| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
odgovoreno za 3 dana
Poštovani gospodine Rakić, obraćam vam se kao predsedniku Odbora za zdravlje i porodic, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.
U članu 7. naziv organizacije Ministarstvo unutrašnjih poslova, naziv projekta Podizanja kapaciteta Ministarstva kroz nabavku specijalnih vozila, predviđeno je nekih 200 miliona dinara, a naš predlog je da se ovaj novac prebaci u Fond za plate, dodatke i nadoknade zaposlenih za zarade u zdravstvu.
Ovim putem želim da vas podsetim na nedostatak zdravstvenog kadra i u državnim zdravstvenim ustanovama, a sada je to pojava i u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Podsetiću vas, a o tome pričam već jedan duži niz godina, kako su Rumuni rešili taj problem – tako što su podigli plate u državnim zdravstvenim ustanovama i sačuvali svoj zdravstveni sistem. Znači, jednostavno to je nešto što je neophodno.
Druga stvar koja će verovatno biti nepopularna, ovo što ću ja sada ovde da izgovorim, a to je da se mora odvojiti rad u privatnoj praksi od rada u državnim bolnicama. Znači, ne možete istovremeno da radite u zdravstvu na dva mesta, ne u privatnim bolnicama, nego u privatnim zdravstvenim ustanovama. Treća stvar, pitanje je ko uopšte može da radi u privatnoj praksi i koliko godina radnog iskustva mora da ima da bi radio u jednoj privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Recimo, u Hrvatskoj ako želite da radite u privatnom porodilištu, ja sam inače ginekolog, podrazumeva da imate minimum deset godina rada u porođajnoj sali. Ono što je važno to je da iako pogledate „Instagram“, mi imamo jednu poplavu ljudi koji se sada reklamiraju. Otvaraju se sve manje i manje te neke poliklinike, zdravstvene, privatne. Ljudi se reklamiraju imenom i prezimenom šta rade, slikaju operacije. Ako uzmete Zakon o zdravstvenoj zaštiti, videćete da to nije dozvoljeno. Ja sa ovog mesta želim da apelujem da se što pre na neki način uvede red u zdravstvenu zaštitu. Hvala.
21/3 GD/MP
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri u Vladi, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije, danas moram javno da upozorim na nešto što bi u svakoj uređenoj zemlji trebalo da bude potpuno jasno, a i zabranjeno, a pitanje je da li zdravstvena zaštita može i treba da bude predmet političkog marketinga? Danas ne govorimo o jednoj političkoj stranci, danas govorimo o granici koju nijedna vlast, ni ova sada, a ni ona u budućnosti ne bi smela da pređe, a ta granica jeste zdravlje građana. Zdravstveni sistem postoji da bi lečio ljude, ne da bi služio političkom marketingu.
Poslednjih meseci svedočimo opasnoj pojavi. Vladajuća stranka sve češće koristi zdravstveni sistem kao sredstvo političke promocije. Pacijenti se pozivaju na ultrazvučne preglede u stranačke prostorije, kardiološki pregledi se obavljaju na igralištima, u domovima kulture. Ministar zdravlja i predsednik Vlade zajedno pregledaju pacijente u mobilnim ambulanta pred kamerama. Predsednik Republike javno govori o cenama lekova, iako to nije njegova zakonska nadležnost. I da se razumemo, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ove aktivnosti su zabranjene, a takođe i kažnjive.
Zato vas pitam – da li Ministarstvo zdravlja u Srbiji vodi zdravstvenu politiku ili se bavi političkim marketingom? Zakon je tu veoma jasan, za svaku ordinaciju gde se obavljaju pregledi moraju da postoje određeni uslovi koji su rigorozni, a to su prostor, oprema, sterilnost i bezbednost. Pre početka rada svake zdravstvene ustanove dolazi zdravstvena inspekcija i izdaje dozvolu za rad u ovakvoj ustanovi. Zato vas pitam – ko je dao dozvolu da se zdravstveni pregledi organizuju u prostorijama vladajuće partije? Ko je izvršio inspekcijski nadzor? Ko garantuje da su ispunjeni svi uslovi koje zakon propisuje? Jer, ako bilo koji lekar otvori ordinaciju bez ispunjenih uslova, inspekcija iz Ministarstva zdravlja će opravdano to zatvoriti. Zašto onda druga pravila važe kada je politički marketing u pitanju?
Poštovani ministre, jako je lepo otvoriti novu bolnicu i novoj bolnici, verujte mi, ne raduje se niko više nego doktori koji u njoj treba da rade kada uđu u nove čiste prostorije i obezbedi se normalan uslov za rad sa pacijentima. Mnogo je teže, međutim, obezbediti da u toj bolnici ima ko da radi. Srbiji danas nedostaju pedijatri, nedostaju ginekolozi, nedostaju kardiolozi, nedostaju medicinske sestre. Građani čekaju mesecima na preglede.
Po podacima iz Lekarske komore, na godišnjem nivou oko 500 do 600 lekara traži ispis iz Lekarske komore i odlazi da radi u strane zemlje. U desetogodišnjem periodu to je izračunajte koliko hiljada doktora visokoobrazovanih koje mi poklanjamo nekome drugome. Ali, umesto da se rešava nedostatak kadra, mi se bavimo nažalost nekom vrstom političkog marketinga. To nije zdravstvena politika, to je politička kampanja. Građanima Srbije nisu potrebni lekari za fotografisanje. Oni moraju da rade u svojim ambulantama. Građanima Srbije su potrebni termini za pregled i potrebne su im operacije, ne liste čekanja, potrebni su im ozbiljni lekari specijalisti.
Da li ćemo zaštiti zdravstveni sistem od politike? Jer, kada politika uđe u ordinaciju, a to je i dr Antonijević lepo rekao, prvo iz nje izlazi struka, a zatim izlaze i lekari. Odmah posle toga izlazi i poverenje građana. Bolnica ne sme da bude izborni štab niti treba da njom rukovode ljudi koji su partijski opredeljeni. Danas se 70 do 80% direktora zdravstvenih ustanova nalazi u v.d. statusu. Ako pogledate velike KBC-ove koji su na teritoriji grada Beograda, ako njih uzmemo kao primer, znači velika većina njih je već daleko u penziji. Ordinacija ne treba da bude stranačka kancelarija, a lekar takođe ne treba da bude politički aktivist.
6/2 MV/MO
I da nije ove ovakve politike i da nije bilo ovoga, možda bi mi danas sedeli na svojim fakultetima, recimo ja bih bila profesor i dalje na Medicinskom fakultetu, niti bi dr Antonijević bio narodni poslanik, niti profesor Delić koji je ovde zajedno sa nama, čak ni profesor Macut možda, tako da vas pozivam da se dobro zamislite o svemu ovome. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice, poštovani ministre zdravlja, danas ne želim da postavim pitanje samo kao narodni poslanik, već želim da vas pitam kao lekar. Ovo pitanje je meni upućeno preko sajta Narodne skupštine i mislim da mi upravo tome služimo, da pitanja običnih, malih ljudi iznesemo ovde u javnost. Pitanje se odnosi na ozbiljne sumnje u zakonitost rada Doma zdrava Rekovac u periodu prethodnog rukovodstva.
Da li je tačno da su se godinama organizovali ginekološki pregledi van registrovane zdravstvene ustanove, u takozvanoj prikolici, i da su takvi pregledi finansirani kroz sistem javnog zdravstva? Ako jeste, ko je to dozvolio? Ko je proveravao uslove u kojima su žene pregledane? Ko je garantovao sterilnost instrumenata, bezbednost pacijentkinja i zakonitosti rada? Da li Ministarstvo zdravlja poseduje podatke koliko je novca izdvojeno za te usluge i da li je izvršena kontrola eventualno fiktivnih ugovora i računa?
Da li je tačno da je u toj ustanovi godinama funkcionisala radiološka služba bez radiologa? Ako jeste, ko je takve nalaze potpisivao i izdavao ih? Ko je dozvolio korišćenje rendgen aparata bez specijaliste radiologije i da li je iko odgovarao zbog mogućih ugrožavanja zdravlja građana? Da li je zdravstvena inspekcija izvršila kontrolu, napravila zapisnike i da li je o svemu obavešteno eventualno tužilaštvo?
Najvažnije pitanje – kako je moguće da se o ovakvim sumnjama godinama govori lokalno, a da institucije ćute i da o ovakvim stvarima nemamo saznanja i ne znamo još koliko je ovakvih primera u našoj zemlji? Jer, ako je makar deo ovih navoda tačan, govorimo o mogućem urušavanju osnovnih principa funkcionisanja Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Znači, ovde se definitivno krši Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Govorim o sistemu u kome zakon očigledno nije isti za sve i zato građani Srbije danas više ne pitaju samo da li imaju lekara, pitanje je da li imaju zakon, da li se on sprovodi i da li imaju zaista zaštitu države.
Poštovani ministre, drugo pitanje se odnosi na događaj koji je šokirao javnost Srbije, ljudi su zaista na to odreagovali burno. Pitanje je – da li je Srbija postala država u kojoj se zdravstveni i to onkološki pregledi organizuju u stranačkim prostorijama? Jer, ono što smo videli u Čačku nije politički incident. Da li je normalno da žene u Srbiji pregled obavljaju ispod stranačkih parola? To je jedno opasno urušavanje zdravstvenog sistema. Lekari, lekarske komore su javno upozorili da se pregledi ne mogu organizovati van registrovanih zdravstvenih ustanova, ali na to nismo dobili odgovor iz Ministarstva zdravlja. Struka je rekla da su takvi postupci protivni pravilima medicine i, naravno, bezbednosti pacijenata, ali to isto piše i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
3/3 MV/MP
Zato pitam – ko je dozvolio korišćenje medicinske opreme u stranačkim prostorijama, ko je odgovoran ako je neko dobio pogrešan nalaz, ko kontroliše uslove u kojima su građani pregledani? I najvažnije, da li su građani pregledani kao pacijenti ili kao birači? Jer, danas običan čovek u Srbiji mesecima čeka pregled, čeka magnetnu rezonancu, čeka operaciju, ali za ovakve slučajeve nema čekanja. Za partiju ima i prostorija i termin i doktor. To je, naravno, suština problema. Nažalost, pregledi su izmešteni iz bolnica u partijske prostorije. Zdravstvo kao takvo ne sme da bude deo političke kampanje. Zdravstvene ustanove ne mogu da vode politički prvaci.
Ove cene, cene lekova koje smo videli kako se reklamiraju u sredstvima javnog informisanja, ne smeju biti deo političkog marketinga, jer građani Srbije ne traže pregled po stranačkom zastavom. Oni traže zdravstvenu zaštitu koja mora biti svima jednaka i svima jednako dostupna. Hvala vam.
Nema govora na sednicama odbora.