, iako smo dva puta stariji. To mora da ga je naučio onaj koji je bez javnih nabavki prekrečio ceo Beograd. Mene su roditelji učili da je Bog stvorio ljude. Njega su očigledno naučili da je postao od majmuna.

Dame i gospodo, rekao je nešto Haradinaju, on čija je stranka pustila 2108 albanskih terorista, braću Mazreku. Pustili su i zločince koji su silovali devojčicu od devet godina. Ti isti su izvršili martovski pogrom, rušili crkve, palili, rušili krstove itd. On je pričao o fabrikama, tražio anketni odbor za otvorenu fabriku. Pa, koliko bi mi anketnih odbora, Balša Božoviću, trebali da obrazujemo za sve fabrike koje ste vi zatvorili, za 400.000 otpuštenih radnika? Koliko bi tu trebalo, gospodinu Božoviću, anketnih odbora?

Ja verujem da su to penčetirani obrazi, ali mi moramo povesti istragu da li je slavljenje naše vojne moći bilo slučajno ili namerno. Oni misle da su vredni kao krtice kad potkopavaju državu. Oni misle kad stave u biografiju da su prošli obuku CIA da je to nešto vredno. Ja mislim suprotno. Oni misle da se ne vredi boriti za državu. Ja ne branim vlast.

Ja ću ovde braniti državu i njeno pravo da postoji i pravo da u nekom od sledećih zasedanja ustanovimo ovaj anketni odbor i da vidimo šta su ovi rasipnici uradili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovaj predlog podneo na ćirilici.

Boško Obradović, odnosno njegov koalicioni partner kome je trebao reći da je ćirilica uslov za saradnju, me tužio na latinici, na latiničnom pismu. Tužbu mi je dostavio na latinici, i to tužbu za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine. A Ustav kaže da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije.

Prepis stenograma koji je dostavljen, dostavljen je na ćirilici. Znači, ova Skupština i ova vlast to poštuje. Moj predlog je na ćirilici. A njegov koalicioni partner mene tuži na latinici i sud odbije moj zahtev da mi se tužba uredno dostavi na ćirilici. I nisam čuo da je to Boško Obradović osudio. Kad je nešto protiv mene, onda je super. Kada se protiv mene neko digne, on onda najružnije reči upotrebljava protiv mene.

Gospodin Šešelj je u izbornoj kampanji rekao da su neki, kako to kaže Čanak, novci proćerdani, da iz izborne kampanje sredstva namenjena političkim strankama, da je Poslanička grupa Dveri taj novac prebacila na preduzetničke radnje, elektroradove, dizajn, popravka računara, sve ukupno negde 28 i po miliona. Taj novac kad se ne utroši u kampanju, pripada građanima Republike Srbije i vraća se u budžet. Taj novac nije vraćen u budžet, nego je preko preduzetničkih radnji ispumpan, opran i time urađeno više krivičnih dela, jer svaki fiktivni posao je utaja poreza.

Dakle, s obzirom da je to izneto u poslednjoj kampanji na beogradskim izborima i da je to izneo veoma ozbiljan čovek, Vojislav Šešelj, koji je uvek baratao dosta verodostojnim podacima, ja sam tu temu malo razradio i tražim da se ustanovi anketni odbor i da se provere, s obzirom da je povika na vuka a lisice meso jedu, proveravaju se i 40 hiljada dinara, ja mislim ako se proverava 40 hiljada dinara za vlast, i opoziciji treba proveriti potrošnju 28,5 miliona, koji su po tvrdnjama ozbiljnih političara, a ima saznanja i od odgovarajućih naših službi, proćerdane odnosno strpane u privatne džepove, a trebali su da se vrate u budžet Republike Srbije i da se odatle finansiraju penzije i druga javna davanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se složim da je bela kuga najefikasnije etničko čišćenje. Mogu da se složim sa činjenicom da agresija kolevkama je najuspešnija agresija i mi koji pripadamo većinskom narodu u Republici Srbiji smo to i te kako osetili na svojoj koži.

Takođe, mi se moramo kloniti ekstremističkih organizacija. Poštujem kada neko ide u porodičnu šetnju, ali kada neko iz Kolubare od porodice rudara uzme 50.000 evra onda ta čast porodične šetnje, onda se ta porodična šetnja kompromituje. Ukoliko neko potroši iz budžeta, kao što sam već naveo 28 i nešto miliona i to nije provereno još uvek, onda taj novac je uzet upravo od tih porodica.

Bugarska ekstremistička organizacija ATAKA, koja je ovde primljena, koja traži delove teritorije Republike Srbije, koji su Boško Obradović i njegova poslanička grupa ovde primili. Dakle, sigurno nije u korist porodice. Sigurno nije u korist opstanka našeg stanovništva. To je veoma opasna ekstremistička grupa i nije jedina koju je ova organizacija koja baštini Ljotićevu ideologiju, kako oni kažu Ljotićevu, od koje treba, kako oni kažu, što bežite, znači, treba bežati od njih, ali imamo Ivana Pernara čiji je deda pitao pošto je srpska krv. U sred parlamenta, čini mi se, 1928. godine, gospodin Martinović će me ispraviti i on je ovde primljen, evo ga ovde kako maršira sa ustašama u Zagrebu. Ovde je sa poslaničkom grupom Dveri. Slažem se sa porodičnim vrednostima, ali mi moramo takođe voditi računa o ekstremističkim organizacijama koje pojedine poslaničke grupe ovde primaju i pod kojim razlozima se sve to dešava.

Dakle, imamo i pozdrav te Ljotićeve grupe, uspehu alternative za Nemačku, to je neonacistička organizacija. Mi koji smo bili antifašisti, koji smo imali dva antifašistička pokreta, bez želje, kad ne mogu da pomirim mrtve pretke, nemam želju ni da svađam potomke. Ali, moramo dobro voditi računa jer ove ekstremističke organizacije vode u podelu u srpskom društvu. Mi ne možemo više da se delim, mi treba da se množimo, da se obožimo, da se umnožimo i složimo. Sloga je pola pobede. Pozdravljam njihovo zalaganje za porodicu, ali tražim da se odreknu dela samih sebe i da se odreknu ovih neonacističkih i drugih ekstremističkih grupa, jer ukoliko se sukobimo sami sa sobom izgubićemo sigurno mi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, ja želim da se formira ovaj anketni odbor i da se skine sumnja sa nekih ovde, a Zoran Živković je taj, moj kolega poljoprivrednik, koji uporno traži lekarski pregled. Ja ne verujem da bi on prošao poligraf, alko test, a kamoli lekarski pregled.

Istine radi, početkom 2001. godine cela Republička vlada je išla na lekarske preglede, ali savezna u kojoj je bio Zoran Živković nije se podvrgla tom lekarskom pregledu. On je 2003. godine postao premijer i onda mu nije palo napamet da ide na lekarski pregled. On je taj koji je ukinuo lekarske preglede. Dakle, dotle je Republička vlada išla na lekarske preglede, ali od onog momenta kada je on postao premijer, verovatno je sumnjao u svoje psihofizičke sposobnosti i ukinuo je lekarski pregled.

Mi smo ga u to vreme zvali Zoran politrić. U međuvremenu je odrastao i postaje Zoran dvolitrić jer je kupio vinograd. Sada mu pola litre treba samo da se zagreje kao kad povučeš saug na automobilu. Dakle, te 2007. godine je uzeo 525.000 evra za vinograd. Vinograd je zasadio na parceli koju je zakupio u novembru 2007. godine, a subvencije je tražio za prolećnu sadnju 2007. godine, a to proleće u novembru je verovatno negde u Africi i nekim drugim zemljama, u Australiji, ali nikako u Srbiji u novembru 2007. godine nije se moglo desiti proleće. Ali, ako povučete vina koliko ne treba, onda mu je možda bilo toplo oko srca kada je dobio 525.000 evra.

Zoran Živković je inače poznat kao osnivač firme „Puting“ koja je kupila 2003. godine stan, kada je on bio premijer, kupila je stan za 60.000 evra i sedam godina nije overila ugovor u sudu, da bi izbegao prijavljivanje u Agenciji za borbu protiv korupcije. Onda je kupio stan kod Arene. Onda je kupio stan na Vračaru i prijavio vrednost 500 evra po kvadratnom metru, iako je stvarna vrednost 3.000 evra po kvadratnom metru. Dakle, to je čovek koji je uspešno izbegavao da punu vrednost pravi poreze. To je čovek čija firma je „Empresa“ i on sam, po Krivičnom zakoniku član 229, optužen za utaju poreza od 22 miliona evra.

Dakle, čovek koji je izbegao da plaća poreze. Od poreskih prihoda dobio 525.000 evra… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živković pokušava nekog da optuži, ali bi trebalo da odgovori na prosto pitanje – da li je licitacija u opštini Inđija za zakup poljoprivrednog zemljišta na kome je navodno zasadio vinograd izvršena tek krajem jula 2007. godine?

Da li je tačno da mu je protiv konkurent bila „Agrounija“, čiji je vlasnik MK komerc? Te, da li je tačno da je i jednu firmu i drugu i vinariju „Živković“ i „Agrouniju“ zastupao isti čovek, Branko Đurić, direktor „Agrounije“, odnosno jedan od direktora MK komerca? Takmičio se čovek sam sa sobom.

Takođe, gospodin Živković treba da kaže da li je imao vlasništvo u firmama „Putin“, „Interfejs“, „Rojal spid“, „Tehnomeding“, vinarije „Živković“, „Empresa“, „TV 5“, „Delta matik“, „Milenijum“, „KK ergonom“, to je košarkaški klub? Da li je tačno da je njegova supruga radila u vinariji „Živković“? Da li je tačno da je KO Krajkovac, dve parcele, vlasništvo Biserke Živković, iz opštine Merošina poslužilo za registraciju poljoprivrednog gazdinstva 2007. godine u julu mesecu, u Inđiji? Da li je to tačno ili nije?

Da li je tačno da ta gospođa, koja je znala da on krši zakon, danas radi u Tužilaštvu za ratne zločine i proganja Srbe? Da li je tačno da je tamo primljena bez državnog ispita, a ja sam dobio odgovor da je tačno, uz obećanje da će ga položiti? Da li je tačno da je gospođa bila čak i šef zakonodavstva u Vladi Republike Srbije iako je njeno iskustvo bilo samo u proizvodnji vina?

Da li je tačno da je „Empresa“ utajila porez od 22 miliona dinara? Da li je tačno da je on bio direktor „Emprese“? Da li je tačno da je protiv njega podneto više krivičnih prijava? On bi trebao na to da odgovori. Naravno, reći će da svi lažemo. Da li je tačno po pitanju robnih rezervi, da je u tom istom Krčedinu, on imao prikriveno vlasništvo, da je čovek koji je odobrio to, Dobrivoje Sudžum, odobrio njegov vinograd, da je pronađen manjak, gospodin Arsić zna, od 22.500 tona. To pokušava da prišije meni.

Što se higijenskih navika tiče, o tome ne bih govorio, to je već lična stvar. Ne mogu da budem lep kao gospodin Živković, ne mogu da kupim stan na Vračaru za 500 evra po kvadratu, ne mogu da kupim stan kod Arene, ne mogu da kupim dva stana kod Niša. NJemu je to sve dala vlast za koju sam i ja glasao, to je tačno, ali glasali smo zbog pijeteta prema pokojnom Đinđiću. I na kraju, po pitanju kupanja, ako Zorana Živkovića polijemo vodom, znate šta ćemo dobiti? Prljavu vodu i čistog lopova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Inđija je, kao što sam već naveo, po pitanju mog kolege poljoprivrednika već prepoznata. Licitacija koja je zakazana je zakazana u leto 2007, za prolećnu sadnju 2007. godine. Ugovor je potpisan tek u novembru. Prolećna sadnja u novembru nije postojala.

Gospodin Živković je izašao, pa ne može da vidi potvrde da se protiv mene ne vodi istraga, da nemam firme, da nikada nisam bio u Direkciji za robne rezerve. On je sve to imao. Ovo je obaveštenje da se protiv njega vodi istraga. Firma se zove „Empresa“. To je ista firma koja je prodala kolce i žicu. Ja pitam Nišlije, da li je Zoran Živković imao firmu koja je proizvodila kolce i žicu? To je debelo plaćeno iz državne kase, na istom ovom konkursu za vinovu lozu. Nije imao tu vrstu proizvodnje, ali je imao 138.000 flaša vina koje su nestale. Ovde su rešenja poreske uprave za oba krivična dela koja je izvršio.

U vezi sa krivičnom prijavom koju sam pokazao, znači, službena krivična prijava, utaja poreza, nestalo 138.000 flaša vina, vrednost 189 miliona dinara, PDV 17 miliona i 800 hiljada, plus drugi porez, ukupno 22 miliona dinara. Tu su i njegove izjave, tu je sve. Međutim, Zoran Živković je pobegao i odbio na to da odgovori.

Takođe, ovde je i lekarski izveštaj. Kada nas stalno poziva na lekarske preglede, ovo je njegov, gde kažu – hronična neprilagođenost svakodnevnom životu prema sebi i okolini, a uključuje značajne subjektivne i socijalne probleme, reč je o specifičnom životnom stilu osobe i njenom odnosu prema drugima, antisocijalni tip, beskrupulozna osoba koja je isključivo usmerena na sopstveni interes, sklona kršenju pravila i sklona agresiji, često traži senzacije u spoljašnjoj okolini, nema razvijenu empatiju, niti mari za osećaj drugih ljudi. I on traži lekarske preglede! E, to je Zoran Živković. Ja sam dugo mislio da on glumi ludilo, ali sad sam uveren da ne glumi.

Dame i gospodo narodni poslanici, vreme Saše Radulovića i 14 stečajeva, dešavalo se dok je Boris Tadić bio predsednik Republike Srbije. Demokratska stranka na čijem čelu je on bio samo dok je bio predsednik, posle su ga odmah otpisali. Trebao im je samo dok je bio glavni čovek, dok im je punio džepove. Punio je džepove i Saši Raduloviću, a punio je džepove Bogami i ovamo ovi što su se podelili u nekoliko golova.

Boris Tadić je inače u kampanji išao peške. On je išao crnom limuzinom. Njegova limuzina je imala roze tufnice. Znači, oni su išli peške u kampanju kad je on bio predsednik Republike Srbije, verovatno da su on i premijer Cvetković, Mirko Bledi, da su zajedno u kampanji išli peške. Njihovi ministri su svi išli u kampanju peške. Vukli ih irvasi, u zimskom periodu. Dakle, to oni isti irvas i sa Božić Batom, sa amandmanima koje piše ova njegova poslanička grupa.

Da stvar malo uozbiljimo, oni se bune protiv izbornih pravila. Izbori se sprovode po vašim pravilima. Ta pravila ste vi doneli. Šta bi bilo da smo mi promenili pravila? Da se izbori odigravaju po našim zakonima koje bi mi doneli, koje bi donela neka nova većina, da su propisi vezani za izbore od ove većine. Vi se bunite za izbore koji se održavaju pod vašim uslovima. Vi govorite o medijskom ratu. Društvene mreže od 2012. su bile daleko siromašnije, dakle manje ljudi je bilo na društvenim mrežama. Cenzura je sva gotovo nemoguća, ali ste 2012. vi vršili cenzuru. Opozicija u to vreme je imala, na Koperniku su dva zakupljena termina od po sat vremena ili dva sata ukupno.

Pitam vas ko kontroliše „Blic“? Ko kontroliše „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, „Danas“, hoćete da nateramo ljude da kupuju „Danas“? To sigurno nisu mediji koji su naklonjeni sadašnjoj vlasti. Oni su naklonjeni vama. Ko kontroliše B92, ko kontroliše N1, američku televiziju, ko kontroliše TV Prvu? Niko. Da li ima neko od novinara da je čuo da ga je neko iz vladajuće partije ili vladajućih partija zvao da se neka vlast emituje. Sve ste vi to radili. Vi ste poslednji koji ste mogli da se bunite.

Mora da se ispita afera i zašto je Boris Tadić 2008. godine dogovorio sa Albancima proglašenje nezavisnost i zato je 17. februara, dva dana posle proglašenja pobegao u Rumuniju. Mora da se osnuje anketni odbor da vidimo da li je to tačno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je poželeo da obmane ovu Skupštinu. Kaže – Zakon o izboru predsednika Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“ br. 111/2007. Godine 2007. su na vlasti bili marsovci, nije bio Boris Tadić. Ovo je njemu smešno.

Kaže drugi „Službeni glasnik“, broj 104/2009. Takođe, žuti marsovci bili na vlasti, nisu bile demokrate i nije bio Boris Tadić.

Zakon o lokalnim izborima – pa ima, 129/2007, 34/2010, Zakon o izboru narodnih poslanika 57/2003, 71/2003, 18/2004, 85/2005. Dakle, više puta je DS sebi prilagođavale zakone o izborima predsednika, o lokalnim izborima, o izborima narodnih poslanika.

Dakle, sad smo jasno i glasno videli ko govori istinu a ko govori neistinu.

Što se tiče Radulovića, tačno, najuren je krajem 2013. godine i nije bio u Vladi Aleksandra Vučića nego u Vladi gospodina Dačića. Dakle, radi pune istine. I nije on tamo primljen kao stečajni upravnik. Kad se utvrdilo šta je radio za vreme Demokratske stranke, da je vodio 14 stečajeva, da mu je sud jedan stečaj oduzeo, da je bio kažnjavan zbog stečaja, kad je pokušao da agenciju za licenciranje stečajnih upravnika upodobi sebi, otpušten je. Dakle, vrlo brzo smo ga se rešili.

Ali, posledice zajedničkog zločinačkog poduhvata, gde je otpušteno 400 hiljada ljudi, između Borisa Tadića, stečajnih upravnika i stranke bivšeg režima je ostao. Ostalo je 400 hiljada ljudi bez posla i to svakako kolega neće pokušati da opovrgne.

Što se tiče Borisa Tadića, već sam rekao, pobegao je 17. februara u Rumuniju. Da ili ne? Svi ovde koji su pažljivije pratili politiku znaju da se to desilo, kao što znaju da je zajedno sa Vukom Jeremićem, o kome ću kasnije govoriti, isprojektovao kosovsku nezavisnost, značajno unapredio čak tu nezavisnost, izgradio tu nezavisnost dugo godina, dogovorio je zajedno sa američkom ambasadom i o tome ću svakako opširnije govoriti.

Stoga mislim da treba formirati anketni odbor da se utvrdi da li je bilo veleizdaje od strane predsednika Republike Srbije, koji je bio prvi čovek koji je trebalo da štiti nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Srbije? Da li je on zbog svoje funkcije 2008. godine, da bi bio izabran, prodao Republiku Srbiju, prodao deo teritorije na kojoj je proglašena divlja država Kosovo ili nije? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, skočilo potomče u lonče, a sada će da pobegne. Dakle, ovde je jedan pulen Vuka Jeremića. Inače Vuk Jeremić je poznat kao bogati naftaš iz sela Ježevica, koji ne prima platu ali se bahati po NJujorku, trošeći po 50 hiljada evra za jednu noć, plaćajući letove 70 hiljada dolara za jedan let, a plate nema, pitamo se odakle.

Kaže, gospodin Aleksić, da naprednjaci ne valjaju. Što si im se nudio onda da budeš ministar poljoprivrede? Evo, ovde. Ako ne ministar poljoprivrede, onda makar predsednik Odbora za poljoprivredu. Evo, gospodin Martinović je tu. Ja sam hteo čak da mu ustupim to mesto. Hteo sam da mu ustupim to mesto, ali znate šta su mi rekli? Ja hteo da mu ustupim mesto predsednika Odbora za poljoprivredu, da imamo jednog poslanika više, kažu oni naprednjaci, neće nama strani ambasadori i MI6, voditi državu. Evo ga MI6 je pobegao. Ove fotografije, on i Devenport. Posle će reći da ja izmišljam.

On je rekao – sloboda medija, a supruga Vuka Jeremića je do nedavno uređivala dnevnik. Sama dala otkaz. Supruga Borka Stefanovića je urednik celog jednog programa. Ko iz SNS uopšte radi na RTS-u? Ko radi iz koalicionih partnera, neko vaš, neki rođak? Ne, niko. Eto, to je sloboda medija. Kaže – poljoprivreda, oni izdvajali ali samo za Živkovića i sebi slične, 130 do 188 miliona evra za subvencije, mi 309 i mi ne valjamo, a oni valjaju.

Idemo dalje, penzioner. On osnovao neki Fond za pomoć starim licima, Fond za ljudske resurse, ili tako nešto, u Trsteniku, on, tast i tašta uzeli od Dinkića 55 miliona dinara, je li tako gospođo Turk, za negu starih lica. Nijedno nije negovano, a 55 miliona dinara uzeli. Za to i za šišanje trave u januaru i februaru. I on priča o penzionerima. Direktno pokrao stara lica i sad priča o penzionerima i naravno pobegao.

Priča o korupciji. Vuk Jeremić ništa ne radi, a bahati se u NJujorku. Kako? Zato što je za vreme dok je vladao sa Borisom Tadićem, prodao državu Srbiju, evo ja ću staviti pod navodnicima, da ne bi bio kažnjen, tako što se dogovorio sa američkom ambasadom Borko Stefanović, Vuk Jeremić u ime Borisa Tadića, da ako Boris Tadić bude izabran 2008. godine, a kome je Vuk Jeremić sa 25 godina postao savetnik za telekomunikacije, pa za odbranu, pa penzionisali oficira itd, ako bude izabran za predsednika…

Samo da zaključim.

…onda će on prihvatiti nezavisnost Kosova, što se i desilo 17. februara 2008. godine i zato tražim da se osnuje anketni odbor i da ispitamo ovu veleizdaju. Hvala.