Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je zabranjena komercijalna odmazda. Ovde smo videli da se parola „100% iz Srbije“ nije svidela ovima preko, zato što je njima parola koja bi im odgovarala „100% protiv Srbije“, tako se i ponašaju. Dakle, videli smo ovde poljoprivredne eksperte koji su studirali dvadeset tri godine, ili malo više, ja mislim da je ušao u dvadeset četvrtu, njega je interesovalo ko je autor određene nalepnice ili poruke. Videli smo i odmazdu koju su primenili ovi vrsni poznavaoci poljoprivredne politike, pa su rekli da u Evropi nijedna zemlja ne uvozi meso. Tako su rekli. Ali ne postoji nijedna zemlja u Evropi koja ne uvozi meso, ali, bože moj, kad o stočarstvu priča jedan peksijan koji u životu nije radio ništa, ništa nije stvarao, a troši, to se po definiciji zove društvena šteta. Troši, a ne radi. I onda dođe ovde i drži predavanja, pa čak i iz poljoprivrede.
Znači, ne postoji zemlja u Evropi koja ne uvozi meso. Posebno su Velika Britanija, Grčka, Italija, čak i Francuska, Hrvatska, Albanija, Makedonija, da ne pominjem dalje sve zemlje koje sa manje ili više količina uvoze meso, neke uvoze samo svinjetinu, neke uvoze, većina njih uvozi junetinu. I zato mi treba svoju poljoprivredu, za čega se Odbor i zalagao i dogurao podsticaje do preko milijardu evra, ali mi treba da opredelimo sredstva da naša biljna proizvodnja bude namenjena za podizanje stočarstva, dakle, da stočni fond bude što veći i da tako snabdevano prerađivačku industriju i da to izvozima u zemlje koje i te kako, čak u većim količinama uvoze meso nego što je Srbija. Na takav način bismo podigli prerađivačku industriju.
34/3 MZ/IR
Broj dva, kad nemate stočarstvo, vi postajete žrtva po pitanju kvaliteta zemljišta. Vi možete uvesti meso, ali ne možete uvesti stajsko đubrivo, a stajsko đubrivo doprinosi da se obnavlja kvalitet zemljišta, odnosno da se obnavlja i čuva humus. I ukoliko ne opredelimo našu biljnu proizvodnju prema stočarstvu u većoj meri, degradiraćemo poljoprivredno zemljište i neko će nas za 20-30 godina, nove generacije, pitati – šta su oni uradili, kada su dopustili, oni pre nas, da poljoprivredno zemljište, kao najbitniji resurs ove zemlje, ne bude dovoljno kvalitetno, odnosno da se na određen način degradira.
Takođe, stočarstvo doprinosi proizvodnji obnovljive energije, ali malo ko na to gleda, zato što preradom stajskog đubriva možete da dobijete biogas, odnosno električnu energiju. Dakle, postoji više razloga zašto treba da se opredelimo za stočarstvo. I činjenica je da smo delimični uvoznik mesa, ali takođe smo i izvoznik govedine, ovčetine, jagnjetine itd., ali da to činimo u većoj meri i da tako poljoprivreda proizvodi novac, da nam se ne dešava da trošimo milijardu na podsticaje, a da nam niču protesti koji su uglavnom političke prirode i to je način da oni koji su vezani sa vama da preko poljoprivredne politike koju koriste kao alat pokušavaju da sruše vlast.
Hajde da se zajedno udružimo, pa da ono što ste poželeli, da taj uvoz mesa bude što manji, realizujemo tako što nećemo od poljoprivrednika praviti drumske razbojnike. Hvala.
