Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 44 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milija Miletić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine, uvažene kolege, građani Srbije, predložio sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, a tiče se objekata, imovine koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nekada su bili zajednička država Jugoslavija gde su imali veliki broj firmi, objekata, gde smo mi kod njih radili, recimo u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, u Makedoniji u Crnoj Gori, a imali su i njihove objekte kod nas.

Kada su počela ratna dešavanja, imamo sada problem da veliki broj takvih objekata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije gde naša zemlja i naši ljudi, recimo, gde imamo jedan takav objekat u Svrljigu, to je objekat „Krka“ Novo Mesto. Imam ih i ja po nekom mojim informacijama koje sam gledao i tražio preko 350 takvih objekata ovde kod nas u Srbiji, ima problem između naše države i neke druge države, a to je Program sukcesije gde to još nije odrađeno.

10/2 JD/JG

Predložio sam da se u okviru Zakona o javnoj svojini nađe mogućnost da se takvi objekti koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije mogu upisati i dati im se mogućnost da pravno lice, pravni subjekt može da konkuriše, da državni organ može taj objekat da da u zakup najviše na 30 godina, da može da se stavi u funkciju, da u tom objektu mogu da se rade određeni poslovi i da tako nađemo rešenje za zapošljavanje određenog broja ljudi.

Inače, kada sam rekao malopre da kod nas u Svrljigu ima takav objekat, to je ova zgrada koja se nalazi baš na ulazu u Svrljigu, na glavnom putu koja unazad 20 i kusur godina nije u funkciji, gde smo mi kao lokalna samouprava pokušali više puta da rešimo taj problem da se taj objekat stavi u funkciju ali nismo mogli baš zbog toga što je Krka novo mesto i u postupku sukcesije stavila zabranu i to ne može da se stavi u funkciju.

Inače, mogu da kažem da veliki broj privrednih subjekata u Svrljigu su iznikli iz te „Krke“ Novog Mesta, jer ona u prethodnim periodima kada je radila do ratnih dešavanja tu je bilo preko 60 ljudi stalno zaposlenih, a imalo je i preko 200 kojih su koristili i radili u periodu kada je bila sezona.

Sada kod nas u Svrljigu ima veći broj takvih subjekata koji rade sa lekovitim biljem, proizvodnjom lekovitog bilja, proizvodnjom određenih supstanci i to rade ozbiljno.

Objekat koji se nalazi kod nas kad bismo moj predlog zakona usvojili i dali mogućnost da se u okviru tog zakona, ne samo kod nas u Svrljigu nego još 250, 300 takvih objekata, moglo bi se naći rešenje do 30 godina da se da u zakup. Ja sam siguran da bismo recimo kod nas u Svrljigu, a to bi sigurno bilo i u drugim opštinama, drugim gradovima gde ima takve imovine da bi se to rešilo i za period od 30 godina ukoliko se reši sukcesija, reši problem, država bi tada to mogla ponovo sa tom zemljom da se razmeni ta imovina.

Inače, „Krka“ je radila kod nas, a sada ako bismo to rešili i dali mogućnost da se obezbedi prostor, da se javi neko ko bi tamo radio mi bi sigurno i posle 20, 30 radnika, možda i više, mogu da kažem da su zgrade kod nas u Svrljigu nekadašnje „Krke“ posle toga „Herbogal“ su u funkciji. Ima tamo Republički fond za zdravstveno osiguranje koji gazduje i plaća čuvare, što je dobro.

Bilo bi najbolje da se ovim zakonom ovo reši. Kada to bude rešeno siguran sam da ćemo u 350 objekata u Srbiji ta imovina mogla da se stavi u funkciju određeni vremenski period i na taj način bismo postigli sigurno određeni broj radnika, više stotina radnika, možda i 1000 radnika i na taj način rešili problem nezaposlenosti, samim tim staviti u funkciju imovinu koja trenutno ničemu ne služi.

Ja bi pozvao kolege poslanike da glasaju za ovaj Predlog zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Šaip Kamberi predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Da li narodni poslanik Šaip Kamberi želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala.

10/3 JD/JG

Dame i gospodo, pred nama je Zakon koji ide u samu srž onoga što znači pravedna, funkcionalna i moderna država, jednaka dostupnost pravosuđa za sve građane, bez obzira na to gde žive i kojem narodu pripadaju.

Danas govorimo o ispravljanju jedne višegodišnje nepravde, o usaglašavanju pravosudnog sistema sa Ustavom Republike Srbije i usklađivanju sa međunarodnim standardima koje je Srbija sama prihvatila.

Ovaj Zakon je u potpunosti zasnovan na Ustavu Republike Srbije, a Ustav stavlja obavezu da obezbedimo delotvornu mrežu sudova, da garantujemo jednak pristup pravdi i da manjinskim zajednicama pružimo posebnu zaštitu radi potpune ravnopravnosti.

Ako je to ustavna obaveza onda je naš posao vrlo jasan, da to sprovedemo u praksi, a ne samo na papiru. Kada je 2013. godine ustanovljena sadašnja mreža sudova napravljena je ozbiljna sistemska greška. Najviše su zapostavljene opštine u kojima Albanci i Bošnjaci čine većinsko stanovništvo.

11/1 GD/IR 11.50 – 12.00

Imamo situaciju u koju ne možemo racionalno opravdati. Tutin sa više od 33.000 stanovnika nema osnovni sud. Preševo i Bujanovac nemaju adekvatnu mrežu sudova i tužilaštva. Manji gradovi i opštine širom Srbije imaju posebne prekršajne sudove, iako imaju manje stanovnika nego Preševo, Bujanovac i Tutin. To je pravna nelogičnost, institucionalni nesklad i realna prepreka pristupu pravdi.

Ovim zakonom se ispravljaju te jednakosti kroz osnivanje Prekršajnog suda u Tutinu, Odeljenje Prekršajnog suda u Bujanovcu, Osnovnog suda u Preševu, Osnovnog suda u Tutinu, Višeg suda u Bujanovcu, Privrednog suda u Novom Pazaru, osnovnih javnih tužilaštva u Bujanovcu, Sjenici i Tutinu, Višeg javnog tužilaštva u Bujanovcu. Ovo nije administrativno rasterećenje, ovo je reorganizacija koja stvara mrežu institucija u skladu sa Ustavom, demografijom i realnim potrebama građana.

Popis iz 2022. godine dao nam je jasnu sliku - Bujanovac sa preko 41.000 stanovnika, Preševo preko 33.000, Novi Pazar preko 106.000, Tutin preko 33.000 stanovnika, Sjenica preko 24.000 stanovnika. To su realne i nesporne činjenice. Iako imaju veliki broj stanovnika, ove opštine su infrastrukturno potcenjene u pravosudnoj mreži.

S druge strane, oblasti sa mnogo manjim brojem stanovnika imaju punu sudsku infrastrukturu. OEBS-ove ljubljanske smernice iz 2012. godine naglašavaju da stabilna država mora obezbediti institucionalnu vidljivost manjina, pristup pravosuđu na maternjem jeziku, decentralizaciju sudova u osetljivim mešovitim sredinama. Ovaj zakon je upravo to, implementacija međunarodnih standarda koje smo sami prihvatili i kojima težimo.

Takođe, ovaj zakon predstavlja sprovođenje obaveza iz planova od sedam tačaka što se Preševske doline tiče u decentralizaciji pravosuđa u tom regionu.

Ovaj zakon nije ustupak i ne predstavlja ništa što ugrožava bilo koju opštinu u Srbiji. Ovaj zakon je ispravljanje nepravednih i nelogičnih rešenja, uspostavljanje ravnopravnosti pristupa pravde i investicija u stabilnost i integraciju, a to je srž stabilnog, demokratskog i modernog društva.

Pozivam vas da glasate za ovaj zakon ne zbog dnevne politike, ne zbog parcijalnih interesa, već zbog toga što je ovaj zakon jednakosti, pravde, ustavnosti i ravnopravnosti. Usvajanjem ovog zakona pokazujemo da je Republika Srbija država sivih građana i da institucije pripadaju jednako svima.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Slavica Radovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitu lica sa mentalnim smetnjama.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slavica Radovanović.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da kada budem obrazlagala ovaj zakon treba da prevaziđemo političke razlike, treba da stavimo struku na prvo mesto zato što se ovde ne radi ni o kakvoj političkoj opciji, nego se radi o jednoj veoma osetljivoj kategoriji lica u našem društvu koja je ostala negde iza senke, a to su lica koja su upućena na izdržavanje kazne zatvora, ali pod zaštitnom merom obaveznog psihijatrijskog lečenja.

11/2 GD/IR

Razlozi za donošenje ovog zakona leži u činjenici da važeći Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama više ne odgovara u potpunosti stvarnoj situaciji.

Ovaj vaš zakon, iako uređuje određene oblasti, on ih ne uređuje dovoljno precizno i ne uređuje ih onako kako se poštuje i na pravi način ova mera izvršava u ustanovama za izvršenje ove kazne.

Naime, lica koja su upućena na obavezno lečenje u psihijatrijskim ustanovama nalaze se daleko od javnosti i trenutno stanje je takvo da o njima, osim osoba koje se nalaze u tim institucijama gde oni izdržavaju ove kazne, niko drugi ne brine. Porodica im često okrene leđa, oni ne odlaze na vikende, Centri za socijalni rad, koji bi trebali da preuzmu brigu, zajedno sa licima koja rade na resocijalizaciji ovih osoba u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, jednostavno, niko o njima ne brine i često se dešava da nakon procene lekara da mogu da izađu na slobodu, niti su prošli proces resocijalizacije, niti ima ko da ih dočeka na toj slobodi.

Nema porodice, nema centara za socijalni rad i nema ustanove koja bi nastavila da brine o ovoj kategoriji društva. Ovo zaista nije kategorija društva koja će pogoditi samo jednu određenu strukturu ljudi. Ovo su ljudi iz naših porodica. Ovo su ljudi iz našeg komšiluka. Ovo su ljudi koje mi svaki dan srećemo na ulici, a uopšte ne znamo da im je možda potrebna pomoć, pa onda posebno za društveno neprihvatljivim oblicima ponašanja završe tamo gde završe.

Mislim da je jako humano, da je jako dobro i da je jako poželjno da usvojimo ovaj zakon, jer samo ćemo tako pomoći ljudima koji šetaju po ulicama i ljudima o kojima niko i dalje ne brine.

Još jedan veoma važan razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se licima kojima su izrečene mere bezbednosti medicinskog karaktera obezbedi i efikasna i dostupna pravna pomoć.

Oni zaista tamo nemaju pravnu pomoć ili su često upućeni da se sami bore za to, a priroda njihove bolesti, odnosno razlozi zašto se nalaze u ovakvim ustanovama zaista im ne omogućuje da mogu sami ili da potraže pravnu pomoć ili da sami iščitavaju propise i zakone kojima će oni moći sebe da odbrane.

Ovo nije zakon koji sam predložila ja. Zato vas zaista molim i da me saslušate i da imate razumevanje. Ovo je zakon koji su predložili ljudi koji rade u ustanovama za resocijalizaciju, ljudi medicinskih struka, znači, lekari, psihijatri, pravnici. Uglavnom su ti ljudi upućeni jedni na druge i sami se bore da pomognu ovim ljudima.

Zato nemojte da gledate lično ime i prezime, nemojte da gledate da li je neko pozicija ili opozicija. Nemojte da gledate subjektivno da li nekoga volite ili ne volite, pa tako glasamo za amandman koji se odnosi na zaštitu žena žrtava nasilja negativno. Ajmo jednom da pokažemo složnost i da pomognemo jednoj kategoriji ljudi, a da to ne bude politička opcija.

Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Slavica Radovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o osnivanju Saveta za nadzor primene medicinskih mera u krivičnom pravu.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slavica Radovanović.
Izvolite.
11/3 GD/IR

Ovo je nastavak ovog zakona za koji vidim da nemate razumevanje i zaista mi opet nije jasno kako možemo jednu kategoriju ljudi koja uopšte nije politički orijentisana i koja vapi za našom pomoći da tako ignorišemo ovde u ovom narodnom domu samo zato što je predložio neko ko dolazi iz opozicije?

Zaista i vas molim kao predsednicu Narodne skupštine da imate malo sluha i da imamo malo razumevanja zaista za onu kategoriju ljudi kojima je ovakva jedna vrsta pomoći neophodna.

Kažem, nisam ga ja predložila. Moja prednost je samo u tome što sam narodna poslanica, što sam diplomirani specijalni pedagog za resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju i zato su ljudi u meni prepoznali kao svoju koleginicu iz struke i koja se bori da mi ovde stručno vodimo ovu zemlju i institucije da predložimo ovaj zakon.

Žao mi je što ovde vidim lekare, što ovde vidim edukovane i stručne ljude i vidim u nekim pogledima puno razumevanja za ovakve zakone, ali ne vidim volju da zato što je to predložio neko a ne pripada SNS se ne uzme u razmatranje.

Isto tako je veoma važno da u setu ovog zakona uđe i Zakon o osnivanju Saveta za nadzor primene medicinskih mera u krivičnom pravu. Upravo se odnosi na kontrolu postupanja institucija i stručnih ljudi kada su u pitanju lica koja se nalaze na izdražvanju kazne sa merom obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Ne znam da li ste vi zaista svesni o kakvoj kategoriji ljudi ja ovde govorim? Ova kategorija ljudi je kategorija ljudi o kojoj se priča i EU i u drugim zemljama. Mnoge konvencije postoje koje govore o ljudskim pravima i koliko je važno da zaštitimo i ovakvu kategoriju ljudi. Idite u ustanovu za izvršenje ovih kazni u Vršcu i videćete da ti ljudi se i ne šetaju van svog tog nekog kruga, koliko su mi objasnili, od deset metara. Oni imaju pravo na izdržavanje kazne zatvora kao i sva ostala osuđena lica. Imaju pravo da idu na vikende, ali njih nema ko da prihvati, nema ko da kontroliše uopšte kako se postupa sa njima i kakav je proces resocijalizacije tih lica.

12/1 TĐ/MJ 12.00 – 12.10

Nema nikoga iz centara za socijalni rad na teritoriji gde su ta lica prijavljena da se pobrinu o tim ljudima i zato moramo da uspostavimo i mehanizme kontrole nadzora nad izvršenjem ovakvih krivičnih sankcija.

Zaista ne znam koliko puta mora da se apeluje da shvatite ovo kuca na sva vrata, kao i nasilje u porodici i žene koje su žrtve nasilja u porodici, pa vape za jednom strukturisanom ustanovom gde će na jednom mestu govoriti o svom problemu, a ne sekundarno se viktimizirati i ići od ustanove do ustanove do ustanove. Znači, zato mi nije i dalje jasno kako nemamo razumevanja kada donosimo i predlažemo veoma konkretne i humane zakone.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 20 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Irena Živković predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Zamislite da svaki dan živite u borbi, baš svaki dan. Zamislite da nemate ni jedan, baš ni jedan minut u kome smete da budete umorni, bolesni, nervozni, tužni, slabi. Zamislite da svakog, baš svakog minuta, svakog dana, svake godine morate da ste hrabri i jaki, i hrabri i jaki, i hrabri i jaki, jer korak vašeg deteta i svaki minut vašeg deteta zavisi samo od vas. Zamislite da je sve što tražite samo šansa za vaše dete, a vaša država vas ne vidi.

Ovo je stvarnost hiljada porodica u Srbiji. Sistemska podrška ne postoji. Roditeljima su neophodni psihološka podrška i pravo usmerenje od prvog dana, kao i to da budu prepoznati kao teže zapošljive kategorije. Deci su neophodni lični pratioci u svakoj opštini, pedagoški asistenti u svakoj školi, personalne asistencije za decu preko 18 godina koji su apsolutno nevidljiva sistemu, stanovanje uz podršku, zaposlenje. Sve ovo sklopilo sam u set mera koje je neophodno sprovesti i predala sam, ali pre svega status roditelj-negovatelj. Jasno je da nećete usvojiti predlog opozicije i da se radi na tome da na napravite svoj predlog.

Hoću da kažem i treba da se zna da je meni apsolutno nebitno čiji će to predlog da bude zato što, na ovome što iz srca govorim, ja političke poene ne skupljam. Znaju roditelji dece sa smetnjama da 10 godina radim na ovim temama i nemam kome da se dokazujem. Neka to bude vaš zakon, neka to bude i zajednički zakon, neka bude bilo čiji zakon. Mene zanima da on bude donesen onako kako treba, da ne bude nakaradan i da ne šteti, nego da bude na korist roditeljima dece sa smetnjama i sa invaliditetom.

Iz tog razloga tražim da u radnu grupu, koju Ministarstvo pravi, ne postavljate samo podobno udruženje, nego da svima koji imaju šta da kažu date šansu i tražim da uključite i nas poslanike koji želimo suštinski da se bavimo ovom temom.

Ljudi koji 12 godina traže ovaj zakon i koji 12 godina ignoriše ova Skupština nisu tamo neki ljudi, oni imaju imena - u ime Nataše, koja mi je slala slike modrice i posekotina koje je zadobila sprečavajući svog sina da se u toku napada povredi, u ime Olge, koja decenijama, pa i sad kao stara nosi svog sina težeg od nje na leđima, u ime Miroslava koji juri kolima u drugi grad tražeći EEG aparat za svoju ćerku, u ime Darija koji se boji šta će biti sa njegovim sinom kad njega više ne bude, u ime Jelene koja noću ne spava prateći epi napade, a ujutru trči na posao, u ime Marije čijeg su sina vezali jer nema bolničkog osoblja da o njemu brine, u ime one žene u

12/2 TĐ/MJ

komšiluku koju ne poznajem, a koja sedi uvek na istom mestu sa sinom i koja više nema volju ni kosu da opere, u ime Senke čija je ćerka preminula, a ona ostala sama i bez prihoda, u ime Jovane koja urla jer nema dostupnih lekova za decu preko 18, Mile koja piše na mrežama umorna sam, mnogo sam umorna, pa i u ime Slavice koja je preminula na podu svoje sobe, a njen sin ne znajući šta drugo preminuo pored nje od gladi. U njihovo ime i u svoje lično ime, jer sam jedna od njih, tražim da se urazumimo, da sednemo zajedno, da država Srbija konačno vidi ove roditelje i da im konačno već jednom kaže da nisu više sami. Hvala.