Predsedavajuća, ja želim samo da ukažem na član 108. iz razloga što je prethodni govornik sada već drugi put zloupotrebio sam Poslovnik. A kada se već poziva na to da ne spominjemo ljude koji nisu tu, ja ne znam da li je u sali pokojni predsednik Slobodan Milošević, koga on malo-malo pa spominje. A njegov duh jeste? E pa dobro, ako njegov duh jeste mene samo zanima kako onda nije smetala Socijalistička partija Srbije ne do 2014. nego od 2008. godine kada ste učestvovali u vlasti sa Socijalističkom partijom Srbije? Tada vam nije smetao Slobodan Milošević i ti recidivi prošlosti. Tada niste imali problem sa tim dok ste bili u Vladi Republike Srbije.

I kad nam govorite da su ruke krvave, pa je li poštujete vi, kolega, Ustav Republike Srbije na kom ste se zakleli ovde u ovom visokom domu? Da li je Kosovo i Metohija u sastavnom delu Srbije? Odgovorite na to pitanje. Ili direktno kršite Ustav ove zemlje? I kažite mi… Još jedno pitanje da vam postavim – da li su Haradinaj, Tači, pa i Kurti zločinci ili je po vama zločinac samo Slobodan Milošević? Ajmo onda kada već pričate o pomirenju, ajmo onda otvoreno da govorimo samo o tome, pa da vidimo da li ima prostora za pomirenje.

Zahvaljujem se, predsednice, i ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Hvala vam.
Gospodine Grboviću? Replika?
(Pavle Grbović: Replika. Obraćali ste se meni.)
Nisam se ja obraćala vama. Ja valjda znam kome sam se ja obraćala. Obraćala sam se svima vama, te ne možete svi da imate repliku. Apsolutno ne vidim osnov za repliku.
(Narodni poslanik Pavle Grbović dobacuje.)
Gospodine Škrijelj, vi? U redu je. Važi, gospodine Grboviću. Sigurna sam da ćete ih izneti u drugom turnusu. Imate još osam minuta, 10 sekundi, kada se vratimo ponovo na ovu raspravu.
Gospodine Škrijelj, vi? Šta treba?
(Pavle Grbović: … na zvaničnom spisku…)
40/3 AL/LjL
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Kako možete repliku na Poslovnik? Da li možete vi, ljudi, da pročitate Poslovnik nekada ili da ja organizujem ovde zajedno neke časove čitanja Poslovnika posle sednice Skupštine pa da ih naučimo?
(Ana Jakovljević: Replika na vaše izlaganje. Pročitajte Poslovnik.)
Da pročitam Poslovnik? Šta je, bre, ovo danas?
(Narodni poslanik Ana Jakovljević dobacuje.)
Dobro. Hajmo samo polako, mirno, sve će biti pod kontrolom. Sve će biti u redu.
Idemo dalje.
Gospodin Risto Kostov ima reč.
Izvolite.
41/1 MV/JG 17.45 – 17.55

Hvala.

Poštovane gospođo Brnabić, ministarka Paunović sa saradnicima, uvaženi predlagaču kolega Petrašinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Srbije, danas je 12. maj, Svetski dan medicinskih sestara. Svim medicinskim sestrama u Srbiji, u ime PUPS-a, čestitam njihov dan i da ubuduće uz osmeh budu posvećene pacijentima i da se u što većem broju sa pečalbe vraćaju u svoju Srbiju.

Govoriću u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, koja je pre dva dana, 10. maja 2026. godine, obeležila 21 godinu od osnivanja. Jedan kratak citat tim povodom, pa se onda okrećem temi.

„Dvadeset jedna godina neprestane borbe za dostojanstvo i bolji socijalno-ekonomski položaj penzionera, a od pre nekoliko godina i poljoprivrednika i svih zaposlenih u Republici Srbiji. Nastavljamo nesmanjenim tempom, čuvamo, štitimo, branimo. Živeo PUPS! Živela Srbija!“ To je poručio Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, povodom 21. godišnjice od osnivanja ove partije.

Sada o današnjoj temi, setu izbornih zakona. Republika Srbija nesumnjivo, a pogotovo u poslednjih nekoliko godina, stalno podiže lestvicu i neprekidno povećava nivo demokratije, što samoinicijativno, što kao reagovanje na preporuke ODIHR-a. Pre nekoliko dana prisustvovao sam svim ovim javnim slušanjima, u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Čuo sam jedno malo provokativno pitanje, neko je pomenuo, kaže – da li saradnja Srbije i ODIHR-a, dakle Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, podseća na onu narodnu „gde ti okom, ja skokom“? Odgovor, naravno, nije jednoznačni. Srbija kao suverena i nezavisna država je na evropskom putu, ali razmišlja kao samostalna država, svojom glavom. Naravno, ne moramo da primenimo svaku ODIHR-ovu preporuku, ali moramo biti iskreni, te preporuke su na putu ka EU.

Evo i nekoliko konkretnih pokazatelja. U poslednjih bezmalo 30 godina, dakle čitave tri decenije, u Srbiju je stiglo mnogo preporuka ODIHR-a, Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, usvojeno ih je 50. Procenat usvojenih preporuka ODIHR-a u Srbiji iznosi oko 80%, dok je npr. u Saveznoj Republici Nemačkoj svega 30%. Zahvaljujem se Jovanu Kneževiću na ovom podatku.

Sve to svedoči da Srbija poštuje OEBS, poštuje ODIHR, ali nam se baš i ne vraća odgovarajućom merom. Na šta konkretno mislim? Na sumornu i opterećujuću činjenicu da do sada nije stigla nijedna, ali baš nijedna ODIHR-ova preporuka o zaštiti osnovnih ljudskih prava Srba u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, iako se ona svakodnevno krše na najgrublji mogući način. Nadam se da ćemo uskoro doživeti da pročitamo i takav sadržaj ODIHR-a.

Proteklih godina, pa i sada, danas smo posvećeni ugrađivanju preporuka ODIHR-a u naš pravno-politički sistem, a evo i činjenica. I prošle godine Radna grupa, čiji sam član bio, za unapređenje izbornog procesa i naš parlament su uvažili gotovo sve preporuke ODIHR-a prilikom donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tom prilikom, a imali ste priliku i danas da čujete, gospodin Mrdić, kolega Mrdić je jedanaest puta menjao i približavao svoj predlog predlogu ODIHR-a i tako smo uvažili gotovo sve ODIHR-e preporuke.

I taj zakon, kao i ovi predlozi zakona o izmenama i dopunama pomenuta četiri izborna zakona su deo kontinuiteta koji Srbija pokazuje u prilagođavanju izbornog procesa evropskim standardima. U međuvremenu smo usvojili set pravosudnih zakona koje je predložio kolega Uglješa Mrdić, a predstoji nam usvajanje izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih stranaka.

41/2 MV/JG

Pre nego što se osvrnem na predložene zakone o izmenama i dopunama pomenuta četiri zakona, upućujem pohvale predlagaču kolegi Miroslavu Petrašinoviću što je precizno i pravnički, jasnim rečnikom, gotovo filigranski ugradio ODIHR-ove preporuke u izmeni i dopuni četiri zakona. Čuli smo u javnim slušanjima primedbe zašto je predlagač narodni poslanik, a ne npr. Vlada? Odgovor je davno, i pre postavljenog pitanja, dao Deng Hiaoping: „Nije bitno da li je mačka crna ili bela dok lovi miševe.“

Četiri javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu protekla su u znaku dijaloga za koji se partija kojoj pripadam, PUPS, dugo zalaže. U PUPS-u godinama ističemo da je dijalog, dijalog i samo dijalog, umesto paralelnih monologa, jedini i najbolji metod za rešavanje nesporazuma i kriza u društvu. Poslednja četiri slušanja bila su ispunjena dijalogom, osim što su na trenutke isprljali, moram to da kažem, u Nišu neki od prisutnih i grubo narušili provokacijama i nepoštovanjem neistomišljenika.

Čuli smo i u najmanju ruku veoma čudne, nedemokratske i diskriminatorske stavove o tome da nosilac izborne liste ne može da bude ličnost koja ne živi u sredini gde se izbori održavaju, iako na to pri čistoj svesti i pameti, kako se to kaže, pristane. Kao primer je naveden Aleksandar Vučić, koji je, da podsetim javnost, bio i PUPS-ov kandidat za predsednika Republike. A sada ja pitam, da li ste negde čuli da se pre važnog derbija trener ili igrači oglase sa zahtevom da određuju u kom sastavu će nastupati protivnička ekipa? Naravno da bi to bilo skandalozno, da nekome kažete ne može da igra Mesi, Ronaldo, ranije Pele ili Maradona, ili danas da neko zahteva da ne igra u „Zvezdi“ moj prezimenjak Kostov. Zašto da ne igra? Pa odgovor bi verovatno bio – osećamo da će nam da ti gol.

Hajde da se sa ove metafore podignemo na drugi pravni i politički nivo. U drugom delu Ustava Republike Srbije, koji glasi „ljudska i manjinska prava i slobode“, u trećem stavu člana 21. se navodi: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd.“ Još član 52. stav 1. Ustava Republike Srbije: „Svaki punoletni, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.“ Toliko o tome, stvar je kristalno jasna.

PUPS pozitivno ocenjuje predlog da se poveća demokratski kapacitet svih nadležnih opštinskih i gradskih izbornih komisija i biračkih odbora, tako što će njihovi članovi morati da poseduju potvrdu o završenoj obuci. Smatramo da je to stvar koja se podrazumeva. Jednostavno, ne možeš da sedneš u auto i da voziš ako nisi položio vozački ispit.

Što se obuke birača tiče, preciznije podizanja nivoa njihove informisanosti o izbornom procesu, ključnu ulogu može i treba da ima Javni servis Radio-televizija Srbije serijom debatnih emisija. U njima će građani Srbije moći da saznaju sa kojim osnovnim vrednosnim programskim stavovima političke stranke izlaze u javnost, šta nude građanima Srbije, kakav je njihov stav o ključnim političkim i društvenim problemima Srbije, kako gledaju na rešavanje problema u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, kakav je stav prema Ruskoj Federaciji i Republici Srpskoj i, naravno, kako vide ekonomski prosperitet Srbije, kako da građani žive bolje. A građani će na izborima olovkom da nagrade ili kazne određene političke koncepte.

41/3 MV/JG

Što se tiče mogućnosti da jedan glasač može da podrži više izbornih lista, i to je deo demokratije koju je ODIHR preporučio. Kada je reč o nacionalnim manjinama, dobro je insistiranje na tome da se jasno u nazivu stranke, punom ili skraćenom, vidi da je reč o stranci nacionalnih manjina. A kada je reč o izbornim listama koje će eventualno podnositi udruženja građana nacionalnih manjina, insistira se da se jasno naznači koje nacionalne manjine dotična lista zastupa. To je u redu, da se nedvosmisleno kaže: „bobu bob, a popu pop“. Ako eventualno dođe do zloupotreba u korišćenju lista nacionalnih manjina koje podnose udruženja građana, problem može da se reši, odnosno spreči i onemogući oštrijom kaznenom politikom.

42/1 MZ/IR 17.55–18.00

Smatramo da je dobro što je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu u slučaju ponavljanja izbora rok za održavanje ponovljenih izbora povećan sa 10 na 30 dana.

PUPS – Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije podržaće sve predložene izmene i dopune pomenuta četiri zakona, uz komentar da je usvajanje ODIHR-ovih preporuka u setu ovih izbornih zakona još jedan korak bliže Evropskoj uniji.

Srbija uvek pobeđuje. Živela Srbija!

Hvala vam.
I za kraj Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, ono što je suština donošenja ovih zakona jeste odgovorna politika Republike Srbije, jeste izvršavanje i međunarodno preuzetih obaveza i to je nešto što je odlika politike naše zemlje otkako je vodi Aleksandar Vučić.

Mi smo članovi OEBS-a i kao takvi dužni smo da uvažavamo sve ono i da poštujemo obaveze koje članstvo u toj organizaciji nosi sa sobom. OEBS je davno na svojoj konferenciji, odnosno Samitu održanom 1999. godine u Istanbulu, jasno u svojoj dekleraciji, u njenom stavu 25. propisao da su sve države članice OEBS-a dužne da poštuju preporuke ODIHR-a i da gledaju kako da neizostavno i odmah implementiraju ono što ODIHR naloži. Upravo to je ono što radi naša zemlja već u jednom dužem vremenskom periodu. I napominjao sam i 2022, i 2025. i danas 2026. godine upravo smo mi usmereni ka tome da menjamo naše izborno zakonodavstvo na taj način što ga unapređujemo, što ga činimo da bude bolje, da bude efikasnije, da bude transparentnije.

Vrlo jasno i nedvosmisleno smo pokazali danas, navođenjem egzaktnih primera, kako su se ponašali oni koji su do 2012. godine imali odgovornost za upravljanje ovom zemljom. Da li su oni ispoštovali barem jednu ODIHR-ovu preporuku? Kako su se oni odnosili prema ODIHR-ovim preporukama? Kako su se oni odnosili prema međunarodno preuzetim obavezama, a kako se danas odnosi Republika Srbija? Da pokazujemo jednu širinu i jednu političku zrelost, da kroz jedan društveno-politički dijalog sa njima, sa nevladinim sektorom, sa nevladinim organizacijama, sa međunarodnim organizacijama gledamo kako da unapredimo naše izborne procese. I upravo zato smo išli kroz ovaj čitav niz promena, krenuvši od izmena i dopuna zakona za narodne poslanike, izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, dopuna Zakona o izboru predsednika, izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu, čitavog niza rešenja da poboljšamo izborni proces. I baš ono što je srž izbornog procesa, a to su birački odbori koji, na kraju krajeva, sprovode izbore na biračkim mestima, da bukvalno svi članovi biračkog odbora prođu obuku.

I vidite, kroz cela ova današnja izlaganja, da je to donekle njima najveći problem, zato što naši kandidati koje predlažemo u članove biračkih odbora nikada nisu bili lenji da odu na obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije, u saradnji sa RIK-om, da prođu te obuke, da steknu sertifikate, a sada, kako se predlaže ovim zakonskim rešenjima, potvrde da bi sutra mogli da budu u sastavu tih organa, i stavili jedan član koji govori da nikakvih diskriminacija po političkoj osnovi, po političkim uverenjima neće biti da bi neko mogao da pohađa tu obuku i da stekne taj sertifikat. A upravo su to navodili da bi to mogao da bude jedan od ključnih problema u organizovanju tih obuka i tražili od nas da to implementiramo i mi, naravno, to prihvatili i implementirali. Ali onda vidite da, sa druge strane, kod njih

42/2 MZ/IR

je problem jer oni ne žele da pohađaju takve obuke, ne žele da se edukuju, ne žele da preuzimaju odgovornost za birački proces, odnosno za rad u biračkom odboru, jer je upravo ono što oni žele da se konstantno traži alibi, da se konstantno traži alibi za izborne neuspehe, za mali broj osvojenih glasova i onda i kada prihvatimo ono što traži od nas ODIHR, kada to implementiramo kroz naša zakonska rešenja, e onda to više nije bitno.

I to je ono što su građani Republike Srbije danas jasno mogli da vide – da smo mi ti koji želimo da izvršavamo međunarodno preuzete obaveze, da tražimo najbolje načine kako to možemo da implementiramo u naša zakonska rešenja, u naše zakone, a sa druge strane, kada mi pokažemo tu spremnost i kada mi to želimo da radimo, od njih dobijate odgovore kako to ne treba, kako to nije bitno, pa nekad je bilo bitan birački spisak, pa sad više nije bitan birački spisak, pa su nekada bili bitni birački odbori, sad nisu bitni birački odbori, pa je nekada bilo bitno da li se lista odbija ili se ne odbija proglašenje izborne liste, sad više nije ni to bitno, i tako unedogled.

A poenta i suština svega je samo da se nađe alibi za izborni poraz i za izborni neuspeh jer njihova politika koja je rušilačka, njihova politika koja je usmerena na nasilje, njihova politika koja je dovela do toga da neki privrednici, da neke velike investicije odu iz naše zemlje, jer nijednom privredniku ne odgovara kada se blokira put, kada se blokira regionalni put, kada se blokira auto-put. Svako želi da može slobodno da se kreće zemljom, svako želi da može slobodno da se kreće roba i kapital, i to je jedna od tekovina EU koju oni deklarativno zagovaraju – a mi suštinski i zaista se borimo za tu politiku EU – e, upravo oni traže samo alibi za neke nove izborne neuspehe. Ali ono što je bitno jeste da ćemo mi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ostati na našem evropskom putu, okrenuti prema Istoku i Zapadu, ceneći naše prijatelje i u Rusiji, i u Kini, i u Parizu, i u Nemačkoj i u Vašingtonu, usklađivati naše propise sa EU, ali na takav način da građani Republike Srbije imaju apsolutnu korist od tih propisa i da ti propisi odražavaju snagu i duh našeg naroda. Hvala.

Hvala vama.
Ovim završavamo rad za danas i nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Hvala vam.