Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani prisutni danas na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali smo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o osnivanju međunarodne organizacije za medijaciju, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Na sednici Odbora bio je prisutan predstavnik Ministarstva pravde, pomoćnik ministra zadužen za međunarodnu saradnju, gospodin Vladimir Viš koji je u kratkim crtama objasnio važnosti ovog Predloga zakona.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, sem narodne poslanice iz MI glas iz naroda, niko nije bio prisutan iz redova opozicije, a znali su prethodnih dana da napadaju i ovaj predlog zakona i druge predloge zakona. Zbog građana Srbije, a i ovih blokadera iz opozicije koji nisu bili na sednici, rekao neke najvažnije stvari što se tiče ovog zakona.

Dakle, medijacija kao posredovanje je važan mehanizam za mirno rešavanje međunarodnih sporovo, što je ustanovljeno Poveljom UN. Potvrđivanjem ove Konvencije uspostaviće se saradnja Republike Srbije sa međunarodnom organizacijom za medijaciju. Međunarodna organizacija za medijaciju ima sedište u Hongkongu i prva je međuvladina organizacija posvećena rešavanju međunarodnih sporova putem medijacije.

Za razliku od ovih blokadera, mi iz SNS i te kako se držimo poštovanja Ustava i zakona i smatramo, i što se tiče poštovanja Povelje UN i uopšte što se tiče mehanizma medijacije kao posredovanja, kao mehanizma i te važnosti, smatramo da je to važno. Sa druge strane imamo ove koji ovo kritikuju, a koji su doveli zajedno sa svojim ljudima, primera radi u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal da zbog četiri izgubljena spora država Srbija mora da plati iz svog budžeta 152 miliona evra. To su uradili Nenadić, Dolovac i društvo blokadersko u tužilaštvu, državnom tužilaštvu, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Poštovani građani možete samo da razmislite koliko bi bolnica, škola ili vrtića bilo urađeno za 152 miliona evra, da ne govorim o drugim izgubljenim sporovima čiji se iznos takođe meri u milionima i desetinama miliona evra.

I, ovaj zakon kao i ovi zakoni koji su predloženi, što smo imali prilike da čujemo od vas predstavnika Vlade Srbije, i od moje koleginice Milice Nikolić je važno što se tiče i jačanja Srbije i evropskog puta Srbije. Srbija se jasno nalazi na evropskom putu. Srbija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem isključivo se bori za državne i nacionalne interese. Imamo svoj evropski put. Imamo jačanje institucija i bolji standard iz godine u godinu.

21/1 VS/CG 16.25 – 16.35

Dok se s jedne strane u Srbiji povećavaju plate i penzije i grade novi putevi, a imali smo prilike iz predloženih sporazuma da vidimo još neke druge benefite i dobre stvari što se tiče i saobraćaja i infrastrukture u Republici Srbiji, s druge strane ovi blokaderi predvođeni ovim političarima Đokićem, Sinanijem i ovim drugima kritikuju sve što je dobro. Sasvim je sada jasno da se naša Srbija nalazi na raskrsnici.

S jedne strane imamo ovaj siguran utemeljen put evropskih integracija, jačanje Srbije, borbe za državne i nacionalne interese, poštovanje Ustava, poštovanje zakona, nove investicije, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, a s druge strane imamo blokadere koji hoće sve ovo da sruše, prvo što sam nabrojao i čija je cela politika uništi, sruši i unazadi Srbiju. Na narodu je da izabere i na narednim i svakim narednim izborima. Ja vas pozivam moje kolege iz Narodne skupštine da i ovaj zakon o kojem sam danas govorio i sve ove druge zakone podržimo u danu za glasanje jer je to od interesa za našu Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Prelazimo sada na poslaničke grupe.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Idemo prvo, Danijela Nestorović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici.

Imali smo priliku, evo danas da čujemo dnevni red. Ovo nije dnevni red, ovo je dimna zavesa, 40 tačaka predloga zakona, sporazuma, strategija, izmena odbora, krediti, međunarodni ugovori, zaštite potrošača i javne nabavke, kulturna dobra, resursi države, sve na jednu gomilu, sve u istu korpu, sve u isti dan, uz parolu kako kaže uvaženi kolega malopre „ovo je naš put ka EU“. Samo nisam razumela ko smo to mi, odnosno ko su to oni.

Ono što je ključno je ovde pitanje za građane Srbije. Zašto ovo radite? Radite da se ne vidi ono od čega bežite. Danas je trebalo da se govori o izglasavanju nepoverenja Vladi. To je centralna politička tema svake parlamentarne demokratije. Ima li ova Vlada legitimitet, ima li rezultate, ima li poverenje građana i ima li moralno pravo da vodi zemlju? To su suštinska pitanja.

Umesto odgovora dobili smo trik. Umesto rasprave dobili smo prepakivanje, umesto odgovornosti dobili smo proceduru. Kada vlast nema argumente menja termin. Kada nema podršku, menja temu, kada nema odgovor zatrpava pitanja papirima. To je suština ove sednice.

Dakle, sklepano je sve na brzinu, da se vidi kako Srbija ima utabani put ka EU, da se postavljaju temelji, da se ispunjavaju uslovi. Pa, nije suština samo napisati lep zakon. Ja se slažem da ovde ima divnih tekstova predloga zakona koje bi zaista trebali i da poštujemo. S obzirom da imamo problem u aktuelnom sazivu ili aktuelnom režimu sa poštovanjem najvišeg pravnog akta ove države, a to je Ustav. Ko onda garantuje da će se poštovati bilo šta od ovih usvojenih zakona? Očekujemo da će biti usvojeni. Naravno, mi kao opozicija ovde nemamo većinu, ali imamo pravo da iznesemo naše mišljenje koje u tom smislu građanima Srbije treba da predoči da je ovo sve ovde dimna bomba i dimna zavesa. Dakle, ništa od ovoga nije prava volja i želja.

Prva tačka dnevnog reda jasno govori o tome, pričali smo malopre i čuli smo od ministarke, zakon o zaštiti potrošača. Lep naslov, lepo zvuči. Kako živi potrošač u Srbiji? Plaća skuplju hranu, plaća skuplje račune, plaća skuplje kredite, plaća lošije usluge, plaća tuđe greške.

21/2 VS/CG

Građanin je u Srbiji potrošač samo kada treba da plati, a kada treba da bude zaštićen ostaje sam. Ni ovde nije predviđen nikakav preduslov i način zaštite potrošača.

Takođe, to isto važi i za zakon o trgovačkim praksa. Najveća nepoštena praksa je u Srbiji i to je sasvim jasno svakom građaninu Srbije. U tom smislu Srbije ne moram da obrazlažem.

Onda dolazimo na zakon o kohezionoj politici i evropskim fondovima. Zaista bi to zvučalo jako lepo da ovde postoji bilo kakva namera da se poštuje Ustav i zakoni ove zemlje koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Dakle, ovaj zakon uopšte nije sitnica. To je pitanje milijardi, to je pitanje razvoja zemlje, to je pitanje ko bira projekte, ko raspoređuje novac, ko odlučuje šta je prioritet. U normalnoj državi to razvojni motor. U zarobljenoj državi to lako postaje partijski bankomat.

Zato takav zakon traži posebnu raspravu, stručnu raspravu i javnu raspravu, kontrolu, možete vi da kažete koliko god puta da hoćete da je prošlo zeleno svetlo, da jeste, prošlo je, zaleno svetlo Evropske komisije, jer je tekst zakona dobar, ali institucije nisu dobre i institucije ne rade dobro svoj posao i ovde nema ko da poštuje taj zakon niti da vrši kontrolu i u tom smislu, ne možete samo predstaviti lep tekst zakona i očekivati da Evropa poveruje na – majke mi, mi ćemo ovo poštovati.

Imamo zatim zakon o sprečavanju trgovine ljudima i tema je vrlo teška, ozbiljna i bolna. U zemlji u kojoj institucije često ne vide ni očigledno nasilje ni očiglednu korupciju, ni očiglednu nepravdu, teško je verovati da će jedna nova tabla sa nazivom – zakon , rešiti problem. Žrtvama ne trebaju slogani, žrtvama treba sistem.

Dakle, i postojeći sistemi centara za socijalni rad, preopterećeni su i nemamo dovoljno obučenih kadrova, a takođe ni ovaj centar koji pomaže žrtvama trgovine ljudima, nema dovoljno obučeni kadar niti smeštajni kapacitet za žrtve.

Lepo je usvojiti zakon ali dajte razradite, ispoštujte bar jedan zakon koji ste ovde usvojili ili bilo koju proceduru. Sve ozbiljne oblasti, sve oblasti u kojima greške koštaju života, novca i poverenja, a vi ih tretirate kao administrativne fus note, a onda kreće parada narodnih sporazume. Dakle, imamo Japan, Uzbekistan, Rusiju, Francusku, Kinu, Koreju, Kubu, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, saradnja sa svetom je dobra stvar, naravno da jeste. Pitanje je šta Srbija dobija, koliko plaća, ko kontroliše realizaciju, ko odgovara ako projekat propadne, ko je video ove ugovore, ko je video rizike, račune, jer nije dovoljno mahnuti zastavama i reći, potpisali smo.

Francuski kredit za metro i puteve, dobro, hajde da razgovaramo, kolika je cena, koji su rokovi, koji su izvođači, koje garancije, koji penali, ko je nadzor ili se ovde od poslanika očekuje da digne ruku i ćuti.

Sporazum o status stranih snaga, sporazum o investicijama, saradnja u zdravstvu, veštačka inteligencija, turizam i ovo je sve važno, ali sve bez fokusa, jer je cilj količina, a ne kvalitet i kada sve stavite u isti lonac, i računate da se ukus odgovornosti izgubio, a onda kulturna dobra, Dvorina, Caričin grad, Crkva sv. Ahilija, arheološka nalazišta. To je identitet ove zemlje, to je istorija, ali i nasleđe i to zaslužuje pažnju, ne prolazak kroz salu kao stavka broj 30. kada kod vas i kultura ide na traci.

Onda imamo strategiju upravljanja mineralnim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine i to je ogromna tema, to je pitanje rudnika, pitanje voda, zemljišta, pitanje ekologije, pitanje lokalnih zajednica i pitanje suvereniteta i to je tema za društveni dijalog. Vi je skrivate duboko u dnevni red, kao da krijete ključ u fioci punoj bezvrednih papira.

21/3 VS/CG

Naime, ovde se jasno vidi iz ove strategije da je rudarstvo strateški prioritet za razvoj. U tom smislu ovo bi vam služilo i kao eventualno kompenzacija u tom evropskom putu, kako kažete vašem evropskom putu. Država ovde sebe vidi kao menadžera eksploatacije, koristi se ukrasna reč kao održivost, praktično, i ko odgovara za zagađenje vode, zemljišta i vazduha, lokalna zajednica je ovde takođe fusnota, ko daje pravo jednoj vlasti da zabetonira model razvoja, ovo je strategija iskopavanja po svaku cenu.

Izbor predsednika i člana Komisije za zaštitu prava, to je srce sistema i tu se brani ili ruši trošenje javnog novca, jer gde god je veliki javni novac, tu vlast prva stigne i zato su te funkcije jako važne i zato se ne biraju kao usputna kadrovska stavka i onda izmene sastava skupštinskih odbora.

Tu se vidi da je ova sednica politički servis. Za sve je bilo vremena, za nova imenovanja je bilo vremena, za prepakivanje dnevnog reda je bilo vremena, za hitno sazivanje je bilo vremena, samo za raspravu o nepoverenju Vladi nije bilo vremena i tu je zapravo istina.

Građani Srbije, problem nije broj tačaka dnevnog reda, problem je broj problema od kojih vlast beži i problem nije procedura, problem je zloupotreba procedure, problem nije što ima mnogo zakona, problem je što nema mnogo odgovornosti. Ova sednica liči na pretrpani kofer koji jedva zatvarate i iz njega vire inflacija , korupcija, partijsko kadrovanje, netransparentni ugovori, urušene institucije, strah od rasprave i vi pokušavate da sednete na taj kofer i zatvorite ga pečatom. E pa to nije moguće više, jer građani vide.

22/1 GD/MT 16.35 – 16.45

Vide da se od parlamenta pravi kulisa, vide da se od rasprave beži, vide da se ozbiljne teme koriste kao štit za jednu vlast koja je potrošila poverenje.

Zato, da završim jasno, možete zakazivati sednice preko noći, možete menjati termine, možete gomilati tačke dnevnog reda, možete sakrivati istinu u fascikle, ali ne možete zauvek pobeći od jednostavnog pitanja – zašto se bojite rasprave o poverenju Vladi.

Takođe, još jedna jako bitna molba, pred kraj ovog mog izlaganja je – raspišite izbore, dajte da završavamo ovu agoniju.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, gospodine Dačiću zadovoljstvo je videti vas ponovo ovde sa nama, koleginice i kolege narodni poslanici, da, danas je na dnevnom redu 40 tačaka, ali ne, to nije nikakva dimna zavesa, kako reče prethodna govornica, već je pokazatelj da ova Vlada radi punim kapacitetom, da ova Vlada ima i legitimitet i legalitet i svakako da ova Vlada ima punu podršku, većinsku podršku i u narodu, ali i u ovom parlamentu.

Poslanička grupa JS, Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će podržati sve predložene tačke dnevnog reda jer su, kako evo čujemo, i opozicija priznaje, ovi zakoni dobri, tekstovi su, kažu, dobri i na korist su građana Republike Srbije i za nas jedina dobra politika iz koje stoje rezultati i iza koje se vidi da je kvalitet života građana Srbije bolji nego što je bio juče, nego što je bio prekjuče i prethodnih godina i to je jako očigledno i vidljivo danas, da je kvalitet života građana Srbije neuporedivo bolji.

Jedinstvena Srbija je pre nekoliko dana bila na konsultacijama kod predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, i tamo je jedna od tih tema, ne samo u razgovoru sa Jedinstvenom Srbijom, nego sa svim političkim činiocima koji su želeli da učestvuju u tom dijalogu, bila i spoljno politička pozicija Republike Srbije u odnosu na geo-politička dešavanja i političke turbulencije koje su prisutne svuda u svetu.

Da, naravno strateška spoljno politička pozicija Srbije jeste taj put evro integracija, uz zadržavanje vojne neutralnosti. Naravno da mi iz Jedinstvene Srbije, zajedno sa svojim koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije podržavamo tu spoljno političku poziciju i taj spoljno politički kurs.

Kao član Odbora za evropske integracije i kao neko koje noćas doleteo iz Brisela gde je naša delegacija dala učešće u diskusiji o interparlamentarnoj diskusiju gde se govori o institucionalnim uticajima veštačke inteligencije u kontekstu evro integracija ja ću ovde govoriti pre svega o dva zakona, oba na tom evropskom putu, u toj evropskoj Agendi. Jedan je svakako Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, a drugi je Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.

I jedan i drugi zakon su zaista važni, ne samo zato što su, kažem, deo te evropske Agende, već pre svega zato što pripremaju našu državu, institucionalno i u svakom drugom pogledu, da se borimo sa važnim pitanjima koja nam predstoje. Oba su, rekao bih, iznad svake stranačke politike. Smatram da bi bilo, u normalnim uslovima, u normalnoj situaciji, sasvim normalno da svi ovde u ovoj sali podržimo oba ova zakona.

22/1 GD/MT

Šta je zapravo koheziona politika? Koheziona politika je srce evropske solidarnosti. Njen cilj je da smanji razlike u nivou razvijenosti između različitih regiona. Mi smo to zvali vrlo često ravnomerni regionalni razvoj, itd.

Siguran sam da će ovde pojedini opozicioni poslanici, jer su to radili na Odboru za evropske integracije, postaviti pitanje – zašto sada ako još uvek nismo zemlja članica, a zakon će krenuti sa sprovođenjem onog trenutka kada budemo bili član EU. Odgovor je vrlo jednostavan – jer sam akreditacija, odnosno sam proces akreditacije traje godinama i da ne bismo došli u situaciju u kojoj je bila Hrvatska koja je svojih prvih nekoliko godina imala problem kada je postala članica EU, imala je problem u povlačenju tih evropskih sredstava jer nije bila spremna za to, mi, evo, donosimo ovaj zakon koji će jednostavno pripremiti našu državu. Jednostavno, pravimo sistem kojim će naši kadrovi morati da prođu obuke, naše agencije će morati da dobiju sertifikate. Prosto, ne treba čekati ulazak u EU kako bismo usvajali ovaj zakon.

Usvajanjem ovog zakona mi ne pravimo samo administrativni aparat, već gradimo i arhitekturu za upravljanje velikim novcima. Znači, na godišnjem nivou onog trenutka kada budemo ravnopravna i punopravna članica EU kroz ove mehanizme će nam na raspolaganju biti sredstva koja se mere milijardama evra na godišnjem nivou, a da bismo te evropske novce povukli moramo već danas imati sistem koji je transparentan, akreditovan, sposoban da upravlja projektima.

Naravno, ovo je jedna priča koja mora da ima i kontekst realnost političke, jer prosto ja nisam evro fanatik i u politici uvek se trudim da čvrsto stojim na obe noge i da stvari gledam kroz, da kažem, neku realnu prizmu. Mi imamo taj problem i ljudi iz Odbora za evropske integracije odlično znaju da stalno ponavljam kako je naš put ka EU krenuo od početne fraze – standardi ispred politike, jer je tada EU odgovaralo da neka politička pitanja ostavljamo po strani a da idemo na uspostavljanje standarda, ali vidimo da taj proces uspostavljanja standarda je izgubio bitku nad ključnim političkim, čak bih rekao geopolitičkim pitanjima i da se danas proces integracija svodi upravo na to – na politiku i na geopolitiku.

Najbolji primer za to je činjenica da smo godinama unazad spremni za otvaranje Klastera 3, što priznaje i sama Evropska komisija, a do ovoga časa taj klaster još uvek nije otvoren. Svedoci smo paradoksa koji vređa inteligenciju naših građana – dok Srbija tapka u mestu u pregovaračkom procesu, mi vidimo druge zemlje u regionu kako preskaču stepenice. Pogledajmo primer Albanije. Albanija je za godinu dana otvorila sve klastere, a znamo i mogli smo videti i u vestima i na društvenim mrežama itd, mogli smo svedočiti o raznim izveštajima, o katastrofalnim nepravilnostima na njihovim, recimo, izborima nedavnim, o ozbiljnim problemima sa vladavinom prava i slobodom medija koji su objektivno daleko ispod nivoa Srbije. Slično je i sa Crnom Gorom. Zašto oni napreduju a mi ne? Odgovor nije u zakonima, odgovor je u tome što Srbija ljubomorno čuva svoju suverenost i neutralnost. Naš greh u očima Brisela nije manjak demokratije, već činjenica da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i što vodimo politiku u interesu sopstvenog naroda, a ne po diktatu tuđih geostrateških ciljeva.

O tome govore i reči ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova nakon sastanka sa kineskim predsednikom Siem nedavno, kada je on na konferenciji za štampu rekao da EU Srbiji govori – možete da nastavite pregovore o pristupanju ako ispunite dva uslova: prvo priznajte nezavisnost tzv. Kosova, što je dovoljno da se razume antisrpska priroda stava Brisela i, drugo, morate se pridržavati svih, bez izuzetka, sankcija koje EU uvodi Rusiji. Drugim rečima, pokušavaju da pretvore Srbiju u neku vrstu tampon zone za konfrontaciju sa Rusijom. Naravno, i

22/3 GD/MT

odgovor i komentar predsednika Vučića na ovu izjavu je bio taj da ćemo se i nadalje truditi da naša politika nikada ne ide na uštrb ruskih, ali nikada i zaista nikada i pre svega nikada protiv i na uštrb srpskih interesa, da je to bila dobra politika i da ćemo, uprkos jako suženom prostoru, nastaviti sa tom politikom nadalje.

23/1 TĐ/LjL 16.45 – 16.55

Ali baš zbog svega ovoga što smo čuli i što je izrečeno, ovaj zakon o kohezionoj politici je važan, on je naš dokaz da smo spremni, bez obzira na to što nas nepravedno drže u čekaonici. Važno je što je formiran operativni tim za pridruživanje EU i dobro je što smo za specijalnog pregovarača imenovali šefa tog tima, ambasadora u EU, gospodina Apostolovića i dobroje što ćemo u kratkom roku ovim i drugim zakonima urediti našu zemlju, standardizovati je u meri koja ne ugrožava naše vitalne nacionalne i državne interese. Važno je da mi uradimo naš posao, ne zbog EU već zbog nas samih.

Koji su to benefiti ovog zakona o kohezionoj politici? Nama u Jedinstvenoj Srbiji jedan od važnih stavki u našem programu jeste ravnomerni regionalni razvoj i mislim da koheziona politika jeste jedini i provereni recept koji je transformisao zemlje poput Poljske, Rumunije, Irske, itd.

Recimo, primer jedan. Poljska je, zahvaljujući kohezionim fondovima, od 2004. godine do danas izgradila preko 4.000 km auto-puteva i brzih saobraćajnica. To nije uradila iz svog budžeta, već pre svega koristeći bespovratna sredstva EU koja su ciljala njihove najsiromašnije regione.

Šta to znači u primeru Srbije? Usvajanjem ovog zakona mi omogućavamo sutra da neka opština na jugoistoku Srbije, na severu Banata ili neka u mom Pomoravskom okrugu imaju isti pristup vrhunskoj infrastrukturi kao i centar prestonice. Ovaj zakon je brana protiv depopulacije naših sela i manjih gradova.

Ono što je takođe bitno to je tzv. multiplikativni efekat, ekonomisti znaju šta je to, jer svaki evro uložen u kohezionu politiku vraća se višestruko kroz povećanje BDP-a, nova radna mesta i modernizaciju privrede.

Uvođenjem tog sistema upravljanja ovaj zakon predviđa da Srbija dobija tzv. standardizaciju projekta, da više neće biti improvizovanih ideja već će projekti morati da budu održivi, ekološki prihvatljivi i digitalno orijentisani. Naravno, tu je i podrška malim i srednjim preduzećima, ekološka i digitalna transformacija.

Kada govorimo o Zelenoj agendi, koheziona sredstva su primarni izvor, na primer, za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sistema za reciklažu, prelazak na obnovljive izvore energije.

Što se tiče ekologije, procene su da nam je u ovom trenutku u Srbiji potrebno preko 15 milijardi evra da bismo doveli našu životnu sredinu na evropski nivo i bez uspostavljenog sistema koji ovaj zakon definiše, mi taj novac nikada nećemo i ne bismo mogli da povučemo iz evropskih fondova.

Prethodna govornica je govorila o institucijama. Ovaj zakon jača i institucije i vladavinu prava, jer ovaj zakon je u stvari lek za to, da tako kažem. On predviđa strogu kontrolu trošenja sredstava, reviziju i monitoring.

Uspostavljanje sistema upravljanja kohezionom politikom znači da uvodimo evropske standarde u našu pravnu državu. To je proces učenja koji nas primorava da budemo efikasniji, brži i odgovorniji prema svakom dinaru i svakom evru.

Još jednom kažem, mi usvajanjem ovog zakona gradimo sistem za sutra, kada geopolitički pritisci popuste, a definitivno će, kad-tad popustiti, jer je istorija zaista duga. Srbija treba i mora da bude spremna za takve situacije. Još jednom, ovo radimo zbog nas i naše države, naših građana, a ne zbog same EU.

Što se tiče Predloga zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, to je jako važan zakon i tiče se veoma osetljivog problema. Trgovina ljudima nije pojava na koju možemo reagovati parcijalno, ona zahteva sistemski i beskompromisni pristup. I sam radeći u sistemu Ministarstva prosvete vrlo često sam

sa Ministarstvom unutrašnjih poslova imao saradnju na nivou okruga, sa načelnicima

23/2 TĐ/LjL

policijskih uprava i prosto smo radili i imali brojne obuke na ovu temu, sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima i zaštiti žrtava, što znači da se radilo i ranije, ali je dobro da imamo i ovaj zakon.

Ono što zaista, ministar Dačić je to pomenuo, prvi put uspostavljamo tzv. jedinstveni nacionalni institucionalni mehanizam. Analiza stanja pokazala je da je naš najveći problem do sada bio nedostatak koordinacije. Ovim zakonom precizno definišemo saradnju svih aktera, od policije i tužilaštva do centara za socijalni rad i udruženja građana.

U centru ovog zakona zaista jeste žrtva, i to je ono što je najvažnije, to je taj socijalni put, pomenuo ga je i ministar Dačić. Znači, to načelo socijalnog puta znači da postupak identifikacije i pomoći žrtvama postaje primarni zadatak subjekata socijalne zaštite, sa ciljem dugoročne rehabilitacije. Propisujemo načela hitnosti, zabrane diskriminacije i što je najvažnije, najboljeg interesa za žrtve.

Naši policajci, tužioci i sudije prolaziće kroz posebne obuke, kako bi sticali specifična znanja za rad na ovim osetljivim predmetima.

Ovaj zakon je, rekao sam, jedan od onih na evropskoj agendi, jer je direktno usklađen sa evropskim direktivama i preporukama tela kao što su GRETA i TIP izveštaj. Njihovo usvajanje je ključno za napredak Srbije u okviru Poglavlja 24 – pravda, sloboda i bezbednost i Poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava. Time šaljemo snažnu poruku Briselu i međunarodnoj zajednici da je Srbija kredibilni partner u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, što ne znači da Srbija ni do sada nije bila. Naša policija i naše službe i te kako imaju tu međunarodnu saradnju i mi smo jedan od ključnih faktora na tom migracionom putu koji ide i preko naše zemlje i mislim da smo se već dokazali i u tom poslu.

Da zaključim, što se tiče ovog zakona, usvajanjem ovog zakona Srbija ne ispunjava samo administrativnu kvotu. Na putu ka EU mi gradimo sistem koji će pružiti stvarnu zaštitu onima koji su najranjiviji i, kažem, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće taj zakon, kao i sve tačke dnevnog reda. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ponovo smo dobili jedan bućkuriš od dnevnog reda sa 40 tačaka, ne samo da su neke važnije od drugih, nego mora svaka da se pogleda pažljivo, jer u bilo kojoj može da se provuče nešto što će za kasnije biti ponovo mogući izvor korupcije i sa SNS nikada nema mirnog sna, što se toga tiče.

Ja sam na odboru izneo nekoliko sugestija vezano za ove zakone o trgovini, trgovačkim praksama, potrošačima itd. Predstavnici ministarstva su rekli da će te stvari biti razmotrene i Srbija Centar je podneo nekoliko amandmana vezano za ove zakone, vrlo detaljno, i drago nam je da smo videli u međuvremenu da je i Vlada podnela jedan amandman koji se tiče Zakona o trgovini, o kojem smo mi govorili. Nadam se da ćete razmotriti i ove ostale amandmane sa pažnjom, jer smo pedantno ukazali na to sa kojim uredbama EU se nešto kosi ili je drugačije i zašto mislimo da to treba, pa eto. To ćete vi proceniti.

Za danas od svega ovoga odabrao sam da govorim, prvo, o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u

23/3 TĐ/LjL

Republici Srbiji. To je ova gasna elektrana koja bi trebala da se gradi u Nišu. Naš resorni Odbor za energetiku je detaljno razmotrio ovaj predlog i mi vam predlažemo da se ovaj predlog zakona odbaci, jer ne predstavlja ni realno, ni racionalno rešenje u domenu elektroenergetike, energetike generalno, u najboljem interesu energetske bezbednosti Republike Srbije. Ovaj zakon služi isključivo kao predizborni adut SNS–SPS koalicije, pokušaj da se otvori još jedan kanal kroz koji može da se opere neki novac.

24/1 AL/JG 16.55 – 17.05

Ključni razlozi za ovakav stav: projekat je suštinski, vremenski zakasnio imajući u vidu pre svega zakonsku regulativu Evropske unije, a to je Zeleni dogovor EU oslikan kroz dokumenta IED 2010/75/EU, koji se odnosi na emisije kao posledice fosilnih goriva, na Regulativu 2020/852, koji se odnosi na taksene emisije, ETS 2003/87/EC, koji se odnosi na trgovinu emisijama, i RED III koji se odnosi na biometan i zeleni vodonik, kao i bitnih pratećih dokumenata, kao što su neke direktive i uredbe.

Dakle, Evropska unija dozvoljava da gasne termoelektrane budu u pogonu na prirodni gas do 2035. godine, i da do tada moraju biti spremne za hidrogen, sa krajnjim rokom završetka eksploatacije do 2050. godine. Do 1.1.228. godine moraju biti završeni svi započeti gasni priključci velikih snaga, u koje spada i ova planirana elektrana, koja joj nije ni započeta, jer Evropska unija nakon ovog datuma ne dozvoljava više projekte ove vrste na prirodni gas, budući da je i ovo prilično besmislen rok za objekte koji već nakon sedam godina moraju da pređu na hidrogen, a onda nakon još petnaest godina treba da budu potpuno ugašeni.

Gasna termoelektrana „Pančevo“ izgrađena je u roku od četiri godine, da vidite koliko vremena treba da se napravi jedna elektrana bar kod nas, a za sada od ove gasne termoelektrane u Nišu imate samo papir i golu livadu. Ali sve i da ponovimo rezultat, ovo bi bilo u funkciji 2031. godine u najboljem slučaju, a da ne govorimo o tome da smo Blok III Termoelektrane „Kostolac“ gradili bezmalo petnaest godina. To znači da bi ova nova gasna elektrana na prirodni gas radila maksimalno četiri godine i morala bi da prelazi na biometan, zeleni vodonik, a mi u ovom trenutku nemamo ni ideju kako bismo obezbedili prirodni gas za ovaj kapacitet, a biometan ili zeleni vodonik ni teoretski obezbediti ne možemo. Sve ovo jasno ukazuje na neodrživost projekta kakvo je to zamišljeno ovim predlogom zakona. Ove gasne elektrane su objekti koji imaju životni vek 40 do 60 godina, a mi bismo ovde imali maksimalno četiri godine normalnog rada na prirodni gas i još petnaest godina na energent koji sigurno ne bi bio raspoloživ. Tako da, ovde nema nikakve ekonomske opravdanosti ovog projekta, osim da neko ima dogovor recimo sa nekom velikom korporacijom koja bi dala tehnologiju za izradu ovoga i sa nekom Azerbejdžankom bankom koja bi zažmurila na neke račune.

Evropska unija dozvoljava da gasni kapacitet zamenski za termoelektrane na lignit bude maksimalno 15% kapaciteta termoelektrane na lignit. Ukupna snaga u termoelektranama u Srbiji je oko pet hiljada megavata, tako da gasni zamenski kapacitet prihvatljiv Evropskoj uniji može biti maksimalno oko 750, a samo gasno-termalna elektrana Niš bi bila reda 500 megavata, a gde su nam već izgrađeni gasni kapaciteti u Novom Sadu i u Pančevu?

Dakle, na ovaj način ne rešavamo taksu na karbon-dioksid. Logično je da onda sredstva koja bismo uložili u gasnu-termoelektranu „Niš“ uložimo u postojeće termoelektrane na lignit i na taj način minimiziramo troškove svih vrsta koliko je to moguće, jer lignita za već izgrađene termoelektrane do 2050. zasigurno imamo. Time ćemo obezbediti u ovom periodu i elektroenergetsku bezbednost i da se fokusiramo na izgradnju nuklearnih elektrana sa blokovima velikih snaga kojima bismo još pre moguće zamenili kompletan termo-kapacitet na lignit, što je garant elektro-energetske bezbednosti Srbije do 2130. godine.

Dalje, vlasništvo u gasno-termoelektrani „Niš“ moralo bi biti definisano u dokumentu, kao što je predmetni zakon, a ono nije definisano. Toga u ovom zakonu nema. I što se tiče člana 6. – šta ako se spor između strana ne reši konsultacijama i pregovorima – nije predviđeno koje pravno telo međunarodno, koji sud je nadležan za ovakvu situaciju.

24/2 AL/JG

Dakle, još jednom, predlog je da se zakon ne usvoji. Nema nikakve koristi od njega. Ovo je čisto bacanje para.

I daću još jedan osvrt na zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom. Svi sa željom očekujemo da se ovakav zakon usvoji. Vi ste istakli neke elemente koji su bitni, zašto je to važno. Građani treba da znaju da ovaj instrument nakon što jedna država ispuni sve uslove služi za to da Evropska unija pomaže sve regione u Evropskoj uniji, kakvi postoje i u razvijenim državama Evropske unije, koji znatno zaostaju u ekonomskom napretku i razvoju.

Kod nas cela zemlja zaostaje. Mi imamo jedan poseban problem u tom smislu, a to je da je aktuelna vlast uspela da dovede do toga da se regionalne razlike u Srbiji pojačaju i povećaju tokom vremena, kao da su čekali da pristigne neki instrument iz Evropske unije na neki način te stvari peglaju.

Ja ću vam pročitati podatke sa „Eurostata“ o regionalnom bruto domaćem proizvodu izraženom u paritetnim jedinicama po glavi iskazanog u procentima onoga što je bio prosek Evropske unije 2020. godine: 2018. godine Beograd je bio na 73% proseka po glavi u paritetnim jedinicama – znači, prilagođeno našim cenama itd. – na 73% proseka Evropske unije; Vojvodina je bila na 39%; Šumadija i Zapadna Srbija 26% i Južna i Istočna Srbija 27%. Da preskočim sada, imate podatak za svaku godinu na „Eurostatu“ – 2024. godine Beograd 87%, to već ličini na neke malo manje razvijene regione Srednje i bolje stojećih evropskih zemalja; Vojvodina na 47%, Šumadija i Zapadna Srbija 33%; Južna i Istočna Srbija 38%.

Dakle, šta je bitno? Od 2018-2024. za tih sedam godina, koje su ovde navedene, u Beogradu je ovo poraslo za 14 procentnih poena, dok je, recimo, u Vojvodini poraslo za osam procentnih poena, i vi sada dolazite u situaciju da zapravo Beograd ima više nego duplo veću paritetnu snagu za građane, nego što imaju Šumadija i Zapadna Srbija ili Južna i Istočna Srbija recimo. Ili da prevedem sada to na drugi jezik – svako od naših građana ko u poslednjih dve-tri godine dođe u Beograd nekim poslom, provede neko vreme, može da se šokira time koliko koštaju cene rentiranja stanova, koliki su računi u restoranima i kafićima, koliko koštaju neke druge usluge. To je postalo frapantno i to je ono što je vaš model ekonomskog razvoja, gospodo, doveo ovih godina. Može li nama to da reši ovaj instrument kohezione politike? Verovatno ne, ali sigurno može da pomogne. Međutim, ti instrumenti i novac koji bude stizao iz Evropske unije su isto tako i izazov za nove modele korupcije u ovoj zemlji.

Ja ću vam naglasiti jedan element koji je ostao uglavljen, da tako kažem, u ovaj zakon. Pominjao sam to i na odboru, i ja nisam zadovoljan odgovorom koji sam dobio i zato ću ga ponoviti i ovde. Da naglasim, cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema za upravljanje i kontrolu sprovođenja kohezione politike Evropske unije. Kroz ovaj zakon se određuje kako će naša vlast, ko god bude bio na vlasti, upravljati tim mehanizmom, mehanizmima Evropske unije. Ta koheziona politika služi za podsticanje opšteg i uravnoteženog razvoja i jačanja ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije kroz smanjenje razlika u stepenu razvijenosti različitih regiona i smanjenje zaostajanja najmanje razvijenih regiona.

Sada, pazite, član 5. govori o tome kako se upravlja nepravilnostima, rizicima i slično. U stavu 11. – da damo definiciju – nepravilnost označava svako kršenje zakonodavstva Republike Srbije i zakonodavstva Evropske unije, koje proizlazi iz činjenja ili nečinjenja privrednog subjekta, koje šteti ili bi moglo naštetiti budžetu Republike Srbije i-ili Evropske unije i opteretiti ga neopravdanim rashodom.

24/3 AL/JG

Znači, bilo koja vrsta lopovluka koja proističe iz aktivnog ili pasivnog ponašanja nije dozvoljena. Prevara označava svaku namernu radnju ili propust koji se odnosi na korišćenje – pod stav 1. – ili predstavljanje lažnih, netačnih i nepotpunih izjava ili dokumenata, što za posledicu ima prisvajanje i nezakonito zadržavanje sredstava iz budžeta Evropske unije.

25/1 MV/IR 17.05 – 17.15

Ovo navodim samo da bih vam pomenuo da su razni aspekti lopovluka, korupcije poznati, da su navedeni u ovom zakonu, da se Evropska komisija njima bavi. Pominju se i aktivna korupcija i pasivna korupcija.

I sad, pazite ovo, moj prethodnik je govorio delom o ovome – telo za suzbijanje nepravilnosti i prevara. Postoje elementi kontrole itd., ali ja naglašavam ovo telo. Telo za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU namenjenih fondovima kohezione politike, unutrašnja jedinica u ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Znači, unutrašnja jedinica kod Siniše Malog, obratite pažnju, i obavlja poslove koji se odnose na preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju zaštite finansijskih interesa EU i Republike Srbije.

Dodatno, pošto govorimo o tome da će i EU kontrolisati šta se tu radi, međusobni odnosi između programskih organa i tela za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU po potrebi bliže se uređuju posebnim sporazumom o saradnji u skladu sa postojećim pravilima.

Znači, mi nemamo u zakonu definisano zapravo ko će kontrolisati tog kontrolora koji se nalazi pod šapom Siniše Malog. Ovakvo rešenje je kao da ste ostavili kozu da čuva kupus. Po svemu onome što smo dosada videli, ovo može da bude novi izvor korupcije i sredstva koja se budu slivala ovde da bi pomogla regionima koje ste već ugrozili služeći ponovo tome da neko u Beogradu može da pije flašu vina od 30.000 dinara ili da jede biftek od 20.000 dinara itd. Ovo je stvar koja ne bi trebalo da prođe ovu Skupštinu ako mislite dobro svim građanima Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov. Izvolite.

Ja ću na kraju da se zahvalim kolegi na najvećoj pohvali koju je ova vlast dobila od početka mandata.

To što je pričao i što mu je svaka druga reč o korupciji, to razumem, svako polazi od sebe i svako u drugome vidi pre svega sopstvene neke greške i nedostatke i to mi je jasno.

Međutim, ova druga tema koju je počeo, a tiče se ove saradnje sa Azerbejdžanom vezano za gasnu elektranu, dakle, želim prosto zbog građana jer nam je briga o ljudima, a o čemu je i kolega govorio, suština zapravo. Dakle, ovo nije pitanje politike, ovo je odgovor na pitanje da li će Srbija imati struju ili neće imati struju.

Dakle, razvijamo zelenu energiju, a onda kad krenemo u razvoj zelene energije, onda smo protiv toga da se razvija zelena energija, a imaćemo problem od EU što se tiče korišćenja uglja i drugih energija i onda dolazimo u pitanje šta ćemo zapravo da radimo.

Druga stvar koja ovde nedostaje. Evo, uzmimo i da je sva kritika na mestu. A šta radimo kao alternativu? Šta je politika koju oni nude? U redu, ovo ne valja, a šta je sledeće?

(Slobodan Cvejić: Nuklearna.)

Nuklearna? Pa to niste rekli. U redu.

(Slobodan Cvejić: Rekao sam, ne slušaš na času.)

Toliko sam bio frapiran onim što ste rekli da sam moguće i zaboravio.

I najzad diverzifikacija. Dakle, traži se od nas diverzifikacija, mi krenemo u diverzifikaciju, a onda dobijamo napade zato što diverzifikujemo izvore gasa.

25/2 MV/IR

I onda veliko jedno hvala. Niko nikad iz opozicije nije rekao da su svi regioni Srbije, i Beograd, i Vojvodina, i istočna Srbija, i zapadna Srbija, i južna Srbija, napredovali pod ovom vlašću. E, to je briga o građanima! To je briga o narodu! Svaki kraj Srbije je napredovao. Pročitao čovek rezultate. Pročitao čovek statistiku. Ja vam se od srca zahvaljujem. Nikada od vas nije došlo takvo priznanje. Konačno ste i vi shvatili, konačno ste i vi videli sami da se napreduje. Oni koji su razvijeniji logično je da napreduju više. Bilo bi dobro da se to na neki način…

(Slobodan Cvejić: Nije…)

Pa nemojte meni da govorite nije ili jeste, ja živim u duploj provinciji. Ja nisam kao ovi vaši što kažu da žive u unutrašnjosti Srbije, a svi žive u Beogradu. Ja živim u Kikindi, koja je provincija i u odnosu na Beograd i u odnosu na Novi Sad i znam šta je to. Ali, svaki kraj Srbije je napredovao i sam kaže i statistički nam to dokaže. E, to je briga o ljudima, to je briga o svakom kraju ove zemlje. Ja vam se zahvaljujem što ste to primetili, a posebno vam hvala i čestitam na hrabrosti da to ovako kao opozicioni poslanik javno izneste i pohvalite rad ove vlasti. Hvala.

Hvala vam.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Risto Kostov. Izvolite.