Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodn pokret Srbije, Novo lice Srbije.
Miroslav Aleksić, izvolite.
36/2 VS/IR

Kada ne biste krali, koliko kradete godišnje a to je nekoliko milijardi evra, imali bismo i bolje pruge i više puteva i više para za poljoprivrede, i za zdravstvo i za prosvetu i za obrazovanje i sve ostalo. To šta se sa korupcijom uradili, do čega ste doveli Srbiju i njene građane, svedoči najbolji primer Pada nadstrešnice, to je takođe vezano za železničke nesreće, dakle 16 građana je poginulo u tragediji 1. novembra 2024. godine, i tu nadstrešnicu, tu zgradu je bio, Goran Vesić je otvorio 5. jula 2024. godine zajedno sa Jelenom Tanasković, direktorkom Infrastruktura železnice. Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva je 15. oktobra 2024. godine izdalo potvrdu za prijavu radova. Da li ste vi svesni, 15. oktobra Ministarstvo izdalo potvrdu o prijavi radova, a vi otvorili 5. jula 2024. godine i naravno, 1. novembra, tragedija. Izginuli ljudi i vi kažete, neko sada to koristi, zloupotrebljava, pa ne, nego se bojimo koliko će žrtava biti još na drugim vašim projektima, koje izvodite na isti način, bez građevinskih dozvola, bez adekvatne dokumentacije, bez prijave radova, terate firme da rade i da žure, pa to radite i sada za EKSPO. Isto pritisak, pritisak, ajmo, treba nam za slikanje.Tako ste žurili da se slikate i u Novom Sadu, i dva puta ste otvarali tu Železničku stanicu i narod je izginuo i onda kažete, napada vas zla opozicija. Pa nije gospodo, nego treba da snosite odgovornost i svaki normalan funkcioner u ovoj zemlji koji se našao tada da vodi vlast je trebao da kaže, krivi smo, propust institucija, utvrdiće se odgovornost, podnosimo ostavku, prvo Vučić, pa svi vi ostali iza njega. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa mene ne čudi uopšte ovo, jer, vidite, radi se o čoveku, o svedočenju njegovih stranačkih prijatelja i došao je u sedište tada zajedničke stranke i rekao – moramo da kapitalizujemo tragediju u Ribnikaru. Znači kada imate nekoga ko je takva moralna mizerija, to samo monstrum može da izgovori.

Ovaj se drži za vrata, ovaj će da padne, Ana ovaj će da padne, pašće čovek.

(Miloš Parandilović: Jedini monstrum u ovoj Skupštini si ti.)

Dajte, molim vas, neka dođe obezbeđenje da ga drže, pašće čovek.

Dobro, sve u redu, samo pazi da ne padneš. U redu je, sedi, hajde sedi.

Gospodine Parandiloviću, bez obzira šta vi mislite, ovo zaista nije kafana, ili uđite i sedite u vaše poslaničke klupe ili izađite napolje. Sedite, ako želite da radite. Da li želite da učestvujete u radu Skupštine?
(Miloš Parandilović: Želim.)
Onda sedite dole. Na šta to liči da vi dobacujete tamo od vrata?
(Miloš Parandilović: Zato što se on nadovezuje na mene, non stop priča o meni, obraća se meni.)

Ja njega razumem, njemu je teška tema o prugama i vozovima, ali dobro da se ne vraćamo na to. U svakom slučaju, jer to može bolne uspomene da vrati, pa nije rampa, nego nešto drugo. U svakom slučaju, kada imate posla sa moralnom mizerijom, koja izgovori reči – moramo da kapitalizujemo smrt dece, a to je ovaj čovek uradio. Ovaj Miroslav Aleksić je to uradio prema svedočenju njegovog bivšeg kolege Vladimira Gajića. Svedočio čovek o tome.

Dakle, moralna mizerija, koja je na smrti dece pravio tamo stranku, koja je na smrti dece cepao stranku i otimao stranku od Vuka Jeremića, moralna mizerija koja je na smrti dece gradio političku karijeru, sada ta ista moralna mizerija ovde u Skupštini pokušava da gradi i dalje karijeru, pričajući o smrti 16 ljudi u Novom Sadu.

Šta je vama, sedite dole, smirite se, pobogu.

(Ivana Rokvić: Zato što lažete.)

Ne lažem, ja čitam šta je rekao Vlada Gajić, a vi ga zovite, pa se raspravite sa njim.

37/1 GD/MP 17.00 – 17.10

Dakle, moramo da kapitalizujemo nesreću u „Ribinkaru“, a kapitalizovao je tako što se ugurao da bude na čelu liste, što je umislio da je lider opozicije i što su mu pomogli stranci da pocepa stranku u kojoj je do tada bio. E tako vam je kapitalizovao smrt dece i sada nam sa neke moralne visini on priča o ne znam ni ja čemu.

Vi o korupciji? Pa vi ste se o vašoj korupciji dogovarali, potpisivali je, čoveče. Svojim potpisom je prihvatili. Vi da pričate o korupciji - čovek koji je prvo što je uradio u životu sebi digao platu? On da priča o drugim građanima?

U vreme kada je prosečna plata u opštini Trstenik bila 34.587 dinara, on je sebi dodelio 113.000 dinara platu. Toliko vredi ova moralna gromada - tri puta i više o od prosečnog građanina Trstenika. On o korupciji?

Pa vidim da je pocrveneo, vidim da će da mu pozli, ali, evo, završavam, pa ću da ga ostavim, da može da diše.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić, replika.
Izvolite.

Dakle, vic je kada u Srbiji o moralu govori Milenko Jovanov, pa se još pozove na Vladu Gajića. Evo, sve vam verujem. Milenko i Vlada Gajić - sinonimi za moral u ovoj zemlji. Sram, bre, da vas bude! Vi ćete meni nešto da pričate?

Vlada Gajić? Prvo, ja nisam cepao ništa. To je moja stranka bila u koju je ušao Vlada Gajić, za tvoju informaciju.

Drugo, Vlada Gajić je sve vreme u toj stranci radio za vas i sada je sa vama pod vašim skutima i vi se grlite sa njim i Vučić zajedno sa njim i zato ja nisam tamo -jer nismo isto. Postoje različiti sistemi vrednosti u ovoj zemlji. Imate ljude koji imaju obraz i imate ljude koji su gnjide i spremni da prodaju sve zarad šačice interesa, a to ste vi koji sedite tu, ima vas mnogo, i oni koji žele da dođu tu.

Niste vi tu zato što verujete da Vučić radi nešto dobro za Srbiju, nego gledate vas i vaš goli interes. Vi ćete meni da pričate o moralu? Pa prodali biste oca i majku da biste tu sedeli.

Ja sam u opoziciji i biću ako treba sve dotle dok građani Srbije to budu tražili ili možda neću biti, ali se prodati neću nikada jer nismo isti. Imao drugačije vaspitanje, imamo drugačiju kulturu, imamo drugačiji sistem vrednosti. Za razliku od vas, ja se boga plašim, a vi se boga ne plašite. Vi hulite i na boga i na narod i na svakog ko ne misli kao vi. Sram da vas bude!

Laži i to što vi radite, te bajke i te priče, pa 14 godina pričate priče o nekakvoj mojoj korupciji. Sto puta sam vas demantovao. Imam na desetine presuda za te laži koje izgovarate, protiv vaših tabloida, vaših medija, koji su na pravdi boga ljagali mene i moju porodicu, a vi, gospodine Jovanov, bolje pričajte o kuci i maci iz Kikinde, nego što pričate o meni. Hvala.

Milenko Jovanov, ima reč.

Pa zašto se nisi pojavio na suđenju o kuci i maci? Što nisi došao, majstore? Što nisi došao?

(Borislav Novaković: Šic, maco!)

Obešenjak, da ćutiš. Ti, obešenjak, da ćutiš. Samo na tavan nemoj da ideš i miran budi. Miran budi. Miran budi. Miran budi.

(Borislav Novaković: Cela Kikinda zna... )

Miran budi i kanapče što dalje. Što dalje kanapče od tebe.

(Borislav Novaković: Šta se praviš lud?)

E, ajmo sada, kaže - cela Kikinda zna. Šta zna cela Kikinda? Imali mi suđenje…

37/2 GD/MP

(Borislav Novaković: Da si oprao pare.)

Imali mi suđenje. Došao predstavnik stranke i došao jedna potpredsednik te stranke koga sam tužio i šta kažu? „Pa to je“, kaže, „Bora pričao, nemamo mi veze sa tim. Nemamo mi veze sa tim. To je on u Skupštini pričao“. To nema veze sa tim? Pa što niko za svedoka nije, pa što niste predložili te građane Kikinde za svedoke? A što nisi to svedočio? A što to nisi na sudu? Pa gde je to? Daj papire stranci, treba vam za sud. Treba vam za sud. Majstore, treba vam za sud. Treba vam za sud.

Ovaj jedan tvrdi, kaže - nije to moj „Tviter“ nalog sa koga sam ja pisao. Nema dokaza da sam to ja pisao, a ovaj drugi kaže: „Pa, znate, nema to veze sa našom strankom. Mi smo samo preneli ono što je Bora rekao“. Pa, što sad ja da tužim čoveka koji uvek može da se vadi na neuračunljivost, koji je porodično neuračunjiv? Pa, nisam lud. Ne pada mi na pamet. Znači, tužim onog ko može da odgovara. A tamo gde može da se odgovara, tamo nema dokaza. Nema nijednog. Što niste dali? Što krijete od kolega?

Svako ko je sa tobom radio na kraju je nagrabusio na sudu. Znači, Borovica nagrabusio. Ženu s troje dece si strpao u zatvor da bi svoju zadnjicu spasao, a sada si naudio i stranci kojoj pripadaš i kolegi svom koji te je poslušao. Šta ćeš, naivni ljudi pa mu veruju. Ne znaju ljudi sa kim imaju posla.

Što se tiče Vlade Gajića, postoji samo jedna mala razlika između Vlade Gajića i ovoga koji je malopre govorio. Vlada Gajić sa nama nikad nije bio u koaliciji, a ovaj što je malopre pričao jeste i to je razlika između Vlade Gajića i ovoga i tražio je da bude ministar. Ako ne ministar, bar predsednik Odbora za poljoprivredu. E tako je to bilo. Marijan je hteo da mu ustupi mesto, ali predsednik Vučić nije dao i otuda tolika mržnja, zato što smo procenili koliko vredi i zato što ne vredi mora i smrt dece da koristi za političke svrhe.