Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao da obrazložim svoj amandman, pa ću probati ukratko.

Proizvodnja hrane, pre svega poljoprivreda i prerađivačka industrija su po meni dve najstabilnije stvari za valutu jedne zemlje. Ko ima poljoprivredu i prerađivačku industriju taj ne mora da brine za budućnost, ali pod uslovom, naša poljoprivreda mora da se modernizuje na isti način kao poljoprivreda EU. Pri tome ne treba gasiti mala poljoprivredna gazdinstva, nego ih treba specijalizovati za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

Trenutno od 100 dinara, u Evropi 30 dinara su podsticaji, odnosno 30 evra evropski poljoprivrednik dobija od svoje države, a 70 je prihod od same poljoprivrede. Kod nas je to 10 prema 90, a bilo je do nedavno i 5 prema 95. Da bi bilo više podsticaja moramo razvijati prerađivačku industriju koja mora napraviti novac koji će otići kao subvencija u poljoprivrednu proizvodnju i tako povlači jedno drugo.

Lako bi mi nahranili siromašne, ali nas stalno ometaju Đilas, Jeremić i ekipa, alavi i bogati, od tih alavih i bogatih teško je lepo i ravnomernije rasporediti novac, i ne treba siromašni da se stide svog siromaštva, ni seljaci, nego bogati treba da se stide svog bogatstva. Ja mislim da Đilas, Jeremić i ekipa imaju od svog bogatstva samo strah da ga uskoro ne izgube.

Ne postoji, dame i gospodo, budućnost koja se poklanja. Budućnost moramo napraviti sami, onakvu kakvu stvorimo radom, takva će nam biti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko ima kredit od 29.000 evra, pitam se, a pitam i sve vas – šta ako se kurs promeni, pa evro naglo skoči, a franak padne? Da li onda svi mi koji smo digli kredite u evrima, svojom voljom, sa bankama, trebamo od parlamenta da tražimo da to reguliše?

Ovde je kolega govorio većinom o sudovima. Mi nismo sud. Lično, nemam ništa protiv da naši sudovi utvrde da krediti koji su dignuti u švajcarskim francima nisu legitimni, da na neki način primoraju banke da to urade i da ta sudska odluka obavezuje te banke.

Mi nismo sud. Ukoliko nešto uradimo i umešamo se u odluke suda, onda država snosi odgovornost i svu štetu prema bankama mora da plati, kao što smo plaćali sve krivice ranijih vlasti i za „Agrobanku“, „Razvojnu banku“ itd. sve njihove promašaje. Ova država je platila, a ova država raspolaže narodnim novcem.

Da li sada treba od jednog naroda uzeti novac da bi se nadoknadio drugi dug naroda i šta biva, ako valute međusobno počnu da menjaju kurseve, ko će onda vratiti ove kredite u evrima, ukoliko se odnos franka i evra promeni u kontra smeru? Šta će onda biti? Da li će te iste štediše tražiti da opet pređu na franke?

Sve je to nastalo, koliko se sećam, po savetu guvernera Šoškića i ne vidim nikakvu krivicu i odgovornost ove vlasti. Neka sudovi rade svoj posao. Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo neku presudu i svaku presudu koju naši sudovi donesu, mi ćemo poštovati, bez obzira što su to sudovi iz 2009, 2010. godine, reformisani po nekim veoma čudnim pravilima bivše vlasti bivšeg režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je retko pametan čovek, ali retko.

Dakle, kao svedoci tog vremena, moram reći šta je bila taktika i moji sporovi sa njima. Šta je bila taktika vrhuške dosa, koji sam ja podržavao kao i milioni građana. Želeli smo promene. Kako su oni prevarili građane Srbije? Država je povlačila kredite s polja. Kredite su dobijale banke. Banke su novac davale privredi. Privreda je bila dužna bankama i ukoliko nije mogla servisira dug, ta privreda bi pripala bankama. Da bi to sprečili, da bi se domogli kapitala, oni su radili sledeće. Likvidirali su banke tako da privreda nije imala kome da vraća novac.

Tako je privreda pripala njima, banke su likvidirane i ostvaren je prostor za plasman novih banaka, stranih banaka za koje je garantovala domaća država. A narodu je ostalo samo da plati dugove koji bi bili plaćeni da banke nisu likvidirane, jer bi banke imovinom privrede nadoknadile novac i vratile to napolju. Narodu je ostao dug, stranim bankama prostor, a privreda je postala njihova, to jest kolege poljoprivrednika i njegove ekipe. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je malo bilo dirljivo kada je Boško Obradović govorio o zaštiti žena. … ovde napao moju ženu u parlamentu. Naše žene nisu žene, samo su njihove žene i koleginice ženskog pola, one su žene. Sve drugo nije bitno, sve drugo može da se bije, sve drugo mogu da se zavrću ruke, može da se upada u kabinet predsednice Skupštine, može da se napadaju novinarke itd.

Pričao je Boško Obradović o pljački. Što se tiče kredita u švajcarskim francima, voleo bih, već sam rekao, da naši sudovi donesu odluke u korist naših štediša.

Mi nismo sud, ali bih voleo da svaki sud za svakog klijenta te banke donese da je u pravu i da se švajcarski franci pretvore u dinare po nižoj stopi itd. Niko od mene to ne bi više voleo, zato što vrlo dobro znam šta je kredit i kako ga treba vraćati.

E, sada, kada se govori o pljački onda se zaboravlja „Kolubara“, zaboravlja se da su ti krediti dizani baš u vreme kada su privatizaciju sprovodili njegovi koalicioni partneri. Sa njima je došao na listi u ovaj parlament, naravno, uz pomoć američkog ambasadora, kako bi drugačije. Naravno da on ne zna, da je Marija Janjušević, bila anketar USAID i to naplatila u dolarima. Naravno, da ne zna, možda i zna, ali sada je sigurno obavešten o tome.

Naravno, da ne zna, da je od Gorana Ješića, u vreme pljačke, privatizacije, dobijala pare na organizaciju koja se zvala „Moja Inđija“, da bi učestvovali u mom rušenju u zgradi uprave Vodovoda. Naravno, da on to zna. Pa, kada ima od nečeg koristi, on onda ne bira sredstva, Boga se ne boji, ljudi se ne stidi.

Kada smo već kod Boga, ovde se govori o daljinskoj zaštiti, treba zaštiti Hilandar. Opšte je poznato, po tvrdnji sveštenih lica, da je prethodni govornik, sa one desene strane, klepio, kako to naš narod kaže, 5.000 evra iz svetinje na Hilandaru. Ja obično u crkvu uđem da nešto ostavim, svi drugi politički predstavnici nešto ostave u Hilandaru, jedino je on našao i dao sebi za pravo, da tamo uzme 5.000 evra u Hilandaru, zapamtite evra, ne dinara, da ne pravi, u zakletvu na Trojeručicu, da neće praviti od porodične organizacije političku stranku. Slaže i sveštenstvo, klepi 5.000 evra, zakune se na Trojeručicu, i sada ga svi zovu Sveti Boškić levoručica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107.

Dakle, Boško Obradović je bio član, nije otišao sam na Hilandar, nego je bio deo međunarodne posete i verovatno je zbog toga amnestiran. Ali, ja nisam još čuo da se sveštenici biju zato što ih je neko prevario i od porodične organizacije napravio stranku. Dakle, oni praštaju. Oni praštaju, ja nisam sveštenik, mogu da ga razumem, ali ne mogu da oprostim. Uzeti pet hiljada evra sa Hilandara, evra, nepoštovati nacionalnu valutu, da ne pravite stranku, već da pravite dalje porodičnu organizaciju koja će se baviti porodicama itd, je za mene veći zločin nego što je on taj novac uzeo.

On ničim nije demantovao da je njegova poslanica bila anketar USAID. Ja sam ovde donosio da je njegov poslanik, najmlađi Titov odbornik iz starog projekta, koji je bio namenjen za razvoj stočarstva na Staroj Planini, uzeo 63 hiljade evra da napravi studio zadrugarstvu kojeg nigde nema, ne možemo da je pronađemo, ali 63 hiljade evra je isplaćeno u evrima narodnom poslaniku i njegovom kolegi.

Kada je u pitanju novac, njemu ništa ne smeta. Kada je u pitanju javni sektor, kada je u pitanju podela vlasti, kada treba zaposliti određene ljude, kada treba opljačkati sopstvenu stranku, a ovo je šema onoga što je Boško Obradović uradio, na preduzetničke radnje i advokatske kancelarije je ispumpao 28 miliona i 600 hiljada dinara koje je umesto u kampanji, utrošio i stavio u svoj džep, a kada se pare ne utroše u kampanje, evo gospođa guvernerka zna, te pare se vraćaju u budžet. Nije oštetio samo svoju političku stranku, već je oštetio i budžet Republike Srbije, a time i građane Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Ne može se ukazati na povredu Poslovnika na koju je već ukazano. Znači, ako ja kažem član 107, kolega kaže član 107, hajde da ja poštujem vašu tolerantnost, ali morate mi dati priliku koju je dobio i on.

Dakle, ja nisam pomenuo da je to uradio gospodin Ševarlić. Ja sam rekao da je to učinio najmlađi Titov odbornik, narodni poslanik kolega Boško Obradović i odjednom se pojavio gospodin Ševarlić. Ovo nije prvi put da on pokušava da demantuje. Dakle, postojao je STAR projekat, bio je namenjen stočarstvu na Staroj planini, a onda su se pojavila čudna živa bića koja su umesto uzgajanja na Staroj planini počeli da koriste sredstva za konsultantske usluge. Bilo je tu Poljaka i Slovenaca, a bilo je i najmlađih Titovih odbornika.

Ovde sam ja jednom prilikom, gospodin Martinović zna, doneo sve papire i sve datume isplata, uključujući i pokušaj da se izmame pare, ne samo za studije o zadrugarstvu, već i za konsultanta iz oblasti zadrugarstva koji je Iranac i koji je trebalo da nas valjda obuči kako se gaje pistaći ovde. Pokušavao sam da nađem hiljadu primeraka te studije o zadrugarstvu, koju je navodno najmlađi Titov odbornik napisao i nisam našao nijedan primerak.

Novac je isplaćen u nekoliko navrata i ukupno je isplaćeno 62.000 evra i biću u prilici da u nastavku sednice, zasedanja ponovo pronađem te papire i ponovo ih pokažem narodnom poslaniku najmlađem Titovom odborniku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 104. imam pravo na repliku jer me je Ševarlić prozvao nekoliko puta. Rečeno je da ja ne govorim istinu.

Evo ovako, isplaćeno je 57.351,97 evra. Ovo je izveštaj gde piše – korisnik je tražio povećanje aktivnosti po završetku ugovora 31.10.2011. godine. Dakle, iz tog projekta gospodin je dobio 57.351 evro i ovde piše – konsultant, ponovo pomenuti gospodin, sa iznosom od 4.518 evra. Izvolite, saberite to, i to mu je malo bilo. Evo njegovih potpisa na zahtevima za isplatu. Što je interesantno, u jednom od zahteva veliki zaštitnik ćirilice se obraća latinicom, ovo je njegov potpis, ovo je sve.

Sada vi meni objasnite – ko je ovde licemer, ko ne govori istinu? Ovo je već drugi put da prikazujem ove papire i ovo nije slučaj samo za najmlađeg Titovog odbornika. Ovo je cela ta poslanička grupa koja sada prelazi kod Đilasa, to je desna ruka Đilasa koja pokušava, između ostalog, i mene da kriminalizuje.

Da, ja sam naredio kontrolu robnih rezervi. Da, gospodin Arsić zna, pronašli smo manjak od 80 hiljada tona. Manjak koji meni želite da pripišete je bio u Krčedinu, 22 hiljade i 500 tona. I gle čuda, on je pripao, silos je pripao Dobrivoju Sudžumu, pomoćniku gospodina Milosavljevića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim kamermane, Boško Obradović je poznat po hrabrosti posebno kad primenjuje mentalno i fizičko nasilje nad ženama.

Dakle, on ne preza od toga da im fizički i psihički ugrozi zdravlje.

Ovo je potvrda od Ministarstva pravde 30.5.2018. godine, da moja supruga nije ni na kakvim merama i nema nikakvu nanogicu. Može sam de se uveri. Ja o njegovim suprugama neću pričati, već sam rekao da ću poštovati njegovu porodicu.

Međutim, rekao je još puno neistina. Govorio je, ovde je uverenje da ne dugujem ništa državi, ovde da nikad nisam imao nikakve firme, ovde da nikakav poslovni odnos nikada nisam imao sa robnim rezervama. Vi kolega Arsiću se sećate one kontrole sa 80.000 tona, kada smo njegove koalicione partnere, pa možda i Đilasa samog uhvatili u manjku od 80.000 tona.

Odatle je usledio revanš i optužba, ničim utemeljena, a ovde nekoliko potvrda ne da ništa ne dugujem, da nikad nisam zvao, nikad nisam ušao tamo, ali očigledno to Bošku Obradoviću to nije bilo dovoljno.

E sada, nisam ja izmislio Hilandar. To je Miloš Stojković, čovek od vere, verski službenik. On tvrdi, na stranu Glišić, bivši njegov partner, ali jedan teolog kad tvrdi da je neko za jednu porodičnu organizaciju uzeo pet hiljada evra, zakleo se na Trojeručicu i umesto porodične organizacije napravio stranku, ja hoću da verujem da je taj verski analitičar u pravu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, država koju smo mi zatekli je bila potpuno napuštena i zapuštena država, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije.

Danas su oni koji su punili svoje džepove i koji su nam ostavili sve ove probleme, oni koji su nam kreirali „Agrobanku“, koji su potom, malo im bilo i nije im dosta bilo, koji su zajedno sa stečajnim upravnicima pljačkali ovu državu, koji su osnovali dugom novu „Agrobanku“, da bi mogli dalje da pljačkaju, oni koji su nam ostavili „Razvojnu banku Vojvodine“ u rasulu, danas oni nama govore zašto nismo brže rešili probleme koje su nam oni ostavili.

Dakle, oni kojima je kurs rastao za četiri godine preko 50% danas nisu zadovoljni monetarnom politikom. Danas kad je štednja dinarska porasla za nekoliko puta, kad je devizna štednja porasla, kad je struktura deviznih rezervi sasvim povoljnija, kad je uvoz pokriven većim stepenom izvoza, kad je to gotovo 80%, za razliku od njihovih 53 ili 54%, kad je rast BDP ni iz usluga, ni iz trgovine, nije zasnovan na prodaji kapitala, nije zasnovan na pozajmljivanju novca po skupim kamatama, pa se za tuđi novac kupovala tuđa roba. Danas oni kojima je glavna proizvodnja bila dug, danas oni koji nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, danas nam oni govore da dovoljno brzo ne rešavamo probleme koje su oni ostavili.

Mi rešavamo njihove probleme stepen po stepen. Nema naglih rešenja. Ukoliko želite da preskočite pet stepenica odjednom, verovatno ćete zapeti i slomiti nos. Morate biti strpljivi, vredni, posvećeni, kao što je većina s ove strane.

Želim da podržim ove zakone i da svom kolegi ostavim mogućnost, pa ću se kao ovlašćeni malo dublje pozabaviti ovim temama. Želim da podržim ove zakone i da to bude jasno, a ostalo vreme ostavljam svom kolegi koji je iza mene u poslaničkoj grupi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste čuli, ovo je terapija Su Đok…

Član 107.
Reiki. Ovde je Saša Radulović kome se pomoć ukazuje od lica koja nemaju licencu za to. Znači, to je nadri lečenje. Gospođa pre mene je učestvovala u tome i mogla je imati saznanje da, recimo, Saša Radulović nije bio ministar finansija, kao što ona tvrdi. Gospodo, Saša Radulović je bio ministar privrede. Ja to mogu nazvati ministar protiv privrede. Tako se ponašao i zato je tako brzo smenjen. Posledice su verovatno za njega bili duševni bolovi koji se leče Su Đok terapijama u ime ovlašćenih lica.
Gospođa je rekla jednu istinu. U stečaju svi gube, samo jedan dobija. Taj jedan se zvao Saša Radulović i u isto vreme, gle čuda, zamislite sada ste vi poslanici u isto vreme u 14 parlamenata ili da ste guverner Narodne banke u 14 narodnih banaka u Evropi, zamislite da ste u 14 vlada ministar. To nije moguće. Jedna osoba u isto vreme ne može da bude na dva mesta, ali uz Su Đok terapiju možete da budete u isto vreme na 14 mesta u 14 debelih firmi, ne onih mršavih, stečajni upravnik, da namirite sebe, svoju kumu i svoje bližnje.
Samo sam želeo da upozorim da je Saša Radulović žarko želeo i pisao da će Amerikanci, pokazao sam vam mejl, naterati Aleksandra Vučića da ga uzme za ministra finansija, da bude duplo ministarstvo, da bude i za privredu. Izvinjavam se Amerikancima što ga nismo uzeli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, teška je prazna torba. Čuvena izreka. Godine 2012. u leto, ne da je torba bila prazna, nego ispod torbe je bila još jedna praznina. Ima druga izreka koja kaže: „Teško je biti domaćin u praznoj kući“. Veliko je pitanje je da li je ta kuća postojala. Teško je u kući golih zidova, kuću brzo napuniti. Kad se kuća pretvorila gotovo u prašinu, 2012. godine, na sreću narod je odabrao nekoga ko će tu kuću izgraditi. Ali, da bi se kuća izgradila od prašine, prvo morate da napravite blato, morate da ispečete ciglu, morate da ispečete crep, pa tek onda strpljivo ciglu, po ciglu da gradite tu kuću, da bi jednog dana izgradili na pravim temeljima, da ona bude čvrsta i postojana. Mislim da smo mi na pragu da takvu kuću stvorimo, koja će biti na zadovoljstvo svih naših čeljadi.

Dakle, ono što ja želim, to je ono što dobar domaćin želi za svoje ukućane. To je da po kvalitetu života i po standardu budemo vodeći na Balkanu i da jednog dana sustignemo moderne, razvijene zemlje.

Godine 2012. prilikom promene, mislim da je deficit već bio blizu dve milijarde, imali smo propalu Agrobanku, Razvojnu banku. Ono što je bilo narodno, postalo je njihovo. Sebi su dali sve, dok su narodu uzeli sve. Sebe su smestili u dvorce i bajke, a narod su poslali u basne i na ulicu. Meni je pravo čudo da danas neki imaju dva prsta obraza koji ni šminkeri u šminkernicama u televizijama na kojima oni nastupaju ne mogu da pronađu, da imaju hrabrosti da danas izreknu neke zamerke na monetarnu ekonomsku politiku, tim pre što ono što su oni ostavili je bila totalna propast.

Nije bio problem ni dug koji je na kraju 2012. godine bio 17 milijardi, problem je bio što nisu napravili izvor za vraćanje duga, nije bilo ni infrastrukture, ni privrede, privreda je bila rasprodata. U Beogradu sa 235 hiljada radnih mesta u proizvodnji, oni su dogurali do 23 hiljade zaposlenih. Bilo je veći broj penzionera nego zaposlenih. Nisu smanjene penzije, smanjene su dotacije penzionerima koje su u njihovo vreme dostizale gotovo 50%. Povećanom uposlenošću, padom nezaposlenosti, to je sada 30%.

I, umesto da odaju priznanje vlastima na uspehu koji je postignut, na niskoj inflaciji, na stabilnom kursu, na povećanom bruto domaćem proizvodu iz proizvodnje, ne iz usluga kao kod njih, da za tuđi novac kupite tuđu robu pa kroz usluge prikažete neki lažni rast bruto domaćeg proizvoda. Umesto da odaju priznanje na većim deviznim rezervama i na boljoj strukturi, umesto da odaju priznanje na tome što izvoz raste, što uposlenost raste, što su kamate daleko niže, umesto da kažu „Hvala Vladi“ koja je za šest godina vratila preko šest milijardi kamata, a danas se pitaju zašto je nominalni dug povećan, u procentima je pao. Umesto da kažu „Hvala“, oni eto imaju stida, srama i obraza da izreknu neke zamerke. Oni nikada nisu dizali proizvodnju. NJihov glavni proizvod je bio dug, mašta i iluzije. Oni danas pričaju protiv „Beograda na vodi“. Oni koji su imali Beograd na magli. Oni koji su narodu isporučivali, kako kažu, nisu bila lažna obećanja. Ja se slažem, jer su bila prepuna mašte i iluzije. Nisu bila lažna, ali su narodu prodavali maglu, sečenu u kockice, prosejanu na krupno rešeto.

Mogli smo ovih nekoliko dana od njih čuti sve i svašta, osim nekih dobrih predloga. Savetujem im ubuduće da kažu – hvala, vladajućoj većini na onome što je dosada uradila, ali mi mislimo da možemo bolje. Mi mislimo da možemo kao Vuk Jeremić. Mi mislimo da kada dođemo na vlast, to mislim da oni kažu, treba opet da nam kažu, mi mislimo da Đilasa ponovo vratimo na vlast. Čoveku ne ide dobro od kada nije vezao funkciju za privatni biznis. Ja bih to razumeo.

Razumeo bih i njegovu levu ruku, Borka Stefanovića, ali bih razumeo i njegovu desnu ruku, Boška levoručica, sveti Boškić ubija ženatu, kako beše ono. I, danas smo prisustvovali jednom sličnom napadu. Oni su specijalisti za žene. Oni kada napadnu na žene, naprosto padaju od verbalnog i fizičkog napada. Dakle, verujem da se Đilas nije skoro oporavio ali Vuk potomak nešto postaje tanji. Više ne može da troši privatan, odnosno državni novac da bi jurio privatne donacije.

Finansijski međunarodni skandal i veze koje je Vuk Jeremić pokazivao kao veoma važne i državne su najbolji dokaz njihove sposobnosti. Zato im ja poručujem da kažu da mogu bolje, ali da neće da se druže sa Jeremićem i Đilasom, sa mutibarićima, pelješanovićima i varajićima. Ja sam očekivao od nekih novih političkih snaga da to kažu i da kažu da neće sa onima koji se Boga ne boje, ljudi se ne stide. Oni to danas nama nisu rekli. Oni su otprilike izrekli neke zamerke, a ja im poručujem. Ja sam govorio da se ne mogu preskočiti nekoliko stepenika, da moramo korak po korak. Merdevinama uspeha svi zajedno, ujedinjeni, podići ovu državu. Ali, oni merdevine uspeha doživljavaju različito od nas. Mi mislimo da se tim merdevinama uspeha ne možemo popeti sa rukama u džepovima i da moramo vreme provoditi u radu, trudu, za kompjuterom, za strugom, za plugom, a ne na kauču u kafiću i ogovarajući vlast koja pravi rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

Slušali smo poznatog privrednika i poljoprivrednika Boška Obradovića. Najviše smo čuli o pljački, o bankama, koje su nastale baš u vreme kad ga je Koštunica delegirao da bude portparol čačanske biblioteke. Da ne zaboravim Velju Ilića. Dakle, u vreme kad je zajedno sa njima pljačkao, recimo, „Kolubaru“ – 50 hiljada evra za portparola čačanske biblioteke, 50 hiljada evra, tek toliko da mu se nađe. Senior Obradović – 60 hiljada objekata bez dozvole za izgradnju, ali sa dozvolom za ugradnju, za juniora, svedočio Velja Ilić. I danas on vređa dostojanstvo Narodne skupštine i priča o pljački. Pri tome neće da kaže da je opljačkao Hilandar, budžet Republike Srbije, sopstvenu stranku.

Naime, ovde su podaci, provereni, da je u izbornoj kampanji gospodin Obradović prisvojio preko svojih kandidata koji su registrovali fiktivne preduzetničke radnje 28 miliona i 600 hiljada dinara, imenom i prezimenom, za namene – elektroradovi, pet miliona 665 hiljada. Zamislite stranku koja u kampanji vrši elektroradove i oni koštaju pet miliona 665 hiljada. Fiktivni poslovi, pranje para, ali za njega pranje para ne vredi.

Dalje imamo – Cvijanović Borčo, popravka računara, devet miliona 698 hiljada. Gde li je prošla ta kompozicija, koliko vozova?

I na kraju, čovek koji je opljačkao Hilandar, koga zovu – sveti boškić levoručica je poslednji koji može da priča o pljački. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamirao sam član 103. još posle izlaganje Marije Janjušević, poznate čupačice mikrofona u Narodnoj skupštini.

Dakle, na stranu što se gospođa finansirala preko organizacije „Moja Inđija“ koju je finansirao Goran Ješić, ja njoj i Bošku Obradoviću nudim da, ukoliko Boško Obradović nije bio bibliotekar, odnosno ukoliko nije bio portparol čačanske biblioteke, podnesem ostavku. Ukoliko njihova organizacija nije iz Kolubare u vreme dok su se radnici zakivali ekserima za svoja radna mesta, dok su sekli prste, ukoliko tada nisu dobili 50 hiljada evra, odnosno 4,2 miliona dinara po tadašnjem kursu od Kolubare, ja ću dati ostavku. Ukoliko sredstva koja su dobili iz državnog budžeta, a koja ako se ne utroše se vraćaju u budžet, da li je tako, guvernerko, gospodine Martinoviću, vi to svakako znate, umesto da se vrate u budžet, ona su fiktivno podeljena preduzetničkim radnjama koje se vode na kandidate ili odbornike njihove političke organizacije… Ako to nije tačno, ja Bošku Obradoviću i gospođi Janjušević nudim svoju ostavku. Ako su moje tvrdnje tačne, očekujem da moje kolege budu dovoljno iskrene pred ovim domom i da oni daju ostavku, tim pre što je nedavno Boško Obradović uvredio moju suprugu, Boško Obradović najnovija desna ruka Dragana Đilasa, u ovom parlamentu rekavši da nosi nanogicu i time joj ugrozio zdravlje. Evo potvrde da to nije tačno.

Ne očekujem da se on izvini. On je poznati nasilnik nad ženama, verbalni i fizički. Kada je njihova žena u pitanju, recimo Jeremićeva, onda ide plač, konferencija za štampu. Naše žene očigledno nisu žene. Zato od njih očekujem…

… da ukoliko sam rekao istinu, oni podnesu ostavku, a ako sam govorio neistinu, naveo sam podatke, ja ću podneti ostavku. Hvala.