Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, ovo je amandman koji uvodi prelazne odredbe za vršioce funkcije glavnog javnog tužioca i tužioci koji su privremeno upućeni u druga tužilaštva, imajući u vidu da se ovim predlogom zakona drugačije uređuje ovaj institut koji nadležnost za donošenje rešenja o privremenom upućivanju, preuzima VST.

Upravo je Venecijanska komisija bila protiv rešenja da Vrhovni javni tužilac vrši upućivanje tužilaca na rad, što se ovim predlogom izmena menja, da to radi kolektivni organ, zapravo telo od 11 uglednih pravnika među kojima je i vrhovni javni tužilac, što svakako doprinosi transparentnošću.

Tvrdnje da će izmene zaustaviti istrage su potpuno netačne i nijedna istraga se ne prekida i nijedan predmet ne prestaje, predmeti pripadaju instituciji, a ne pojedincu, ali takođe amandman upućuje na član 10. koji jasno reguliše privremena upućivanja i rok od 3 godine postoji.

36/1 GD/JG 16.50 - 17.00

Ali, isti tužilac može biti ponovo upućen uz obrazloženo rešenje Visokog saveta tužilaštva i mišljenje glavnog tužioca, javnom tužilaštvu kojem se upućivanje vrši.

Dakle, kontinuitet, istraga i postupaka je potpuno zagarantovan. Videli smo pokušaje da se stvori strah i sumnja, ali istina je da ova rešenja donose pravnu sigurnost, institucionalnu stabilnost i profesionalizam, a upravo to omogućava da se istrage vode dosledno, bez prekida i političkog uticaja.

Ne zaustavljamo ništa, nastavljamo da se borimo protiv pokušaja blokiranja Srbije, sistemskog slabljenja institucija i zloupotrebe istraga kao političke ucene. Uvek ćemo se boriti za Srbiju kao stabilnu, uređenu i pravnu državu.

Hvala.

Hvala vam.
Ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona pošto ga je prihvatio i predlagač zakona i Odbor za pravosuđe, tako da je amandman usvojen.
Na član 13. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije i Stranke slobode i pravde.
Reč ima narodni poslanik Snežana Rakić.
Izvolite.

Hvala.

Uvažene predsednice, kolege i građani Srbije, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje člana 13. Zakona o javnom tužilaštvu, kao i svih drugih članova ovog zakona, jer nije prezentovan nijedan dokaz od strane predlagača da će predložene izmene doprineti boljem životu građana Srbije.

Ni ovaj zakon, kao ni drugi koji se nalaze na dnevnom redu a tiču se pravosuđa, nije podnet u skladu sa ustaljenom procedurom i kao takav može naneti štetu građanima, jer nije prošao potrebne procene i ocene rizika.

Kako vreme prolazi i kako je zakon ušao u skupštinsku proceduru i kako nas građani Srbije slušaju, vi možete da vidite kako iz dana u dan sve više ljudi ulažu prigovore preko sredstava javnog informisanja, preko društvenih mreža. Tužilaštvo za organizovani kriminal je tražilo da se ovo povuče iz skupštinske procedure. Postoje zamerke Venecijanske komisije. Imali ste priliku i predsednika Republike, koji je inače pravnik po struci, da kaže pre neki dan da nije ispoštovana procedura.

Zašto je procedura važna? Zašto je važna kada su pravosudni zakoni u pitanju? Upravo zbog toga što mi ovde postavljamo pitanje kakvu mi poruku zapravo šaljemo ako uvodimo pravosudni zakon, znači, usvajamo ga, a preskačemo proceduru.

Sva strukovna udruženja su se oglasila protiv ovih izmena, nije konsultovana javnost, niti je bilo kome predočena analiza zašto se određene odredbe menjaju i na koji način one predstavljaju unapređenje sistema.

Druga vrlo važna stvar, kada govorimo o našem spoljnopolitičkom određenju, svi se slažu da se ovim predlozima dovode u pitanje rezultati ustavnog referenduma iz 2022. godine, izmene koje su uvedene radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, što znači da smo mi tim referendumom potvrdili da želimo depolitizaciju sudstva i usklađivanje naših zakonskih procedura sa zakonima EU.

Na nama ostaje glavno pitanje. Mi ne moramo ni da se slažemo, ni da se ne slažemo, ali je pitanje da li mi zaista želimo da idemo u EU ili ne želimo. Ako želimo, onda ćemo da se ponašamo u skladu sa zakonima, a ako ne, možemo donositi svoje, bez procedura i bez ostalih potrebnih elemenata.

36/2 GD/JG

Hvala vam.
Samo ne znam zašto ste onda bili protiv tog referenduma i protiv tih izmena Ustava, ali, dobro, sve vreme pokaže.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona o pojedinostima.
Izjasnićemo se o svemu ovome u danu za glasanje.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O SUDIJAMA.
Primili ste amandmane koje su podnete na Predlog zakona.
Prelazimo odmah na njih.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Stranka slobode i pravde, Srbija - Centar i poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA – PDD.
Reč ima narodni poslanik Marina Mijatović.
Izvolite.

Hvala vam.

Važeći član Zakona o sudijama kaže da predsednik suda može da se bira na pet godina i da nema mogućnost da bude ponovo izabran. Predlog je da može da bude ponovo izabran, što znači da će biti na čelu jednog suda deset godina.

Ono što je zanimljivo jeste da u obrazloženju piše ovako - navedeno je predloženo, imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate. Moje pitanje je - koje dobre rezultate, kojem prethodnom periodu, kada ovakvog prethodnog perioda nije moglo da bude, jer je zabranjeno bilo da jedan predsednik suda bude izabran u dva mandata, tako da obrazloženje apsolutno nije u skladu sa onim što je predloženo, a čak i da je tako ja bih pitala predlagača čime je on to zadovoljan, kojim radom predsednika sudova ako za naknade štete zbog nezakonitog rada sudova smo isplatili građanima Republike Srbije preko četiri milijarde dinara? Zašto nemamo dovoljan broj sudija? Zašto nam nedostaje 700 sudija? To je isto pitanje, koji je to dobar rad, šta se to kao dobro pokazalo u radu predsednika sudova u Republici Srbiji da bi mi njih nagradili da oni budu ponovo izabrani i da se nastavi sa ovakvom praksom? Građani su, naravno, nezadovoljni zato što se suđenja stalno odlažu, sudije nisu na svojim radnim mestima, da li zbog godišnjeg odmora, da li zbog bolovanja, da li se dešava da često neki sudija ode u penziju. Evo, sada se planira negde oko 160 sudija da će ići u penziju. Šta ćemo da radimo sa nedostatkom tog kapaciteta?

Dakle, ovo što je predložio predlagač nije uopšte u saglasnosti sa onim što imamo u praksi, a posebno bih naglasila nemogućnost komunikacije sa sudovima elektronskom poštom.

Mi kažemo da idemo ka digitalizaciji, ali videli smo da često nam se vraća ta pošta, da mi ako uputimo elektronskom poštom neki dopis sudu, neki podnesak, nama se to dalje vraća pisanim putem, vraća nam se običnom poštom. Drugim kolegama advokatima se to dostavlja isto tako pisanim putem, putem pošte, tako da ne vidim uopšte koji je to dobar rad uopšte Ministarstva pravde, uopšte predsednika sudova i zbog toga smo predložili da se ovaj predlog briše.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Verica Milanović.
Izvolite.
36/3 GD/JG

Zahvaljujem.

Predloženim izmenama predlažete da po isteku mandata koji traje pet godina predsednicima sudova, postoji mogućnost ponovnog izbora na tu funkciju. Odluku o drugom mandatu donosi Visoki savet sudstva, a na osnovu procene rezultata rada.

Kako cenite rezultate rada i koji su to rezultati koje vi cenite imali smo priliku vrlo skoro da vidimo pri izboru sudija Ustavnog suda, gde ste za sudije Ustavnog suda izabrali aktiviste SNS-a.

Tačku na ustavni sud stavljate izborom predsednika Ustavnog suda profesora Petrova, tako da slobodno možemo reći da sa izborom profesora Petrova na ovu funkciju ste ukinuli Ustavni sud Srbije i osnovali Ustavni sud Srpske napredne stranke. To potvrđuje i prva odluka koju je ovaj sud doneo, a to je da poništi izbor Visokog saveta tužilaštva i da se pristupi novom izboru zato što vam se verovatno izabrani članovi ne sviđaju i ne odgovaraju vama. Nažalost, u svemu ovome je aktivno učestvovao i ministar pravde. Međutim, kako vidim, borba je još uvek u toku. Nije sve izgubljeno. Tužioci i sudije se bore i ja im poručujem da treba da se bore za svoju čast, za čast struke koju predstavljaju, jer dok presude ponovo ne budu donošene u ime naroda, a u skladu sa zakonom, Srbija budućnosti nema. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dragan Ninković.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Novo lice Srbije predložilo je brisanje ovog člana izmene Zakona o sudijama jer nije prezentovan nijedan dokaz da će predložene izmene doprineti boljem životu građana Srbije.

Dakle, sadašnjim zakonom predsednik suda se bira na pet godina i vi želite izmenama ovim da njemu omogućite da bude ponovo reizabran.

37/1 TĐ/IR 17.00 – 17.10

Ako malo bolje pogledamo, ne samo i ovaj Zakon o sudijama i ove druge, set svih vaših zakona, većina izmena se donosi na ustoličavanje pojedinaca na decenijske funkcije, što je, složićete se, svakako u suprotnosti sa težnjom demokratskih društava da se izbegnu dugi mandati.

Meni se čini da vi hoćete nas da vratite ovde u jedan period komunizma, ali realno, kada pogledam malo ko je sa druge strane, da ste vi svi potomci, naslednici tih istih komunista koji ste Srbiju i Srbe zavili u crno, i ne čudi to što radite.

Dakle, suština je da ste vi zadovoljni kako funkcioniše i tužilaštvo i sudstvo, i primena selektivne pravde. Kako to izgleda u realnom životu? Evo, sad ću vam dati dva primera. Desio se koncert Ane Bekute u Čačku na kome su se skupili građani Srbije da izraze nezadovoljstvo i na licu mesta su oni napravili nekoliko grudvi, bacili prema Ani Bekuti, što svakako osuđujem i nije primerno da se radi, ali onda šta se dešava? Sutradan vrhovni vođa, predsednik države, izlazi na TV i preko vaših medija govori da je ovo dehumanizacija Ane Bekute i pogrdnim imenima naziva te iste ljude. Pali se lampica u tužilaštvu, a tužilaštvo reaguje, daje nalog za hapšenje ljudi i ti ljudi se hapse.

Ista situacija samo par meseci ranije u Futogu, koncert Beogradskog sindikata. Vi organizujete ljude iz „ćacilenda“, dovozite ih u Futog, naoružavate bojama, raznoraznim farbama i oni gađaju članove grupe Beogradski sindikat, pogodili su ženu u glavu, povredili joj oko, jedno dete, zaštitio ih je jedan mladi gospodin i rezultat svega toga imamo da je taj gospodin, koji je zaštitio građane, procesuiran i osuđen, a nijedan od tih ljudi koji su gađali i pravili nije procesuiran. Jel to pravda, gospodo? Jel to ta selektivna pravda i ono za šta se vi zalažete? Hvala.

Reč ima Minela Kalender.
Izvolite.