Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 104 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 148 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, Slaviša iz Vrčina postavlja pitanje za Ministarstvo građevinarstva, posebno za inspekcijsku službu.

U Vrčinu se gradi privatno groblje od strane fizičkog lica, bez ikakvog odobrenja i građevinske dozvole, a ispod groblja se nalaze bunari sa pijaćom vodom. Građevinska inspekcija, uprkos mnogobrojnim prijavama, ne reaguje. Prijava ima preko 50 do sada, a i podneta je peticija stanovnika Vrčina sa preko 200 potpisa. Parcela je od 54 ara i prodaje se grobno mesto 1.000 evra. Međutim, pošto nema dokumentacije, ne može da se napravi nikakav kupoprodajni ugovor, te se ovo tretira kao nelegalna trgovina, a gradnja groblja kao nelegalna gradnja. Inspekcijski nadzor i građevinska inspekcija se mole da reaguju i da se spreči katastrofa i uništavanje vodnih resursa građana koji koriste vodu.

Drugo pitanje je pitanje, naravno, za Ministarstvo poljoprivrede. Puna su usta hvale kako smo veliki izvoznici, kako izvozimo nikad više. Pa, evo, poljoprivrednici iz regiona Topole pitaju zašto se ovako usiljeno radi uvoz jabuka i krompira i reeksport istih? Imamo viškove domaće jabuke i većina jabuke jeste sitnijeg kalibra, ali je zdrava i mnogo je boljeg kvaliteta od uvozne, ali zbog krupnoće ostaje neprodata, jer makedonska, albanska i poljska jabuka su preplavile tržište. Znači, ponovo idemo protiv nas samih.

Suva šljiva, suva šljiva kao proizvod na kojoj je izgrađena država, po kojoj smo bili poznati, ali nažalost zbog vremenskih neprilika koje je Srbija imala prošle godine kada je mraz potamanio rod šljive je minimalan. Šta smo mi uradili? Umesto da subvencionišemo i pomognemo našim poljoprivrednicima, mi uvozimo suvu šljivu iz

1/2 MV/JG

Moldavije koja je bukvalno okupirala tržište, pakuje se i preprodaje se u arapske zemlje kao srpska. Međutim, kvalitet te suve šljive je jako loš i time ćemo zatvoriti tržište za narednu godinu kada šljive i kada suve šljive bude bilo kod nas.

I dalje pitanje za isto ministarstvo. Problem sa prasićima, cena 260 dinara po kilogramu. Imamo pred nama gubitak čitave domaće proizvodnje. To je sada već pitanje bezbednosti. Mi znamo da je svinjarstvo u Srbiji od vajkada i da je država držana na tome. Da li je moguće da država ništa neće preduzeti po tome da se i taj stočni fond spasi?

Prevara sa fiktivnim kravama, krave koje se fiktivno prijavljuju, ne postoje. Mleko u prahu i dalje se koristi. Seljaci gase farme. Opet se pije i koristi nekontrolisano mleko i proizvod koji je samo mleku sličan, a prirodno mleko, naravno, prosipa se.

Onda ćemo ponovo da pričamo – ne, to nije tačno. Ovo što smo sve pričali o laboratoriji koja je otkrila nepravilnosti u hrani, ni to nije tačno. Nisu oni dobili odluku i rešenje o radu. Ne, ni to nije tačno. Ne, sve je tačno. I ovo je tačno, da se država Srbija ne brine o svojim poljoprivrednim proizvođačima koji su gradili, držali i izgradili ovu zemlju i doveli nas dovde, a sada ih puštamo niz vodu da propadaju. Dok ostale države svoje poljoprivrednike subvencionišu i tako konkurišu njihovim proizvodima na našem tržištu, a onda se njihovi proizvodi reeksportom izvoze iz Srbije pod nazivom proizvoda iz Srbije. Hvala.

Hvala.
Sledeći govornik je Branko Pavlović.
Izvolite.

Hvala.

Pitanje će biti upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade, a tiče se Naftne industrije Srbije.

Od početka „Mi – Glas iz naroda“ je govorio da su takozvane sankcije Sjedinjenih Američkih Država udar na suverenitet Srbije. Zašto takozvane sankcije? Sam pojam sankcije sugeriše da je neko narušio prethodnu normu kako ne treba raditi, pa onda sankcijom dovodiš u neki balans pravni poredak. Oni koji su navodno uveli sankcije u stvari krše sve moguće norme međunarodnog prava. To što oni rade, a nazivaju sankcijama, u pravu se vrlo precizno naziva iznudom.

Prema tome, za Srbiju je pitanje da li će prihvatiti da se povinuje iznudi ili neće štiteći svoj suverenitet? Zamislite da vam je neko gost u kući i dođe neko i kaže – taj tvoj gost mora da ide napolje. Da li biste se vi kao domaćin usprotivili tome ili biste gostu prišli i rekli – znaš šta, stvarno moraš da ideš iz moje kuće jer te neko drugi izbacuje? Ista stvar je sa stranim investitorima. Dozvoliti da u Srbiji neko sa strane određuje ko može, a ko ne može da posluje, iako posluje po pravilima Republike Srbije, teško je ugrožavanje suvereniteta Republike Srbije.

Godine 1914. Austrougarska je htela da sprovede istragu, pa smo rekli da je to težak napad na suverenitet, jer je to neprihvatljivo za svaku državu koja drži do sebe. Sada nam neko sa strane kaže ko može, a ko ne može da posluje u našoj zemlji i još nam preti dalje dodatnim iznudama.

Imali smo sada izjavu ministra Ruske Federacije, gospodina Lavrova, koji je rekao da ta mogućnost da se ne prihvate američke sankcije uopšte nije razmatrana. Pošto smo na najvišem nivou obavili razgovor sa gospođom Ursulom fon der Lajen, ne znam koje savete smo mogli da dobijemo, jer je to žena koja zastupa politiku nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji i time vodi čitav svet u treći svetski rat, koja vodi politiku koja dovodi do uništavanja industrije Evropske unije, sada planiranom

1/3 MV/JG

krađom imovine hoće da uništi i finansijski sektor EU, ne primenjuje demokratska pravila unutar EU, odnosno koristi sva moguća nedemokratska sredstva protiv onih lidera država kojima se ne sviđa ideološki itd.

Sada je vreme i poslednja prilika da naša delegacija na najvišem nivou, dobro bi bilo da u toj delegaciji bude i guvernerka i idealno bi bilo da bude i predsednik države, odmah, u najkraćem mogućem periodu otputuje u Moskvu, sedne sa našim partnerima, suštinski dokazanim prijateljima u odbrani naših strateških, nacionalnih interesa, ali i ekonomski koji nas podržavaju već više decenija u tim našim gasnim i drugim aranžmanima, ne samo u ovim geostrateškim pitanjima i pitanjima teritorijalnog integriteta, sednu i razmotre sve opcije sa pozicije, pod jedan - neće se prihvatiti iznuda SAD i pod dva - neće se uraditi ništa bez saglasnosti u ovom slučaju ruskog investitora, ali i bilo kog investitora u Srbiji jer sve smo ih pozvali da dođu u našu zemlju i ulože sredstva garantujući im bezbednost njihovih ulaganja.

2/1 JJ/IR 10.20 – 10.30

Dakle, pitanje glasi za gospodina Macuta, da li će organizovati do kraja ove nedelje ili u najkraćem roku da delegacija na najvišem nivou ode u Moskvu i raspravi sva otvorena pitanja koja se naravno pojavljuju kada se pođe od pozicije suvereniteta Srbije i otpora onome ko hoće iznudom da postigne neke svoje rezultate, ali se onda zajedno sa partnerom dođe do poteza i mogućih rešenja, pa ako budu neuspešna onda su zajednički neuspešna što nam otvara potpuno novu diplomatsku dimenziju i čuva prijateljski dobre odnose sa Ruskom Federacijom? Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Sonja Pernat.
Izvolite.

Pitanje za predsednika Vlade i Ministarstvo građevinarstva.

U Republici Srbiji trenutno se na planini Rogozna vrše istraživanja Australijske kompanije Strickland metals sa preliminarnom procenom potencijala od oko 267 tona zlata. Dakle, na toj planini predviđa se da ima negde oko 300 tona zlata. Opet će neki predatori da kopaju i interesuje me šta ćemo mi preduzeti po tom pitanju? U Boru u Majdanpeku i drugim rudnim centrima decenijama dozvoljavate eksploataciju ruda stranim kompanijama, a građani tih mesta suočavaju se isključivo sa devastiranom životnom sredinom sa propadanjem lokalnih resursa i minimalnom koristi od rudne rente.

Vi uporno forsirate politiku da će nam rudarenje doneti nekakvo blagostanje, a da se od rudarenja može živeti, afričke zemlje bi pretpostavljam bile najbogatije. Imate ispred sebe primer u Boru da je potpuno devastirana životna sredina gde uzimaju naše zlato, a mi dobijamo neku minimalnu rudnu rentu i onda vam nije to bilo dovoljno po pitanju te rudne rente, onda ste 2016. godine menjali Zakon o komunalnim delatnostima i dozvolili ste da bilo koji stranac bude, ima pristup komunalnim delatnostima i da bilo koje drugo pravno lice ima pristup komunalnim delatnostima, do tada pristup komunalnim delatnostima, isključilo je, imalo javno preduzeće.

Šta to znači? Da svaki brat, svaki kum, bilo ko, kome god padne napamet može da otvori fabriku vode i da od javnog dobra profitira dok će rizik snositi isključivo građani? Dakle, vi ste dozvolili da javno dobro pretvorite u komercijalnu robu. Bojim se da će agenda koja se desila Zrenjaninu, desiće se mnogim građanima u Vojvodini, u Srbiji, jer u Vojvodini 600 hiljada ljudi nema ispravnu pijaću vodu, te tako muku muče i Temerinci i Beočin.

Mi sada u Zrenjaninu, dešava se to da nam je vlasnik vode arapski investitor. Arapski investitor je napravio fabriku vode koja naplaćuje vodu od stura 380% više nego što je naplaćivala do sada. Voda je dokazano neispravna. Voda je puna nitrata i puna arsena, ali će građani Zrenjanina plaćati od sutra 380% veću cenu nego što su do sada plaćali. Zar zaista mislite da je to normalno, da ono što je svakom građaninu treba biti dostupno, a to je voda, javno dobro, tek tako predate u ruke strancima.

Zanima me kada će Srbija napustiti koncept politike koja nas pretvara u koloniju i omogućava strancima da eksploatišu naše zlato, našu zemlju, našu naftu, dok majke bolesne dece čekaju zakinuta prava i naknade više od jedne decenije? Vi ste u sred plodne Vojvodine, 100 hektar plodne zemlje bacili strancima jer to nazivate da je to investicija od nacionalnog značaja. Idite tamo pa vidite kakva je to investicija.

2/2 JJ/IR

Da li ste pitali radnike kako se oni tamo osećaju? Da li može tamo tu kinesku fabriku, te kineske zidine, čuva kinesko obezbeđenje. Tamo gde vi ne date Srbiju, tamo više nema Srbije.

Ova praksa koju vi nazivate investicijom u svakoj normalnoj zemlji, civilizovanoj, koja drži do sebe, koja poštuje prava građana, se naziva izdajom ravnih resursa.

Pitanje za ministra prosvete. Povodom pravosnažne presude kojom je zaposleni u predškolskoj ustanovi „Poletarac“ u Odžacima, osuđen na više od 18 godina zatvora zbog 29 krivičnih dela seksualnog zlostavljanja dece, dela koja su trajala duži vremenski period, postavljam pitanje. Kako je moguće da je lice koje je imalo ugovor o radu na mestu pedagoškog asistenta, faktički obavljalo poslove vaspitača u toj ustanovi, što je suprotno ugovoru i važećim propisima? Ko je doneo odluku da to lice radi kao vaspitač? Ko je tu odluku odobrio i potpisao? Da li je protiv tog lica ili protiv tih lica pokrenut bilo kakav krivični disciplinski i upravni postupak?

Poštovane kolege poslanici, ovde ne govorimo o monstruoznom krivičnom delu jednog čoveka, ovde govorimo o ogromnom propustu jednog sistema gde su žrtva nažalost deca. Ko je omogućio tom čoveku koji je pedagoški, zapravo osoba zaposlena kao pedagoški asistent ne sme da ostaje sama sa decom, a radila je kao vaspitač i to nije mogla sama da uradi. Neko je dozvolio to, neko je stavio na to mesto, a neko i dalje ćuti.

Zato danas ne pitam šta će se menjati ubuduće već ko je odgovoran za ono što se već desilo? Ako niko osim počinioca ne odgovara, onda je ovo čista formalnost, a nama su deca onda neka sporedna stvar.

Hvala vam.
Reč ima Pavle Grbović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje za ministra kulture Nikolu Selakovića, da li će podneti ostavku nakon podizanja optužnog predloga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal?

Drugo pitanje koje je povezano sa ovim prvim, jeste za predsednika Vlade, Đura Macuta, da ukoliko Selaković to ne učini, da li će ga premijer razrešiti funkcije ministra, makar do okončanja, to jest do pravosnažnog okončanja ovog postupka?

Sledeće pitanje jeste za ministra MUP, Ivicu Dačića i za direktora BIA. Da li ste nakon nekoliko nedelja konačno utvrdili kada ćete obavestiti javnost čije su i koje strane obaveštajne službe organizovale paramilitarni kamp u izletištu „Sunčana reka“ u blizini Loznice i u njemu obučavali ljude sa zadatkom izazivanja nereda, na tada aktuelnim izborima u Moldaviji?

Pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U kom je pravnom statusu, odnosno u kom pravnom statusu u Republici Srbiji funkcioniše Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, u kom registru je evidentiran i ko sprovodi operativni i finansijski nadzor njegovog delovanja? Imajući u vidu da je u međudržavnom sporazumu kojim je ovaj centar uspostavljen da piše da je reč o pravnom licu koje je registrovano u Republici Srbiji u skladu sa zakonima, a da pretragom bilo kojih evidencija u Srbiji ne možete pronaći nijedno pravno lice pod tim nazivom.

Takođe pitanje za MUP, konkretno za Sektor za vanredne situacije. Koliko puta je do sada Rusko-srpski humanitarni centar zvanično bio operativno angažovan u pomaganju u vanrednim situacijama u Srbiji, od njegovog osnivanja do današnjeg dana?

Pitanje za BIA i za VOA, da li je i kada izvršena procena bezbednosnih rizika u vezi sa aktivnostima ovog centra, imajući u vidu česte navode o potencijalnim obaveštajnim i drugim aktivnostima koje prevazilaze okvire humanitarne misije i da

2/3 JJ/IR

li je izvršena bezbednosna procena po pitanju toga da li objekti, osoblje ili oprema ovog centra pored zvanične imaju i civilno-vojnu ulogu i kakvi su zvanični nalazi te procene ukoliko je ona vršena?

Poslednje pitanje za predsednika Vlade i za Ministarstvo finansija, da li je u kom iznosu Vlada Republike Srbije pomagala rad Rusko-srpskog humanitarnog centra i ko sprovodi nadzor nad finansijskim radom ovog centra? Hvala.

Hvala.
Reč ima Tatjana Marković Topalović.
3/1 VS/MJ 10.30 -10.40

Zahvaljujem.

U ime poslaničke grupe Srbija centar postavljam sledeće pitanje.

Prvo pitanje upućujem ministru prosvetu Dejanu Vuk Stankoviću – kada će Ministarstvo prosvete poslati prosvetnu inspekciju da proveri tvrdnje o brojnim nezakonitostima koje sprovodi rektorka Zana Dolićaćin i rukovodstvo državno univerziteta u Novom Pazaru i kada će o rezultatima inspekcija obavestiti javnosti?

Ovaj univerzitet je jedinstven među državnim univerzitetima u Srbiji po tome što je u regionu jedini koji ima pozitivan priraštaj. Rektorka Zana, u čiji se akademski kredibilitet sumnja, gasi departmane, otpušta zaposlene, proteruje studente, zapošljava penzionere. Na ove probleme već tri godine ukazuje sindikat zaposlenih na univerzitetu. Krajnje je vreme da se ovo zaustavi i da se državni univerzitet u Novom Pazaru spasi od potpune propasti.

Sledeće pitanje, takođe upućujem ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću – zašto ministar prosvete dozvoljava da obaveze i zadatke iz visokog školstva rešava nenadležno Ministarstvo zdravlja udruženo sa svojim predstavnicima u Savetu medicinskog fakulteta. Zašto se zakon o zdravstvenoj zaštiti primenjuje na Univerzitetu, a ne Zakon o visokom obrazovanju? Ko je zabranio ministre vaše angažovanje na sagledavanju tekućih nezakonitih radnji na Medicinskom fakultetu? Zašto već treći mesec inspekcija ćuti? Mislim na prosvetnu inspekciju. Da vas podsetim u pismenom dopisu sekretara Medicinskog fakulteta od 8. septembra 2025. godine obavešteni ste o nezakonitoj smeni dekanke, doktore Tatjane Simić. Objašnjenje za smenu profesorke Simić je bila insinuacija da je teže prekršila kodeks profesionalne etike.

Povredu ovog kodeksa utvrđuje Odbor za profesionalno etiku Univerziteta što se nije desilo.

Dalje, rektor Univerziteta vas je 11. septembra 2025. godine upozorio na uočene nezakonitosti prema članu 26. stav 1. i tačke 16) statuta Univerziteta u Beogradu. Zbog vaše pasivnosti gospodine ministre od septembra meseca nije potpisana ni jedna diploma o sticanju zvanja doktora medicine.

Medicinski fakultet je u praznom hodu i u najgorem režimu rada za poslednjih 105 godina postojanja.

Treće pitanje, upućujem ministru odbrane Bratislavu Gašiću, molim vas bez dobacivanja gospođo Ana reagujte. Kada će biti podeljeni stanovi u Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici za koje imaju pravo pripadnici snaga bezbednosti koje nemaju rešeno stambeno pitanje ili imaju neodgovarajući stan?

Da vas podsetim u Kragujevcu 650 stanova nije podeljeno, u Kraljevu od 1947, 700 stanova nije podeljeno, u Novom Sadu 180, a u Sremskoj Mitrovici 70.

Takođe, upućujem Bratislavu Gašiću – kada ćete iznad službene dnevnice za zaposlene u Vojsci Srbije vratiti na nivo iz 2011. godine. To je znači nivo od 2.166,65 dinara. Trenutna vrednost dnevnice je 500 dinara što je deset puta manje od dnevnice koja se daje u „ćacilendu“. Da vas podsetim 2011. godine, kada je dnevnica bila 2.166,65 dinara potrošačka korpa je iznosila 56.700 dinara. U junu mesecu potrošačka korpa iznosi 108.204,28 dinara, a dnevnica je 500 dinara.

Takođe, zašto Ministarstvo odbrane, kao poslodavac zaposlenima u Vojsci Srbije, već duže od 10 godina ne plaća realnu nadoknadu prevoza do i sa posla. Sada je maksimalna nadoknada 11.896 dinara što je tri puta manje.

Poslednje pitanje upućujem ministru kulture Nikoli Selakoviću koji je u subotu 13. decembra posetio Aranđelovac i obišao staro zdanje koje predstavlja deo kulturno istorijske celine park „Bukovička banja“.

3/2 VS/MJ

Da li ste ministre Selakoviću posle pomenute posete nastavili svoju posetu Šumadiji van očiju javnosti i službenika zaposlenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, kako bi koristeći svoje oratorske sposobnosti ubedili da staro zdanje treba brisati iz registra srpske kulturne baštine.

I da sa zadovoljstvom konstatujem prema jučerašnjem tekstu iz „Vol strit žrnala“ Kušner je odustao od plana da izgradi Trampov hotel u Srbiji, ali da ministar Selaković svakako mora odgovarati. Hvala vam lepo.