Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene i dopune četiri zakona koje se odnose na dalje unapređenje izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ova rasprava ima poseban značaj, ne samo zbog sadržaja zakona o kojima odlučujemo, već i zbog činjenice da govorimo o pitanjima koja se tiču poverenja građana, poverenja u institucije, poverenja u izborni proces, poverenja u državu.

Važno je što ovu raspravu vodimo upravo ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara je oduvek smatrao da se politički izazovi rešavaju dijalogom kroz institucije sistema, argumentima i odgovornošću. Svesni smo da je iza nas složen politički period. Predlozi o kojima danas razgovaramo nisu nastali slučajno, niti preko noći. Oni su rezultat jednog procesa, brojnih konsultacija, ozbiljnog rada i političke odgovornosti svih koji su učestvovali u usklađivanju našeg zakonodavstva sa preporukama ODIHR-a, odnosno Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Postoje različiti pristupi politici. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje. Politiku merimo rezultatima, delima, onim što ostaje iza nas. Naš cilj je jačanje demokratije, unapređenje prava građana i očuvanje političke stabilnosti. Verujemo da predložene izmene predstavljaju korak u tom pravcu.

Koa što je poznato, ODIHR još od 1997. godine prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje sistema i otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, važno je otvoreno reći i jednu činjenicu – tokom dugog niza godina te preporuke nisu bile predmet ozbiljnog institucionalnog rada. Unapređenje izbornih uslova tada nije bilo među političkim prioritetima. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a ne ostanu samo slovo na papiru, već da budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u pravni sistem Republike Srbije. U tom cilju formirane su radne grupe koje su se sistemski bavile preporukama, na sličan način i sada je nastavljeno.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 17. decembra 2023. godine, sa 25 preporuka za unapređenje budućih izbornih procesa. Radi njihove implementacije, Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala Parlamentarnu radnu grupu za unapređenje izbornog procesa. Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka tom procesu pristupio ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom tokom rasprava. Kao rezultat tog rada već smo usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvedeni su mehanizmi za sprečavanje zloupotreba u ovoj materiji, formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska i očekujemo konkretne rezultate njenog rada. Danas nastavljamo proces implementacije preporuka ODIHR-a.

Naravno, o pojedinim predloženim rešenjima i preporukama imamo i sopstvene političke stavove koje smo u više navrata jasno izneli u komunikaciji u okviru Radne grupe. Smatramo da su neka postojeća zakonska rešenja bila dobra i funkcionalna. Pre svega rešenje prema kojem birač svojim potpisom može podržati samo jednu izbornu listu. Verujemo da je to mehanizam koji sprečava inflaciju izbornih lista. Takvo rešenje ni na koji način ne ograničava prava građana, jer svaki građanin slobodno odlučuje o tome kome će dati podršku, kako prilikom kandidovanja, tako i na samim izborima. Istovremeno, ono doprinosi i odgovornijem korišćenju javnog i medijskog prostora.

34/2 MV/MP

Takođe, smatramo da je postojeće rešenje, prema kojem status liste nacionalne manjine mogu imati isključivo političke stranke nacionalnih manjina, odnosno njihove koalicije, da je to rešenje bilo dobro i opravdano. Status manjinske liste ne sme biti puka formalnost, ne sme biti tehnička kategorija, ne sme postati politički instrument koji će neko koristiti samo onda kada mu to donosi političku korist. Ustav Republike Srbije jasno obavezuje državu da štiti prava nacionalnih manjina i garantuje posebnu zaštitu radi očuvanja njihovog identiteta i pune ravnopravnosti. Upravo zato smatramo da političko predstavljanje nacionalnih zajednica mora imati institucionalni legitimitet, političku odgovornost i kontinuitet.

Političke stranke nacionalnih manjina imaju program, statut, organe, članstvo i kontinuitet delovanja. Upravo to im daje legitimitet da autentično predstavljaju interese svoje zajednice. Najbolji dokaz za to jeste upravo Savez vojvođanskih Mađara. Već 32 godine Savez vojvođanskih Mađara predstavlja politički oslonac mađarske zajednice u Vojvodini i Srbiji. Tri decenije kontinuiteta, odgovornosti i rezultata. Iza nas ne stoje parole, iza nas stoje dela. Generacije ljudi koje su gradile našu organizaciju ostavile su dubok trag u političkom i društvenom životu Srbije i Vojvodine. Njihov rad danas predstavlja obavezu i inspiraciju svima nama koji nastavljamo istim putem, u odlučnoj borbi za očuvanje i unapređenje položaja naše zajednice.

Ponosni smo što smo učestvovali u izgradnji pravnog sistema koji danas garantuje visok nivo zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Izborili smo se za institucije koje imaju suštinski značaj za našu zajednicu, pre svega za nacionalne savete nacionalnih manjina, ali i za brojne druge institucije u oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja. Rezultati su vidljivi širom Vojvodine, u gotovo svim oblastima društvenog života: otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku i borba za obrazovanje na našem maternjem jeziku u osnovnim i srednjim školama; razvoj kulturnih institucija; izgradnja i rekonstrukcija brojnih objekata i obezbeđivanje sredstava za njihov nesmetan rad; jačanje medijskih ustanova; razvoj infrastrukture, projekti koji unapređuju kvalitet života u sredinama u kojima živi mađarska zajednica; višejezičke table i na državnim putnim pravcima posle mnogo decenija; stipendije za mlade; predškolska ustanova; domovi za učenike i studente; sportske akademije; program ekonomskog osnaživanja mađarske zajednice i još mnogo drugih konkretnih rezultata.

Posebno želim da istaknem jednu važnu tekovinu, ulogu Saveza vojvođanskih Mađara u procesu istorijskog pomirenja i ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Brisanje odluka o kolektivnoj krivici mađarskog naroda iz pravnog sistema Republike Srbije posle osam decenija predstavlja civilizacijski čin i istorijski rezultat, čiji značaj prevazilazi granice naše države. To je dokaz šta može da postigne ozbiljna, odgovorna i dugoročna politika.

Tokom svih procesa u prethodne tri decenije Vlada Mađarske i naša matična država bile su uz nas kao pouzdani partneri. Na toj podršci smo iskreno zahvalni i računamo na nju i u godinama koje dolaze, kako bismo obezbedili dalji razvoj i sigurnu budućnost naše zajednice u svojoj domovini Republici Srbiji.

Duboko verujemo da u politici prava ne idu bez obaveza, da ovlašćenja uvek moraju ići zajedno sa odgovornošću. Kao stranka koja baštini vrednosti evropskih integracija i političkog pluralizma, Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner u reformskim procesima i dijalogu sa međunarodnim organizacijama. U svemu tome interesi Republike Srbije i dostojanstvo naših građana moraju ostati najvažniji.

34/3 MV/MP

Upravo zato, iako određena predložena rešenja i preporuke nisu najkomfornija za nas kao manjinsku političku organizaciju, Savez vojvođanskih Mađara podržaće ove izmene zakona. Ne možemo ova pitanja posmatrati izolovano od ukupnog društvenog i političkog konteksta u kojem se nalazimo.

Vođeni željom da budemo konstruktivan činilac u društvu i da probleme rešavamo kroz institucije, pružićemo podršku ovim nastojanjima. Naš primarni motiv, pored već iskazanog uvažavanja preporuka međunarodnih organizacija, jeste iskrena želja da doprinesemo smirivanju političkih tenzija. Stabilnost društva zajednička je odgovornost svih nas.

35/1 MZ/LjL 16.45 – 16.55

U ovaj proces uloženo je ogromno vreme i trud, desetine sastanaka, stotine sati rada, detaljne analize zakonodavstva i preporuka ODIHR-a. Taj rad ne sme ostati bez rezultata.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da preporuke ODIHR-a treba usvojiti i onda kada nisu u potpunosti u našu političku korist, jer verujemo da je to u interesu stabilnosti sistema i građana Republike Srbije. Ili ćemo uvažavati međunarodne organizacije i ići putem evropskih integracija, ili nećemo. Mi se zalažemo za poštovanje tih vrednosti i za dalji napredak.

To se upravo odnosi na deo o obavezama za koji smatramo da uvek ide ruku pod ruku sa pravima. Istovremeno, smatramo da su inicijalni predlozi u vezi sa kandidovanjem manjinskih lista pre konačnog mišljenja ODIHR-a bili celovitiji i da su pružali snažnije mehanizme zaštite od eventualnih zloupotreba.

Međutim, kao što smo već istakli, uvažavamo činjenicu da takva rešenja nisu dobila pozitivno mišljenje ODIHR-a. Zato smatramo da je obaveza svih učesnika u političkom životu da spreče svaku eventualnu zloupotrebu ovog prava.

Savez vojvođanskih Mađara će pratiti primenu ovih rešenja i o svim eventualnim nepravilnostima obavestiti nadležne organe. Razumemo da ova rešenja otvaraju prostor širem političkom pluralizmu i većoj participaciji i to možemo da podržimo, ali važna je i zaštita integriteta izbornog procesa.

Kroz četiri javna slušanja, održana u najvećim gradovima Srbije, mogli smo čuti od učesnika da je implementirano gotovo 80% preporuka ODIHR-a. To je rezultat koji Srbiju svrstava ispred prakse mnogih evropskih država i jasno pokazuje posvećenost na tom planu.

Pozdravljamo i najavljene dalje korake koji uključuju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije. Savez vojvođanskih Mađara podržava ove izmene i sa punom pažnjom iščekujemo predloge zakona, spremni da damo svoj doprinos njihovom unapređenju.

Kada je reč o obaveznoj obuci lokalnih izbornih komisija i članova biračkih odbora, smatramo da će ona doprineti profesionalizaciji izbornog procesa i smanjenju mogućnosti za greške, što svakako podržavamo. Istovremeno, svesni smo i praktičnih izazova koje takvo rešenje nosi, posebno nama, manjinskim političkim organizacijama, jer i sada imamo poteškoće da obezbedimo dovoljan broj ljudi za rad na biračkim mestima. Zato je važno da obuke budu dostupne, kvalitetno organizovane i da ne predstavljaju dodatno opterećenje za građane.

Na kraju, želimo da poručimo – Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner, stabilan politički činilac i faktor odgovornosti u Republici Srbiji. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana, jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se razvija Srbija, da se razvija Vojvodina, da napreduje svaka lokalna zajednica i da svaki građanin Republike Srbije ima osećaj sigurnosti, dostojanstva i poverenja u institucije svoje države. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima Ana Krstić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažene kolege, kada govorimo o izbornim zakonima i izbornim uslovima, važno je da građane podsetimo da ova tema nije od juče, niti je nastala zbog nekoliko zakona koji su danas pred nama.

35/2 MZ/LjL

U tom smislu, ja ću podsetiti da je u ovom sazivu parlamenta formirana Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, prvenstveno na osnovu preporuka ODIHR-a, sa ciljem vraćanja poverenja dela građana u izborni proces. Kao član te Radne grupe, mogu da kažem da rad u istoj nije bio ni jednostavan, ni idealan.

U radu grupe su učestvovali, podsetiću, predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora. Bilo je razgovora, bilo je približavanja stavova, ali je bilo i političkog teatra, demonstrativnog napuštanja sastanaka i pokušaja da se svaka tema pretvori u dnevno-politički sukob. Ipak, uprkos brojnim problemima, ostvaren je pomak, što potvrđuje i usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Važno je naglasiti da su se stavovi vlasti i dela proevropske opozicije vremenom približili, imajući u vidu da se tokom čitavog procesa insistiralo na predlozima CRTE, kao i da je sama CRTA na kraju ocenila da je poslednja verzija teksta zakona za nju prihvatljiva. I zato bi bilo neozbiljno tvrditi da nikakvog napretka nije bilo. Isto tako, bilo bi neodgovorno da se ponašamo kao da je svako rešenje dobro, samo zato što dolazi kao preporuka ODIHR-a.

U poslednje vreme stiče se jak utisak da je usvajanje preporuka postalo cilj samo po sebi. Ovakav zaključak svakako se može izvesti i na osnovu izlaganja predlagača ovog zakona, kao i predstavnika vlasti, kao da je manje važno da li je neko rešenje objektivno dobro za nas, da li uopšte ima smisla u našem sistemu. Mi smatramo da ovo nije dobar pristup.

Uz puno uvažavanje ODIHR-a i njihove ekspertize, ni jedna međunarodna preporuka ne može biti uneta u naš zakonodavni sistem bez stavljanja u konkretni društveni i politički kontekst. S tim u vezi, važno je još jednom ponoviti da je i sam ODIHR više puta ocenio da je naš zakonodavni okvir u najvećoj meri solidan a da su najveći problemi u primeni zakona.

Zato je važno da ne menjamo zakone mehanički, samo da bismo ispunili nečiju preporuku, već da vodimo računa o posledicama koje ta rešenja proizvode u praksi. Dakle, unapređenje okvira – da, ali racionalno, odmereno i najvažnije od svega, uz razumna očekivanja.

Nije dobro kada se insistira na narativu da je potrebno da samo neke izmene zakona usvojimo i da će svi naši problemi biti rešeni, kao što nije dobro ni da te iste izmene u sistem unosimo nekritički.

Kada je reč o ovim konkretnim izmenama koje su danas pred nama, ima rešenja koja smatramo dobrim i koja podržavamo. Na primer, uvođenje obavezne obuke za članove biračkog odbora i izbornih komisija jeste korak napred. Svako ko je učestvovao u izbornom procesu zna koliko problema u praksi nastaje zbog nedovoljne obučenosti ljudi na biračkim mestima.

S tim u vezi, mi smo uočili i prostor za poboljšanje predloženog nacrta kada je reč o učešću grupe građana u izbornoj trci, jer političke stranke imaju infrastrukturu, lokalne odbore, ljude i resurse. Grupe građana to, po prirodi stvari, najčešće nemaju. One se formiraju neposredno pred izbore i u startu su u neravnopravnom položaju.

Zato smo predložili amandman koji predviđa da se za grupe građana organizuje instruktivni seminar u roku od 48 sati od proglašenja liste, kako bi i one mogle ravnopravno da učestvuju u izbornom procesu, a na osnovu koje bi se dobijale potvrde koje bi važile isključivo za taj konkretan izborni ciklus.

Dalje, jedna od predloženih izmena koja takođe dolazi na osnovu preporuke ODIHR-a predviđa da jedan građanin može dati potpis podrške za više izbornih lista.

35/3 MZ/LjL

I teorijski, ovaj stav se može braniti, no ipak mi mislimo da u kontekstu naše političke realnosti gde već imamo problem nepoverenja određenog dela javnosti u izborni proces, gde postoji sumnja i u zloupotrebe i pritiske, ovakvo rešenje otvara prostor za stvaranje tzv. fantomskih lista i trgovinu potpisima podrške. Zato smatramo da rizik koji ovo rešenje nosi prevazilazi eventualne koristi.

Dalje, što se tiče dela zakona koji se bavi pitanjem učešća nacionalnih manjina u izbornoj trci, ovde ću se ponovo vratiti na grupe građana manjina. Odredba koja predviđa da je dovoljno da se naziv nacionalne manjine unese u ime liste ostavlja preveliki prostor za manipulacije, i to ne mislimo samo mi, danas smo imali prilike to da čujemo. To su tokom javnih slušanja govorili predstavnici manjinskih zajednica, kako oni iz vlasti, tako i onih iz opozicije, pa i oni koji nisu u Parlamentu, ali su prisustvovali javnim slušanjima upravo zato što su želeli da ukažu na manjkavost ovog zakonskog rešenja. I tu dolazimo do najvažnijeg pitanja – koga slušamo? Da li ćemo slušati naše sugrađane koje predstavljaju manjinske zajednice i koji upozoravaju na moguće zloupotrebe ili ćemo ih ignorisati samo da bismo formalno ispunili preporuku ODIHR-a? Ovde uopšte ne bi trebalo da postoji dilema.

Mi smo predložili amandman kojim se predviđa da svaki kandidat na manjinskoj listi grupe građana dostavlja pisanu izjavu da pripada nacionalnoj manjini koju ta lista predstavlja i ne vidimo u tome nikakvu diskriminaciju, naprotiv. Ako neko želi da koristi, uslovno rečeno, posebne pogodnosti koje manjinske liste imaju u izbornom procesu, onda je sasvim logično da postoji i minimum uslova koji se u tom smislu moraju ispuniti.

36/1 MT/JG 16.55 – 17.05

Dakle, izborni zakoni nisu pitanje forme, nisu pitanje ispunjavanja nečijih preporuka, jednako važno nisu ni prostor za dnevnopolitičke obračune i prikupljanje političkih poena uz raspirivanje političke krize. Važno je da građani imaju poverenje u izborni proces. Ali, kada je reč o zakonodavnom okviru tu ponavljam treba biti i racionalan i realan u očekivanjima.

S tim u vezi, predsednik naše poslaničke grupe kolega Pavlović vrlo je konkretno govorio o tome šta bi u praksi moglo da unapredi izborni proces. Pre svega da se sam Obrazac glasačkog listića tehnički uredi, tako da onemogući tzv. „bugarski voz“, a rešenja za to postoje u uporednoj pravnoj praksi. Zatim, da se u meri u kojoj je to tehnički, naravno, izvodljivo, uvede video nadzor na biračkim mestima, o čemu je danas takođe bilo reči, da se, dakle, može izvršiti kontrola ulaza glasačkih kutija i samog izbornog procesa uz poštovanja prava privatnosti.

I kako smo i danas čuli da postoji plan da se u budućnosti nastavi sa radom na poboljšanju izbornih uslova, ja pozivam kolege poslanike da baš o ovim konkretnim predlozima razmislimo i unesemo ih u naš sistem. Dakle, da ne svodimo ovaj proces na puno usvajanje ODIHR-ih preporuka.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Žao mi je što nisam u jednom intenzivnijem delu sednice mogao da govorim, bilo je zanimljivije od toga, ali u redu.

Mislim svakako da bi trebali da odredite jednu pauzu za neke koalicione dogovore ovde, da kolegi razrešite dilemu, da mu pomognete da dođe do spoznaje gde je tu on. Čovek vas lepo pita nekoliko puta, ne učestvuje u izvršnoj vlasti, više puta postavi pitanje – gde sam tu ja, pa da mu objasnite gde je tačno tu on.

Imamo na dnevnom redu danas četiri zakona. Sada smo nakon Mrdićevih zakona dobili i Petrašinovićeve zakone. Dakle, opet ste imenovali to i to mene sada podseća na onu situaciju, znate, kada meteorolozi svim elementarnim nepogodama daju ime, da bi građani to lakše razumeli. E, tako ste vi svojim političkim katastrofama, krenuli ste da ih krštavate. I, sada u redovima vladajuće stranke postoji jedna ozbiljna nervoza i anksioznost zato što ne znaju na kome će se zalomiti taj točak nesreće u narednom periodu. Dakle, ko će imati tu čast gde se neka naredna politička katastrofa zove po njegovom imenu i ko će nositi na svojim leđima taj bagaž.

Kada je reč o ovim zakonima, kolega Petrašinović je u svom obrazloženju danas i tokom svih ovih dana govorio kako je cilj ovih zakona da se poveća transparentnost, da se poveća, u suštini, poverenje u izborni proces i da to na kraju rezultira time da svi koji učestvuju na nekim budućim izborima budu zadovoljni njihovim ishodom, odnosno makar da taj ishod prihvate onakav kakav jeste, da nemamo dalje tenzije, da nemamo problema, da možemo da izađemo iz ove krize na jedan normalan i uljudan način.

Međutim, čini mi se da je ovim zakonima realno dato previše na značaju, da je previše analizirana njihova sadržina, jer ovi zakoni, ovo što se danas nalazi pred nama, ovo je jedno veliko ništa.

Dakle, da li će izborni proces biti pošten i da li će omogućiti, pomoći da izađem iz ove duboke političke i društvene krize neće zavisiti od toga da li će se obuke vršiti u izbornoj komisiji od 2028. godine ili ranije, neće zavisiti čak ni od

36/2 MT/JG

toga da li će jedan birač moći da potpiše jednu ili sedamnaest lista, to će možda olakšati, legitimizovati neku dosadašnju prevarnu praksu vladajuće stranke, ali ona se već dešavala. Dakle, ne uvodi nešto novo.

Da li će izbori biti slobodni i da li će biti izlaz iz krize zavisi će od toga da li ćemo pre toga imati slobodne medije i informisane građane, a nemamo ih, zavisiće od toga da li ćemo imati funkcionalan REM, a nemamo ne funkcionalan, nemamo nikakav REM, i to je direktno vaša odgovornost jer godinu i po dana ne možete da izaberete devete ljudi koji će taj posao raditi na profesionalan način.

Da li će izbori biti pošteni zavisiće i od toga da li će proces revizije biračkog spiska da da rezultate, za sada ih ne vidimo i ne deluje da ćemo ići u tom pravcu, i pre svega će zavisiti od toga da li će vladajuća stranka nastaviti da zloupotrebljava javne resurse i da li će se nastaviti sa pritiskom na birače, sa onim pritiskom na birače za koji vi po sopstvenom priznanju ne znate kako da se sa tim izborite i kako da tu preporuku sprovedete u delo. Ja ću vam sada velikodušno ponuditi rešenje kako se to radi. Ne pritiskate birače, ne ucenjujete ih, ne terate ih na mitinge, ne namećete im radnu obavezu da u radno vreme pod pretnjom otkaza jer rade na PP ugovore moraju da idu na mitinge vladajuće političke stranke, ne terate ih da crtaju po glasačkim listićima, ne terate ih da fotografišu glasačke listiće sa ličnom kartom. Pustite ljude da slobodno donesu odluku o sopstvenoj budućnosti. Ne razumem šta je tu toliko teško, šta je tu to toliko kompleksno. Kakva mudrost je potrebna da se prestanete da maltretirate ljude?

Ovo što vi sada činite i ovo što pokušavate ovim zakonima jeste jedan jalov pokušaj da se lipsalom ekonomskom tigru ponovo ogrne neka evropska zastava i da pokušate da nastavite da lažete i ubeđujete i sebe i druge da je ova zemlja lider evropskih integracija.

Posledice vaše politike po pitanju evropskih integracija su sledeće: pet godina nula otvorenih poglavlja, sredstva iz Plana rasta ne dolaze, da li su zamrznuta, da li su ukinuta ili ih samo nema, nema ih. Vlada Švedske je donela odluku da umanji sredstva koja daje Srbije zbog devastacije vladavine prava u ovoj zemlji, a znate dobro da je tu istu odluku i da će isto to učiniti i Vlada Republike Nemačke.

Onda dobijemo ministra finansija, gospodina Sinišu Malog, koji mrtav ladan kaže kako činjenica da Srbija neće dobijati sredstva iz evropskih fondova ni na koji način ne utiču na naš budžet jer je on, veliki mag, nije ni računao na ta sredstva. Sada veliki ekonomski mag ne računa na ta sredstva, ali takođe ne računa na to da kada od Evropske komisije dobijete poruku da su vam sredstva zamrznuta zato što vam je vladavina prava ruinirana, da je to katastrofalna poruka koja se šalje svim i postojećim i potencijalnim investitorima. A, vrlo dobro znate da najveći investitori u Srbiji dolaze upravo iz zemalja EU, više od 60% investicija u poslednjih 10 godina je došlo iz te EU, da više stotina hiljada građana radi ili je zavisno od kompanija koje dolaze iz EU, da je više od 60% našeg izvoza orjentisano ka toj EU. Kad iz te EU dođe takav signal i takva poruka da je to katastrofalna situacija za jednu zemlju i da je sramotno da se ministar finansija na tako ignorantski način odnosi prema nečemu što je realnost i politička činjenica.

Vi, gospodo, svojom politikom ugrožavate i ekonomski standard i budućnost građana, ne ugrožava ih opozicija. Ne ugrožavaju ih ni naši sastanci ni u Briselu, ni u Parizu, ni u Beču, ni u Berlinu, nigde. Vi ugrožavate. U vašim redovima sedi čovek čiji je nomotehnički egzibicionizam ovu zemlju koštao milijardu i po evra. Vi ste dopustili da se neko igra nomotehnike i da menja pravosudni sistem i da naše

36/3 MT/JG

građane to košta milijardu i po evra. Sutra da krene da otplaćuje štetu koju je napravio ovoj zemlji od svoje poslaničke plate trebalo bi mu 83.000 godina da ne jede i ne pije i da vrati sve ono što će naši građani zbog toga izgubiti.

Sad ne znam, možda čovek ima ambicija da bude, da nadživi i neolit i kameno doba i Hrišćanstvo i sve. Čuli smo od ministarke Pavkov na prošloj sednici da vi nameravate da vladate 444 godine, tako da svašta je moguće. Dakle, i to je takođe moguće.

Šta ste onda uradili? Šta ste vi onda uradili?

Ja do tad… Odavno me neće biti nigde, Milenko, nemoj da brineš, samo nek ste vi živi i zdravi 83.000 godina da vratite šta ima, lako ćemo.

Šta onda uradite? Čoveka koji je sam, navodno, smislio pet zakona i od Venecijanske komisije dobije da od tih pet šest ne valjaju, vi njega stavite u Komisiju koja treba sada da se bavi preporukama Venecijanske komisije. Dakle, čovek koji je napravio problem treba taj problem da rešava. A, onda vidite da sve preporuke Venecijanske komisije su 90% identične sa svim onim što smo vam govorili na tim sednicama i sa svim amandmanima koje su poslanici opozicije pisali. Tada ste bili veliki pravni znalci, a sada to treba da se menja. I, kome to date? Date čoveku koji je taj problem i napravio.

Jasno je zašto to radite, nismo ni mi naivni. Zato što je vama važan proces. Ne da se nešto završi, već da fingirate da nešto želite da se desi. Da se sad uđe u proces, pa da Radna grupa, pa da to traje neko vreme, da traje u nedogled ne biste li obesmislili ono što vam je iz Evrope zamereno.

Ovo što vi radite sve vreme i na ovoj sednici i ono što planirate da radite na narednim sednicama, gospodo, to je klasično šminkanje mrtvaca. To je gubljenje vremena.

37/1 JJ/IR 17.05 – 17.15

Vrlo dobro znate da ste sebe doveli u poziciju i nažalost nas doveli u poziciju, kao zemlju, da smo praktično izolovani sa kontinenta za koji smo sudbinski vezani, da smo najusamljenija zemlja u Evropi u ovom trenutku. Vrlo dobro znate da zemlja koja je izolovana od Evrope, a živi na tom kontinentu, njeni građani žive na tom kontinentu, da za tu zemlju perspektive nema. Isto tako znate da ukoliko učinite sve ono što vam se iz te Evrope traži, a to je da oslobodite medije, da omogućite slobodne izbore, da poštujete autonomiju univerziteta, da poštujete nezavisnost pravosuđa, vrlo ste svesni da pod takvim okolnostima za vas u Srbiji političkog života na vlasti takođe nema. I zato sada pokušavate da igrate po tankoj žici i zato sada pokušavajte da šibicarite sa međunarodnom zajednicom, da im nudite neke kozmetičke promene, a da se ništa suštinski ne promeni, jer znate da ste u ćorsokaku, i jeste u ćorsokaku, ali Srbija ne sme da ide sa vama u taj ćorsokak, Srbija iz toga mora da izađe. Jedini način da se to desi, jeste da građani dobiju pravo da na slobodnim izborima odluče ko će i kako i u kom pravcu voditi ovu zemlju.

Vi pričate o nekim logičnostima ili nelogičnostima, priča Milenko, a da li je vama logična da mi u maju ne znamo da li će za mesec i po dana biti izbori ili neće? Da li vi mislite da je to normalno? U redu, ja prihvatam, prihvatam argumentaciju, predsednik vas je zvao na konsultacije, niste želeli da dođete, pa prihvatam da ja to ne znam. Kako može da ne zna predsednica Skupštine? A znaju li ovi što su bili na konsultacijama? Znate li vi koji ste bili na konsultacijama? Znaju li koalicioni partneri? Zna li šef poslaničke grupe? Zna li predsednik stranke? Zna li bilo ko u ovoj zemlji šta će da se desi i koja će proviđenja Aleksandar Vučić da ima? Na kraju krajeva, zna li predsednik Vlade, koji pre toga mora da se samo razvlasti, kad će doneti odluku da više ne veruje samom sebi i da će vratiti mandat?

Nemate pojma ljudi, vrtite se u krug, ali sve nas zajedno pokušavate da stavite u taj vrtlog. Batalite ove stvari, batalite ove kozmetičke promene, raspišite izbore i da se ovaj problem i ova situacija razreši na jedini normalan način, a to je da građani donesu odluku. Hvala.

Po Poslovniku, Života Starčević.
Izvolite.

Na član 106. - govornik može da govori samo o temi dnevnog reda. On je svoj govor i to mi je učinilo čast, počeo s time što je postavio pitanje, u stvari, koje sam ja postavio u svom govoru i to pitanje koje pravi problem, pre svega, državi Srbiji i njenim građanima, gde sam tu ja, kad sam to postavio upravo sam mislio na njegovog političkog lidera Sulejmana Ugljanina, koji kada je čini mi se 2006. godine, sećam se bio ministar i došao je, ne, 2004. godine je bio gradonačelnik Novog Pazara i došao je u Jagodinu, formiralo se neko udruženje predsednika opštine, odnosno gradonačelnika i tada je pričao kako je Srbija majka. Kada je posle toga postao ministar, pa prestao da bude ministar, odmah je krenuo da priča i da koristi neke čak fašističke fraze, separatističke fraze i postao je takođe pobornik velikoalbanskog separatizma. Znači, to je čovek, čiji je on član poslaničke grupe i to je ono što sam ja pričao i o tome kako govori novac Hakija Abazija ovde, ne govori novac Hakija Abazija, ali je slična neka varijanta.

Pošto pretpostavljam da je spremio kontra odgovor, pošto me je prozvao, odmah da mu kažem da me ne traži na ideološkom planu, iz prostog razloga što ja sam već rekao, nisam socijalista, ali sam kao pripadnik Jedinstvene Srbije u koaliciji sa SPS od 2008. godine sa ponosom i povezuju nas, ne samo drugarske i bratske veze, nego ono što nas politički veže čvrsto, a i poslednjih 14 godina kako smo u koaliciji sa SNS, to jeste, pre svega, ljubav prema Srbiji, to jeste, pre svega, ljubav prema srpskom

37/2 JJ/IR

narodu i to jeste taj naš patriotizam. I to je nešto što je jače od bilo kakvih veza i ne postoji ni novac, ne postoji ni bilo kakva ideolgija i ideološka razlika koja to može da raskine. Hvala. Eto, gde sam ja.

Hvala vam.
Replika, gospodin Jovanov.

Što se tiče vanrednih izbora, pa, normalno da ne znamo kada će biti zato što su vanredni. Znači, za redovne imate zakonske i ustavne rokove, izračunate i dobijete, a da li će ovo da bude ili neće da bude, rekao sam zavisi od mnogo okolnosti. Ono što je tu bitno, to je da vas to, kako bih vam rekao, može da zanima, ne mora da zanima, pošto je vama sudbina tužna već određena. Vas je sa političke scene sklonilo ništa. Vas je pobedilo ništa. Dakle, ne znate šta je, a ne znamo ni mi doduše, niko ne zna šta je. Ne znamo kako se zove, ne znamo ko ga čini i ne znamo šta mu je politika, ali to nešto ima više glasova od vas, svi zajedno, đuture ovako, džumle. E, to ništa je vaš problem i pitanje koje vi imate.

Što se tiče nasilja i tako dalje, pa, ljudi vi ste u vašim prostorijama stranačkim u Novom Sadu pokušavali da organizujete državni udar, upad u RTS, preuzimanje RTS-a, državnih institucija i ne znam ni ja čega. Pola vam Glavnog odbora u egzilu u Hrvatskoj. A on se ogradio prvog dana, sutra dan je skinuo ogradu. Kako je postavio ogradu, tako je i sklonio ogradu, a sada se valjda ograđuju od njega.

Tako da sve u svemu, obratite vi pažnju, bavite se vi tim svojim stvarima, a ovo su već priče koje stvarno… Vi ste u toj ludosti, u tim pokušajima da objasnite da je to neka ne znam ni ja kakva zavera, pritisci, ovo ili ono, došli dotle da ste pčele optužili da su dresirane da vas napadaju. Na istim tim izborima gde ste optužili pčele da vas napadaju, vi ste doveli bajkere iz Bugarske, maltretirali ljude, onaj tamo padao po ulici, napao ga retrovizor. Pa, dajte ljudi uozbiljite se malo.

Svoj problem sa rejtingom ćete najbolje videti kada stanete pred ogledalo. U tom ogledalu ćete videti odgovor na pitanje zašto ste tu gde jeste, jer za svo ovo vreme, evo četiri godine neki od vas sede ovde, niste iskoristili priliku da napravite diferenciju specifikum u odnosu međusobno, pa da kažete – ja zastupam ovo, ja za stupam ove, zastupam one. Ne vidi se šta vam je politika. Šta hoćete u stvari? Bojite se da kažite ono za šta se zalažete i to vam je problem, ne mi, vi sami sebi i zato vam je i došla alternativa u obliku ništa. E, sada to što vas je ništa pobedilo, ako vam već mi nismo dovoljno objasnili šta i kako, pobedilo vas je bez bilo kakvog pritiska na birače. Šta ste ono izmislili, dresirane pčele, duple spiskove, duple kutije, ne znam šta ste sve izmišljali. I, to ništa vas je obrisalo bez ičega od toga. E, tu je vaš problem, a vi se i dalje bavite propagandom koju ste osmislili da sebe pravdate, tako ćete i proći.

Hvala.
Replika, gospođa Brnabić. Izvolite.