Poštovana predsednice, drage kolege, poštovani građani Srbiji, ono o čemu ću danas da pričam je verovatno nastavak one priče o nedostatku ginekologa u Republici Srbiji.
Imamo jednu opomenu sada iz Ćuprije. Situacija koja se desila proteklih dana u porodilištu u Ćupriji, kada je zbog nedostatka stručnog kadra privremeno bio zatvoren stacionar i nisu primane nove pacijentkinje mogla bi da bude sudbina i drugih manjih porodilišta u Srbiji.
Iako Opšta bolnica u Ćupriji tvrdi da je 19. januara služba za ginekologiju i akušerstvo ponovo uspostavila redovan rad i da svi specijalisti rade, postavlja se pitanje kakva se poruka šalje ženama koje čekaju bebe ili tek planiraju, ako se porodilišta zatvaraju. Ovakvu situaciju sa nedostatkom kadra imamo ne samo u manjim mestima u Srbiji, nego imamo čak i u velikim porodilištima.
Prisutna je potpuno neadekvatna preraspodela zdravstvenih radnika, tako da na velikim ginekološkim klinikama, mimo postojeće sistematizacije, imamo preko 120 ginekologa. I mnogi bi rekli, imali smo prilike pre neki dan da čujemo na otvorenoj sednici Vlade, da je posledica nedostatka doktora upravo zbog toga što nisu davane specijalizacije iz ginekologije, akušerstva, drugih, da je bilo tako tamo 2008. godine, međutim, ja ću vam reći da to nije slučaj.
Kada uzmete podatke o tome koliko ljudi godišnje traži ispis iz Lekarske komore, 500 do 600 lekara godišnje traži ispis iz Lekarske komore Srbije. Znači, od 2012. do 2024. godine, ako se radi o tom broju, našu zemlju je napustilo negde oko 7,5 hiljada doktora, to je stvar broj jedan. Stvar broj dva, 2023. godine 1.200 lekara je tražilo ispis za odlazak u inostranstvo iz Lekarske komore Srbije. To su brojke koje su zabrinjavajuće.
Za mene je pre neki dan na sednici Vlade rečena fascinantna stvar – da se državni zdravstveni sistem u Srbiji nalazi pred kolapsom i da ako predsednik Republike ne uzme na sebe da učestvuje u organizaciji ovog sistema, da ljudi koji nemaju novca da se leče u privatnim zdravstvenim sistemima ili nemaju para, neće dobiti zdravstvenu zaštitu. Ako ste 13 godina ministar zdravlja i dovedete ga do toga da ljudi nemaju gde da se leče u državnim bolnicama, onda zaista nešto debelo nije u redu. S
3/2 MZ/MJ
druge strane, ako predsednik Republike treba da organizuje zdravstveni sistem, onda ministar zdravlja ne treba da postoji kao takav, to je stvar broj dva. Stvar broj tri, ne radi se samo o izgradnji bolnica, ono što jeste pitanje, to je gde se danas nalaze doktori, ko će da radi u tim bolnicama? Znači, gospodo, gde su vam doktori?
Pre osam godina na ovaj problem sam ukazivala još dok sam radila u mojoj matičnoj bolnici Univerzitetskoj klinici Narodni front. Međutim, od 2017, 2018. godine do dana današnjeg ta stvar se gurala pod tepih. I naravno da smo danas došli u situaciju da nemamo dovoljan broj lekara da pokriju ove zdravstvene službe.
Ako odete u velike zdravstvene sisteme, tipa „Euromedika“, „Belmedika“, i pogledate, na svakom tom odeljenju radi bar 10 ginekologa. Pa odakle su oni došli? Oni nisu otišli u inostranstvo. Oni su jednostavno pobegli iz državnih zdravstvenih ustanova i otišli tamo, upravo zbog partijskog zapošljavanja, neadekvatne raspodele kadrova, što su vrhunskim stručnjacima dovedeni ljudi sa manje znanja da im organizuju posao. Tu naravno moram da pomenem i moje kolege sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su svojim nečinjenjem doveli do toga da im redovni profesori sistematski poslednjih osam godina napuštaju fakultet. Zašto se to dešava? Zato što vi nemate danas mentore, otišli su ljudi koji su sposobni da edukuju doktore.
I na kraju, kakvu mi poruku danas šaljemo trudnicama, kada imamo negativan prirodni priraštaj? Od početka 2000. godine do dana današnjeg broj porođaja u Republici Srbiji se smanjio za 30.000 godišnje, to je frapantna činjenica. Moramo dobro da razmislimo, kada je organizacija zdravstvene službe u pitanju, da preraspodelimo kadrove i da vidimo šta nam je ostalo i način na koji da isplivamo iz ovakve situacije. Hvala vam.
