Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je moj kolega, seljak, izašao iz parlamenta jer sam hteo da mu objasnim, on je bio predsednik Vlade i moj greh je što sam iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću glasao za njega. Ja taj greh priznajem. Protokom vremena vidim da je taj moj greh bio izuzetno veliki.

Hteo sam da mu objasnim da privatizacija u Srbiji je ipak u njihovo vreme uticala na rast BDP, ali on je izašao, pa ako negde gleda pokušaću da mu objasnim. Privatizacijom su stekli novac koji su gurnuli u potrošnju, a BDP se računa od proizvedenih roba i usluga. Guranjem novca u potrošnju porasla su trgovina i usluge i tako su kroz potrošnju potrošene fabrike, a ukupan prihod od privatizacije je bio 6,7 milijardi, od donatorske podrške 4,5 i od opraštanja duga 4 milijarde. To su oni delimično gurnuli u potrošnju i taj rast koji su u to vreme iskazali, bio je rast na bazi trgovine tuđim robama i uslugama koje su bile uglavnom plasmanom tuđih roba, a ne proizvodnjom. Ova Vlada to radi drugačije.

Predlažem, između ostalog da i poljoprivredna proizvodnja bude ona koja će veća. Uz povoljnu klimu, a moj kolega je napustio, pa ne može to da zna, uz povoljnu klimu i plodno zemljište mi možemo valjda da proizvedemo dobar poljoprivredni prehrambeni proizvod. Holandija i Danska treba da nam budu primer. Na takav način kroz proizvodnju roba prehrambenog poljoprivredno proizvoda taj novac treba da dođe do svih nas, pa i do organa bezbednosti, policajaca, vojnika, a boga mi i do ostalih u javnom sektoru, zdravstvenih radnika, učitelja, nastavnika, profesora. Na takav način će svi steći priliku da imaju pristojan a pošten posao, pristojnu zaradu i čestit dom i zato predlažem da poljoprivredna i prehrambena industrija budu nosioci razvoja ove zemlje. Hvala.

To je amandman mog kolege poljoprivrednika. Ja sam želeo da ga sačekam i da čujem šta je imao kolega poljoprivrednik da kaže. Moja dilema je – ili je u kafani, ili prska vinograd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jedna država imala političku, ekonomsku moć treba da ima ekonomiju koja to može da garantuje. Smatram da mi nismo dovoljno iskoristili poljoprivredne resurse, nismo dovoljno iskoristili ono što možemo u poljoprivredi da uradimo i treba da se ugledamo na zemlje koje u toj oblasti prednjače. To su Holandija i Danska. Mislim da uz malo bolju organizaciju, uz redovnu isplatu subvencija, uz veće subvencije, one se mogu obezbediti samo razvojem prerađivačke industrije koja može da povuče poljoprivrednu proizvodnju i da garantuje, da jemči te veće podsticaje koji treba da budu makar blizu evropskih podsticaja.

S obzirom da su naši poljoprivrednici znatno snalažljiviji, s obzirom da su znatno vredniji, verujem da mogu da naprave čak i bolje rezultate nego što to čine Holandija i Danska. Zajedno imaju izvoz poljoprivrednih proizvoda i prehrambenu vrednost od 100 milijardi. Trenutni naš izvoz je negde maksimalno na 2,7 milijardi. Verujem da to valja unapređivati i da na takav način zbrinemo i seljake i radnike, da jedni i drugi imaju posla i hleba. Svako ljudsko biće, pa i one koje je DS ostavila bez posla, oni otpušeni, oni slabo plaćeni imaju pravo da imaju čestit dom, pristojan posao, pošten posao i pristojnu zaradu.

S tim u vezi, ja podržavam ovaj zakon, a moj amandman je samo pokušaj da ispromovišem poljoprivrednu politiku za svoju se zalaže moja stranka i za koju verujem da može da garantuje prosperitet ovoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je vezano za Miroslava Aleksića. Naime, pitam Ministarstvo poljoprivrede da li je Miroslav Aleksić dok je bio predsednik opštine Trstenik, u saznanju za planiranu trasu Moravskog koridora, kupovao na planiranoj trasi poljoprivredno zemljište, sadio višegodišnje biljke da bi sada, kada se bude gradio Moravski koridor, skupo naplatio jeftino kupljeno zemljište?

Drugo pitanje, Miroslav Aleksić, takođe, kod Vuka Jeremića je video da je lepo imati suprugu koja uređuje dnevnik i informativne programe. Da li je tačno da njegova supruga radi na Televiziji Trstenik i da Televizija Trstenik, bez obzira na njegov nepotizam, jer je zaposlena u njegovo vreme, bez obzira na partokratiju, jer je član njegove partije, bez obzira što je vezana za aferu vezano za Fond za unapređenje ljudskih resursa, gde je od Dinkića dobijeno 55 miliona dinara, koji su utrošeni za košenje trave u februaru meseca, da li je tačno da ona radi na Televiziji Trstenik i da li je tačno da je on zaposlio u vreme dok je bio predsednik opštine, s obzirom da on, po pitanju medija, govori kako mediji treba da budu slobodni, a to je živi dokaz da politički aktivisti, pa čak i bračni drugovi visoko rangiranih političara rade, odnosno zaposleni su u vreme njihovog vladanja u medijima, poput njega, poput Nataše Jeremić, odnosno poput Olje Kovačević, čiji je suprug lider opozicione partije?

Nadalje, postavljam pitanje da li je tačno, Vladi Republike Srbije, da je za vreme vlasti DS, DS planirala zajedno sa Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem da dovrši ono što je NATO pakt započeo?

Da budem što precizniji, pitam da li je tačno da je DS, odnosno Saša Dragin, verni prijatelj Borisa Tadića i Vuka Jeremića, uvezao od 10. avgusta do 23. septembra 2009. godine, samo da budem precizan, 2.982.504 kilograma mineralnog đubriva sa povećanom koncentracijom radioaktivnih materija?

Da li je tačno da je DS, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ta ekipa, promenila pravilnik koji je važio manje od mesec dana, tek toliko da bi firma, koja je pripadala verovatno „Viktoriji grup“, za koju se sumnja da je to tvorevina DS i „Fertil“, da su uvezli to đubrivo u tom periodu dok je pravilnik taj važio, koji je stavljen van snage?

Takođe, da li je tačno da Ministarstvo poljoprivrede koju je vodio Saša Dragin, prijatelj Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, da li je tačno da taj pravilnik nije bio u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, nego Ministarstva za zaštitu životne sredine? Time je napravljena šteta.

Takođe pitam Ministarstvo poljoprivrede, gde je upotrebljeno mineralno đubrimo sa većom dozom radioaktivnosti koja je dozvoljena u našoj zemlji, gde i na kojim površinama je upotrebljeno, u kojim količinama, da bi znali da ubuduće pratimo stepen radioaktivnosti na tom zemljištu, s obzirom da je količina od 3.000 tona, odnosno tri miliona kilograma i te kako značajna?

Na kraju, pitam Ministarstvo za državnu upravu, šta misli da preduzme po pitanju prave epidemije pravljena raznih pokreta, u stvari udruženja građana, gde političke stranke gube svaki smisao, i na takav način Dragan Đilas, Janković, Borko Stefanović, Veselinović, na takav način kriju političke stranke iza tzv. „pokreta udruženja građana“, i time ne podležu kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, što sve političke stranke kojima mi pripadamo, podležu? I na kraju, na takav način se izbegavaju obaveze prema donacijama iz inostranstva.

Političke stranke ne mogu da primaju donacije iz inostranstva. Udruženja građana to rade, to mogu, i to čine, a Vuk Jeremić, potomak, je najbolji primer za to, jer je na svoju organizaciju udruženja građana dobio više miliona dolara, koje je koristio u izbornoj kampanji bez ikakve kontrole Agencije za borbu protiv korupcije. To su pitanja koja imam. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i član 107. Povređeno je dostojanstvo i govornik se nije držao teme ni izbliza.

Bogoljub Karić nije tema. Usput, banja Ovča nije na Čukarici, već na Paliluli. Govorio je o otpuštenim i slabo plaćenim. Govorio je on i time povredio dostojanstvo, koji je učestvovao, na ovaj ili onaj način, u otpuštanju 400 hiljada ljudi. Govorio je o vojnim licima, on koji je zamenik vuka potomka, Jeremića, koji se hvalio u Americi, kada je bio mlađani savetnik Borisa Tadića, kako je penzionisao 300 oficira Vojske Jugoslavije koji su imali ratno iskustvo na Kosovu i Metohiji. Govorio je on o socijalnim problemima, nedostatku stanova. On, zamenik Vuka Jeremića, koji je za vreme Demokratske stranke gradio samo za sebe. Vuk Jeremić ima stan od milion evra. To je 25 stanova. Sa platom od 800 do hiljadu evra je stekao kuću od milion evra. To je 25 stanova za vojsku i policiju. Govorio je on, koji je od tasta LJubiše Kneževića i Dinkića dobio 55 miliona dinara da šiša travu u Trsteniku u februaru mesecu. To je još 15 stanova.

Govorio je on o svemu tome i mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o tome glasa i poštujem toleranciju koju vi iskazujete. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, član 108. Ja poštujem vašu toleranciju i neću insistirati, ali kada neko nekome kaže da laže, mora da iznese neki argument, inače se to smatra uvredom. Ali, teško je uvrediti pametnijeg od sebe. Ja ću sada pokušati da pokažem da sam ipak nešto pametniji i popustljiviji.

Samo želim da mi se kaže – da li je tačno ili ne da je Fond za unapređenje ljudskih resursa iz Trstenika dok je on vladao dobio 55 miliona dinara ili ne? Za šišanje trave, da ili ne? Da li Vuk Jeremić ima stan od milion evra, a to štampa piše, da ili ne? Ništa više. Dakle, ukoliko se dokaže da to nije tačno, ja ću se izviniti javno svima, ali tvrdim da je to tačno. Hvala. Ne tražim da se glasa o tome.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da je važnije graditi u državi nego njome vladati, i to ova vlast čini i to treba pozdraviti. Ja ne razumem one koji ništa nisu gradili da prigovaraju na izgradnji stanova koji, uzgred budi rečeno, mogu da pokrenu, odnosno da uvećaju rad građevinske industrije. Očigledno je da će neko prodati ciglu, crep, pesak, šljunak, armaturu itd. To je i te kako od značaja i time će porasti BDP u ovoj zemlji.

Ne razumem one koji su trošili na džeparac mesečno stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak imao je džeparac, koji mu je određen telefonskom sednicom, a kojih je bilo 500 za vreme njihove vladavine, 25.000 evra, džeparac od Vlade. Znači, stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak, koji je aktivno učestvovao u izgradnji kosovske nezavisnosti, kroz ono ne obavezujuće mišljenje, je za pet godina svoje vladavine, zajedno sa Tadićem, ali isključivo on, potrošio na putovanja avionom 3,5 miliona evra ili 1.004 stanova po 50 kvadrata. Znači, bitnije mu je bilo da spava u apartmanima od 1.200 evra, da za jedan let potroši 70.000 evra. Bitnije mu je bilo da potroši pare od države, nego da nešto izgradi. Bitnije mu je bilo da ima stan od milion evra, nego da za taj stan neko dobije 25 ili 40 stanova. Ne razumem prigovore. Ja mislim da je njihov osnovni prigovor sledeći – oni nama zameraju što preko noći ne rešimo sve probleme koje su oni ostavili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je vezan za poljoprivredu. Cela današnja civilizacija potiče od poljoprivrede. Dakle, ja verujem da ova zemlja ima dovoljno prirodnih resursa, da ima plodno zemljište, da ima jako povoljnu klimu i da, recimo, samo poštujemo one standarde koji su u Evropi da po jednom hektaru, a imamo ukupno pet miliona hektara, od čega je preko četiri miliona obradivo, da samo po jednom hektaru imamo jedno uslovno grlo. U ovom trenutku to iznosi u Srbiji 0,33. U Evropi je 100 evra iz poljoprivredne proizvodnje, 70 evra je iz stočarstva, a 30 evra iz biljne proizvodnje. Kod nas je to obrnuto. U Evropi je jedno grlo po hektaru, kod nas je 0,33 uslovnih grla po hektaru. Ukoliko bi mi zadovoljili njihov standard, u tom slučaju bi nam poljoprivredna proizvodnja, samo iz stočarstva, skočila za tri milijarde evra, a ne baš u finalnoj proizvodnji to bi vredelo pet milijardi i tako bi bilo dovoljno novca da na određeni način stigne do građana, do snaga bezbednosti, bilo bi dovoljno novca za veće plate, bilo bi dovoljno novca za izgradnju, bilo bi dovoljno novca za gradnju novih stanova.

Ovi pre nas nisu gradili. Veoma malo su gradili, a njihova veština nije bila u gradnji već u ugradnji. Dakle, sem što znaju da se dobro ugrade, narod da izrade, bilo je puno divljih objekata, a još više divljačkih ugradnji kojim su oni popunjavali svoje kućne budžete, novčanike, pravili pent hause, velike od 320 kvadrata, stanove na pašnjaku, kupovali su vile kao Vuk Jeremić, kuće i stanove za po milion evra. Mi ne treba da idemo njihovim putem, mi treba da gradimo stanove, ne samo ove, svake godine treba da gradimo što više i da na takav način nađemo posla i za zidare i građevince. U njihovo vreme zidari su bili slobodni zidari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Bez obzira što su u njima neki stranački izbori, gospodine predsedavajući, niste trebali dozvoliti da prethodni govornik govori o kiflama, užinama i ne znam čemu. Tim pre što je na dnevnom redu prva faza od 1.570, hajde da ne grešim, stanova za organe bezbednosti. To je negde sedam milijardi.

Govornik koji je narušio dostojanstvo je četiri milijarde potrošio više od dozvoljenog za vreme dok je bio predsednik opštine Smederevska Palanka. To je u stanovima 900 stanova. Da vojnici i policajci znaju gde su njihovi stanovi, 900 stanova samo za proneveru u Smederevskoj Palanci, njegov šef, a vi ste dozvolili da narušava dostojanstvo, u narodu poznat kao zgrabi novac, Dragan Šutanovac je u stambenim jedinicama dobar miliona evra. To je 25 dodatnih stanova. Samo na rukama ima pet, šest stanova. Svako njegovo odelo koje je šio Tadži je vredno najmanje jedan stan. To su, gospodo oficiri, gospodo vojnici, gospodo policajci, vaši stanovi.

Naravno da je u Hrvatskoj prosečna plata 900 evra, jer oni nisu imali DS da vlada 12 godina. Hvala i ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao da dobijem reč zato što je moj kolega, poljoprivrednik u pokušaju, grubo ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, on je veličao akciju „Sablja“ i vi ste to dopustili.

Akcija „Sablja“ je proistekla iz protivustavnog proglašenja vanrednog stanja. Ono je uvedeno na celoj teritoriji Republike Srbije, umesto na njegovom delu, to ima kolega koji ovde to i te kako znaju. Zabranjeno je bilo uvoditi vanredno stanje na teritoriji cele Republike Srbije. U akciji „Sablja“ su mešane kombinovano dve radnje, jedna iz vanrednog stanja, druga iz ratnog stanja, što je takođe bilo zabranjeno. Mnogo policajaca je odvalilo đonove, na 12.000 domova i stanova odvaljena su vrata nogom. Samo 3.000 prijava je podneto, a mislim da je procesuirano nešto manje od stotinu. Ne znam koliko je osuđeno, vrlo malo ili gotovo niko.

Vi ste predsedavajući dopustili i da on govori o efikasnosti toga. Nisam se ja, niti iko od kolega ovde kupao u Šilerovoj. Nisam bio čuvar bazena u Šilerovoj. Nisam ja posećivao, niti iko od kolega, nisam posećivao Spasojevića u zatvoru, kuma, braću Simović itd. Da posetim da moj kolega poljoprivrednik u to vreme, kad su oni izručeni, bio savezni ministar policije, nismo mi to radili. I još na kraju, povreda Poslovnika još žešća, jer je to uradila osoba koja je samo na vinogradu proćerdala opremu za 525 policajaca i za 14 njihovih stanova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 106, uz podršku Boška Obradovića.

Naime, Boško Obradović je govorio o svemu, osim o temi, što bi vam dalo priliku da mu to tolerišete s obzirom da ovde nije izneo neistinite, netačne podatke, i doveo čak i do narušavanja dostojanstva parlamenta, a javnost doveo u zabludu.

Naime, on je rekao da ovde, maltene nema se prilika da se kaže slobodna reč itd. S tim u vezi, moram da vas upoznam sa podatkom da se opozicija koja čini 1/3 ovog parlamenta, javila ukupno 6.500 puta do današnjeg dana u ovom sazivu. Vlast koja čini 2/3 parlamenta to je učinila 4.500 puta.

Dakle, po poslaniku, vlas je to koristila manje od 25 puta, opozicija je priliku imala 70 i nešto puta. NJegova poslanička grupa 120 i nešto puta se obraćala, odnosno pet puta više nego vlast. Sada, ako neko ne zna da iskoristi vreme prilikom javljanja, to je njegov problem.

Takođe, po pitanju podnošenja amandmana, iznet je neistinit podatak. Opozicija je podnela pet puta više amandmana i nijedan od njihovih amandmana nije bio nešto smislen, niti su imali nameru, odnosno 90% situacija imali nameru da ispravkom poprave Vladini predlog.

Mi smo gledali kako on neuspešno pokušava da promoviše sebe, svoje poslaničko znanje i ja lično sam prvi počeo kada sam video da on nema šta narodu posebno da poruči, da nema neke ideje koje valja promovisati, sem onih „ljotićevskih“, ja sam rešio da je bolje da mi promovišemo svoje ideje, ideje vladajuće koalicije i samim tim da se promovišu i sami narodni poslanici koji pripadaju vladajućim koalicijama. S toga je Boško Obradović očigledno ljut, s obzirom da ne može više svoje besmislene amandmane i svoje besmislene diskusije da predlaže, odnosno da ih saopštava građanima Republike Srbije.

Ne tražim da se o tome glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija raspolaže sa pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je četiri miliona obradivo. Kada to uporedimo, recimo sa Holandijom, koja ima tri puta manje obradivog poljoprivrednog zemljišta, kada uporedimo sa Danskom, koja u ukupnoj teritoriji ima hektara koliko mi imamo poljoprivrednog zemljišta, moram reći da ne možemo biti zadovoljni rezultatima u poljoprivrednoj proizvodnji, a to pre svega zahvaljujući stranci bivšeg režima koja nije razvijala poljoprivredu.

Dakle, ukoliko Holandija sa 60 sunčanih dana, daleko nepovoljnijom klimom, izvozi ukupno 80 milijardi evra, toliko je vredan izvoz Holandije iz poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, a Srbija ne može da dostigne ni tri milijarde, znači, gotovo 30 puta više Holandija izvozi. Samo na ružama izvoz Holandije je osam milijarde, dakle, tri puta veći nego ukupan izvoz u Republici Srbiji. Danska izvoz 21 milijardu evra iz poljoprivredne proizvodnje.

Dakle, to su poljoprivredne proizvodnje na koje treba da se ugledamo. Ukoliko one sa znatno manjom poljoprivrednom površinom i znatno lošijim uslovima mogu da naprave ozbiljan bruto-domaći proizvod, Srbija treba da teži modernizaciji poljoprivrede i ukrupnjavanju kroz kooperativu malih poljoprivrednih gazdinstava, da ih specijalizuje i da mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, kao i mala i srednja preduzeća budu perspektiva u razvoju poljoprivrede.

Kada se razvije poljoprivreda, prerađivačka industrija, energetika, onda će biti dovoljno novca i za vojsku i za policiju, a onda će rasti ekonomska moć zemlje, politička moć zemlje, pa i vojna.

Zato ja mislim da će doći dan kada će ovaj amandman koji sam ja podneo biti realizovan, ukoliko ova vlast u ovoj konstalaciji snaga opstane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik koji je bio ovlašćen govorio je o krivici tadašnjeg rukovodstva. Može da pročita moj govor od 23. marta 1999. godine slobodno, ima na "Otvorenom parlamentu", ima ovde i svedoka. Dakle, sve što sam imao da kažem tada i NATO paktu, kao i našem rukovodstvu, ja sam rekao. Vuk potomak Jeremić nije, on je čuvao naftni izvor. Kada govorim o rukovodstvu, Miško Jeremić, otac Vuka Jeremića, bio je visoki funkcioner i direktor javnog preduzeća. Predsednik Skupštine, njegov partner, bio je Dragan Tomić, koji je pokušao čak i da spreči taj moj govor. Vuk Jeremić se krio u Londonu. NJemu nije bilo bitno ko se bombarduje. Vuk Jeremić posle bombardovanja i otimanja teritorije aktivno je izgrađivao kosovsku nezavisnost. Prvo je kaznio oficire kada je postao savetnik Borisa Tadića, ministra za odbranu, aktivno je učestvovao u penzionisanju oficira koji su učestvovali u odbrani zemlje, čak se time i hvalio SAD, ja sam pokazao taj dokument. On kao fizičar je trebao dati instrukcije svoj poslaniku šta treba da kaže, s obzirom na to da ako je izučio fiziku, a nije znao prvi NJutnov zakon, pa verovatno ne zna ni ovo, trebao je znati koliko je poguban osiromašeni uranijum po stanovništvo i zdravlje ljudi.

Treba reći istinu. Mi smo ovde političari, Amerikanci se ponašaju kao vlasnici planete, to je istina. Oni ne traže partnere, oni traže podanike i vazale. Mi se u to nismo uklopili. Ja sam bio nešto mekši 1999. godine. Možda sam i grešio. Možda sam tražio izlaz kroz malu rupicu koje nije ni bilo. Ja sam tražio da ne idemo u taj rat, ali možda izbora nije bilo, ja to sa sigurnošću ne mogu znati. Ali, ono što sa sigurnošću mogu znati je da mi nismo napali ni jednu članicu NATO saveza, čak ni matična država kosovskih Albanaca – Albanija nije bila članica NATO saveza. Nije bilo nikakvih razloga da NATO bombarduje. Time je od odbrambenog saveza postao agresorski. Gospodin Lazanski će svakako više govoriti o tome.

NATO savez su predvodile SAD. Šta očekivati od države koja je istrebila Indijance, koja je bacila atomsku bombu na starosedeoce, na Hirošimu i Nagasaki? Verovatno je tamo bilo i osiromašenog i aktivnog uranijuma. Prema tome, mi delimo na određen način posledice koje su imali građani Hirošime i Nagasakija i građani Japana. Za 78 dana ispaljeno je 420.000 projektila, bilo je 2.300 preleta. Probaću napamet. Pogođeno je, čini mi se, 16 bolnica, pogođena su 44 mosta, uništeno je 500 km puteva, 595 km pruga, gađane su sem bolnica i škole – 69, obdaništa i vrtići – 19. Dakle, neko u ime ljudskih prava je došao da interveniše i pri tome direktno kršio ljudska prava odmah, a posledice kršenja ljudskih prava osećamo i danas i to svakako Onkologija 1, Onkologija 2, Onkologija 3 i Onkologija 4 treba dobro da provere, oni to najbolje znaju i mogu da dostave verodostojne podatke.

Ne treba jugoslovenski narodi da se raduju zato što je Srbija bombardovana, čak i oni koji su uvek protiv nas, naši istorijski protivnici iz one etape bratstva i jedinstva, ja ni tada nisam verovao. Ti njihovi animoziteti prema nama treba da se smire. Globalno je zagađenje. Osiromašeni uranijum ne zna za granice. Posebno Albanci ne treba da se raduju. Na njihovoj teritoriji bilo je najviše osiromašenog uranijuma. Dve rafinerije su pogođene, ja živim između te dve u Novim Karlovcima. Između Novog Sada i Pančeva kad pogodiš dve rafinerije posledice po prava ljudi su i te kako velike.

LJudi imaju pravo na čist vazduh, ljudi imaju pravo na čistu zemlju, ljudi imaju pravo na čistu vodu. Oni koji intervenišu u ime ljudskih prava, najgrublje su ih kršili i tu moramo biti svi saglasni. Nije u pitanju samo osiromašeni uranijum, kojeg je bilo od dve do 15 tona, ali ljudi kažu da se od toga moglo sagraditi 170 atomskih bombi, taj podatak sam našao, neko kaže deset, dvadeset, a neko i 170 atomskih bombi koje su bačene, već sam rekao, na Hirošimu i na Nagasaki. Mi delimo sudbinu tih građana.

Nisam od onih koji bi se svetio. Mi moramo ubuduće biti i hrabri, ali i mudri. Mi nikada ne možemo dopustiti više i ne smemo dopustiti da se ratovi vode na našoj teritoriji. Ne smemo napadati nikoga drugog, ne želimo, ali ne treba ni da dopustimo, moramo biti mudri da ne dopustimo da se rat vodi na našoj teritoriji. Mi sa Albancima, koji takođe zbog ovog pate, moramo naći neko rešenje, pre ili kasnije, ja savetujem što pre – to bolje.

Što se tiče Amerikanaca, američkom narodu želim sve najbolje, želim bolje rukovodstvo, želim da više Amerika ne proizvodi konflikte da bi bolje prodala ratnu tehniku, već da se baci na privredu, privredne aktivnosti i da u ime ljudskih prava, kao najbogatija zemlja, pomažu siromašne, a ne da na njih bacaju osiromašeni uranijum. Političari i bogataši počinju ratove. Da bi bili obogaćeni, zapadni političari i njihov deo posejali su osiromašeni uranijum. Ima seljačka izreka – kakvo seme poseješ, takav plod treba očekivati.

Ja ne verujem da su bombe pametne. Ako su pametne, neka ih bace sami na sebe, lepi i pametni.

Ja ne verujem, za razliku od nekih, a ovde je nastupao malopre jedan naš i od Amerikanaca, ja ne verujem da je osiromašeni uranijum vitamin. Ako je vitamin, neka ga bace sami na sebe. Ali, bez obzira kakvo seme poseješ, takav plod očekivati, ja Amerikancima ne želim da ih niko zapraši osiromašenim uranijom. Da im niko ne uradi ono što su oni uradili nama, da niko ne baci toliko bombi i eksploziva i osiromašenog uranijuma na njih, ja to njima ne želim.

Ja sam Srbin, nisam Amerikanac. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje za tužilaštvo. Šta će Republičko tužilaštvo preduzeti, i pravosuđe naravno, po pitanju prebijanja starca od 63 godine u centru Smederevske Palanke koje se desilo pre nekoliko godina, gde je predsednik opštine tada, nama poznat i kao Hajnekena, koji je malopre govorio, prebio starca od 63 godine, uz pomoć još nekoliko muškaraca, koje je iz milošte nazivao Kenini tigrići, valjda su opasno grizli.

Drugo pitanje se odnosi na Dragana Đilasa. Šta će nadležni organi i Vlada Republike Srbije preduzeti povodom činjenice da dok su deca bila izložena riziku od osiromašenog uranijuma, za koji ova poslanička grupa misli da je vitamin i njihovi saveznici koji su nas bombardovali, šta će preduzeti povodom činjenice da je za svoju firmu privatizovao objekat koji je pripadao deci u Pionirskom parku i u njemu napravio objekat za „Velikog brata“, za rijaliti? Dakle, oni snažno osuđuju sve rijalitije, sem onog, a prvi ga je organizovao Dragan Đilas, koji je u te svrhe upotrebio objekat koji je pripadao deci u Pionirskom parku. Šta će u krivičnom, ali i u finansijskom smislu preduzeti, s obzirom da je to otišlo za mizernu cenu?

Sledeće pitanje se odnosi na Dragana Šutanovca. Šta će nadležni organi preduzeti povodom činjenice da je Dragan Šutanovac, umanjio borbenu moć ove države dok je bio ministar protiv Vojske i protiv odbrane, šta će nadležni organi preduzeti povodom rasprodaje u bescenje, naoružanja i opreme Vojske Jugoslavije, čime sem što je umanjena naša odbrambena i borbena moć, to ima posledice i za humanitarne akcije koje je nekada preduzimala Vojska. Dakle, setimo se svi poplave 2014. godine, kad smo ustanovili da je gospodin Šutanovac, ministar protiv Vojske i protiv odbrane, te aluminijumske čamce rasprodao za 100 evra komad, čime je smanjena mogućnost reakcije da se može pomoći građanima na odgovarajući način.

Takođe, šta će nadležni organi preduzeti, Ministarstvo finansija, a i Ministarstvo građevina, poreski i drugi organi, povodom činjenice da nam se proveri da li je Most na Adi imao građevisnku dozvolu prilikom početka njegove gradnje, koliko je tu novca potrošeno, kolika vam je eventualno bila provizija i šta će biti preduzeto od Ministarstva za kulturu i informisanje povodom činjenice da je Dragan Đilas za vreme svoje vlasti debelo opljačkao medije time što je preko Dajrekt medija i Multikoma na određen način kontrolisao slobodu štampe, a pri tome zarađivao, niko nije mogao da zakupi reklamu u medijima, jer je to bilo daleko skuplje nego kad se to kupi kod Dragana Đilasa.

S tim u vezi, njegovi prihodi su za nekoliko godina, od 2008. do 2012, uvećani za više desetina puta, a posle toga su za nekoliko desetina pali i više je nego jasno da je bilo trgovine uticajem, to je najmanje delo koje je izvršeno, i na takav način je on preko javne funkcije sebi obezbedio privatne poslove, što se odnosi i na gospodina Zgrabinovca, ministra vojnog ili ministra protiv Vojske, koji je zahvaljujući rasprodaji opreme i raznim drugim mutnim poslovima sebi na pašnjaku sagradio stambeni prostor od 320 kvadrata, što je veće nego odbojkaško igralište, dakle, komotno može odbojkašku reprezentaciju smesiti u objekat koji je napravio od plate od 800 evra, a pri tome mu je zatečena kolekcija skupih satova, slika itd. i ušteđevina samo na jednom računu od 300.000 evra, a po podacima koje nam je dostavio Balša Božović, svojevremeno, da postoji još jedan račun kod Dragana Šutanovca na kome ima milion evra. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 107. Gospodine predsedavajući, trebali ste mi dati odmah repliku. To je jedno.

Broj dva, grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste dozvolili da gospodin hajnekena grubo vređa ovu Skupštinu i narodne poslanike. On je ovde govorio vrlo ružno o Vojsci. Vojsku, koja umesto da bude neutralna, oni su gotovo neutralisali. On je ovde govorio o niskim platama, užinama, čovek koji je za jedno veče popio tenk, 470.000 dinara. NJegov ministar Šutanovac je u to vreme prodavao za pet hiljada dolara tenk T55. Ne govorim napamet. Popio je čovek tenk i vrlo grubo je vređao Skupštinu, vladajuću većinu, govoreći da smo mi krivi za nedaće vojnika.

NJegov ministar, povreda dostojanstva, je za vreme svog mandata, ne kao poslanik, ako govorimo o Vulinu, nego kao ministar kupio i izgradio 520 kvadrata. To je u centru Beograda. To je jedno 60, 70 vojničkih stanova koji će se graditi. NJegov ministar je svakog dana na ruci imao različit sat koji je koštao, svaki je koštao koliko jedan vojnički stan. On je potrošio u Smederevskoj Palanci za četiri godine svog mandata četiri milijarde više novca, a to je jednako 100.000 vojničkih plata ili 520 i nešto stanova za Vojsku. Zato mislim da ste povredili Poslovnik, ali ne tražim da se glasa o tome. Hvala.