Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi poslanici, iskoristio bih ovu priliku da se obratim i javnosti i vama povodom dolaska u parlament i glasanja, odnosno razmatranja vrlo važnih zakona.
U 120 minuta, odnosno 115, koliko ovde prisustvujem, čuo sam možda tri konstruktivna predloga vezana za amandmane, odnosno amandmane koji se tiču ovih zakona. Ministarka Lazarević je odgovorila na jedan. Znači, 120 minuta sa otprilike dve konstruktivne replike su apsolutno nedopustive za bilo koji parlament, uključujući i ovaj naš.
Mislim da je velika nefunkcionalnost ovog parlamenta, a komentari da se ne dolazi na parlament i da se razgovara su zapravo pokazatelj da u stvari nemate jedan demokratski kapacitet o slušanju drugih ljudi i davanju konstruktivnih primera.
Ja ću se osvrnuti samo na par stvari.
Evo, krenuli ste sa nekakvim novim fakultetima, akademskim, itd. Mislim da se mešaju stvari koje su vezane za akademske slobode i mogućnost da se neka akademija ili nešto unapredi u ovoj zemlji. Znači, vi imate jedan širok spektar mogućnosti da se u akademskim okvirima i u odnosu na ono što ljudi osećaju i imaju potrebu unapređuje rad nekih institucija. Mi smo nezavisni, odnosno nezavisna institucija univerziteta upravo to pokazuje, da se to može uraditi na taj način.
18/2 JJ/LjL
Mislim da nije nezavisnost univerziteta to da biste otišli negde izvan teritorije Srbije i pokušavali da svoja prava ili nešto što je možda vezano za univerzitet razmenjujete ili na neki način elaborirate na drugim mestima. To govori o zavisnosti univerziteta u svakom slučaju.
Napuštanje sale takođe je jedna vrsta spinovanja onoga što je zapravo i poruka ovakve Skupštine, da se u stvari konkretna rešenja ne analiziraju u ovakvoj skupštinskoj sali, nego da se zapravo samo pokreću određena pitanja dolaskom predsednika Vlade na sednicu, otvaraju potpuno nebitne ili potpuno nerelavantne stvari i da se tu proziva predsednik Vlade ili ministri.
Osvrnuo bih se i na taj deo.
Znači, postoji jedan gotovo čudan narativ, da neko ne može da obavlja svoju funkciju neuzimanjem dohotka na poziciji predsednika Vlade, što je takođe potpuno čudno. Znači, kada bi bilo više profesora univerziteta koji bi sedeli u ovoj skupštinskoj sali i možda to isto tako koristili kao mogućnost, verovatno bismo imali i kvalitetnije rasprave.
Sedenje u Skupštini zarad onoga što je i predsednica Skupštine rekla, 45 minuta jednom nedeljno ili jednom dnevno ili u nekom dužem vremenskom periodu, stvarno ne oslikava potrebu da se donesu nekakvi zaključci da se možda stvarno razgovara o zakonskim rešenjima upravo na ovom mestu.
Vlada zaseda u punom obimu i ja sam izuzetno zadovoljan i vrlo sam bio počastvovan time da dobijem poziv od predsednika Republike u nekom trenutku koji ste vi svi već i zaboravili pomalo, a to jeste bila najveća kriza univerzitetska, školska, u ovoj zemlji pre godinu dana. Prošlo je godinu dana i mislim da smo se iz te krize vrlo uspešno izvukli, da treba sa ljudima razgovarati, da moramo da razgovaramo o svim potrebama ljudi koji imaju ili u obrazovnom sistemu, ali i u bilo kom drugom.
Znači, neko ko želi da obavlja volonterski svoju funkciju a da takođe nastavi da radi svoj primarni posao, trebalo bi da bude zapravo jedna pozitivna poruka i drugima da se usude da obavljaju više svojih angažovanja u svom životu koji provode. Mislim da je faktor obrazovanja i visokog akademskog obrazovanja od izuzetne važnosti za budućnost ove zemlje, jer ako bismo imali više tih koji su posvećeni nečemu, da pokušaju da vrate svojoj zemlji nešto što je uloženo u njih, mislim da bismo imali manje ovakvih prozivanja, potpuno neutemeljenih komentara zašto neko sedi, ne sedi, i tome slično.
Opet kažem, polazim od sebe i izuzetno sam ponosan na to što sam predsednik Vlade u trenutku koji je bio kritičan i krizan i što sam jedan od predstavnika akademske zajednice koji se usudio i osmelio da tako nešto radi.
Ne bih se poredio sa drugim načinima manifestacije političkog rada u akademskim okvirima. Ja kao predsednik Vlade ne promovišem politički rad u okviru akademskog prostora u kome se krećem ili bolnice kao institucije kojoj pripadam, mislim da to treba ostaviti za rad u parlamentu ili u Skupštini, odnosno Vladi, ali ne treba političke angažmane mešati na akademiji.
Mi sada imamo veoma grubo mešanje politike u život akademije, što je po meni nedopustivo. To je jedan manir koji se nažalost počeo uvlačiti i koji nije dobar za perspektive univerziteta ili visokog obrazovanja. Visoko obrazovanje mora ostati nezavisno. Mora biti pod lupom ljudi koji rade na univerzitetima, ali mora biti i kvalitetno i odgovorno prema studentima koji su na tom univerzitetu.
18/3 JJ/LjL
Takođe, mislim da zloupotrebe ili upotreba studenata u te svrhe nije odgovarajuća, ne sme biti etalon po kome se radi, jer ti studenti uglavnom predstavljaju jedan mali procenat studenata koji pokušavaju da takođe svoja, da kažem razmišljanja politička pretoče u svakodnevni univerzitetski rad.
Bio je neki, da kažem, takođe osvrt i na moje imovinsko stanje. Ja sam javna ličnost koja potpuno u skladu sa zakonom podnela sve što treba Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno prema Zakonu o borbi protiv korupcije, uredno podnela svoju imovinsku kartu i mislim da je to jedan od znakova, da kažem, dobrih namera kakav bi trebao da bude i samim tim sam potpuno jasno stavio do znanja svima da sam sve što sam ostvario, ostvario u periodu do stupanja na funkciju. Bilo kakve insinuacije vezane za to su potpuno smešne i potpuno irelevantne. Mislim da bi svi trebali da slede i taj primer i da prosto trebamo da vratimo jednu normalnost u ovu zemlju po svakom osnovu. Zato moj nastup ovde i nije napadački, ja samo želim da konstatujem da je dobro krenula ova sednica danas, imali smo jedan dosta, da ne kažem sada prijateljski ali svakako sugestivan način komunikacije na početku.
19/1 VS/JG 13.00 – 13.10
Kasnije prosto zbog potrebe da se intenzivira ovde atmosfera u Skupštini kreće se sa prozivanjima i ostalim stvarima. Mislim da to stvarno nije dobar način da se razgovarao o raznim stvarima koje imamo na dnevnom redu i u zemlji i na sednici ove Skupštine.
Ono što je tekuća stvar i ono što je stalno prisutno jeste naše integracije sa EU, mi imamo plan rasta koji ispunjavamo. Prema toma da li ćemo to da ostvarimo ili nećemo, da li ćemo otvarati poglavlje ili nećemo, to je potpuno stvar tehničke prirode. Znači, vrlo visoki stepen politike je uvučen u ovo sve. Svaki odlazak u Brisel, svako protestvovanje, svaki korak koji nije u skladu sa kažem – normativima, normalnog komuniciranja i postizanja nacionalnog konsenzusa u bilo kom pitanju, ne vodi rešavanju problema.
Znači, otvaranje poglavlja ne znači da mi ne radimo na njima, postoji čitav jedan spisak koraka, i postoji jedan čitav spisak mera na koje se odgovara, koji se moraju utvrditi u pravnom, da kažem u pravnom saobraćaju u našoj zemlji, ali i u svakom drugom smislu usklađivanje sa evropskim standardima jeste neminovnost pri putu za EU.
Ono što jeste sigurno jeste da je Srbija jedina od zemalja u pristupanju u EU i u grupi Zapadnog Balkana koji ima najizrađeniji i ekonomski i finansijski i bilo koji drugi kapacitet koji je jedan od uslova za zatvaranje poglavlja i pristupanje EU.
Koraci su vrlo kompleksni rekao bih, srpska Vlada, odnosno i Vlada i ministarstva su u stalnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom, postoji jedna stalna razmena i nacrta određenih zakonskih rešenja, ali sami zakoni odlaze na verifikaciju, pre nego što budu usvojeni u ovom visokom domu. Prema tome na tome se intenzivno radi i imamo određene rokove koje poštujemo i koje moramo da ispunimo da bismo išli korak dalje. Prema tome, suspendovanje sredstava EU je potpuno, da kažem, jedan potpuno irelevantan momenat koji se ovde postavlja kao mogućnost je mi smo mnogo dugo na tom putu i ne mogu da prihvatim konstataciju da će biti nešto zaustavljeno, zbog toga što postoji grubo kršenje nekakvih prava, nekoga i grubo sankcionisanje u bilo kom segmentu našeg društva, a pre svega se odnosi ponovo na osetljivu temu univerziteta, visokog obrazovanja, generalno obrazovanja.
Znači, incidenti koji se pojavljuju su niskog stepena da bi bili uslov da se nešto ukine, ako se vratimo na istorijat Evrope i odgovora na različite proteste koji su bili u EU, recimo u protekle tri godine, mogli ste da primetite da se u nekim visokim, da kažem, evropskim demokratijama, to rešava na vrlo jednostavan način tako što policija istog momenta sve te demonstrante odvede i skloni sa ulice. Prema tome ne možemo pričati da se ovde grubo krše prava bilo koga u Srbiji, ono što jeste, to su konflikti koji uglavnom nastaju u trenutku kada mirne demonstracije prerastu taj prag i postanu zapravo anarhističke, odnosno ili ultra levičarski elementi ili anarhija na ulicama što je stvarno nedopustivo i to se apsolutno mora zaustaviti.
Prema tome resorna ministarstva postoje, vrlo odgovorno rade, sva ministarstva su uključena u svakodnevni život Vlade. Ja nisam dežurni policajac koji će da kontroliše, sankcioniše ili interveniše na ulici. Prema tome postoje potpuno jasni mehanizmi države koja postoji 200 godina, mi nismo ipak jedna država bez svojih istorijskih korena, razgovori u Vladi, ja ne bih rekao, odnosno razgovori u Vladi, ali i dogovori u Skupštini su zapravo neminovnost jednog skupštinskog rada. Ja ne bih rekao opet bih se osvrnuo na nešto što je bilo u početku mog mandata da u ovoj Skupštini treba razgovarati i da je to u stvari zarad informisanja biračkog tela preko medija koji su evo, kao što vidimo stalno uključeni, to je zapravo mesto gde mi treba da donosimo neke odluke.
19/2 VS/JG
Ponovo kažem – u 120 minuta mog boravka ovde, danas sam čuo dva ili tri konstruktivna predloga, sve drugo je bilo uglavnom destruktivno i usmereno na ličnost ili moju ličnost ili članove Vlade.
Svi ministri su i odrasli i izuzetno su i sposobni i vrlo su ekspertski, da kažem i obučeni i trenirani u oblastima koje rade. Doneli su velike doprinose ovoj državi i nisam čuo da neko hvali bilo kog ministra u bilo kom pogledu. Evo, sebe ću izuzeti ne moram da dobijam bilo kakve pohvale, ali postoji potpuno jasan pokazatelj onoga i što radimo i na koji način predstavljamo Srbiju ili u zemlji ili van zemlje.
Znači, zamolio bih samo da pokušamo da budemo svi i parlamentarni, ali ne, ne bih sada to uzimao predsednice Skupštine kao njen mandat i posao, ja mislim da mi trebamo drugačije da sagledavamo i realnost u kojoj se nalazimo, da pređemo sa prozivačkog i napadačkog stava na konstruktivan stav.
Pristupni proces EU ima svoje trajanje, ograničenost, mi za to vreme treba da usvojimo jako puno i propisa, i zakona iza toga će ići naravno i određeni propisi koji to treba da implementiraju u zemlji.
Znači, hajde da budemo konstruktivni i imamo izuzetno veliku agendu, ne samo na ovom zasedanju već i nečem što će biti u narednom periodu. Zahvaljujem se.
