Zahvaljujem uvažena predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, u ime poslaničke grupe SVM trudiću se da u predviđenom vremenu pričam o nekoliko predloga zakona, najpre od izuzetno značajnom Predlogu Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda.
Jasno je svima nama da je pravna zaštita dece, roditeljstva i porodice u Republici Srbiji izuzetno značajna, zapravo znači zaštitu osnovnih ljudskih prava, a shodno obavezama, i to smo čuli iz nekoliko prethodnih izlaganja, koje je Republika Srbija preuzela i međunarodnim ugovorima, posebno Konvencijom o pravima deteta, članom 27. izuzetno značajnoj i ovim se obezbeđuje da dete dobije izdržavanje od roditelja ili drugih lica koje su finansijski odgovorna za decu.
Za SVM zaštita dece, roditeljstva i porodice je stup demografske politike i mi smo i u našem izbornom programu, jer jedni od retkih koji tokom izbora se trudimo i da građanima prikažemo izborni program, koji može da se čita i na mađarskom i na srpskom, na našem sajtu, naglasili potrebno je obezbediti pomoć porodicama do punoletstva ili dok dete ne završi školovanje najduže do 26 godina života i slažemo se da je ovaj Predlog zakona u potpunosti u duhu sa ovim i ovde stoji da pravo na privremeno izdržavanje imaju shodno odredbama Porodičnog zakona maloletna, kao i punoletna deca do navršene 26 godine života ukoliko uče.
Svima nama je jasno i danas smo verujem i iz izlaganja uvaženog predlagača, predsednice Skupštine i ostalih čuli da ovaj predloženi zakon predstavlja jedan od sistemskih koraka ka ostvarivanju prava deteta na izdržavanje, jer se jačanje pravne zaštite, složićemo se, ogleda ne samo u priznavanju određenih pravila, već i njihovom ostvarivanju putem odgovarajućih procesnih mehanizama.
Savez vojvođanskih Mađara, naša poslanička grupa svakako podržava uvođenje Alimentacionog fonda koji predstavlja vid institucionalne zaštite i dece i roditelja, jer bi na ovaj način, kao što smo to čuli, država isplatila iznos koji je utvrđen sudskom odlukom, a zatim preuzela pravo na naplatu duga.
Spomenula bih nekoliko stvari kao što je činjenica da je članom 195. Krivičnog zakonika utvrđeno da je nedavanje izdržavanja krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve, odnosno ako se usled nedavanja izdržavanja nastupile teške posledice za izdržavano lice učinilac će se kazniti kaznom od tri meseca do tri godine.
Zanimljivo je spomenuti uporednu praksu u nekim državama kao što su npr. Danska, Velika Britanija - ukoliko roditelj zaboravi svoju zakonsku obavezu, obavezu plaćanja na snagu na primer stupa privremena zabrana upravljanja automobilom ili dobijanja pasoša. Zanimljivo mogli bi razmislimo o ovako nečemu, ali složićemo se svi da je zatvorska kazna najmanje efikasna i ako pogledamo našu praksu i statistiku najređe se primenjuje.
Statistički podaci koje sam našla iz 2021. godine kažu da je u Srbiji zbog neplaćanja alimentacije podneto 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile svega 123 osobe.
Problem je što su to postupci koji traju dugo, a sama zatvorska kazna nije rešenje. Ne može da obezbedi finansijsku podršku detetu u trenutku kada mu je ona potrebna.
Nisu retki slučajevi ni da krivično gonjenje protiv supruga zbog nasilja u porodici zastareva i da istovremeno nastupa i apsolutna zastarelost za tužbu za neplaćanje alimentacije.
Kada sam već kod teme nasilja u porodici, na kojem je takođe Vlada Republike Srbije, uz podršku SVM mnogo radila, mislim da je značajno naglasiti da je jedino rešenje ponekad u slučaju porodičnog nasilja i neplaćanja održavanja prva pomoć za žrtve su prihvatilišta i sigurne kuće. Svi znamo da su smeštajni kapaciteti ograničeni.
Pošto pored toga što smo mi manjinska stranka zapravo se najviše fokusiramo na Vojvodinu, jer sebe smatramo i regionalnom strankom, a nekada su ovde neki pričali o tome da se nikada ne spominje Vojvodina, samo u njihovom slučaju, da naglasim da kada pričamo o AP Vojvodine i njenoj teritoriji i sigurnim kućama poznata je činjenica da u Vojvodini ima pet sigurnih kuća, od ukupno 13 u Republici Srbiji. U Vojvodini su u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Pančevu i Sremskoj Mitrovici. Smeštajni kapaciteti ovih sigurnih kuća su trenutno 67 mesta, a kada pogledamo standarde koje nam predviđa na primer Istambulska konvencija i Savet Evrope to bi trebalo da bude 190 mesta i moram da kažem da jedino sigurna kuća u Pančevu je licencirana, ako pričamo o Vojvodini.
Naravno, nama je jasno i svakako podržavamo da je u interesu, najboljem interesu deteta je nastala ideja o Alimentacionom fondu i kao što je to izneto, dakle, država će da plati alimentaciju sa pravom refundiranja sa kamatom i da potraživanja neće zastarevati. O svemu tome je razgovaramo i pričaće se ovde kada budemo raspravljali o Predlogu zakona u pojedinostima najviše, pošto sam videla da ima amandmana.
Pošto se ovde pre nekoliko minuta, odnosno još u prepodnevnom delu rasprave otvorila rasprava o tome čija je ideja i na samom Odboru za prava deteta, mislim da to nije toliko značajno. Značajno je da je ovaj predlog pred nama u nadi da će ga svi podržati, kao što će to učiniti i SVM.
Samo bih malo uporedne prakse. U Švedskoj na primer slična ideja je zaživela još odavno. Alimentacioni fond je osnovan 1937. godine. Bez toga koliko se ovde raspravljalo čiji je predlog, razmišljalo se na ovu temu i ranije kada su bile neke pripreme izrade prednacrta građanskog zakonika, izrade Porodičnog zakona, ali uglavnom se odustalo od toga jer nije obezbeđena održivost.
Stoga je značajno to o čemu smo ovde čuli od uvaženog ministra finansija, ali i od ostalih kako će se zapravo Alimentacioni fond puniti, kakvo je njegovo održavanje. Mislim da je bespredmetna rasprava da li su sada ovde jedna, druga, stara, nove ministarke prisutne. Jasno je da je predlog Ane Brnabić iza koga stojimo svi i da smo čuli od Ministarstva finansija da je već ove godine obezbeđeno 500 miliona dinara.
Još malo statistike. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji se u ogromnom broju slučajeva, u 69% slučajeva dete dodeljuje majci i nažalost podaci udruženja samohranih roditelja Srbije iz 2022. godine kažu da dve trećine roditelja očeva ne plaćaju alimentaciju, čak i jedna četvrtina majki i ukoliko je dete dodeljeno očevima ne plaćaju redovno alimentaciju.
Dakle, samohrani roditelji, složićemo se svi, se suočavaju sa raznim problemima. Ako su zaposleni upravo sa tim što je jako teško naći fleksibilno radno vreme, stoga SVM podržava da oni svakako imaju prioriteta prilikom upisa dece u predškolske ustanove ukoliko su zaposleni, a kada su nezaposleni naravno još je teže naći posao.
Bila je ovde i ministarka privrede, da pohvalim jedan od konkursa Ministarstva privrede iz prošle godine. Dakle, 2024. u avgustu Ministarstvo privrede je prvi put pružilo finansijsku podršku samohranim majkama preduzetnicama i u tom programu je oko 55% bespovratnih sredstava opredeljeno za žene samohrane majke.
Dakle, potrebno je vođenje detaljnijih evidencija o samohranim roditeljima kako bi se razni vidovi pozitivne diskriminacije, ako tako mogu da kažem, podrške mogli još pružiti njima.
U preostalom vremenu predviđenom za poslaničku grupu ću se truditi da spomenem još nekoliko tema, koliko je to već moguće za 20 minuta. Ipak nam je vrlo bogat dnevni red. Za SVM je izuzetno značajna kontrola i izveštaji nezavisnih regulatornih tela koje mi svakako pratimo sa pažnjom, pa i zaključci, predlozi preporuka određenih odbora, kako Odbor za pravosuđe, ali najviše Odbora za ljudska a manjinska prava i ravnopravnost polova. Bez toga, nije da ne smatramo da je Agencija za sprečavanje korupcije ili DRI itd. svi ste vi bitni, ali za nas iz ugla ljudskih manjinskih prava najpre posao Ombudsmana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i njihovi razni izveštaji su oni koje čitamo sa pažnjom. Stoga me raduje što sada na dnevnom redu i SVM to posebno naglašava i podržava imamo konačno izveštaje iz prethodne dve, tri godine ovih nezavisnih regulatornih tela, kao i preporuke raznih odbora, kao što sam to naglasila.
Pokušaću da podvučem samo nekoliko i da napravim paralelu, recimo, i sa Izveštajem Evropske komisije, jer mi konstantno i u izveštajima međunarodnih tela, dakle, da li je to OEBS, Savet Evrope ili Evropska komisija, a i u samim izveštajima naših nezavisnih regulatornih tela, čitamo da kada pričamo o osnovnim ljudskim pravima da postoji dobar zakonodavni i institucionalni okvir za očuvanje osnovnih prava, ali da ga je potrebno dosledno efikasno sprovoditi, da su ljudska prava u Srbiji u velikoj meri poštovana, ali naravno da ima daljeg prostora za unapređenje.
Izuzetno je značajan posao koji, kažem, i Poverenica i Ombudsman rade, jer iz pregleda raznih aktivnosti i preporuka stičemo uvid, zapravo ravnotežu između dobre uprave i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kontrole rada, otvorenosti i transparentnosti organa vlasti od strane građana i ono što je najznačajnije, kako bi mogli da jačamo vladavinu prava.
Iz ugla Narodne skupštine, a pošto je SVM poznat po tome da je za nas ugled institucija i Narodne skupštine izuzetno značajan, konstantne su preporuke da mi treba da nađemo način kako bismo mogli na sistematičniji način da pratimo rad nezavisnih regulatornih tela. Oni nam uvek predaju svoje izveštaje na vreme i žao mi je što zbog raznih političkih previranja u proteklom periodu nismo o njima raspravljali.
Nekoliko najznačajnijih stvari iz najsvežijeg Izveštaja za prošlu godinu, koji je dostavljen do marta ove godine, u zakonskom roku. I Poverenik i Ombudsman su rekli, i to je u zaključcima Odbora za ljudska i manjinska prava, da je neophodno nastaviti iliti završiti rad na posebnom Akcionom planu za nacionalne manjine.
Podsetiću sve nas da je to izuzetno značajan akcioni plan, kao deo Poglavlja 23, i da je došlo zaista do kašnjenja. Inkluzivan je proces, mnogi su uključeni, ali apelujemo na to da, ukoliko je moguće, Srbija što pre usvoji novi poseban akcioni plan za poboljšanje položaja nacionalnih manjina.
Druga značajna tema o čemu SVM priča i podnosili smo mnogo amandmana na određene zakone, što se tiče zakonodavnih okvira, mnogo toga je urađeno, ali i dalje je potrebno preduzeti mere kako bi sastav državnih organa, organa lokalne samouprave, drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva. Povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina, njihovim školovanjem i osposobljavanjem, sa jedne strane, mi kao narodni poslanici podnosimo amandmane. Činimo to da se napravi prostor za što više pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave, kao što sam to rekla, a s druge strane zahvaljujemo se nezavisnim regulatornim telima koja su ukazala na potrebu školovanja, doškolovavanja.
Konkretne stvari koje radimo – Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, najpre najveću pomoć Mađarske, kao naše matice, obezbeđuje stipendije za učenike. Imamo studentski dom „Evropa“ u Novom Sadu, koji je sada proslavio desetogodišnjicu svog postojanja. Dakle, nama je značajno da naša deca uče, studiraju ovde u ovoj zemlji i da u njoj ostanu. Raduje me što, bez obzira na blokade, na sve sa čime se ovo društvo suočava, Nacionalni savet je uspeo da obezbedi ove stipendije.
Pored toga, obezbeđujemo i posebne stipendije za pravnike, dakle koji su osnovnu ili srednju školu pohađali na mađarskom, može čak to da im bude i drugo zanimanje, to je najveća novina, takođe nam pomaže mađarska Vlada. Sličan program je i za mlade ekonomiste. Najnovije, najsvežije za doktore i zubare, kako bi zaista, ako im se ukaže prilika, dakle, pripadnici nacionalnih manjina dobili posao, ali da bi završili fakultete, bili obrazovani neophodno im je i stipendiranje. Stipendije za ekonomiste, na primer, Narodna banka Mađarske nam je pomagala u obezbeđivanju, to su dodatne stipendije. Digresija, ali mislim da je to izuzetno značajno podvući.
Sledeća tema na koju je takođe ukazao Ombudsman je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, dakle, dosledna primena tog zakona, kao i primena Zakona o službenoj upotrebi jezika. Takođe, izuzetno je značajno, jer od 45 jedinica lokalnih samouprava u Vojvodini, u 40 je u službenoj upotrebi 10 manjinskih jezika, da ne pričamo samo o bogatstvu, da zaista građani uživaju ta svoja prava, kada pričamo o službenoj upotrebi jezika. Ako pričamo o celoj Srbiji, od 173 jedinice lokalnih samouprava, 68 je multietničkih, a od toga 41 u Vojvodini, a 27 u centralnoj Srbiji.
Da još jednom naglasim, bitno je da u onim lokalnim samoupravama, u našem slučaju, naravno, najviše pričamo o mađarskoj nacionalnoj zajednici, dakle, u kojima Mađari žive tradicionalno i u većem broju, građani mogu da komuniciraju sa državnim službenicima i na svom maternjem jeziku, sa sudijom, tužiocem, policajcem i vatrogascem. Uvek naglašavamo i na pošti, kada dođe bakica koja možda ne zna adekvatno srpski, značajno je da sa onim sa kime se vidi može da priča i na mađarskom.
Zbog toga bih se posebno zahvalila i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Konstantno kada su raspisani konkursi za kako vatrogasce, policajce, SVM radi na tome da što više pripadnika ne samo mađarske, već i ostalih nacionalnih manjina prođe i te testove. Nekad nije lako, nekad je problem prepreka i u tome što ti kandidati ne mogu da polažu ispit na svom maternjem jeziku. Mislim da je ovo jedno od pitanja koje u bliskoj budućnosti treba da rešimo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
O samom izveštaju Evropske komisije, koji je takođe na dnevnom redu, govorila sam iz ugla predsednice Odbora za evropske integracije. Nisam želela da zloupotrebljavam svoju poziciju, pa iz ugla SVM da naglasim zašto mi zapravo sada ne raspravljamo o izveštaju za 2023. godinu. Nažalost, ove godine izveštaj je mnogo bolje koncipiran od prethodne i vide se neke razlike, ali moramo iskreno reći da se nekad izveštaji prepisuju iz godine u godinu.
Ono što je za nas najznačajnije, Vojvodina se spominje svega tri puta u izveštaju Evropske komisije, i to u kontekstu izveštavanja o pokrajinskim izborima, koji su bili sa prethodnim republičkim i spominje se ustavna obaveza donošenja zakona o finansiranju Vojvodine, koji Srbija još uvek nije ispunila. Govori se i o medijima, odnosno izveštavanju na jezicima nacionalnih manjina, koje nije idealno npr. u južnim delovima Srbije, a RTV, kao javni medijski servis na nivou pokrajine, se pohvaljuje. Dakle, svega se u tim delovima spominje Vojvodina.
Kada sam već kod medija, ne manje značajni medijski zakoni koji su pred nama, za SVM, kao što sam naglasila je svakako značajno da su oni konačno stigli, da taj najobimniji o kojem smo pričali, dakle o javnim medijskim servisima, prepoznaje i RTV kao javni medijski servis, čije funkcionisanje je slično kao i RTS, ali naravno uvek ima prepreka, problema. Za našu poslaničku grupu je izuzetno značajno da se obezbede zakonski preduslovi za rad RTV Vojvodine.
Da naglasim to što svi mi znamo, ali je bitno iz ugla SVM da se programi RTV Vojvodine realizuju na srpskom i na 15 jezika nacionalnih manjina. Radio Novi Sad 2 emituje celodnevni program na mađarskom jeziku, Radio Novi Sad 3 emituje program na 14 jezika nacionalnih manjina. Mogla bih da iznesem još konkretan primer Pokrajinske vlade, jer je za izdavanje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina izuzetno značajno finansiranje. Dakle, Pokrajinska vlada je ta koja redovno pomaže i podržava devet izdavačkih kuća, sufinansira 22 lista na mađarskom jeziku, jedan dnevni, pet nedeljnih, tri mesečna i 13 omladinskih, odnosno dečjih, radio programi na mađarskom jeziku se emituju na 15 radio stanica, ali da vas ne opterećujem detaljima.
Dakle, da sumiram, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati kako predložene zakone, tako i zaključke nekoliko odbora i sve što se nalazi na dnevnom redu. Dozvolićete mi da, kao neko ko dolazi iz Zrenjanina, posebno pohvalim i to o čemu je uvaženi ministar finansija pričao, da ćemo konačno videti konkretne korake na auto-putu i još brže povezati Zrenjanin kako sa Beogradom, tako i sa Novim Sadom. Zahvaljujem na pažnji.
