| 13.03.2025. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Poštovana predsedavajuća, Vlada koja se na ovoj sednici predlaže nije nikakva nova Vlada, ne predstavlja nikakve suštinske promene i ne predstavlja nikakvo preuzimanje odgovornosti naročito, koje se želi prikazati građanima Srbije.
Gospodin Vučević nije dao ostavku zato što je osećao bilo kakvu vrstu odgovornosti nakon smrti 16 ljudi, već kao posledicu političkog pritiska, a nakon javnog pritiska, nakon najmasovnijih ikad protesta u Srbiji na kojima se brani ustavnost i zakonitost i na kojima se upravo odgovornost traži, i ne samo moralna nego i krivična i do koje još uvek nije došlo.
Da vi nešto želite da promenite u ovoj kaubojštini od koje ste napravili Srbiju, u kojoj svako ko je blizak SNS je izuzet od zakona, ne bi u ministarskoj fotelji i dalje sedela, na primer, gospođa Đedović. Ne menjate ništa, već nastavljate kontinuitet prodavanja nacionalnog blaga, prodavanja nacionalnog bogatstva, prodavanja cele istočne Srbije po cenu toga da borska deca udišu arsen i kadmijum, po cenu toga da strani eksploatator ne podleže zakonima države Srbije, po cenu toga da nestaju čitava sela, a uskoro će i gradovi.
U ekspozeu koji je pročitao mandatar ove Vlade kaže se da će Vlada nastaviti odgovornu socijalnu politiku. Ja moram da kažem da u Srbiji trenutno i već dugi niz godina socijalna politika apsolutno ne postoji.
Socijalna politika se svela na pomoć od par hiljada dinara kada se nađe vaša krizna situacija i svela se kao ovih dana na pakete sa kilogram brašna i litar ulja za penzionere koji primaju manje od 27.000 dinara. Takvih ljudi je 75.000 u našoj državi. Da li iko, makar i jedan čovek u ovoj sali, misli da neko može da preživi sa 27.000 dinara?
Predložena je gospođa Đurđević Stamenkovski za ministarku za rad i socijalnu politiku. Mene u ovoj sali nikada nije zanimalo da bilo koga vređam i da na taj način skupljam populističke poene. Zanimalo me je uvek da čujem građane Srbije i da zastupam ovde njihove interese i zato želim da pitam da li će kao ministarka da podrži naš predlog Zakona o radu u kome se, između ostalog, kaže da poslodavac ne sme radnika da drži po 10 godina pod ugovorom, nego minimum godinu dana. Znam da to ne podržavate i ne prihvatate zato što ćete na taj način da izgubite armiju ucenjenih ljudi koji rade pod ugovorom, koje dovlačite na stranačke skupove, da pokažete podršku i da zato to ne prihvatate.
Da li će podržati kao ministarka naš Predlog zakona roditelj – negovatelj za koji roditelji dece sa smetnjama mole preko deceniju, a bukvalno svi okrećete glavu? To je najugroženija grupacija ljudi koja je ostavljena zbog vas na margini ovog društva, ostavljena u četiri zida, izolovana, da zavisi od bilo čijeg saosećanja i milostinje, da se trese od straha zamišljajući budućnost svoje dece. To mene zanima.
Mene zanima da li će u ovoj Vladi, da li će u krajnjem slučaju i u sali ove Narodne skupštine ikoga početi da zanima taj koga nazivate malim običnim čovekom ili ćemo nastaviti propadanje ove države ili ćemo nastaviti u ovoj sali nameštene i ugovorene cirkuse na grbači građana koji treba da su nosioci suvereniteta i kojima svi mi treba da polažemo račune.
Hvala.
Kada izuzmemo i ostavimo po strani poluistine i populizam koji se ovde mogao čuti u toku današnjeg dana, mi na dnevnom redu imamo ponovna zaduživanja, ponovne kredite i zajmove gde samo preko ove sednice 3,3 milijardi evra se zadužuje celokupno stanovništvo Srbije, a pre svega upravo ovi mladi ljudi koji su primorani da na ulici traže pravnu državu, poštovanje zakona, dakle da zakon važi isto za sve, i rad državnih institucija koje su godina pod političkom šapom i koje ili ne rade ili rade selektivno. Izgleda da je bilo moranje i da je moralo da oni koračaju, prepešače celu Srbiju, da spavaju na otvorenom po minusu, da im se previjaju ranjava stopala da bi minimum njihovih zahteva koji, ponavljam, jesu zahtevi za pravnom državom se našao ovde na dnevnom redu Narodne skupštine.
U materijalu vidim i brzu saobraćajnicu koja je već u medijima bila otvarana, pa se ponovo vade novci iz budžeta svih građana Srbije, ali isto tako vidim ponovno angažovanje kineskih firmi bez tendera. Jedna je stvar kada taj govor o korupciji, koja je svakako prisutna u svemu ovome, po mom mišljenju, ali druga je stvar kako se sve to plaća, kako se vraćaju svi ti zajmovi i krediti, naročito kineska podrška, politička i kineski krediti.
Plaćaju se, gospodo, zemljom, vodom i vazduhom, naročito nas Borana, plaćaju se zemljom meštana borskih sela kroz Zakon o rudarstvu gde ste u članu 4. stavila da eksproprijacija može da se radi u korist privatne firme, plaća se preko odobrenja Ministarstva finansija da se na posede mojih sugrađana, meštana borskih sela može ući i pre pravosnažne presude i pre isplate, plaća se vašom ćutnjom, odnosno ćutnjom države i državnih institucija na zagađenje u Boru, plaća se time da se hvalimo svi, i vi i mi, smanjenjem sumpor-dioksida, ali vi ćutite na konstantno povećanje arsena. Dakle, plaćaju se zajmovi, krediti ćutnjom na arsen koji dišu naša borska deca, među njima i lično moja deca.
Nemojte samo kao kontraargument ovim stvarima da pominjete visoke plate i visoki standard u Boru. Visoke plate treba da budu još veće jer te plate niko ne poklanja mojim sugrađanima. Oni rade posao za koji se kaže da „zarađuju hleb od sedam kora“. Oni se pozdravljaju kada odlaze na posao sa pozdravom „srećno“, znajući da neće možda izaći iz tog rudnika. Te plate zarađuju, te plate im vi ne poklanjate, i to apsolutno nije uspeh ove države.
Ono što bi moglo da bude uspeh jeste da se stane uz Borane, konačno, kao što je predsednik Aleksandar Vučić obećao u kampanji 2022. godine da će 10 dana iza izbora doći u selo Krivelj, pa i dan danas nije došao tamo. Hvala puno.
Dakle, 16. januara, pre mesec i po, skoro dva meseca, postavljala sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i još uvek nisam dobila odgovor. Pitala sam šta se dešava i da li se preuzima odgovornost za prebijenog maloletnika iz Bora koji je zbog prekomerne sile ili zloupotrebe položaja od batina završio na borskoj neurohirurgiji.
Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti o tome i ne odgovara čak i na poslaničko pitanje, a kamoli da obavesti i informiše o tome širu javnost? U tom poslaničkom pitanju navela sam da se u odgovoru posebno uzme u obzir da već imamo u Boru i Timočkoj Krajni takve događaje slične, gde Ministarstvo unutrašnjih poslova bukvalno suspenduje i ne poštuje zakone na teritoriji Timočke Krajne.
Dakle, podsetiću vas i na slučaj Boranke male Danke Ilić gde epiloga još uvek nema. Sam predsednik države je proglasio mrtvom, iako telo nikada nije nađeno.
Podsetiću vas da je od prekomerne korišćene sile preminuo osumnjičeni u pritvoru na teritoriji grada Bora i ništa o tome ne zna šira javnost. Rečeno je da će biti unutrašnje istrage. Gde je epilog te istrage i da li neko uopšte preuzima odgovornost?
Pre samo par dana u posetu gradu Boru vozilo iz pratnje predsednika države je izazvalo saobraćajnu nesreću tako što je izašlo iz kolone, prešlo u drugu traku, pa su putnička vozila koja su dolazila iz te druge trake morala naglo da koče i sudarila se međusobno.
Gospođo Ana Brnabić, MUP i Ministarstvo odbrane dali su javnu izjavu ne da nisu krivu, nego da se tako nešto uopšte desilo. Mi svi u Boru znamo da se desilo. Mi smo mali grad, razgovaramo međusobno, postoje izjave očevidaca. Tražila sam i od Borske PU i saobraćajne policije da se izjasne da bi im dala priliku da se ne obrukaju pred sugrađanima do te mere. Dakle, nije se desilo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ali i najviši dom, Narodna skupština kreira neku novu realnost i neku novu istinu. Mene zanima ko je odlučio da Timočka krajina bude kolonija, da Timočka krajina bude otcepljena od Srbije, da u Timočkoj krajini ne važe zakoni Republike Srbije? Ko je odlučio da se o tome uopšte i ne govori? Ko to misli da niko neće da brani Timočku krajinu i da niko o tome neće da priča?
Evo, ja sam danas ovde zato što želim da se o tome priča, zato što želim da državne institucije rade, zato što želim da se poštuju zakoni Republike Srbije i nije mi problem da stojim čak i sama ovde u ovim klupama zbog trenutne situacije ispred svih vas preko puta, svih vas drugih jer znam šta branim. Ta Timočka krajina je moja duša i moje srce i moj dom koji je urušen, koji se ruši i o čemu se ćuti, o čemu se ćuti sa svih strana.
Prva ću da osudim bilo kakvu vrstu nasilja, tako i nasilje koje je bilo prekjuče ovde u sali Narodne skupštine. Ja u tome nisam učestvovala i tako nešto ne želim da podržim, ali, gospodo, nećemo se praviti da je to nasilje rođeno juče i prekjuče, na tome se radilo. Na tome se radilo mesecima, godinama. Po stanovništvu Srbije je posipana mržnja. Godinama delite narod. Mi imamo porodicu u kojoj braća ne razgovaraju, komšije koje se svađaju. Nećemo da se pravimo da ne treba da se osudi onaj snimak koji sam gledala i koji nikad neću da zaboravim kad onoj mladoj devojci kažu da stane na to mesto kao redar i ona u onom žutom prsluku se postavi i stane tu mirno da bi neko naleteo na nju autom, da joj slomi glavu. I to je nasilje i to treba osuditi i to treba procesuirati.
Sramota je, kolege, da ovde bude toliko licemerje na snazi. Sramota je da ovde već dva dana vi govorite da podržavate studentski zahtev i navodno usvajate neke od studentskih zahteva, a u svim medijima nazivate te mlade ljude, našu decu, i moja ćerka je tamo…
Dakle, 16. januara, pre mesec i po, skoro dva meseca, postavljala sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i još uvek nisam dobila odgovor. Pitala sam šta se dešava i da li se preuzima odgovornost za prebijenog maloletnika iz Bora koji je zbog prekomerne sile ili zloupotrebe položaja od batina završio na borskoj neurohirurgiji.
Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti o tome i ne odgovara čak i na poslaničko pitanje, a kamoli da obavesti i informiše o tome širu javnost? U tom poslaničkom pitanju navela sam da se u odgovoru posebno uzme u obzir da već imamo u Boru i Timočkoj Krajni takve događaje slične, gde Ministarstvo unutrašnjih poslova bukvalno suspenduje i ne poštuje zakone na teritoriji Timočke Krajne.
Dakle, podsetiću vas i na slučaj Boranke male Danke Ilić gde epiloga još uvek nema. Sam predsednik države je proglasio mrtvom, iako telo nikada nije nađeno.
Podsetiću vas da je od prekomerne korišćene sile preminuo osumnjičeni u pritvoru na teritoriji grada Bora i ništa o tome ne zna šira javnost. Rečeno je da će biti unutrašnje istrage. Gde je epilog te istrage i da li neko uopšte preuzima odgovornost?
Pre samo par dana u posetu gradu Boru vozilo iz pratnje predsednika države je izazvalo saobraćajnu nesreću tako što je izašlo iz kolone, prešlo u drugu traku, pa su putnička vozila koja su dolazila iz te druge trake morala naglo da koče i sudarila se međusobno.
Gospođo Ana Brnabić, MUP i Ministarstvo odbrane dali su javnu izjavu ne da nisu krivu, nego da se tako nešto uopšte desilo. Mi svi u Boru znamo da se desilo. Mi smo mali grad, razgovaramo međusobno, postoje izjave očevidaca. Tražila sam i od Borske PU i saobraćajne policije da se izjasne da bi im dala priliku da se ne obrukaju pred sugrađanima do te mere. Dakle, nije se desilo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ali i najviši dom, Narodna skupština kreira neku novu realnost i neku novu istinu. Mene zanima ko je odlučio da Timočka krajina bude kolonija, da Timočka krajina bude otcepljena od Srbije, da u Timočkoj krajini ne važe zakoni Republike Srbije? Ko je odlučio da se o tome uopšte i ne govori? Ko to misli da niko neće da brani Timočku krajinu i da niko o tome neće da priča?
Evo, ja sam danas ovde zato što želim da se o tome priča, zato što želim da državne institucije rade, zato što želim da se poštuju zakoni Republike Srbije i nije mi problem da stojim čak i sama ovde u ovim klupama zbog trenutne situacije ispred svih vas preko puta, svih vas drugih jer znam šta branim. Ta Timočka krajina je moja duša i moje srce i moj dom koji je urušen, koji se ruši i o čemu se ćuti, o čemu se ćuti sa svih strana.
Prva ću da osudim bilo kakvu vrstu nasilja, tako i nasilje koje je bilo prekjuče ovde u sali Narodne skupštine. Ja u tome nisam učestvovala i tako nešto ne želim da podržim, ali, gospodo, nećemo se praviti da je to nasilje rođeno juče i prekjuče, na tome se radilo. Na tome se radilo mesecima, godinama. Po stanovništvu Srbije je posipana mržnja. Godinama delite narod. Mi imamo porodicu u kojoj braća ne razgovaraju, komšije koje se svađaju. Nećemo da se pravimo da ne treba da se osudi onaj snimak koji sam gledala i koji nikad neću da zaboravim kad onoj mladoj devojci kažu da stane na to mesto kao redar i ona u onom žutom prsluku se postavi i stane tu mirno da bi neko naleteo na nju autom, da joj slomi glavu. I to je nasilje i to treba osuditi i to treba procesuirati.
Sramota je, kolege, da ovde bude toliko licemerje na snazi. Sramota je da ovde već dva dana vi govorite da podržavate studentski zahtev i navodno usvajate neke od studentskih zahteva, a u svim medijima nazivate te mlade ljude, našu decu, i moja ćerka je tamo…
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, uputila sam Narodnoj skupštini i ministarki Đedović i ministarki Ireni Vujović poslanička pitanja na koja jesam dobila nešto što se očigledno smatra odgovorima, ali to odgovori nisu, to su ili nedovoljne informacije ili neistina.
Ponovo bih da ponovim ista pitanja i da obrazložim značaj toga da mi obe ministarke odgovore, ne meni, nego meni kao predstavniku građana Srbije, naročito građana Bora, da odgovore kvalitetno, kompletno i pre svega, istinito.
Pitanja su – koliko tona koncentrata se dnevno izveze iz Bora? Koji tačno plemeniti metali su sadržani u tom koncentratu i da li je u skladu sa svim zakonima i Ustavom sve to?
Drugo pitanje – kada će poslovanje kompanije Ziđin biti svedeno u zakonske okvire koji će onemogućiti rad pogona i rudnika bez zakonom utvrđenih dozvola i studija uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvu za zaštitu životne sredine i ekološkim inspektorima dozvoliti slobodan rad u skladu sa svim našim zakonima?
Vezano za izvoz, upućena sam isključivo na carinu, kao da to ne treba da zanima ministarstvo, kao da je to potpuno odvojena kategorija. Često u ovoj sali pominjete nacionalni interes, pa pitam gospođu Đedović - koji tačno interes ima država Srbija u tome što Ziđin izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod? Nikakav interes. Država Srbija u tome ima samo štetu.
Mi brojimo u Boru pet do šest kompozicija dnevno, svaka sa po 16 vagona dupke punih koncentrata, puni plemenitih metala koji izlaze iz Bora, brojimo zato što ne znamo, nemamo podatke. Brojimo i kamione koji idu i upropašćavaju put Bor –Selište, za koji je Aleksandar Vučić još maja 2022. godine rekao da će do kraja godine biti rešen taj put. Taj put je načisto upropašćen. Dve godine vi rešavate put od 30 kilometara, 30 kilometara, iako je obećao do kraja 2022. godine. Čak ni mi koji tamo živimo ne znamo ništa. Ne znamo čak ni čija je ta zemlja na kojoj rastu naša deca.
Preko ugovora kojim je prodat RTB Bor nije kvalitetno sprovedena i podeljena poslovna i neposlovna imovina. Sada su radnici bivšeg RTB-a u situaciji da otkup svojih stanova plaćaju Ziđinu, zato što je Ziđin vlasnik stanova radnika u Boru. To nije sigurno poslovna imovina. To nije interes države, niti radnika, niti građana Bora. Nad Borskim jezerom Ziđin ima državinu, to znači da nema formalno, ali ima faktičko vlasništvo.
Što se tiče drugog pitanja, obraćam se direktno gospođi Vujović. U odgovoru stoji da se sve radi po zakonu i to nije istina. Gospođo ministarka, dopuštate da u Ziđinu Bor ne poštuje ni zakone Republike Srbije, ni ekološke standarde. Ja vas molim i vas kolege poslanike, pogledajte zvanični izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju koji pokazuju da je u poslednja tri meseca arsen i kadmijum 30 puta preko godišnjih prosečnih ciljnih vrednosti ili studije Instituta za javno zdravlje „Batut“, koji upozorava od 2019. godine na ogromno povećanje broja maligniteta u Boru.
Na vrhu doma zdravlja u Boru ste postavili ekran na kom se iznose podaci o sumpor-dioksidu, koji jeste konačno sveden u zakonske granice, ali na tom ekranu nema podataka o teškim metalima kojima smo abnormalno mnogo izloženi i koji su direktni uzročnici kancera. Time dovodite u zabludu građane Bora, kad kažete da je vazduh odličan.
Kada pominjete studije uticaja na životnu sredinu, za koje kažete da će se njima rukovoditi i u projektu Jadar i u drugim projektima, postoji čitav spisak onoga što je bez studije uticaja u Boru izgrađeno – krečana u Zagrađu, tunel Krivajske reke, nadvišenje jalovišta RTH, flotacija topioničke šljake, vatrena okna za jamu, nova flotacija na odlagalištu raskrivke i radovi na kopu Krivelj.
U sudskim postupcima ste i zbog zagađenja vazduha 2019. godine, kada je sumpor-dioksid išao preko 5000 mikrograma po metru kubnog vazduha od dozvoljenih zakonom 350 mikrograma.
Ja sam tada podnela prijavu bivšem ministru Goranu Trivanu. To će tek septembra biti prvo ročište. Ziđin će platiti kaznu. Šta je njima to na njihov profit koji oni ostvaruju na godišnjem nivou? U sudskim postupcima se i zbog studije o proceni uticaja za rudnik Cerova, studije procene uticaja za odlagalište raskrivke rudnika Veliki Krivelj, studije o proceni uticaja za kolektor Krivajske reke. Ni vaše ministarstvo, ni ekološki inspektori, pa ni Vlada Republike Srbije ne rade u interesu građana Srbije, jer dozvoljavate ugrožavanje životne sredine i života ljudi u Boru.
Izvinite, prekoračila sam vreme. Završavam ovim.
Ne bih volela da neko ovo moje obraćanje izokrene, kao što obično rade i kažu da ja želim da se zatvori rudnik i fabrika. Moj deda je poginuo u tom rudnik. Moji roditelji su od svojih plata gradili taj Bor. Ja sam rudarsko dete. Rudnik i fabrika moraju da rade, ali po zakonima države Srbije i u korist građana države Srbije. Samo tako možemo da opstanemo kao narod. Hvala.