Predsedavajuća, povredili ste Poslovnik jer nema replike na povredu Poslovnika gde sam ja pomenuo pomenutog i prosto moram da kažem da je, recimo, 2018. godine dotični rekao da mora da porazi ovo čudovište, ovu fašističku tvorevinu, srpsku državu Srbiju.

Mi sada pričamo o liku i delu? Nismo pričali o liku i delu, pričali smo o subverzivnoj delatnosti određenih političara i to je što sam hteo da kažem. Hvala.

Hvala.
Vama takođe oduzimam od vremena grupe.
Moram da vas pitam, da li želite da se Skupština izjasni?
(Života Starčević: Ne.)
Hvala najlepše.
Pravo na repliku, gospodin Jovanov.
Izvolite.

Ovo sada smo otprilike dobili ono što govorimo sve vreme. Dakle, kada budete postavili sebi pitanje zašto vas je ništa obrisalo sa političke scene, setite se ovoga aplauza koji ste uputili rečima da su srpske ruke krvave, a njihove nisu i taj aplauz koji ste dali…

(Ana Jakovljević: Sram te bilo!)

Mene sram bilo?

I taj aplauz koji ste dali u kontekstu zločina i ratova, e moji vi.

Drago mi je što se ne nalazite u tome da su srpske ruke krvave i što to vas ne pogađa. Time ste se sami definisali ko ste i šta ste. Nema potrebe ja da govorim ništa.

Što se tiče ovoga što je rečeno od strane njegovog predsednika poslaničke grupe koji je govorio ponovo o tome šta i kako je bilo i šta su radili i kako su radili, pa kada znate kako je strašno to da se ukinu Srbiji sredstva i kako je to loše za ovu zemlju, a zašto ste to tražili po Briselu? Znači, sve vreme nam govorite o tome kako je to očajno, kako je to, evo, vidite šta ste napravili ovde, šta ste napravili onde, pa

39/2 GD/MP

zašto ste to tražili? To ste zahtevali. Držali ste konferenciju za novinare ovde u holu, gde ste tražili da se taj novac ukine državi Srbiji i preusmeri, da podsetim, na vaše nevladine organizacije i na Šolakove medije. Pa vi ste prizivali to zlo. Vi ste se angažovali da do toga dođe, a sada nama pričate ovde kako nešto u tom kontekstu nije u redu.

I, još jednom, da tih 400 godina vlasti koje je Sara Pavkov spomenula, ili 440 čak, tu postoji samo jedan preduslov koji mora da se ispuni, a to je da vi ostanete u opoziciji, jer sa ljudima koji aplaudiraju na onakvu baljezgariju malopre, na onu bruku i sramotu i smeškaju se i cerekaju se tome, nema potrebe bilo ko, bilo šta da radi od onoga što nam spočitavate, ni da dresira pčele, ni da vrši pritisak, ni ovo, ni ono, dovoljno je samo vas da pogleda kako aplaudirate ovim odvratnim izlivima šovinizma, antisrpskog šovinizma.

To kada ljudi vide biće dovoljno da znaju za koga sigurno ne treba da glasaju. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Škrijelj.

Reklamiram povredu člana 107. stav 1. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ove ovakve konstrukcije su direktno narušavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Bio sam jako precizan. Mislio sam na političke stranke vladajuće većine koje predstavljaju kontinuitet sa prošlošću, koje su građanima ove države svih nacionalnosti došli glave. Ne na srpski narod, ne na bilo koga drugog osim na političku strukturu koja danas upravlja Srbijom, koja je kontinuitet vladavine režima Slobodana Miloševića i vi ste jako svesni toga.

Predsedavajuća, vi ste trebali da skrenete prethodnom govorniku pažnju da vodi računa kako se obraća u Narodnoj skupštini. Valjda bi odavde trebali da idu poruke potpuno drugog tipa od onoga kakve se čuju od predstavnika većine.

Ako mislite kada god probate da nas uvredite da ćemo mi da vam ćutimo, ne. Mi nikada nikome ništa loše nismo uradili. Nemamo čega da se stidimo. Mi sve ljude gledamo na isti način i svima želimo dobro, a ovo što vi radite, ovo uništava budućnost i srpskog i bošnjačkog i svih naroda koji žive u ovoj državi. Hvala.

To onda sve što ste rekli važi i za vas i za sve – svi su u obavezi da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi?
(Ahmedin Škrijelj: Da.)
Poslovnik, gospodin Jovanov.
Izvolite.

Član 27. Rukovođenje sednicom. Ja vas molim da reagujete na ovakve stvari, a posebno da iskoristite priliku i podsetite ljude koji gledaju ovo da su oni bili u toj istoj vlasti i sve je bilo potaman – niti su nam bile krvave ruke, niti smo bili zločinci, niti smo uništavali budućnost srpskog i bošnjačkog naroda dok su imali fotelju u ministarstvu. Kada su ostali bez fotelje, e onda smo postali i zločinci i ovo i ono, pa vas samo molim da iskoristite priliku, kada već predsedavate, da podsetite ljude da je fotelja ta koja odlučuje da li ćemo mi da budemo zločinci i da li su nam ruke krvave, a ne nešto drugo. Hvala.

Ne tražim da se Skupština izjasni.

Ali ja to nekako ostavim vama.
Poslovnik, gospodin Rističević.
Izvolite.
39/3 GD/MP

Dame i gospodo narodni poslanici, član 109. Opomena se izriče narodnom poslaniku. Ta opomena nije izrečena i ja se osećam izuzetno pogođeno.

Na dnevnom redu su izborni zakoni. Demokratija se meri po pravima nacionalnih manjina u svakoj državi. Ova država je dodala 35% glasova pripadnicima nacionalne manjine. Većina njih poštuje ovu državu, međutim ima i ovakvih koji to ne rade, ali se ja, gospođo, osećam posebno pogođenim zato što su mi navodno ruke krvave…

Izvinite, ne znam na koju gospođu mislite?