Hvala.

Imam šest pitanja. Prva se odnose na Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja. Da li razvoj naše IT tehnologije može da nađe rešenje za tramvaje koji staju na Slaviji usred raskrsnice gde onda vozač tramvaja izlazi napolje sa šipkom od metar i pomera skretnicu kako bi tramvaj mogao da se kreće u željenom pravcu? Jel naša nauka ima rešenje za skretnicu koja ne bi zavisila od snage čoveka i poluge koju koristi?

Tri sledeće stvari su da se podstaknu istraživanja u sledećim oblastima. Da se uporede zaposleni u Republičkom katastru sa onima koji rade u nekom drugom državnom organu koji imaju istu ili sličnu prosečnu platu i da vidimo koliko puta i koliko često su oni koji rade u katastru bili u dozvoljenom minusu na svojim računima, a koliko puta su to bili organi zaposleni u drugim državnim organima. Siguran sam da bismo ustanovili da u katastru skoro nikad niko nije bio u minusu, a da su ovi gotovo uvek u dozvoljenom minusu, što bi sugerisalo da zaposleni u katastru imaju neki stabilan, siguran, redovan mesečni dodatni prihod koji se ne registruje kroz plate.

Drugi projekat bi bio da se napravi aplikacija koja bi registrovala slučajeve u kojima čovek ode kod lekara u državnu zdravstvenu ustanovu, a onda posle toga kod istog lekara ode u privatnu ustanovu i nastavi lečenje za istu stvar ili odu u ustanovu, privatnu, u kojoj taj lekar inače radi, a možda kod nekog njegovog kolege. Tako bismo tačno mogli da ustanovimo statistički do koje mere se zloupotrebljava činjenica da lekari rade i u državnim i u privatnim ustanovama jednovremeno.

Treći projekat je vezan za rupe na kolovozima. Ovde ispod Ministarstva finansija na 50 metara imate dva uzastopna ulegnuća. Da li može da se napravi neka aplikacija koja bi onome ko je zadužen da to popravlja pištala u kancelariji kad god to ulegnuće pređe određeni nivo, a kada se provali da budu decibeli takvi da on to ne može da izdrži? Ne znam zašto dugo, dugo, makar te dve, a bezbroj je takvih slučajeva,

1/3 TĐ/JG

uzastopne rupe, odnosno ulegnuća se ne popravljaju, osim ako se ne misli da su to neke egzotične, ambijentalne celine koje koriste onda za turizam, da ljudi vide kako može da izgleda prestonica jednog grada, jer verovatno u drugim prestonicama ne mogu da vide.

Oko data centara tražio bih od Ministarstva energetike da nam se kaže koliko struje ti data centri i predviđeni, budući data centri koriste i odakle nama ti potencijali za energetiku kada inače uvozimo struju u merama koje prilično opterećuju i budžet, a ne samo poslovanje elektroprivrede. Najvažnije za Vladu i Ministarstvo energetike – da li planiraju da odmah otputuju u Moskvu i dogovore sigurno snabdevanje nafte u narednom periodu od Ruske Federacije u slučaju najgoreg scenarija, koji apsolutno nije malo verovatan, u pogledu agresije Amerike i Izraela na Iran. Doći će čitav svet, pa tako i Srbija, u situaciju da prosto nafte nema. Ne da je skupa, nego je nema. U ovom trenutku Indonezija je otpočela pregovore o višegodišnjem snabdevanju od Rusije pre nego što se taj najgori scenario dogodi. Zašto? Zato što će, ako do toga dođe, Rusija, sve što ranije nije dogovorila, opredeliti za Kinu i ako joj neka kap nafte ostane za Indiju.

2/1 AL/IR 12.15 – 12.25

Amerika će morati da opredeli za Japan, i ako im neka kap nafte ostane – za Južnu Koreju, Filipine i Australiju. Evropska unija i Evropa neće imati naftu i ukoliko Srbija ne obezbedi sa Ruskom Federacijom potrebne količine, a za nas je dovoljan jedan i po dan proizvodnje ruske nafte, da bi nas stabilizovala makar na nekom nižem nivou. To je dva miliona tona. Onda ćemo mi ostati u istom problemu. Hvala.