Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 21.07.2026. | Predlog zakona o novčanoj podršci zaposlenim roditeljima dece sa smetnjama |
u proceduri
|
| 13.03.2025. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
Hvala.
Pitanje se tiče Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li postoji neki plan, neka strategija koja nije mrtvo slovo na papiru koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad?
Smatram da u Srbiji je centar za socijalni rad institucija koja je najviše urušena, naročito po unutrašnjosti. Ovih dana čujem i predsednika države koji tako paušalno tek tvrdi, odnosno predlaže, ali sad ne znam da li postoji neki plan, i govori o platama radnika u centru za socijalni rad.
Plate radnika centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji. Rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, problem je, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1.000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu gde više ima politički podobnih radnika nego stručnih radnika. Kada jedan stručni radnik ima preko 1.000 predmeta on svako ne može, i da se klonira, da bilo što od svog posla uradi onako kako treba. Posledice svega toga trpe najugroženije grupacije stanovništva. Na čekanju su usvojenja, na čekanju su mesecima, pa i godinama obrade rešenja za socijalnu pomoć.
Ne znam da li Ministarstvo zna da u Srbiji postoje centri za socijalni rad koji nemaju ni jednog socijalnog radnika. Postoje oni koji nemaju ni jednog pravnika. Evo, na primer, kod mene u Boru postoje neki koji nemaju ni jednog psihologa.
Dakle, žrtve nasilja nema ko da prihvati. Prihvatilišta o kojima se priča, i za beskućnike i za žrtve nasilja, ne postoji. Sigurna kuća u istočnoj Srbiji ne postoji ni jedna, sve ste ukinuli. Kaže se da je trošak na budžet.
Dakle, neke suštinski plan, da ne bi usvojenje čekalo toliko dugo, da ne bi hraniteljstva. Ne znam da li je Ministarstvo upućeno, ali postoje hranitelji koji nemaju rešenje o hraniteljstvu a već godina brinu o nekoj deci za koju država nije pitala, nije pozvala da pita da li su ta deca živa. Ti ljudi ih čuvaju, brinu o njima isključivo iz svoje ljudskosti i humanosti. Nemaju rešenja, nemaju nikakvu nadoknadu za to. Ne postoji nikakva kontrola.
2/3 MT/MP
Pitanje takođe za isto ministarstvo – da li će usluga hraniteljstva za odrasle, za stare i bolesne biti sprovedena u praksi normalno? Ona na papiru takođe postoji, ali imali smo slučaj u Zaječaru, imamo te slučajeve širom Srbije da centri za socijalni rad daju hraniteljima za odrasle, sa licencom, znači ljude koji su završili, imaju sertifikate za sprovođenje te usluge, daju na starenje veći broj ljudi. U Zaječaru smo imali to da je centar sam upućivao pet, šest, sedam ljudi na istu adresu, a onda kada je došlo do požara u toj kući centar je oprao ruke, uslovno rečeno, i optužio tu ženu koja je sada u sudskom procesu da je otvorila nelegalan dom za stare. Nije to nelegalan dom za stare, to rade centri za socijalni rad bez ikakve odgovornosti.
Meni je jasno, jasno je i građanima Srbije, da se ove ugrožene kategorije drže bez primanja na koja imaju pravo po zakonu. Po zakonu na rešenje za socijalnu pomoć može da se čeka najduže 60 dana. Najduže, i to u izuzetnim slučajevima. Ovde imamo situacije gde se čeka i po dve i po tri godine na pomoć od 15.000. Dakle, ljudima kojima 15.000 mnogo toga znači u životu, jer nemaju nikakvo drugo primanje.
Jasno je da se ti direktori centara za socijalni rad koji su u v.d. statusima, koji često dolaze na ta mesta bez ikakvog predznanja u instituciji kojom treba da rukovode, jasno je da se drže na tim mestima da bi upravo ove ugrožene grupacije i upravo tim primanjima koje oni čekaju ucenjivali za izborne glasove.
Predstoje nam izbori, ja verujem da nećete pre toga reagovati, jer vam to nije u interesu, ali u interesu je građana Srbije i molim da se najugroženije grupacije ljudi u Srbiji više ne žrtvuju, bukvalno žrtvuju, da bi bilo ko opstao na vlasti.
Drugo pitanje za Ministarstvo zdravlja – da li će bukvalno svake godine da obećava novu bolnicu u Boru? Rekao je sam predsednik države – do kraja 2022. godine biće završena, pa je onda pred lokalne izbore rečeno – krenuće se izgradnja 2026. godine, sada vidim izjave – krenuće 2027. godine, biće gotova 2030. godine, bile „spejs šatl“.
Mi po unutrašnjosti nemamo više specijaliste, za sve dolazimo u veće gradove. To jeste tema i time bi trebalo da se bavi Ministarstvo zdravlja.
Hvala.
Moj kolega Željko je juče rekao, pa slažem se sa tim mišljenjem, da bi finansijska podrška države, koja je tačka dnevnog reda ove sednice, trebalo da bude raspoređena i uplaćena onima kojima je to najpotrebnije u nekom većem iznosu, a ne svakom punoletnom građaninu po 6.000 dinara, jer većini to stvarno neće značiti ništa, a ovim najugroženijima neka dupla cifra bi stvarno puno značila.
Ipak, podržaću predlog, jer bar nekome nešto znači, ali mora biti jasno da im znači upravo zbog toga što nemamo uređenost države. Tim novcem će, primera radi, roditelj deteta sa smetnjama platiti dva do tri logopetska tretmana privatno, ali zato što nema termina u državnim institucijama. Kako detetu treba kontinuirani rad, minimum dva puta nedeljno, pokriće, od prilike, nedelju dana. Tim novcem osoba obolela od kancera skupiće članove porodice, možda čak i prijatelje, da svako da po svojih šest hiljada da bi skupila oko 40 hiljada, koliko košta magnetna rezonanca privatno, jer u unutrašnjosti nema magnetne rezonance, a tamo gde je ima nema lekara da pročita taj snimak. Tim novcem ljudi koji čekaju po par godina na socijalnu pomoć bolesni, stari i nemoćni, a institucije ćute na njihove žalbe i ne dopuštaju im da ostvare svoja prava, prehraniće se par dana. Tim novcem roditelji deteta sa smetnjama koji je zaposlen, platiće dva dana čuvanja deteta dok on radi, a ako je u penziji kupiće možda nešto od terapije za dete, jer sebi dete izdržava moguće vrlo od 30 hiljada minimalne penzije, a vi odbijate da i ove kategorije dobiju novčanu podršku države koju predlažemo.
29/2 JJ/VZ
Od prilike razumete poentu, pomoći će bar nekome i to vrlo malo, ali to ne rešava probleme, a problema je mnogo, rešenja mogu biti suštinska i sistemska. Možda će neko od tih ljudi reći, zbog ovog novca, eto ova vlast misli na nas, ali ja lično verujem da su građani Srbije svesni da ih je baš to što ste dozvolili urušavanje institucija dovelo do situacije da im pomoć od 50 evra nešto u životu i znači. Hvala.
Hvala.
Ponovo pitanje za Ministarstvo rada i socijalnu politiku.
Dokle će se okretati glava na to što direktori centara za socijalni rad bukvalno ukidaju ljudima pravo na socijalna davanja, naročito na socijalnu pomoć ili je to možda instrukcija ministarstva da bi se uštedelo na najugroženijim kategorijama ili je ministarstvo toliko dužno direktorima koji su ucenjivali ove najugroženije kategorije za vreme izbora, pa sada ne sme da reaguje.
Više puta sam podnela dokazni materijal za bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Sami predstavnici ministarstva su mi dali lično podatak da je preko 1.000 Borana oštećeno ovim neradom i bahatošću. I dalje niko ništa ne preduzima.
Napravljen je i taj portal koji se zove „Radoslav“ koji smatram da je tek sprdnja sa državom, jer preko tog portala građani mogu da pitaju koja sve prava imaju. Taj portal treba da ih uputi. Međutim, kada ti isti građani dođu na šaltere, vaši nameštenici ih vraćaju kući i ukidaju im ta prava. Da li iz ne znanja ili iz zle namere to je do vas.
Takođe pitanje, kada će ministarstvo ozbiljnije uključiti uslugu hraniteljstva i za decu i za odrasle? Po Srbiji imamo decu koja se daju na staranje ljudima i koji imaju licence hranitelja, međutim ne dobijaju ni rešenje niti neko posle pozove da pita za tu decu, kao u selu Tanda između Zaječara i Bora.
Odrasle isto centar daje na hraniteljstvo, po više njih na istu adresu i na taj način pravi nelegalne domove za stare. Kada dođe do havarije kao što je došlo u Zaječaru, žena koja je pristala na tako nešto kao hranitelj, ona je u sudskom procesu, preti joj zatvor, dok centar za socijalni rad pere ruke iako je bio upućen svo to delovanje. Priča se o ljudskim životima, pa bilo lepo da vas zanima.
Ostala pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i Ministarstva zaštite životne sredine. Zamolila bih da dobijem u pisanoj formi, ukoliko je moguće, odgovore na ta pitanja. Tiče se prostornog plana područja posebne namene Rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukari Peki“ i „Malka Golaja“ elaborat, jedinstven planski okvir od oko 126 km kvadratnih objedinjuje tri zasebna kapitalna projekta. Podzemni rudnik „Čukaru Peki“ i „Donje Ležište“, novi rudnik „Malka Golaja“ i potpuno novu topionicu.
Planira se topionica konačno kapaciteta od 400.000 tona godišnje anodnog i katodnog bakra sa rezervisanim kapacitetom za dodatnih 450.000 tona godišnje, dakle potencijalno 850.000 tona godišnje bez ikakvog obrazloženja sirovinskog osnova za rezervisani kapacitet. Predviđena je i Fabrika sumporne kiseline „Cevovo“ za transport sumporne kiseline do Zagrađa i postupak izdvajanja arsena.
4/2 JJ/CG
Pitanje, da li je moguće uraditi i prikazati javnosti uporednu analizu alternativnih lokacija topionice uključujući nultu varijantu. Obrazloženje ukupnog kapaciteta sa sirovinskim balansom i bilans emisija sumpor-dioksida naročito arsena i ostalih teških metala za taj pun kapacitet koji se predviđa?
Prema elaboratu rudnik će tokom eksploatacije proizvesti preko miliona tona flotacijske jalovine koja se planira u dolini Kriveljske reke. Da li će se uraditi analiza kumulativnih uticaja sa postojećim jalovištem „Veliki Krivelj“, analizu rizika od rušenja brane jalovišta sa kartom plavljenja nizvodnih naselja, ocena uticaja prevođenja Kriveljske reke na vodni režim Borske reke i Timoka i uporednu analizu alternativnih tehnologija odlaganja jalovine?
Eksploatacija donjeg ležišta metodom zarušavanje izazvaće sleganja i urušavanje tla. To se isto kaže u elaboratu, zbog čega se planira izmeštanje deonice državnog puta Bor-Zaječar i magistralnih dalekovoda. Za građenje u zoni pretežne namene predviđa se zabrana gradnje novih objekata do preseljenja. Ništa se jasno i konkretno ne kaže. Faktički se blokira imovina građana na neodređeno vreme bez bilo kakvog utvrđenog javnog interesa.
Da li ćete granice i zone uticaja uvrstiti u sam prostorni plan? Da li će se propisati obaveza prethodnog snimanja nultog stanja svih objekata, da se ustanovi javno dostupan sistem monitoringa sleganja i jasan mehanizam obeštećenja vlasnika čija je imovina blokirana režimom ove zabrane gradnje?
Po mom iskustvu iz Bora uradiće se onako kako treba da bude u interesu krupnog kapitala i stranog eksploatatora. Molim da ova i slična pitanja budu uzeta u obzir po hitnosti, da svaki dalji rad bude transparentniji i da se rukovodimo konačno interesom države i njenih građana, kao i to da građanima Bora, Zaječara, Majdanpeka i okolnih sela se stavi javni nacrt na uvid, prostorni plan na uvid uz javnu raspravu. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.