Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, danas ne raspravljamo o izmenama pravosudnih zakona, već je to još jedan dokaz kako funkcioniše vlast Srpske napredne stranke.

Naime, vi prvo ignorišete stručnu javnost, pa onda ignorišete opoziciju, pa ignorišete upozorenja organizacija koje se bave pravosuđem, zatim donosite loša rešenja, a onda kada stigne kritika iz Evrope, tek tad krećete da popravljate ono što ste sami pokvarili. To gledamo godinama i to gledamo i danas.

U januaru smo vam govorili da ukidanje Komisije Visokog saveta tužilaštva nije dobro rešenje. Govorili smo da smanjuju garancije samostalnosti tužilaštva, govorili smo da se otvara prostor za veći politički uticaj. Tada ste tvrdili da grešimo, danas menjate iste te zakone. Ali ne zato što ste odjednom promenili mišljenje, nego zato što vas je Venecijanska komisija naterala da ih menjate. To je suština ove rasprave.

Zato nemojte danas predstavljati ove izmene kao svoj uspeh. Ovo nisu vaši uspesi, već su ispravke vaših grešaka, tzv. popravni ispit.

Građani Srbije imaju pravo da znaju da nas na evropskom putu ne usporava opozicija, a ne usporava nas ni Evropska unija. Usporava nas vlast, koja uporno pokušava da provuče rešenja koja slabe institucije, pa onda pod pritiskom mora da ih povlači.

Srbija ne kasni zbog toga što Evropa previše traži, nego kasni zato što Srpska napredna stranka svaki put pokušava da izdejstvuje još malo političke kontrole nad institucijama pa tek kada dobije crveni karton, onda se vraća korak unazad. A cenu toga plaćaju upravo građani. Plaćaju kroz sporije evropske integracije, kroz manjak poverenja u institucije i kroz stalni utisak da se zakoni ne donose zbog javnog interesa, već zbog interesa vladajuće stranke.

Mislim da je vreme da kažete pošteno da vi Srbiju u Evropskoj uniji nećete. Zato je važno i da jasno kažemo da problem nije sadržaj pojedinačnih članova zakona, problem je politička autoritativna filozofija koja stoji iza svih njih. To je potreba da svaka institucija mora biti pod kontrolom, da svaka poluga sistema mora ostati u rukama vlasti, da se nezavisnost i samostalnost posmatraju kao smetnja a ne kao demokratska vrednost.

33/2 JJ/LjL

Zato promena pojedinih zakona nije dovoljna. Srbiji je potrebna promena političke prakse, promena odnosa prema institucijama i promena vlasti, na kraju krajeva, koja je pokazala da nije sposobna da izgradi nezavisno pravosuđe a ni funkcionalnu demokratiju.

Vlast koja ni posle 14 godine ne razume da nezavisno pravosuđe nije pretnja nego temelj demokratske države ne može Srbiju uvesti u punu demokratiju. Zato je vreme da ta vlast ode, a da građani dobiju neku drugu koja će evropske standarde sprovoditi zato što su dobri za Srbiju, a ne samo kada na to bude prinuđena i spolja.

Građani Srbije zaslužuju državu u kojoj se zakoni ne menjaju tek kad stigne kritika iz Evrope, već državu koja sama zna zašto su vladavina prava, odgovornost i demokratija zaista važni. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

Prvo, što se tiče nezavisnosti pravosuđa, mi smo doneli ustavne amandmane protiv kojih ste bili, a sada branite ono što smo mi uradili, valjda opet od nas. Ono što je tim amandmanima učinjeno jeste apsolutno prepuštanje sudova, dakle nezavisnosti, i tužilaštva samostalnosti, s tim da su neke stvari sada dodatno popravljene. Ni Venecijanska komisija nije imala ništa protiv toga da se određene nadležnosti oduzmu vrhovnom javnom tužiocu, dakle, da ih radi Visoki savet.

Međutim, ono što je ovde bitno a to je da mi imamo situaciju da nam se kaže da mi nećemo u Evropsku uniju. To nije tačno. Ono u čemu se mi razlikujemo to je kako vidimo ulogu naše zemlje i kako vidimo taj naš put.

Mi ga vidimo isto onako kako su ga videle i druge zemlje koje su se priključivale EU, recimo Island, koji je pregovarao o nekim delovima mora gde treba da se riba ribari, peca, pa, recimo, Hrvatska koja tad nije bila članica EU pregovarala sa Slovenijom. Svađali oko se, ne znam, 200 metara plaže.

Dakle, sve su te zemlje na svaki način gledale da zaštite neke svoje interese i tu je razlika. Mi smatramo da Srbija treba da štiti svoje interese i koliko god može da se bori da te interese ostvari, naravno u skladu sa onim što je i evropska praksa i što su evropska pravila. A, sa druge strane kao kontra politiku tome imamo predloge da bespogovorno slušamo ono što dolazi iz Brisela, da ne smemo da dovodimo u pitanje ono što oni kažu i da kao dobri đaci samo ispunjavamo ono što se kaže tamo. Tu se onda samo postavlja pitanje čemu izbori, čemu Vlada, čemu Skupština, čemu bilo šta? Onda je dovoljno da imamo jedan servis koji će da sprovodi ono što se odande pošalje i to je to.

Dakle, to su dva krupna, suštinska i koncepcijski nepomirljiva pristupa. I ja razumem da se ne razumemo. Dakle, naš princip je ovaj.

Najzad, da ne dužim, pošto kažete da se zalaže iskreno za evropske vrednosti, jedna od evropskih vrednosti jeste verska tolerancija, a vaš lider kaže da se između ostalog bori i protiv SPC. Ne znam kako ste to uspeli da ukačite sve zajedno u evropsku agendu, pošto očigledno ili je evropska agenda i evropska vrednost boriti se protiv SPS. To bi bilo dobro da konačno objasnite građanima.

Hvala.

Hvala vam.
Sledeći na listi je dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Želim da pocrtam i podvučem neke stvari koje su od izuzetnog značaja za građane mog kraja. Tu ubrajam i Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, sve do Jarinja, praktično ceo taj region jugozapadne Srbije koji Predlogom zakona o izmenama i dopunama

33/3 JJ/LjL

utvrđivanja javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekata za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E 761, deonice od Pojata do Preljino. Praktično govorimo o Moravskom koridoru. Ovim zakonom koji je danas pred nama dobija, i zvanično kroz zakon utvrđuje krak koji će ići od Kraljeva do Novog Pazara sa produžetkom od Raške do Jarinja, odnosno povezaće nas sa Kosovom i Metohijom i ubrzati put do Mitrovice i do tog dela zemlje, a sa druge strane preko Novog Pazara regionalnim putem, odnosno regionalni put postaje, menja se. Ovom brzom cestom ići će se ka Crnoj Gori mnogo brže i značajnije.

34/1 JJ/JG 17.40 – 17.50

Šta znači utvrđivanje ovog javnog interesa i posebnih postupaka u realizaciji sada ovim zakonom i ovog kraka koji je za nas nasušno bitan? On, pre svega omogućava da rešimo glavni problem koji imamo u izgradnji puteva i koji smo imali u izgradnji puteva, a to eksproprijacija zemljišta, jer će se isto kao što se rešavalo kod ovako brze izgradnje Moravskog koridora, isto to dešavati na ovoj deonici.

Znači, pre svega taj javni interes utvrdiće mogućnost potpune ili nepotpune eksproprijacije kao i prevremeno zauzimanje zemljišta. Izuzetno je bitno da zakon koji je pred nama, uvodi skraćene postupke pred nadležnim lokalnim samoupravama, imovinsko-pravnim službama opština i gradova i omogućava da se sve rešava kroz hitne postupke. Onda, ulaz u posed pre pravosnažnosti, odnosno omogućavanje da investitor ide u posed pre konačnog rešenja i određivanja naknade. Znači, apsolutno hitni postupci kojima se ubrzava i rešava krucijalni problem eksproprijacije. Ovo pričam radi građana Novog Pazara i Kraljeva i Raške da im podvučem i ukažem da će se ovaj put graditi vrlo brzo i vrlo efikasno i da država, to upravo čini ovim zakonom koji je danas pred nama, a nadam se koji ćemo brzo i usvojiti.

Jedna od najspecifičnijih odlika ovog zakona jeste izuzimanje od primene opštih propisa, odnosno omogućavanje da Vlada Srbije ima ovlašćenje da kroz posebne uredbe izabere strateškog partnera i odmah uđe u realizaciju ovog projekta. Sve ovo navodim, još jednom, da bih ukazao građanima i Kraljeva i Novog Pazara i Raške, sve do Jarinja, da je vrlo izgledno brzo započinjanje gradnje ove ceste, još jednom ponavljam – koja je za nas krucijalna. Niti ima nama života, niti ima industrijskog razvoja, ako se ne izgradi ovaj put, jer je dosadašnja deonica regionalni put, koji koristimo, koji je prva B kategorija, praktično zapušen. Dnevno u proseku od 3.500 do 7.000 vozila idu tim putem, izuzetno je nezgodan put, koji i ako je državnog tipa ne omogućava na vrlo velikom broju pozicija brzu vožnju, česti su odroni, izuzetno je nebezbedan put. Kažem, od 3.500 do 7.000 vozila, od toga 7.5% do 15% je kamiona, preko 100 autobusa dnevno, sa intencijom da bude sve više intenzivnije, jer ljudi jednostavno moraju da se uvežu sa ostalim delovima Srbije.

I, ovo je za naš nasušno pitanje i zbog toga ga podvlačim ovde, jer je krucijalno za sve nas nema uopšte razvoja jugozapadne Srbije, pa ni Kraljeva, a da ne govorim o Novom Pazaru i Tutinu bez ovog puta. Raduje me ova odluka i ove brze procedure koje će nam omogućiti brzu realizaciju ovog projekta.

Naravno, da ako govorim o bezbednosti ovog puta porazne su brojke. Mi smo samo do pre nekoliko dana imali nekoliko, u okviru par nedelja imali smo nekoliko teških saobraćajnih nesreća. Veliki broj naših ljudi iz dijaspore pristiže, ljudi koji pristižu iz krajnjih delova Evrope, već tu gube koncentraciju i to je za njih zaista pogubna relacija. Država mora učiniti sve da se što pre ovaj put započne, gradnja ove brze ceste. Ta brza cesta, videli smo, mnogo puta smo pričali o njoj, biće kraća za 17,3 kilometara. Znači, biće nešto više od 80 kilometara, a danas ima od Kraljeva do Novog Pazara 98 kilometara. Imaće četiri trake. Znači, kud i kamo brži i bezbedniji put, povezanost sa ostalim delovima Srbije i sa, a to je jako bitno, i sa Kosovom i Metohijom.

Stoga me zaista raduje i želeo sam ovo posebno da podvučem, radi građana kraja iz koga ja dolazim, neću da kažem koji ja zastupam, ja zastupam sve građane Srbije, da i ovaj kraj napokon bude infrastrukturno kvalitetno povezan sa drugim delovima Srbije i dobije šansu za razvoj jer imamo potencijal za razvoj. Imamo mlade ljude koji drugi delovi Srbije nemaju. Imamo mlade, potentne ljude koji žele da ostanu i rade u ovoj državi i žele da razvijaju ovu državu. Pa, neka to bude put kojim će ići protok

34/2 JJ/JG

ljudi po celoj Srbiji i iz Sandžaka ka drugim delovima Srbije i obrnuto. Neka to bude zaista najbolja garancija zajedničkog kvalitetnog života svih građana ove naše države i zalog da svi zajedno imamo istu šansu za razvoj i za napredovanje, što ovaj put nama zaista pruža.

Zato još jednom zahvaljujem Vladi na ovoj odluci i ovom zakonu i mi iz SDPS ćemo ga zdušno podržati. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima ministar Nenada Vujić. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice, uvaženi narodni poslanici, želim da skrenem pažnju, na činjenice koje su u javnosti iznete i kako bi javnost bila upoznata i sa ovom temom o kojoj danas razgovaramo, a u vezi je seta pravosudnih zakona.
Sve ove izmene koje radimo, ponavljam su izmene u pravcu podizanja efikasnosti našeg pravosuđa, funkcionalnosti sistema i dostupnosti pravde građanima. Sve ostalo su samo spekulacije koje nemaju uporište u činjenicama.
Takođe, tvrdnje koje su iznošene da je napravljen korak unazad u reformi pravosuđa ne stoje. Venecijanska komisija je jasno rekla u svom mišljenju koje je i javno dostupno, kao i ono od 24. aprila, da januarske izmene predstavljaju korak napred ka efikasnosti i dostupnosti pravde građanima. To je nešto što je činjenica. Sve ostalo možemo samo govoriti o određenim spekulacijama.
Takođe, i kada je EU pohvalila i izmene i kada je pohvalila i brzinu sa kojom Srbija napreduje u svojim reformama, onda je to problem i uvek se kaže, kao kada su bili u pitanju i ustavni amandmani koje je predložila vladajuća stranka, odnosno SNS i koja je iznela taj referendum, a to je i da posle mišljenja Evropske komisije da je usklađeno sa evropskim vrednostima, mnogi su tvrdili da to nije usklađeno sa evropskim vrednostima iako je EU rekla da jeste. Prema tome, moramo biti vrlo objektivni i baratati činjenicama.
Takođe, naglašavam da smo januarskim izmenama, napravili veliki iskorak u jačanju i samostalnosti tužilaštva, prvenstveno, naravno i nezavisnosti sudstva, ali ovde imamo gro izmena koje se tiču Zakona o javnom tužilaštvu. Posebno ističem da i sama Venecijanska komisija u svom mišljenju je pohvalila napredak u pravcu odlučivanja vezanom za upućivanja. Oni su i tada rekli da je to izuzetna mera, ali isto tako naglasili su da je dobro rešenje da to radi Visoki savet tužilaca.
Takođe, normama koje se nalaze pred vama unapređen je i sistem upućivanja da se jasno zna kako dolazimo do kandidata za upućivanje. Normom je sada predviđeno da tužilac koji traži upućivanje u svoje tužilaštvo mora da obrazloži tu potrebu, mora da naglasi da se ne može rešiti na drugi način i da je neophodno to privremeno upućivanje.
Takođe to je nešto što je nešto regulisano, jer imamo javni poziv i imamo odluku tela nadležnog za funkcionisanje javnog tužilaštva, a ne pojedinca. To je značajno i to je ono što je i Venecijanska komisija pohvalila.
35/1 VS/MJ 17.50 – 18.00
Non-stop se govori o čitavom tom procesu, naravno da je to proces u kome vi imate konsultativna mišljenja, naravno da je to proces u kom vi pošaljete određene predloge rešenja, ili naglašavamo eksperti Venecijanske komisije nisu ti koji pišu zakon, nisu ti koji su nam napisali članove zakona i ostavili da uzmemo i ostavimo. Ne, te zakone smo pisali mi i ti zakoni i po njihovoj oceni predstavljaju unapređenje u odnosu na rešenja iz januara.
Naravno, uvek će ti biti i određenih debata, što je jako dobro, jer sigurno svaki zakon uvek može da se pomeri ka boljem i svaki zakon, ono što radi Ministarstvo pravde, aktivno prati sprovođenje zakona i sigurno u tom aktivnom sprovođenju zakona u svom praćenju onda iznosi i određene predloge za njihovo unapređenje.
Izmene nikada ne treba shvatiti kao nešto pogrešno. Ne, naprotiv izmene samo govore o posvećenosti države, posvećenosti Republike Srbije, da pravni okvir učini što boljim.
Između ostalog toga imamo i u presudama, recimo Evropskog suda sa ljudska prava, gde se govori o tome da je izmenama određenih zakonskih rešenja država u stvari priznala da je ranije imala lošija rešenja. Naprotiv, Evropski sud za ljudska prava kaže – ne, država time pokazuje svoj aktivni odnos i da procenjuje stalno situaciju i određene probleme koji treba da se rešavaju, da ih rešava, a ne da ih ostavlja po strani da ne bi neko rekao – pa, ne, vi sada menjate zato što ste pogrešili.
Takođe, Venecijanska komisija je podržala i istakla u svom mišljenju brzu reakciju Republike Srbije, pohvalila je i odnos koji je pokazan prilikom izrade predloga, a to je da posle svake javne rasprave, posle svakog rada i radne grupe, odmah se izlazilo u javnost da određenim rešenjima. Da su postavljana i alternativna rešenja kao predlozi članova Radne grupe, jer Radna grupa možda se nije u svemu složila jednoglasno sa određenim rešenjima, ali mi smo i postavljali alternative kako bismo uvažili svakog člana Radne grupe da može i njegovo mišljenje i da se vidi u javnosti ili na javnim raspravama.
Takođe, poštuje se i stav Venecijanske komisije, a to je da u prelaznom periodu mora se obezbediti pravna sigurnost i pravna predvidivost. Prelaznim odredbama samo se naglašava da onaj, recimo koji je upućen u prethodnom periodu da nastavlja se njegovo upućivanje. To je ono što isto imamo u mišljenju Venecijanske komisije koja govori o pravnoj sigurnosti i pravnoj predvidivosti i kada govorimo o trajanju određenih mandata i o mandatima kada govorimo o upućivanju. To jasno piše i u mišljenju Venecijanske komisije.
Republika Srbija apsolutno prati sva mišljenja i ne samo ovo i upoznata je i sa opštim standardima i Venecijanske komisije. Na kraju krajeva odredbe koje se nalaze i koje govore o tome da onaj ko je upućen i o trajanju mandata i o ostanku upućenih je nešto što je i Evropska komisija i Venecijanska komisija i komesar za pravosuđe uvek ističu, a to je potreba jednog stabilnog pravnog okvira i postojanje pravne predvidivosti. Tako da to je vrlo jasno.
Ponavljam, prelazne odredbe su norme kojima samo se rešavaju određena pitanja u ovom prelaznom periodu i oni ne menjaju ni jedno rešenje. One samo obezbeđuju da pravno uređen poredak teče i u primeni zakona da bude jasno. To su klasične prelazne i završne odredbe u kojima se nalazi i odredba da će zakon stupiti osmi dan od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Znači, to je nešto što je standardno i čime se nikako ne derogiraju mišljenja i odredbe i preporuke Venecijanske komisije, niti bilo koji član zakona, one samo regulišu pitanje pravnog poretka.
35/2 VS/MJ
Naglašavam da sve ono što se nalazi pred narodnim poslanicima, da tekst osnovni tekst zakona je ono što je i razgovarano i usklađivano u svojim mišljenjima sa Venecijanskom komisijom o čemu je urađeno i mišljenje. To nije niša neproverivo, to nisu tajna dokumenta, kao što i dokumenta koja se nalaze pred vama, predlozi zakona, tako isto i dokumenta koja su poslata Venecijanskoj komisiji nalaze na sajtu Venecijanske komisije i ponavljam jedina razlika je u tome što postoji engleska verzija na sajtu Venecijanske komisije, a pred narodnim poslanicima se nalazi srpska verzija, jer ipak u Republici Srbiji jedini zvanični jezik je srpski kada možda jednog dana uvedemo engleski i francuski, da su zvanični jezici i onda ćemo možda moći da imamo iste tekstove na jednom istom jeziku, a za sada je zvanični jezik srpski, kao što je država Srbija, aktivno pristupila ovom procesu, što je ponavljam, pohvaljeno, ne samo zbog naše brzine rada i odgovora nego je pohvaljen i aktivan odnos prema reformama, jer reforme nisu statične, reforme su nešto što traži od svih nas jedan aktivan odnos, aktivan pristup i aktivno sprovođenja tih reformi.
Prema tome ovde samo možemo govoriti o tome da je Srbija napravila još jedan korak napred, da smo još bliže nekim višim standardima koji možda u nekim zemljama članicama EU, još uvek ne postoje i kada pogledate sednice Venecijanske komisije, videćete da ima tamo i dosta debate i dosta mišljenja se daje vezano za članice EU, tako da nije Srbija ta koja je dežurna u Venecijanskoj komisiji, a ja naglašavam na kraju da je Repbulika Srbija, istakla i značaj Vencijanske komisije i u budućim koracima, i da smo od Venecijanske komisije zatražili da i već smo poslali i danas pismo, a to je da aktivno učestvuju u radu radne grupe, za izradu analize, pa onda i zakona o borbi protiv visoko tehnološkog kriminala, kako bismo na adekavatan način uklopili naš pravni okvir sa pravnim okvirom koji su standardi Venecijanske komisije, ali ujedno i vodili računa o tome da je to nešto što se primenjuje u Republici Srbiji da je pravna sigurnost, dostupnost pravde građana Srbije, primarni zadatak svih nas kada govorimo o reformi pravosuđa.

Hvala vam ministre.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.