Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, zaštitnici, poverenici, dame i gospodo narodni poslanici, Vladimir Bulatović VIB je napisao: „čovek čeka priliku, a nečovek nepriliku“.
Da li postoji bolji opis onih koji su pokušali da iskoriste svojevremeno poplave, 2014. godine u Obrenovcu i Srbiji, pa onda pandemiju Korona virusa 2020. godine, pa tragedije u Orašju, Duboni, „Ribnikaru“ i nedavno pad nadstrešnice u Novom Sadu za sopstvene političke svrhe?
Dok je država Srbija čekala i koristila svaku priliku da stekne prijatelje, da poboljša svoju spoljno-političku poziciju, da uradi sve da ponovo pokrene proces dijaloga kako bi sačuvala svoj teritorijalni integritet i suverenitet, kako dok je gradila pruge i puteve, dovodila strane investitore i na taj način podizala svoju ekonomiju, na taj način podizala životni standard svojih građana ovi drugi su koristili ama baš svaku nepriliku da podmetnu nogu Srbiji, da dehumanizuju ljude na najodgovornijim državnim dužnostima. Trovali su javno mnjenje svojim lažima, lažnim aferama, mržnjom više od decenije i na taj način su delili društvo. To je dovelo do toga da danas imamo deo društva koji je napumpan mržnjom prema svemu i svakome ko ne misli kao oni ili ko drugačije misli.
Otuda dimne bombe i suzavac ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, otud bestijalni napadi u Nišu i Novom Sadu, otuda napadi na studente u Studentskom gradu, otud napada prekjuče, preksinoć u Kosjeriću na novinare koji su samo radili svoj posao i izveštavali o događaju. Tu bih hteo da pohvalim kolegu Aleksandra Jovanovića koji se izdigao iz te opšte opsednutosti, posednutosti i mržnje i zaštitio novinarku „Informera“ Branku Lazić.
Preksinoć na društvenim mrežama mogli smo videli da su CRTA i Raša Nedeljkov za svega par minuta prošli put od blokaderskih ikona do Vučićevih plaćenika i Miloša Pavlovića 2.0.
Još je stari Đuzepe Garibaldi rekao da ljudi najviše mrze one kojima se najviše dive ili kojima najviše zavide.
Šta su dobili nasiljem, lažima, blokadama? Baš ništa, samo je naneta velika šteta državi Srbiji.
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru su pokazali da su građani ipak većinski podržali dela, vrednovali su rad, a ne nasilje, nerad, prazne priče, laži. Opozicija je opet izgubila.
Odmah da vam odgovorim za vašu brigu za SPS. Ne brinite vi za SPS, SPS će u Zaječaru svakako imati odbornika. Znate zašto? Jer JS ima odbornika. Računajući na naše bratske odnose, računajući na to samim ti će i SPS imati svog odbornika. Mi smo jedno. Tako je bilo i tako će ostati.
Da vam kažem još nešto – ako vi mislite da će jedna žuta patkica ili bilo ko od vas srušiti ono što su davno utemeljili Vučić, Dačić i Palma ili ste naivni ili ste glupi.
Zato da objasnim i to zašto narod ne želi opoziciju, na kraju krajeva zašto studenti neće opoziciju. Još je Seneka rekao: „Uradimo i mi nešto dobro i nešto hrabro i svrstajmo se među one koji nam služe za primer“. Opozicija ništa takvo, ništa slično nije uradila i zato ih narod neće. Narod neće one koji pretpostavljaju lični interes u odnosu na opšti.
Opozicija ne razume politički aksiom koji glasi: „Ne budite inspirisani, već budite inspirativni“. U politici je jedino što se računa ono što ostavite svojim radom iza sebe i što će pamtiti potomci, ali iz ovih izbora moramo izvući pouku i mi iz vlasti. Mora se u narod, mora se među ljude, mora se sa ljudima otvoreno razgovarati. Ovo nije samo tek neka kritika, već i samokritika. Onaj ko je gluv na kritiku on se davi u svom samozadovoljstvu, a samozadovoljstvo svakako nije stanje koje je dobro za vlast.
Kada smo već tu kod izbora ima ovde mnogih, i evo sad su digli galamu, iz opozicije kojima su prethodnih godina bila puna usta preporuka ODIHR-a. Nadam se da ćemo o tome više pričati, predsednice, na sledećoj sednici Narodne skupštine.
Želim da postavim pitanje istima – gde nestadoše te preporuke ODIHR-a u Kosjeriću i u Zaječaru? Gde nestadoše ti izborni zakoni i njihovo poštovanje? Da li je preporuka ODIHR-a da se ljudima na dan izbora upada u kuće? Da li je preporuka ODIHR-a da se na dan izbora pravi bugarski voz? Samo što je u vašem slučaju bugarski voz nije od vagona već od bugarskih motorista i motora.
Da li je preporuka ODIHR-a da se putevi preprečuju balvanima, makar se oni zvali i „žuta patkica“. Kada smo već kod toga, jeste li videli tu zakasnelu paradu na kojoj bi zavideo i Petar Borota. Znate, ima jedan viralan video na mrežama gde jedan dečak od dve, tri godine stoji na golu, drugi šutira, pogađa mrežu, a posle dve, tri sekunde taj mali se baca i pravi paradu. E, vidite, taj mali je bio brži i od „žute patkice“. Naravno, on je paradu napravio posle minut i po. Znate šta, sad me i ne čudi zato studira 35 godina, jer on prosto čovek treba mu vreme da shvati šta treba da uradi da bi završio studije. Kada bude shvatio, znate šta će se desiti? Opet će biti parada, ali u nekoj hladovini, jer je to čovek koji je navikao da živi na foru, a ne od rada.
Danas na dnevnom redu imamo 46 tačaka. Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, podržaće sve ove tačke dnevnog reda. Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda nije samo ispunjavanje obaveza iz člana 27. Konvencije o pravima deteta. Tamo gde prestaje ljudskog, tamo gde izostane ljubav, tamo gde prestane roditeljska odgovornost, tamo stupa u dejstvo odgovorna država, odnosno ovaj zakon.
Dostojevski je rekao, da svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta. Ideal srećnog detinjstva svakog deteta mora biti vodilja socijalne politike dražave Srbije. Naravno da država nema ambiciju niti može da zameni roditeljski ljubav i odgovornost koju sa sobom nosi roditeljstvo, ali kada ta odgovornost izostane, država mora da nađe način da zaštiti dete, da mu detinjstvo učini bezbrižnijim, samohranom roditelju olakša veoma odgovornu životnu ulogu roditeljstva.
Zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija podržati snažno ovaj zakon, koji će državu Srbiju učiniti još više socijalno odgovornom.
Mi iz Jedinstvene Srbije više puta smo u ovoj sali izražavali svoje nezadovoljstvo radom i pre svega, uređivačkom politikom RTS-a, jer kao parlamentarna stranka smatramo da nismo adekvatno zastupljeni u njihovim političkim emisijama. Častan izuzetak je emisija „Šta radite bre“. Međutim sebi nikada nismo dali za pravo da preduzmemo radikalne akcije u vezi toga. Uvek smo osuđivali pokušaje pritiska na javne medijske servise, ali i na medije uopšte. Snažno smo osudili upade u RTS, unošenje motorne testere, pa i nedavnu višednevnu blokadu našeg javnog servisa.
Više puta u ovoj sali sam rekao da svako treba da razmisli o svojim postupcima, jer ako sebi da je za pravo da blokira javni servis, samim tim daje pravo nekom drugom da blokira neku drugu medijsku ustanovu, recimo N1 i Novu S, to sam više puta rekao ovde. Mi iz JS smatramo da nasilje ne sme biti model političkog delovanja. Imali smo pre neki dan slučaj da je jedna narodna poslanica ponela nož kako bi se obračunala sa neistomišljenicima, odnosno kako bi isekla jedan antifašistički natpis. Ne znam zašto joj je taj transparent smetao i gde se tu ona pronašla, ali još jednom ponavljam nasilje ne sme biti model političkog delovanja.
Ono što je i meni interesantno kod ovih medijskih zakona, i to je jedna promena, a to je da se uvodi institut Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca. Teoretski to je jako dobra ideja. Ono što mene plaši jeste da se i u tom slučaju ne desi ono što se desilo i kod drugih nezavisnih regulatornih tela, kao i kod nosioca pravosudnih funkcija i svih tih nezavisnih od izvršne i zakonodavne vlasti. Naime, a to je da uglavnom postaju svrha sami sebi, a ne servis građana koji ih plaća. Čim neku oblast učinimo samostalnom, ona se otuđi od države i naroda, pomisli da je bogom dana, da zato što ne polaže račune nikome, može da radi šta hoće, da je iznad društva, da je iznad naroda.
Evo i danas imamo izveštaje nezavisnih regulatornih tela, za koje takođe to važi, ali ovog puta o njima ću malo kasnije, ovde mislim pre svega, na pravosudni sistem. Pokidasmo se sprovedemo ustavne reforme, kako bi ovaj parlament razvastili od bilo kakvog uticaja na pravosuđe. Šta se desilo, Zagorke Dolovac nema ni mikroskopom da je tražiš.
Imamo situaciju da se društvo već mesecima sistematski maltretira, građanima se uskraćuju osnovna Ustavom zagarantovana prava na slobodu kretanja, pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na život, jer smo mogli videti napade nekih u Nišu u Beogradu. A, gde je Zagorka Dolovac? Gde su tužioci, čast izuzecima. Pravda ne poznaje dvostruke aršine, ne možete s jedne strane držati jedne pet meseci u pritvoru, a druge za isto delo puštati istog dana.
Frensis Bejkon je rekao da jedna nepravedna presuda napravi više zla, nego mnogi nepravedni postupci. Odgovorno tvrdim da je srce problema, zašto se ova drutšvena kriza produbila jeste politizacija našeg pravosudnog sistema. Znate, sve dok imate sudije i tužioce, političare, poput Majića i njemu sličnih, neće biti pravde u našem društvu. Možda treba razmišljati da se istraga vrati u jurisdikciju policije, u tom smislu posmatram i izjavu predsednika Vučića, na danu policije, da policiju treba osnažiti.
Tu dođosmo do izveštaja nezavisnih regulatornih tela, poput Zaštitnika građana, Poverenice za ravnopravnost, i drugih čije ćemo izveštaje glasati i glasaće JS, ali to ne znači da se slažemo sa svim što oni rade, odnosno ne rade.
Ti ljudi u vreme ove društvene krize, njih nije bilo nigde, umesto da se baš u ovo vreme pretvore u leptira, oni su se začaurili u stadijum lutke. Ljudi moji, nigde ih nema, šta vi radite poslednjih godinu dana gospodine Pašaliću? Da li ste vi zaštitnik svih građana ili ste samo onih sa društvenih margina?
Ne treba mi vaša podrška. Gledam vaš sajt, kontrolišete rad pojedinih policijskih uprava i zatvora, sa čime se slažem, ali ne vidim da ste kontrolisali rad BU i fakulteta. Vama pravo studenata na obrazovanje, ništa ne znače, za vas studenti nisu građani ovog društva, ili su vama kao i rektoru Đokiću, deo studenata građani prvog reda, a deo studenata građani drugog reda. Vama, prava profesora koji žele da rade ništa ne znače. Da li ste Pašaliću, gospodine Pašaliću kontrolisali rad onih tužilaštva koja ne reaguju na progon i maltretiranje građana u Nišu, Beogradu, Novom Sadu. Vama student Miloš Pavlović nije građanin čije pravo treba da štitite. Jeste li pitali sudove da vam objasne zašto za isto krivično delo jedne puštaju na slobodu odmah, a neke drže mesecima u pritvoru. Ili smatrate da treba da štitite samo vaše velike plate?
Gde ste vi čoveče poslednjih godinu dana, ne viđam vas. Dišete li, ima li vas ili ste možda i vi u blokadi?
A vi gospođo Janković, koja nije ovde, ne vidim je, i nje nema nigde. Da li su za Poverenicu za ravnopravnost, normalno da u Nišu muškarac onako neljudski želeći da je krajnje ponizi, razbije devojci jaje o glavu. Gde ste vi sve ovo vreme, koji treba da štitite prava građana?
Predsedavajuća, ako iz ove situacije u zadnjih osam, devet meseci ne izvučemo odgovarajuće pouke, i ne povučemo odgovarajuće poteze, neće biti dobro, jer ako nama, ako nam je rektor Đokić već otuđio Univerzitet, ako nam deo tužilaca i sudija pokušava da otuđi pravosuđe, ako nam ovi zaštitnici i poverenici hiberniraju, onda će Jovo Bakić postati prorok. Niko to ne želi, a pogotovo to ne želi najveći deo građana Srbije, ne žele državu, na protiv, oni žele državu koja će čvrsto stati na put nasilju i bezakonju.
Znate, još je davno Puvlije, sirijac rimski rekao – reke je najlakše preći tamo gde izviru, podivljale reke i smrtonosne bujice nereda i haosa, počele su samo kao povremeno i slabo kapanje.
Da bismo rešili trenutnu situaciju i trenutnu društvenu krizu, predsedavajuća moramo se vratiti na izvorište i moramo se vratiti poštovanju zakona.
Ako stavimo zakonsku branu kod izvorišta, rešićemo bujicu bezakonja i haosa nizvodno.
Još jednom, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS, glasaće za sve predložene tačke dnevnog reda. Hvala vam.
