Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva.

Gospodin Živković je moj kolega u pokušaju, kolega poljoprivrednik. Inače, veliki podržavalac Crvenih beretki kojima je upriličio, nekoliko meseci pre ubistva premijera, zabavu u Kuli.

Sad nešto o dugu, jer iz tog vremena je govorio. Dug je smanjen zahvaljujući…

(Zoran Živković: Kakve to veze ima sa Poslovnikom?)

Povreda dostojanstva.

Znači, povredio je dostojanstvo tako što nije rekao da je dug smanjen zato što su Pariski i Londonski klub oprostili negde između četiri i pet milijardi duga, pa je to uticalo na smanjenje 2003. godine. Takođe, zaboravio je da kaže da su prodali kompletnu društvenu privredu za 6,7 milijardi, da je donatorska podrška bila 4,5 milijarde i da je, sem ovog duga od 17 milijardi, bio i taj dug koji su potrošili od 15 milijardi. Dakle, mnogo toga je on zaboravio, ali nisam ja.

Govorio je o kamatama, on koji je lihvario. Evo, držim ugovor ovde sastavljen 21. juna 2012. godine, između Zorana Živkovića i Zorana Živkovića, možete da vidite ovde i potpise, da je Zoran Živković uzajmio pare Zoranu Živkoviću – 41 hiljadu evra uz kamatnu stopu od 10%.

Samo trenutak, veoma zanimljivo. Zoran Živković je Zoranu Živkoviću pozajmio novac na godinu dana uz kamatnu stopu od 10%, on je bio i banka, 10% godišnje, ali je zanimljivo, kaže, ugovor se može produžiti samo u pismenoj formi uz obostranu saglasnost ugovornih strana. Sad zamislite obostranu saglasnost između Zorana Ž. Zato je nerazumnom teško objasniti da je nerazuman, da se to može i ne bi bio nerazuman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušati ovo, govoriti ovo, treba biti s debelim obrazom, a slušati ovo, treba imati jak stomak.

Dakle, dug na kraju 2012. godine, kad se podvukla crta, bio je preko 17 milijardi.

Član 107.

Povreda dostojanstva.
U taj dug nije ubrojana donatorska podrška četiri zarez nešto milijardi. Pet milijardi gotovo oproštaj duga, prodata privreda, 6,7 milijardi. Sveukupno 32 milijarde su, kako to naš narod kaže, proćerdali i pri tome nisu napravili izvor za vraćanje duga. Valuta je otišla 50%. Ali, njima je bilo dobro. NJima je bilo dobro.
Vuk potomak, Vuk Jeremić, transakcije, u toku 2013, 2014. i 2016. godine, ovako, 60 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra 2014. godine, 2015. godine milion 494 hiljade dolara, evo sve ovde, milion 469 hiljada u 2017. godini, 200.000 dolara u 2014. godini, ponovo 200.000 dolara u 2016. godini, u 2015. godini 25.000 dolara, to mu je bila neka sirotinja, 199.000 2016. godine, pa ponovo 199.000. Evo, kamere mogu da zabele. Dakle, ukupno Vuk potomak, šef na potomče, pet miliona 733 hiljade dolara i 180.000 evra.
Dakle, njima je itekako bilo bolje, 400.000 ljudi ostalo bez posla. I, kao što sam rekao, trebalo je imati dobar želudac slušati ove činjenice koje iznosi Vuk Jeremić potomak i njegov pokret lopuža, džabalebaroša i prevaranata. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi svakako znate da je nadrilekarstvo u Srbiji zabranjeno. Zabranjeno je i vračanje i gatanje.

Moje pitanje prvo je za Ministarstvo zdravlja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Administrativni odbor i Poresku upravu - da li su koleginice Branka Stamenković i Ana Stevanović prijavile Agenciji za borbu protiv korupcije, Administrativnom odboru svoju novu delatnost? To je lečenje su-đok ili su-đoka terapijom, reiki i feng šui. Postoji živi dokaz za to da one pružaju takvu vrstu usluga. Dakle, Ministarstvo zdravlja, da li one imaju licencu za lečenje na ovaj način? Ako nemaju, to je nadrilekarstvo.

Broj dva – da li su tu delatnost prijavili poreskim organima, jer na svaku uslugu treba da se plati porez?

Broj tri, ako je to stranačka aktivnost, da li su to prijavili Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je njihova lična, da li su od Agencije, majka jedne od njih radi tamo, od Agencije za borbu protiv korupcije tražile pravo da se bave lekarstvom ili nadrilekarstvom u zavisnosti da li je ovo prijavljeno, da ili ne?

Dalje, da pomognem gospodinu Aleksiću, koji je juče pokušavao da dovede ovu Vladu u vezu sa plaćanjem konsultantskih usluga u SAD. Dakle, da mi

Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije odgovori da li je Vlada Mirka Cvetkovića, Borisa Tadića i Vuka Jeremića naručivala konsultantske usluge u SAD, recimo? Da li su to plaćali i koliko su konsultantske usluge plaćene za vreme vlasti stranke koja liči na pokret lopuža i džabalebaroša?

Dakle, da li je to plaćeno koliko je plaćeno? Te, da li sadašnja Vlada radi ono što je radila bivša? Da li ona naručuje konsultantske usluge u SAD i to plaća? Dakle, želim opoziciji da izađem u susret. Tim pre što je poznato da su Vuk Jeremić i Boris Tadić aktivno radili na izgradnji divlje države Kosovo i Metohija. Ništa nisu preduzeli povodom proglašenja njene nezavisnosti, a posle su podnosili neka neobavezujuća mišljenja i tako otežali položaj Republike Srbije, što po meni nije slučajno, a po depešama „Vikiliksa“ se tvrdi da su oni molili američku ambasadu da se ta nezavisnost odloži, prolongira u zamenu za obnovu mandata predsednika Borisa Tadića.

Treće pitanje se odnosi na formiranje centra za rušenje legalno izabrane vlasti u državi Srbiji, dakle, centra koji se formira u Skoplju, koji formiraju SAD i gde se vode aktivnosti protiv države Republike Srbije, protiv vlasti koja je na demokratskim izborima izabrana, gde aktivno učestvuju u izgradnji tog centra, gde je uplaćeno već 18 miliona dolara, da aktivno u tome učestvuju opet Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović. S tim u vezi, da mi se odgovori da li se on susretao sa vojnim atašeima američke ambasade?

Želim da znam da li te aktivnosti u Skoplju postoje? Da li su one protiv Republike Srbije? Da li su one namenjene za rušenje vlasti u Republici Srbiji? Te, da li ova pomenuta lica učestvuju u tome? Da ne zaboravim da dodam Borka Stefanovića i neprevaziđenog velikog političkog lidera Janka Veselinovića. Ja mislim da je taj centar formiran. Želim da mi država na to odgovori, jer ja ne volim da naša opozicija bude vredna kao krtice, da potkopavaju državu, da rade za državu, ali ne za ovu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, vi ste dopustili prethodnoj govornici, narodnom poslaniku Sandi Rašković Ivić da grubo uvredi ne Sinišu Malog, već sve ljude koji rade u privatnom sektoru. Dakle, ona koja nije u realnom sektoru, u privredi, poljoprivredi, industriji, nikad zaradila beli dinar, ona koja je isključivo pare dobijala iz budžeta, a budžet se puni iz privrede, ona zamera nekom ko u belom svetu radi sa ofšor kompanijama.

Pri tome je zaboravila ne samo da je od izbeglih, dok je sa kolegom Mićunovićem delila dobro i zlo, a uglavnom dobro, uzela 500.000 dinara i sada morališe. Ona je zaboravila da u vreme Koštunice, kod koga je takođe bila, baš tim, ne ovim ofšor, već drugim ofšor kompanijama prodata gotovo kompletna srpska privreda. Zaboravila je da je „Delta“ registrovana na Kipru, zaboravila gde je Beko registrovao svoje firme. Nije joj smetalo što je za 10 puta manju cenu prodata srpska privreda, ali se setila nekih privatizacija u kojima gotovo ništa nije prodato.

Ona je uglavnom novac dobijala iz budžeta. Ona nije išla u Krim. Ona, desna ruka Vuka potomka Jeremića nije ušla u Krim, ona je ušla u Rim, jer se u Rimu vrlo lako love te skupe bunde itd. Zato gospodine predsedavajući, zameram što ste gospođi dopustili da na grub način vređa sve one koji rade u realnom sektoru, jer od njih se puni budžet Republike Srbije, od toga živimo svi mi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 109. i 27. Gospodine predsedavajući, morali ste skrenuti pažnju, poštujem vašu tolerantnost, gospodinu Bošku Obradoviću da se ne iznose detalji iz života privatnih osoba.

Moja žena ne nosi nanogicu. On je to mogao proveriti, bila je nedavno u ruskoj ambasadi, pa je mogao videti. To je prva laž koju je izrekao, govoreći da sam ja laž ili lažni narodni poslanik. Za razliku od njega, ja sam pravi narodni poslanik.

Rekao je da sam uvredio sve one iz javnog sektora. Netačno. Rekao sam da mi živimo od realnog sektora. Znači, to nije uvreda. Mi iz privrede uzimamo novac, znači, neko taj novac mora da zaradi.

Moram da poštujem one koji zarađuju taj novac, kao i da moram da poštujem one koji dobijaju taj novac. Oni to ne rade, ja to radim. Dakle, osoba koja nikada nije ništa zaradila, imala je prigovor na način na koji je to zarađivao kandidat za ministra finansija.

I dalje stojim pri svakoj svojoj reči. Ako budemo govorili o ženama, biće vrlo neprijatno za Boška Obradovića i ja to ne želim, poštujući njegove žene i njegovu porodicu, ali moram reći da se opet javio jedan iz javnog sektora koji je bio potparol čačanske biblioteke. Zamislite to radno mesto, koje je gospodin Velja Ilić, svojevremeno i Koštunica, izmislio, zato je on i stao u odbranu bivšeg narodnog poslanika, bivšeg ambasadora Koštunicinog i Velje Ilića, dakle, zamislite kada potparol čačanske biblioteke priča o realno zarađenom novcu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam lep i pametan kao prethodni govornik, ali sam svakako kulturniji od njega. Ja jesam poljoprivrednik, ali to ne znači da sam manje pametan. Od svoje devete i desete godine moji roditelji su bili nadničari i ja radim poljoprivredu i toga se ne stidim. Meni nije imao ko da završava fakultet u kafiću „Bonafides“. Nije mogao da ga doradi kod Vodinelićke ili vinodelićke, da je tako nazovem, kao što je to njemu neko završio.

Ali, ja nikada duplo starijem od sebe, a on kaže da sam nekulturan, nisam rekao – pali majmune, kao on meni. Ne pada mi na pamet da kolega Mićuna, koji je stariji od mene, nazovem bilo kojim pogrdnim imenom. Ja neću da zarezujem šamare predsedavajućem u Skupštini. To govori o njemu, o njegovoj kulturi.

Ja vidim da je on promenio gazdu, ali to ne znači ni da je pametniji, ni da je bolji, ili se vratio kod prethodnog gazde. Ja nisam kao njegov gazda šamarao ljude. Da, ja jesam sin nadničara, nisam nasledio zlatni rudnik kao Đilas, ili kao Jeremić naftni izvor, kod leve pocepane patike ili dijamante kod desne patike, pa se nisam tako obogatio i navukao. Ali, sad mi je jasno zašto je njegova stranka propala na beogradskim izborima. Ko je vodio te izbore, oni su i dobro prošli. Mislim da je njegova šansa da na Maldivima, gde troši stotine hiljada evra da odmara i misli da je zato pametniji i kulturniji, da su njemu Maldivi i odmor na Maldivima poslednja šansa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti na one čuvene privatizacije i reći da u to vreme Mirko Cvetković nije bio direktor Agencije za privatizaciju, da je bio Deda Mraz, da moj kolega poljoprivrednik ZŽ nije bio premijer, da je on tako bio negde na „Rubinu“, otprilike tamo je nešto radio, da Đelić nije bio ministar finansija, da Vlahović nije postojao i da je sve spalo na petog činovnika, ceo greh je svaljen ovde na petog činovnika.

Govoreno je o of šor kompanijama. Evo jedne, of šor, ali se ne radi o ofšorki koja je uvećavala nacionalni dohodak radeći negde napolju, već ona koja je isisavala, preteča isisovaca, koja je isisavala pare odavde. Radi se o vinariji mog kolege ZŽ-a, koji se očigledno zamenio pa mi pobegao sa ražnja, to su oni čuveni zečevi. Dakle, kaže ovako – Vinot Ventures, Wickhams cay, Tortola, Road Town, Devičanska ostrva, rešenje, Vinarija ZŽ iz Krčedina. Dakle, to je vinarija koja je dobila 525 hiljada evra i poslala ih na Devičanska ostrva i mislim da svaka kritika onih koji preskoče ovo nije na mestu. Ostalo vreme ustupam mom kolegi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravi narodni poslanici bi trebalo da znaju da replika ide posle povrede Poslovnika, ali, bože moj, naučiće.

Reklamiram član 107, povreda dostojanstva. Naime, dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećate da sam pre godinu i po dana, uz zlurade osmehe ovih prekoputa, postavio pitanje da li je tačno da je Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, dobio dve kineske firme od četiri miliona evra na svoju preduzetničku radnju i na svoju nevladinu organizaciju. Takođe sam pitao da li je dobio od katarske ambasade, čini mi se, 500.000 evra. Oni su se smeškali. Ja nisam bio lenj, pa sam išao u Ministarstvo finansija i tražio zamolnicama i kod drugih organa da se to istraži.

Ovde imam dokument – Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, tražio je od ove Skupštine, jer je do 2014. godine bio i narodni poslanik, bilo mu malo da bude predsednik Skupštine UN, već je zadržao i mesto narodnog poslanika, tražio je saglasnost da bude konsultant u omraženim, oni preko te firme ne vole, firma se zove China Energy Fund Committee. Dakle, tražio je i dobio saglasnost i od Odbora za administrativna pitanja, to zna kolega Martinović, i Agencije za borbu protiv korupcije. Međutim, novac kada je dobio od drugih firmi koje se zovu Full source, to je valjda potpuni izvor, i State Energy, novac je dobio iz sasvim drugih firmi, što je dodatni razlog za sumnju delatnosti Vuka Jeremića, koji je bio, nažalost, i ministar spoljnih poslova.

Takođe, povređeno je dostojanstvo zato što je on, videvši te energetske firme, počeo da se ponaša kao šeik, pa je jedno noćenje bilo 1.200 evra, pa je džeparac bio 25.000 evra.

Završavam. Pa je potrošio 3,5 miliona evra za putovanja. E, to je taj čuveni izvor… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme tankih televizora i debelih obraza, to ste upravo mogli i da vidite i da čujete.

Govorio je da su maske pale, nema takve maske za njegovu glavu. NJemu treba specijalna maska. Maska koja ide na praznu glavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorio je kako mladi beže, a ne mogu svi da dobiju 525 hiljada evra koliko on dobije da ostane i da podigne vinograde. Vinograd je prodao. U EU subvencija učestvuje u prihodu od poljoprivrede 30%, u Srbiji samo 7% i to će ministar finansija morati da popravi.

Gle čuda, gospodin Živković je imao subvenciju 300%. Dakle, tri puta je veća bila subvencija nego što je koštao vinograd. Da su mladi dobili 525 hiljada evra svakako ne bi radili ovo. Ovo su, budući ministre finansija, zapisnika poreske uprave. Firma se zove „M pres“. NJen direktor je bio Zoran Živković. Utaja poreza, 89 miliona je bila vrednost, 138 hiljada flaša vina je nestalo, verovatno prodato na crno. PDV je 17 miliona 948 hiljada, kamata četiri miliona 430 hiljada do 29.1.2016. godine. Sada izračunajte koliko je to sada.

Druga utaja, milion 894 hiljade za istu firmu plus kamate. To sve u današnje vreme dođe oko 35 miliona dinara.

Na kraju da završim, ne znam gde je nestalo 138 hiljada flaša vina, ali osnovano sumnjam da je sve sam popio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 107. i 108.

Gospodine predsedavajući, grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i bili ste u obavezi da primenite, a ja cenim vašu tolerantnost, odredbe člana 108.

Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine, izrečene su prikrivene i slabo prekrivene pretnje. Ja znam da ništa ne znam je Sokrat, a prava izreka Konfučija - ko ne zna da ne zna, već nešto zna. Očigledno da kod njih znači slabije ide.

Nisam ja gospodine predsedavajući pisao za LJotićev list „Iskra“, to je pisao neko odande. Nisam ja najavio gerilsku borbu u Skupštini Srbije, to je najavio neko odande. Taj neko se zove Boško Obradović.Samo da vas podsetim, paralela je, Dimitrije LJotić je rekao za svoje političko delovanje, a gospodin Martinović to zna, ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. Dakle, to je veoma slično nastupu gospodina Obradovića koji je rekao da ga politička borba ne zanima, da prelazi na gerilsku borbu i pri tome je to na jednom odboru i pokušao da učini, odnosno da politički problem reši nasiljem.

Ima izreka – s kim si s njim si, s kim si onakav si. Ako se neko druži sa Bugarsko neofašističkom organizacijom ATAKA, ako neko pozdravlja uspeh neonacističke organizacije Alternativa za Nemačku, ako neko ugosti čoveka čiji je deda ovde pitao u jednom drugom prostoru, ali u Skupštini – pošto je srpska krv. Ako se neko druži sa takvima, onda je ona izreka – s kim si takav si očigledno ovde važi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se ne mešam.

Reklamiram član 107. Evo, vidite ponašanje. Pogledajte ponašanje. Mislio sam da se ne mešam u ovo. Verovatno je neko rano otvorio kafane. Ne znam gde to služe tako rano alkoholna pića.

S obzirom da je pomenut „Sartid“, kao neko ko je u to vreme živeo i radio, kao neko ko je iz pijeteta glasao za ovog što je izašao, moram da kažem da je privatizacija „Sartida“, „Filip Morisa“, DIN-a i DIV-a izvršena za vreme „Sablje“ ili započeta pa dovršena tek tik posle „Sablje“, ali su prethodno kupci odabrani. Dakle, on je bio u Americi, on se dogovorio da „Sartid“, pod vrlo sumnjivim okolnostima, i DIN i DIV, koji su vredeli preko milijardu evra, budu prodati za 500 miliona, a da „Sartid“ bude prodat Amerikancima uprkos dugu koji je on uzeo obavezu da država preuzme od milijardu i 400 miliona maraka.

U vreme kada su ljudska prava suspendovana, u vreme kada se uveliko hapsilo, u vreme kada je država bila jedan ogroman zatvor, on se u Americi dogovorio da sa jedne strane hapsi, a sa druge strane da prodaje imovinu. Ja sam se nadao, s obzirom da je ovo vreme intenzivnih kiša, da će se kolega baviti zaštitom bilja, da će se kao kolega seljak sa Vračara pozabaviti svojim vinogradom, pod znacima navoda, i da će zaštititi od pepelnice, od plamenjače itd. Očigledno da on i ne zna kako se to radi, ne zna nijedan preparat, nije prskao vinograd, ali ovde je debelo uprskao. Hvala.