Hvala vam.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Jelena Jerinić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o građanskom partnerstvu.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Zeleno-levi front podneo je Predlog zakona o građanskom partnerstvu. Podsećamo i danas da je krajnje vreme da se ljudima koji žive u zajednicama života sa partnerima i partnerkama istog pola, odnosno koji žive u ovim porodicama omogući da ostvaruju sva prava koja su Ustavom garantovana građanima i građankama Srbije.

Za nas je ovo pitanje ljudskih prava. Mi podržavamo izjednačavanje LGBTA+ osoba u svim pravima – zaštitu od diskriminacije i pre svega zaštitu od nasilja kojom su u svakodnevno često nekažnjeno izložene. Ne samo da institucije ne štite ljude od torture, nego ni ne sankcionišu one u svojim redovima koji to čine. Više od 50% LGBTA+ osoba u Srbiji živi u nekom obliku partnerstva, a izjavili su da bi registrovali to partnerstvo ako bi to bilo pravno moguće. Mi verujemo da su društveni tretman i zajamčenost prava LGBTA+ osoba mera slobode svih u društvu.

Biće sigurno onih, čak i među protivnicima režima, koji će reći da nije vreme za ovaj zakon, da postoje važnije teme. U Srbiji su LGBTA+ osobe su oduvek među najviše diskriminisanim osobama. Kada će doći vreme da govorimo i o njihovim pravima. Mi ovde predstavljamo građane i građanke Srbije, sve građane i građanke i naša je obaveza da štitimo sve koji su obespravljeni.

Prošlog meseca ovde je samo 26 poslanika i poslanica glasalo da se predlog uopšte nađe na dnevnom redu, odnosno to nije bilo dovoljno čak ni da se razgovara o tome da li ovi ljudi zaslužuju da u Srbiji žive kao porodice. Ta homofobna parlamentarna većina moraće ipak da sasluša bar u ova tri minuta, koliko ja imam da obrazložim predlog za dopunu dnevnog reda, i to će biti tako sve dok ovaj zakon ne dođe na dnevni red.

Prošli put sam postavila pitanje predsednici parlamenta – do kada će joj njena lična privilegovana pozicija biti dovoljna da predlog ovog zakona ne stavi sama na dnevni red parlamenta? Pokazalo se očigledno da ona nema dovoljno uticaja ni u svojoj poslaničkoj grupi, podržala su je još dvojica kolega iz poslaničke grupe, možda i slučajno, to tek treba da utvrdimo, a koalicioni partnere ne bih ni da pominjem.

Danas bih onda da pitam šefa najveće parlamentarne poslaničke grupe – gospodine Jovanov, od koga stiže naređenje da se ne glasa za ovaj predlog da on dođe na dnevni red? Kod koga je zvonce kada su u pitanju istopolne zajednice u Srbiji. Hvala.

12/3 TĐ/MJ

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14 narodnih poslanika.
Toliko dobro branite ovaj predlog zakona, a svaki put sve manje.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
Da li želite reč?
(Radomir Lazović: Ne brini Ana izborićemo se za tebe.)
Samo nemojte vi da se borite za mene, ne deluje kao da ćete se izboriti.
Izvolite.
13/1 AL/MP 12.10 – 12.20

Da smo blagovremeno usvojili ovaj Predlog zakona verovatno bismo onda osim što bi se mučili da tražimo bilanse uspeha prema izvodima iz APR-a iz kojih se može utvrditi da je Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, čije je sedište na Vračaru, u periodu od 2016. do 2021. godine uplaćeno na ime donacija, i to dokumentovano, od stranih ambasada, Fonda za otvoreno društvo, USID-a, OEBS-a, 57 miliona i 900.000 dinara, da je istovremeno Društvo sudija Srbije sa sedištem u Aleksandra Nenadovića broj 32 na Vračaru uplaćeno 22 miliona dinara. Znači, od početka rada na ustavnim promenama u 2017. godini oba ova udruženja su dobila na ime donacija, dotacija i subvencija u grubo preračunato oko 600.000 evra.

Da je to građanima Srbije bilo transparentno prikazano, ali na obavezujući način kako to mi predlažemo, onda bi građani pored ove dve činjenice imali jasan uvid da je i Udruženje sudija i tužilaca, to je treće i jako bitno udruženje, živi i radi isključivo samo od svojih članarina.

Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što se prilikom pripreme i rada na ustavnim promenama, ogroman pritisak zloupotrebom ili upotrebom ovog novca, a ne na odgovarajući transparentan način, izvršio pritisak i ubeđivanje da su ustavne promene kakve su na kraju na referendumu i usvojene bile poželjna kategorija.

Siguran sam da su građani Srbije imali prilike da čitaju ispod istupa i branjenja predloga koje su imali po pitanju ustavnih promena od strane pojedinih sudija ili tužilaca, da su ispod imali napisano da je to po plaćenom projektu, ubeđivanje građana Srbije da pristupe ustavnim promenama, da do ustavnih promena ne bi ni došlo ili bar ne u ovakvom obimu, da praktično dozvolimo da druge države mogu da imaju više uticaja na naše pravosuđe.

Ovim ja pozivam i predlažem da jednom stavimo na dnevni red ovaj zakona, jer ćemo barem obezbediti da se niko ne može iza titula i zvučnih imena udruženja građana kriti, a zastupati interese stranih država i to pogotovo što uglavnom čine na štetu Srbije.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 13 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Natalija Stojmenović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisane zakupnine.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zeleno-levi front opet predlaže da se na dnevni red ove Skupštine stavi zakon o kontrolisanim kirijama.

Meni je prošle nedelje prišla jedna porodica koja trenutno živi na Novom Beogradu u stanu od 34 kvadrata, gde kiriju plaća 380 evra. Došao je stanodavac i rekao da tu kiriju želi da poveća, tako da ta kirija danas iznos, tj. od sledećeg meseca za njih iznosi 450 evra.

Zakon koji predlaže Zeleno-levi front želi da ovu situaciju u kojoj bi ova porodica, kojoj dete ide u obližnju školu, morala da menja stan i da konstantno u svakom sledećem stanu bude uplašena da li će stanodavac proizvoljno doći da diže kiriju, da li će morati da se isele iz stana promeni.

13/2 AL/MP

Zato uvodimo tri mehanizma. Prvi i osnovni mehanizam, koji ovaj zakon predlaže, jeste da se ograniči maksimalna visina kirije. Kirija mora da zavisi od prosečne plate. Ne može kirija da bude potpuno otcepljena od realnosti, tako da stanodavac može da dođe i da vam za stan od 50 kvadrata traži da plaćate mesečnu kiriju od 500 evra, a vaša plata je 900 evra.

Zato je naš predlog da jedan kvadrat koji se izdaje ne sme da bude skuplji od jednog procenta prosečne plate u Srbiji. Ovim zakonom uvodimo formulu koja ograničava kiriju, koja uvodi maksimalnu cenu kirije, koja uvažava to u kakvom stanju se stan nalazi, na kojoj lokaciji se nalazi i kako je opremljen.

Druga stvar, koju uvodimo kao mehanizam, jeste potpisivanje ugovora. Pravna sigurnost i za onog koji iznajmljuje stan i za onog koji taj stan zakupljuje je ključna. Ovako, bez ugovora jako često čujete situaciju gde vam neko kaže, stanodavac može sutradan da vam dođe i da vam kaže – da se iz ovog stana iselite, može da dođe da vam poveća kiriju, može da dođe da odluči da proda taj stan.

Sa druge strane, ovakvim mehanizmom želimo da zaštitimo i stanodavce od nesavesnih stanara. Pravna sigurnost je ključna pored ograničene cene kirije, kako bi se svako ko iznajmljuje stan osećao sigurnim.

Treći mehanizam, koji uvodimo, jeste da prepoznajemo da neki ljudi izdaju samo jednu nekretninu i da im to uglavnom služi kako bi od toga nadomestili troškove života. Zato uvodimo da ljudi koji žive od izdavanja nekretnine po merama kontrolisane kirije ne moraju da plaćaju porez na prihod od izdavanja te nekretnine.

Cilj zakona o kontrolisanim kirijama jeste da kirija u Srbiji ne sme da pojede vašu platu za život. Kirija mora da prati realno stanje, kirija mora da obezbeđuje krov nad glavom, a ne da bude strah i trepet svakog meseca. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 17 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik doc. dr Rastislav Dinić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o situaciji u Gazi i uvođenju mera ograničavanja Republike Srbije prema državi Izrael.
Da li želite reč?
Izvolite.

Organizacija „Amnest internešnal“ je pre dve nedelje saopštila da Izrael i dalje vrši genocid nad Palesticima u Pojasu Gaze uprkos prekidu vatre, dogovorenom 10. oktobra ove godine.

Prekid vatre rizikuje stvaranje opasne iluzije da se život u Gazi vraća u normalnu, rekla je generalna sekretarka „Amnestija“, Anjez Kalamar. Ali, dok su izraelske vlasti i snage smanjile obim svojih napada i dozvolile ograničene količine humanitarne pomoći u Gazi, svet ne sme biti prevaren. Izraelski genocid nije završen.

Da se podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić se u junu ove godine pohvalio da je jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom za Izrael. Čega se pamet stidi, time se naš predsednik ponosi.

Tema izvoza naoružanja akterima za koje se osnovano sumnja da to naoružanje koriste za ratne zločine, ovih dana je aktuelna i zbog jezivih događaja u Sudanu. Još u izveštaju iz jula prošle godine „Amnest internešnal“ je utvrdio da se u Sudanu koristi i srpsko oružje i to od strane paravojnih jedinica, tzv. snaga za brzu podršku, čime se krši embargo UN na izvoz naoružanja u ovu zemlju.

13/3 AL/MP

U pitanju su jedinice čija se ideologija opisuje kao arapski suprematizam i etnofašizam i koje se sumnjiče za zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid nad nearapskim stanovništvom od strane međunarodnog, ovo su optužbe iznesene od strane Međunarodnog krivičnog suda, organizacija „Hjuman rajts voč“, „Dženosajd voč“ i Savezne vlade SAD.

Tokom građanskog rata njihove snage su ubile stotine hiljada nearapskih civila, sistematski koristile seksualno nasilje, namerno nametala gladovanje, pljačkale i palile kuće, bolnice i verske objekte, što je dovelo do bekstva miliona i stvorilo trajnu humanitarnu krizu.

14/1 MV/CG 12.20 – 12.30

Pre nekoliko dana smo imali prilike da čitamo spekulacije da su smrtonosni kineski dronovi koje koriste snage za brzu podršku u Sudan stigle upravo iz Srbije, što bi značilo da naprednjački režim izvozom naoružanja upliće Srbiju u saučesništvo ne samo u jednom, nego čak u dva genocida.

U trenutku dok o ovome govorimo ispred zgrade Narodne skupštine još uvek se nalazi ruglo poznato kao ćacilend, puno osuđivanih kriminalaca i ljudi sa sumnjivim i nasilnim biografijama. Užasan je problem što je naprednjačka vlast učinila sve nas koji radimo u Skupštini, ali i sve građane i građanke ovog grada taocima ove grupe kriminalaca.

Postoji, međutim, nešto još gore od toga. Izvozom naoružanja, dokazanim ratnim zločincima i kriminalnim režimima i organizacijama ova vlast pretvara celu Srbiju u globalni ćacilend, mesto poznato po svojim vezama sa ovoga puta globalnim kriminalcima, mnogo većim i opasnijim od šake jada koja se trenutno nalazi ispred ovog doma.

Molim sve kolege kojima je stalo do toga da se spreči moralno srozavanje Srbije i njeno pretvaranje u globalni ćacilend da glasaju za ovu rezoluciju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik docent dr Biljana Đorđević predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o oglašavanju.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Zeleno-levi front je predložila zakon o izmenama Zakona o oglašavanju. Ovo je, kao i u slučaju prethodnih mojih koleginica i kolega, već neki po redu put kojim ja predlažem ovu dopunu i verujem da će se to ponavljati, nažalost.

Mislim da je važno da istaknem da je zakon koji je trenutno na snazi, Zakon o oglašavanju, pogotovo kada je reč o reklamiranju kockarnica i kladionica, o čemu se radi u izmenama koje mi predlažemo, jedan antiporodični zakon.

Dakle, ono što mi predlažemo je u stvari porodični zakon, jer ima za cilj ne samo javni interes, nego i zaštitu porodice, zaštitu mladih i dece koji su pogođeni, ali i zaštitu porodica koje su razrušene patološkim kockanjem, za koje je naučno dokazano da reklamiranje, ne restriktivno, reklamiranje kockarnica i kladionica, kako naš važeći Zakon o oglašavanju omogućava, podstiče.

Mislim da je to posebno važno da naglasimo, da u mnogim zemljama u svetu, pogotovo u Evropi i EU se donose ovakvi zakoni koji ili totalno, kao što mi predlažemo, u potpunosti zabranjuju reklamiranje kladionica i kockarnica, ili to rade postepeno, ili uvode neke tranzicione periode za određene kategorije.

Dakle, to je već tema koje države, parlamenti glasaju o tome da stave javni interes, da stave interes ranjivih kategorija koje pogotovo putem reklamiranja priređivači igara na sreću ciljaju da ih uvuku u jedan svet koji je za njih izuzetno štetan, zato što stvara zavisnost koja je jedna od jačih bolesti zavisnosti. Druge zemlje, drugi parlamenti glasaju za takve zakone, a naš parlament, nažalost, zahvaljujući vladajućoj većini, oglušava se da jedno takvo pitanje stavi na dnevni red.

Dakle, mi predlažemo zabranu oglašavanja igara na sreću, a oglašavanje borbe protiv bolesti zavisnosti od igara na sreću, zabranu sponzorstava priređivača igara na sreću. To moram da istaknem, mnogi ljudi koji podržavaju ovaj naš predlog i

14/2 MV/CG

sami su normalizovali zbog toga što smo bombardovani svakodnevno reklamama kockarnica i kladionica, pogotovo iz domena sporta. Dakle, i njima je teško nekada da prihvate kako to može da prosto zabranimo reklamiranje i sponzorstva u sportu.

Zbog toga želim da navedem primer. Prošli put sam pričala o Španiji, kako je košarkaški klub „Crvena zvezda“ morao da izradi nove dresove kada igra u Španiji. Navešću ovog puta primer Belgije. Belgija je uvela 2023. godine potpunu zabranu reklamiranja kockarnica i kladionica, a onda omogućila upravo ovaj tranzicioni period za sportske klubove. Dakle, od ove godine, od 1. januara 2025. godine je zabranjeno reklamiranje na svim sportskim stadionima, a potpuna zabrana će uslediti za reklamiranje na dresovima za profesionalne klubove 2028. godine. Zahvaljujem.