Zahvaljujem, predsedavajuća.

Lično najviše volim kada vi predsedavate ovim domom.

Ovaj dnevni red je apsolutan dokaz da ste od Srbije, uvažene dame i gospodo, napravili slepo crevo Evrope, da ste napravili jednu rudarsku koloniju i banana republiku. I laiku bi bilo potpuno jasno da je dnevni red takav i da je lajtmotiv za sazivanje ove sednice samo da se dobiju sredstva iz EU, po osnovu reformske agende, odnosno usvajanje seta medijskih zakona, po kojima na osnovu plana rasta za Zapadni Balkan, Republici sleduje prva tranša od 111 miliona evra, koja se već obećava i koja se već čeka kao Godo, te prekjuče će, te danas će, te sutra će.

Međutim, set ovih medijskih zakona, iako je možda namera iskrena, iako oni jesu harmonizovani sa stavovima Evropske komisije, u realitetu će biti u raskoraku sa intencijom zakonodavca. Pre svega, Zakon o javnom informisanju neće dovesti do pluralizma medija i neće dovesti do konkurencije na tržištu medija i da li se, uvažena gospodo i predstavnici ministarstva, zove medijskim pluralizmom nemili događaji kada se u Kovačici i u Padini u sred noći, pod pratnjom policije, seku kablovi medijskih operatera, kako bi se građanima onemogućilo da gledaju N1 i Nova S. Da li je medijski pluralizam takođe kada Telekom, koji ima monopol, onemogućava preko Total Tv, da se prenose N1 i Nova S, a to isto čini i Orion. Očigledno nekome odgovara, a taj neko je glavni obraćator i glavni narator, da stanovnici njegove države žive poput ljudi u Platonovoj pećini, koji se plaše svoje senke i koji ne izlaze na svetlost dana da bi ugledali realnost.

Pa je tako paradoksalno da građani Beograda, i to pre svega građani prigradskih naselja, koji su maltene do juče gledali ove medije, danas ne znaju da se ćacilend konstantno širi. Ne znaju da je pre nekoliko dana napadnuta profesorka na beogradskom Pravnom fakultetu, niti da je napadnut portir, niti da je napadnut student. Ali, kroz spin-diktaturu i kroz medije i kroz pravljenje simulatuma i te kako dobro znaju da je napadnut, tačnije sa nekoliko decilitara piva, glavni ćaci, student Pavlović, i svi mu vidaju rane junačke kao da je došao sa Kozare, Tjentišta, Neretve, Sutjeske, Vukovara, sa Košara ili odakle god. Ad hok ga prima ministar zdravlja, predstavlja se da je ranjenik i samo mu sleduje partizanska spomenica prvog reda. Da li je to medijski pluralizam? Da li je to istina koja se prikazuje građanima ove države?

Dalje, Zakon o javnim medijskim servisima, koji je u nomotehničkom smislu kvalitetno urađen, o čemu sam i polemisala na Odboru za evropske integracije, ali ponovo, pravo u knjigama i pravo u akciji ponovo ne uspevaju da nađu zajednički jezik. Previše prostora, po mom sudu, je ostavljeno za finansiranje RTS-a. Ja bih lično ukinula taksu od 349 dinara, dok se RTS ne upristoji, dok ne obavlja svoj posao savesno, odgovorno, nepristrasno i koliko toliko politički neutralno, kada prestane da naziva studente ruljom, a našu inteligenciju i vodeće glumce vređa u Dnevniku dva i kada prestane da sprovodi propagandu od momenta kada se prvi petlovi oglase, pa do Dnevnika tri i kada bude počeo da isporučuje sadržaje koji su bili u moje vreme, iako dolazim iz ratnog područja, ali bilo i više kulturno-umetničkog sadržaja i dečijeg programa, što nažalost, danas nedostaje.

Ali, RTS je danas propagandno glasilo jedne klike i jednog čoveka, koji ga kritikuje, koji svaki dan kada se pojavi tamo kaže - ovo je poslednji put šakom o sto da sam došao na RTS, i kog označava kao inspiratora i sprovodnika tzv. obojene revolucije, a jedva čekam da izađe bestseler autora i da vidim šta je to obojeno, a rekoh pre nekoliko dana na Odboru za evrointegracije, da za sada jedino što je obojeno su krvava stopala naših studenta koji tabanaju i koji se bore inter alia i za slobodu medija i za Klaster 1 i za Klaster 3.

Mene interesuje, takođe, može da mi odgovori gospodin Mali, šta se dešava sa ekonomskim tigrom koji skače u budućnost, šta se dešava sa drugom rastućom ekonomijom u Evropi, odmah iza Malte, ako se ekonomski tigar, koji čvrsto stoji na četiri stuba spoljne politike, postojano kao klisurine, sveo na evropski bakšiš i na jednu tranšicu od 111 miliona evra? Volela bih da čujem jednu argumentaciju koja je svrsishodnija.

Što se tiče Zakona i o javnom informisanju i o elektronskim medijima, oni su na uštrb istraživačkih novinara, o čemu je ovde bilo reči. Istraživački novinari su naši glasnici, oni su svici u ovom mraku. Zahvaljujući njihovom aktivizmu, odvažnosti i hrabrosti, građani Srbije su saznali za sponu vrha vlasti sa organizovanim kriminogenim strukturama. Rasvetlili su Jovanjicu, rasvetlili su mnoge afere koje ne radi Agencija za sprečavanje korupcije. Vidim da je ovde prisutan i njen direktor. Takođe, i Poreska uprava. Zahvaljujući istraživačkim novinarima saznali smo i kako se školuju deca Siniše Malog, koliku imovinu ima Nemanja Stajić, ko je Skaj, ko je Oskar, ko je Edo, ko je Markus itd.

Sada se izmenama i dopunama ovog zakona oni onemogućavaju da izveštavaju o učiniocu krivičnog dela sve do momenta pravosnažnosti sudske odluke koja se u Srbiji čeka kao ozebli sunce.

Smatram da još ima prostora da se dozvoli veća sloboda izražavanja i istraživanja i izveštavanja, pre svega, nezavisnim slobodnim medijima. Zahvaljujući njima mi smo i saznali da je gospodin Macut u predvečerje stupanja na javnu funkciju, dakle, dan pre nego što je postao predsednik Vlade, da je pazario nepokretnost na Zvezdari čija se vrednost procenjuje oko milion evra. Tek kada su narodni poslanici insistirali da se da neka argumentacija koja je suvisla i koja, narodski rečeno, pije vodu i koja nije vređanje intelekta i pominjanje tetaka iz Kanade, dobili smo neko nemušto obrazloženje, nezadovoljavajuće, nije baš vređanje inteligencije kao kod Vulina, ali je u senci finansijske akrobatike koja je svojstvena gospodinu Siniši Malom.

Vi ne biste bili vi, dame i gospodo, kada se dodatno ne biste zaduživali, pa između ostalog, vi planirate da se zadužite, odnosno zadužili ste građane Republike Srbije na iznos od 52 miliona evra za modernizaciju elektrodistributivne mreže. Svako zaduživanje nikada nije u korist Elektrodistribucije Srbije i nikada nije u korist građana, već isključivo zarad vaših užegrupnih i sitnosopstveničkih interesa kojima kupujete politički uticaj od vaših prijatelja iz Francuske i iz Nemačke.

Ja bih rekla da je prikriveni motiv zamene ovih drvenih stubova na mrežama niskog napona sa betonskim stubovima, što je iracionalno, što je nepotrebno u ovom trenutku, da bi firme Zvonka Veselinovića koje se inače bave proizvodnjom ovih stubova dobile unosni posao, apanažu, otpremninu ili već šta, jer je apsolutno jasno po ovoj kamernoj atmosferi, ja vidim vama u očima da znate da je kraj, da se svira labudova pesma, drago mi je da sam uspela da vas nasmejem, dakle, apsolutno odlazite u istoriju i kao orao kandžama držite se za poslednje poluge, zato što želite da ostanete što duže u granicama egzekutive, da vam ne bude oduzeta imovina koju ste stekli korupcijom i protivpravnim delima. Pre svega, važno je da pad bude dostojanstven, ako je moguće, da bude miran, a može da bude i mizeran, doduše, uvek u životu vam je - prema svecu i tropar. O svemu tome će naravno građani dati svoj sud na izborima, od kojih bežite za sada kao đavo od krsta.

Na koncu, apsolutno je jasno da se okrećete Evropskoj uniji u ovoj poslednjoj fazi, zato što su gospoda iz Rusije rekli "dasvidanja tavarišć i spasiba za družbu", pa vi koji promovišete konstantno antievropske vrednosti i anticivilizacijske vrednosti, kojima je uopšte nebitna i nezavisnost i stručnost i efikasnost pravosuđa i treće grane vlasti, koji ostvarujete najgore učinke u borbi protiv korupcije u Evropi, shvatate da vam je odsvirao kraj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moraću da ponovim kritike koje je gospodin Stefanović izrekao kada se javio za povredu Poslovnika.

Zaista je strašno da pričamo o vrlo važnim zakonima, neki od onih koji će dobiti verovatno i najširu moguću podršku i podršku svih poslaničkih grupa, a da ovde u sali nemamo ni ministre koji će sprovoditi, a u ovom trenutku nemamo čak ni ovlašćenog predstavnika odnosno predsednicu Skupštine Anu Brnabić i bivšu predsednicu Vlade. Tako da ste prilično obesmislili ovu raspravu, ali ona je takva kakva jeste pa makar da pokušamo da građanima predstavimo neke stvari koje su važne.

Što se tiče Zakona o Alimentacionom fondu, ja samo moram da vas ispravim, odnosno sve govornike sa vaše strane u jednoj stvari, nije taj zakon i nije ta ideja nastala od Aleksandra Vučića, nije on prvi koji je u Srbiji pričao o tome niti nam je on svima otvorio oči da mi sad znamo da su se u Srbiji odjedanput pojavile samohrane majke koje imaju problem sa neodgovornim bivšim muževima odnosno sa neodgovornim očevima njihove dece. Taj zakon je još 2022. godine bio u skupštinskoj proceduri, potpisali su ga narodni poslanici, opozicioni, predložila ga je konkretno Stranka slobode i pravde. Mi smo taj predlog podržali i za njega bismo glasali, kao što ćemo glasati i za ovaj zakon koji ste vi danas stavili na dnevni red.

Da, možda nije u potpunosti isti zakon, ali ne mislim da je bio takav, da je bio nepromenjiv određenim amandmanima i da nije mogao da se koriguje na način na koji ste vi smatrali da je bolji.

Pre svega je sramotno što to danas predlaže Ana Brnabić, gospođa koja je u to vreme bila predsednica Vlade. Dakle, tri godine je imala šansu da učini nešto dobro, da prihvati neko dobro rešenje i da konačno sprečimo negativne posledice koje, prema njenoj računici, u poslednje tri godine trpi preko 200 hiljada samohranih majki. Samo iz razloga vaše političke sujete te žene prethodne tri godine nisu dobile zadovoljenje pravde u svojim slučajevima, samo zato što je taj zakon mogao da bude usvojen ukoliko dođe isključivo od strane vas.

Ja opet kažem, nije problem, glasaćemo za to rešenje i uvek kada je neka dobra inicijativa koja ide u dobrobit građana, mi ćemo za to glasati, ali, ljudi, problematično je što vama treba tri godine da shvatite koliko je jedno pojedinačno rešenje dobro. Tim tempom, otprilike, 2836. godine ćemo postati uređeno društvo ili ono što od Srbije do tada opstane.

Što se tiče medijskih zakona, obrazloženje medijskih zakona koje je ministar Bratina pročitao je jako zanimljivo. Pominje se potreba za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima o zaštiti slobode i izražavanja novinara. To je jako lepo. Ali, hajde sada da vidimo ko to nas usklađuje sa tekovinama EU.

Usklađuje nas čovek koji je javno palio zastavu EU, usklađuje nas čovek koji je donedavno javno govorio kako nam zapad želi sve najgore. Pa, jesu li ovi zakoni deo tog zapada koji nam želi sve najgore?

Gospodine Bratina, dužni ste da javnosti objasnite koji Bratina nas laže? Onaj koji danas sedi sa ministrom za evropske integracije i predlaže usklađivanje sa EU ili onaj Bratina koji je donedavno stajao i divljao sa Mišom Vacićem i palio zastavu EU?

Dan pre nego što ste uleteli u ministarsku fotelju ste onako zbunjeno rekli javnosti kako vi morate da se podsetite šta ste vi to nekad pisali u medijima jer sutra postajete ministar pa treba da se bavite time. Sada me interesuje - nađoste li vi te skripte i kojom alhemijom se ti članci Velike Srbije odjedanput pretvoriše u pregovaračka poglavlja i u klastere EU?

Meni je drago ako je došlo do tog prevrata, ja to političko autovanje apsolutno podržavam, ali morate to da objasnite i građanima, jer vi obavljate javnu funkciju.

Što se tiče stvarnih ciljeva ovih izmena, dakle, naravno da to nema nikakve veze sa usklađivanjem sa evropskim standardima, da je to potpuno besmislena priča. Jedini motiv usvajanja ovih zakonskih izmena jeste omogućavanje uzimanja milijardi iz plana rasta kako biste te milijarde kasnije nastavili da zloupotrebljavate za dalje urušavanje društvenih vrednosti u Srbiji i kako bi se uz pomoć tih milijardi mogli da nelegalno generišete još više milijardi kroz EKSPO i druge pljačkaške projekte.

Jedina vaša iskrena namera jeste da uvećate finansijske izdatke, odnosno finansijsku podršku tabloidima i drugim medijskim trovačima koji svakodnevno u krvotok našeg društva ubrizgavaju mržnju i nasilje, onim trovačima koji naše studente i profesore nazivaju nacistima, onim trovačima koji opravdavaju gaženje studentkinja i lomljenje njihovih vilica, onim tabloidima i medijima koji daju prostor osuđenim ratnim zločincima da nam dele lekcija o patriotizmu i da lupaju etikete izdajnika, onim ljudima koji mesecima vređaju sve pobunjene slobodne građane u Srbiji i koji govore jednu sramotnu stvar, a to je da se njihova borba za istinu i pravdu u Srbiji vodi po nalogu nekog iz inostranstva. Jel znate šta to znači kada kažete ljudima?

To znači da naš narod ne zna šta su empatija, solidarnost i borba za pravdu, da neko mora sa strane da dođe da ih nauči da to nisu naše autentične vrednosti, nego da nam neko nameće te vrednosti, da majci koja je izgubila sina u toj tragediji treba da dođe neko sa strane da joj objasni kako da se bori za istinu i pravdu. Tim tabloidima vi želite da nastavite da upumpavate novac, onim tabloidima koji mesecima ne postavljaju pitanje - ko je kriv i ko je odgovoran za stradanje 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu? Svakog dana na nivo nacionalne teme podižu pitanje - pobogu, ko li to plaća kiflice i drugu hranu na ovim protestima, jer deca koja protestuju nisu pocrkali od gladi, što znači da neko sa strane finansira i daje milione?

Moram da vas podsetim na nešto, s obzirom da ste se toliko odvojili od tog naroda koji treba da predstavljate, da je gostoljubivost vekovno tradicionalna osobina našeg naroda, da se za gosta ima i ono što se za ukućane možda u tom trenutku nema. Znate, nije osobina ovog naroda da ljudima u nevolji, u progonu debelo naplaćuju vodu. To je osobina radikala. To nije osobina slobodnih građana. Zato ste vi u tolikom čudu.

Znate, mnoge generacije u Srbiji su ulazile u sukobe sa mnogostruko jačim protivnicima, znajući koja će biti njihova sudbina, ali boreći se za budućnost svoje dece i svojih potomaka. Vi ste jedina generacija koja se obračunava sa svojom budućnošću, koja se obračuna sa svojom decom, koja sopstvenu decu naziva nacistima, koja opravdava njihovo prebijanje, koja hapsi decu zbog prskanja vodom. Jel vi zaista mislite da postoji promil šanse da pobedite u borbi sa sopstvenom budućnošću? To apsolutno niko nije uspeo. Ne postoji alhemija koja može da donese pozitivan ishod u toj vašoj borbi. Kao što su ovi zakoni koji predlažete, naravno, jedna obična farsa, tako i sve ono što ste radili, što ste pričali prethodnih meseci jedna obična farsa, kao što je knjiga o pobedi nad obojenom revolucijom, takođe, obična farsa koju ćemo čekati još 20-ak dana.

Znate sve za šta ste optuživali opoziciju, doslovno sve, od prve do poslednje stvari ste radili lično vi. Rekli ste da opozicija i studenti govore protiv sopstvene zemlje i idu u inostranstvo da se žale na sopstvenu zemlju, a onda ode predsednik države kod kineskog predsednika i hvali mu se kako je navodno pobedio sopstveni narod u svojoj zemlji, a onda neko drugi ode kod ruskog predsednika i žali se na građane što sprovode tzv. obojenu revoluciju, odnosno što neće svi da ih slušaju.

Govorite kako se protesti organizuju pod patronatom stranih obaveštajnih službi, a onda nakon što upotrebite zvučno oružje protiv mirnih demonstranata pozovete rusku službu da ovde navodno sprovodi određenu istragu, da falsifikujete izveštaje kako bi opravdali vaše monstruozne poteze.

Ono o čemu pričate godinama, a to je Majdan, evo vam ga ispred Skupštine. Vi ste ga napravili. Vi ste doneli ove šatore i unutra postavili ljude koji tamo kampuju dva mesec. Vi ste uselili one mučenike u ono mentalno nehigijensko nasilje u centru grada. Vi ste ti koji pokušavate da od tih ljudi koji su čuvali krvavog falusa u zimskom periodu da napravite narodno-oslobodilački pokret, koji se bori protiv nacizma, koji se bori protiv sopstvene dece.

Znate kako, i ova vaša prevara kao i sve ostale neće moći da opstane, kao što neće moći ni da opstanu vaše navodne pobede u Zaječaru i Kosjeriću, koje su toliko moćne, toliko autentične, toliko istinite da ih niste proslavili ni u svoja četiri zida, a kamoli u tim gradovima, kao što neće moći da opstane ni ova Vlada čiji predsednik se danas nije ni pojavio, čijih pola ministara se danas nisu ni pojavili i ne znaju ni šta im je posao, kao što neće moći da opstane ni ovaj režim, kao što neće moći da opstane nepravda kojim ste ubili građane Srbije, kao što neće moći da opstane ni ova iluzija koju pokušavate da stvorite, ne biste li nekako dogurali do 2027. godine i naplatili najveću otpremninu u istoriji ne srpske, evropske politike, kroz najveći korupcionaški projekat koji se zove EKSPO.

Ali, kao što vaša borba protiv mladosti, protiv budućnosti ove zemlje nema nikakvog izgleda za uspeh tako ni taj vaš pokušaj neće biti uspešan i uskoro ćete, gospodo, morati da napustite fotelje u koje ste seli. Tako da, gospodine Bratina, ako niste našli skripte do sada, nema potrebe ni sada da se mučite o tome, brzo će kraj.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Izvolite.

Dakle, što se tiče sad ovog udvaranja i umiljavanja ovima koji prave neku blokadersku listu, to neću da komentarišem, to neka se oni dogovore da li hoće ili neće da ih stavljaju na listu. Mene ne interesuje. Ja bih voleo lično da budu već sam objašnjavao zašto. Da se ne vraćam na to.

Ali, ono što stvarno nije fer to je da se mi optužujemo za to da zbog nas zakon koji je predlagala jedna druga stranka u prošlom mandatu nije došao na dnevni red. Radi istine i radi građana te 2022. godine postignut je sporazum šefa poslaničkih grupa, Vladimir Orlić je bio predsednik Skupštine, na Kolegijumu da to bude zajednički predlog itd. i onda su se oni međusobno posvađali, kao svaki put što se posvađaju, i onda nisu hteli da potpišu inicijativu te stranke koju je on spomenuo, zato što su rekli da su oni izdali opoziciju, da su postali deo vlasti itd. A, ta stranke neke druge optužuje za to i onda se tako optužuju u krug i onda mi budemo krivi za to što zakon ne dođe na dnevni red. Nema to veze sa nama.

Pritom, nije to nastalo 2022. godine. O tome se pričalo u ovoj Skupštini i 2011. godine. Ja sada znam da vi sa tim malo brojevima niste najbolji, jer ne možete da shvatite da onaj koji ima više da je taj pobedio, a da je onaj koji ima manje izgubio, ali 2011. godina, evo pojasniću vam, dolazi pre 2022. godine.

I, sada dolazimo do onoga koliko nama treba. Nama treba 2.025. godina da završimo tunel kroz Frušku Goru, 2.025 godina. Dakle, sve ono o čemu se pričalo, sve ono o čemu se maštalo. Aleksandar Vučić sprovodi u delo. Završio je auto-put Koridor 10 kompletan, završio put kroz Grdeličku klisuru, uradio brzu prugu, uradio auto-put zapadni deo Srbije Miloš Veliki, uradio...

(Jelena Jerinić: Železnička stanica?)

...to će da se gradi nov. Dakle, i sve to uradio i sada radi ovo. I šta sad i kaže – e, pa što niste do sad? Pazite vi koje to genijalno pitanje - a što niste do sad? Evo, sad smo. A, što nismo juče, a što nismo prekjuče?

Evo Sneže Paunović. Sad ja pozivam Snežu Paunović da objasni kako je tekao tok izmena i dopuna različitih zakona koji se tiču Alimentacionog fonda.

Pošto sam predlagač nemojte mi gledati vreme. Džaba se time bavite. Imam vremena koliko hoću pošto sam predlagač akta koji je na dnevnom redu, a objedinjena je rasprava.

Šta sad? Ništa. Slegne čovek ramenima, nema veze. Malo sam lagao, malo sam lupetao, malo sam izmišljao, ali nema veze. Sada ćemo da čujemo kako je to išlo.

Dalje, kaže, i sada ide ono bedno uvlakačko licemerje – našu decu, našu budućnost nazivate nacistima. Ne, nacistička rulja je ona koja je pokušala da prebije, da ubije Vladimira Balaća i Miloša Pavlovića u Studentskom gradu. Nacistička rulja i to su bili i to su i danas, kao što su i oni koji su organizovali sastanak u Novom Sadu teroristi, kojih ste se sami odrekli, jer ste mislili da će i vas da hapse, junačino, pa kada ste videli da vas neće, onda – ajde pustite ih, to su naša deca. Koja deca? Kakva deca? Najgori teroristi koji su – pa dobro ako i neko pogine, citiram razgovor koji su vodili članovi njegove stranke – pa dobro ako neko i pogine, šta sad, mislim ono, mi ćemo da sprovedemo revoluciju. Pa sprovešćete sutra malo.

(Jelena Jerinić: Jel ovo replika?)

Ne, ovo je ovlašćeni predlagač. Imate u Poslovniku pa pronađite, doktorko prava. Ima ova knjižica. Vidite imate ovu knjižicu, imate u ovom delu gde piše Poslovnik pa tu pročitate ovlašćeni predstavnik koliko može da govori. Eto. Vi pitate, ja vam objašnjavam. Samo, dosta mi je više. Dve i po godine ja vam objašnjavam šta piše u Poslovniku. Dosadni ste, bre, ljudi, naučite više. Koliko vam vremena treba? Nije ni čudo što ovi studenti neće da vas stavljaju na listu. Stvarno, kome vi trebate takvi?

(Narodni poslanici opozicije dobaciju.)

Šta kaže – iz geografije? Šta hoćete iz geografije? Bilo šta ih geografije? Vama da objašnjavam? Potrajalo bi, a nemam garanciju da bi uspeo, tako da ćemo preći na nešto drugo.

(Jelena Jerinić: Pređi.)

Prema tome, to su… Bedniče? Ne, bednici ste vi.

(Jelena Jerinić: Pređi.)

A da pređem? Preći ću.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Dobro, bre, pobednici, što ste tako netolerantni, bre ljudi? Ajde, bre, čoveče, pobedili ste na izborima, pokazali ste kako ste moćni. Posle sedam meseci pumpanja i maltretiranja ostvarili ste istorijsku pobedu i sada umesto da uživate, da pustite nas kojima vidite strah u očima, pokunjenost i sve ostalo, da nas pustite, ko zna koliko mi je još ostalo da pričam. Nemojte, to nije još. Vi samo što niste, tu ste. Malo vam fali. Pustite malo, izdržite toliko.

Znate, pobednici treba da se odlikuju velikodušnošću, a ne tako malodušni da budu kao vi.

(Robert Kozma: Učili smo od vas.)

Jel? Zar niste rekli da to ne valja? Ako ste učili od nas i ako ćete da budete isti kao ono što ste kritikovali to vam baš i nije najpametniji posao. Zapravo, to i jeste najveći problem koji vi imate, što se vi trudite da pokažete da niste u stanju da promenite ništa i zato i jeste vi najveći problem i generator krize u ovoj zemlji, zato što niste u stanju da predstavljate one ljude koji su protiv nas, jer oni ne glasaju za vas da im radite ovo što radite, da se kliberite, da dobacujete itd.

Ljudi, ja ovako mogu do dva sata, evo do pauze, ja nemam problem. Što vi pre prestanete, ja se pre vraćam na ovo što sam hteo da kažem. Tako da, nije nikakav problem. Kao što vidite, meni to ne smeta.

Kažite doktorka.

(Jelena Jerinić: Čekamo.)

Na šta? Čekate, a toliko ste nestrpljivi. Dakle, da, to jeste nacizam i da ono jeste bio terorizam. Evo, opet. Šta je sad? Šta sad bi? Niste vi u stanju da nosite pobedu. To je problem. Sreća je lepa samo dok se čeka. Tako izgleda i pobeda. Lepa je samo dok se čeka i sada kada ste je ostvarili vi ne znate da se ponašate u skladu sa tim. Nema smisla to. Neće vam dati narod više toliko poverenje da nas pobeđujete i da nas tako omlaćujete na izborima, kao što ste uspeli pre koji dan.

Kada smo već kod toga..

(Jelena Jerinić: Dajte izbore.)

A, to ćete vi da odredite?

Nemojte samo da vas iznenadi da vam se ispuni želja i onda posle da bude kuku lele, šta ćemo sad, na koju ćemo listu, na čiju ćemo listu i slično. Tako da, pustite to. Ima tu dve stvari što se tiče te pobede. Da da Bog da vi ubuduće tako pobeđujete, a mi ubuduće tako da gubimo jedno 20 godina još, pa posle možemo i da se dogovaramo o nekim drugim rezultatima.

U svakom slučaju, mi ćemo da usvojimo zakon koji je predložen i mi ćemo da usvojimo Zakon o Alimentacionom fondu i rešićemo pitanje koje je problematično za veliki broj građana, za razliku od vas koji niste rešavali ništa, osim neke svoje stvari koje su vam bile bitne. O tom zakonu se govori godinama unazad. Čućete od koleginice zašto se do sada u tom periodu kada ste, odnosno ne vi, ali oni koje podržavate bili na vlasti nije doneo i nije bio usvojen. Mi smo našli način i modalitet da taj zakon bude usvojen. Umesto da se kaže - dobro, evo, predložili su nešto konačno da se to pitanje reši, ne, a što niste do sada?

U svakom slučaju, to je jedna vrlo ozbiljna kritika, tako da očekujem da se nastavi zaključavanje te liste za ovakve narodne poslanike, što meni zaista predstavlja problem. Onda dolazimo do još jedne teme koja je spomenuta u ovom nadahnutom izlaganju, pa kaže, između ostalog, i one nepravilnosti, krađe i tako dalje.

E, sad, gledajte izborna krađa u Kosjeriću. Završe se izbori i oni slave pobedu do 20 i 45. Onda se oglasi CRTA i kaže da su izgubili izbore. E, onda je nastala krađa. Znači, isti rezultati i isti izbori na istim biračkim mestima i isti zapisnici im je bila pobeda, dok ovi nisu rekli da su izgubili, a oni posle toga okrenuli i kažu više nije pobeda, sad je krađa.

Dragi građani, ako vama to ima smisla i logike, to onda zaista dovodi do toga da mi postavljamo pitanje u kom pravcu sve ovo ide? Onda kada su odustali od priče o krađi, onda su proglasili pobedu. Znači, imali smo pobedu, pa krađu, pa opet pobedu. To je tako funkcionisalo, a evo funkcioniše i danas ceo dan. Juče ceo dan i, evo, danas do dva sata ste pobednici. Sada videćemo do kad. Dok se ne proglase konačni rezultati, a onda ćete valjda da shvatite da niste pobednici. Mada, vi kakvi ste, možda ćete i tada misliti da ste pobedili.

Mada, to može da donese mnoge ozbiljne probleme u načinu života u ovoj zemlji. Recimo, možemo da proglasimo da smo pobedili u fudbalu, u košarci, kako kome padne na pamet, pobedili smo i šta nas briga. Oglasimo se da smo pobedili i rešen problem.

Nemojte Zvezdu sad, to sa Mirkovićem razgovarajte na taj način.

U svakom slučaju, dolazimo do pitanja otkud oni ispred Skupštine, jer kaže oni ispred Skupštine blokiraju, ne daju, ne dozvoljavaju, a otkud ti ljudi ispred Skupštine? Što nisu na fakultetima?

Nikada nisu ni bili na fakultetima? Pa, jesu bili na fakultetima. Tamo sedi najbolji student Medicinskog fakulteta u Beogradu, koga hoćete da ubijete, i to je jako zanimljivo, zato što hoće da uči, zato što hoće da studira. E, sad, ne možeš da budeš ni na ulici, ima da budeš tamo gde ti mi kažemo. Vi ste šta? Bog vas odredio, poslao na zemlju i u zemlju Srbiju da vi odredite ko će gde da bude i ko gde može da boravi?

Pa, ova Biljana Stojković će da blokira Nemanjinu i Kneza Miloša i to je u redu i to ne smeta nikome, a ovi smetaju svima, je li tako? Pa, dobro, Biljana nek samo tu bude da plakne noge i da se vrati, kao i obično, to smo već imali prilike da vidimo kako to izgleda ovde. Dođe žena, opere noge, lavor, malo žurka, Lambada, nije Lambada nego Makarena, i kući. Tako do dva, tri dana, još malo da opere none i to je to.

Ključno pitanje je, dakle, do kada mislite da terorišete ovu decu, da ih vređate, da ih omalovažavate zato što žele da budu ono što jesu - studenti, da uče i da polažu ispite? Do kada mislite da delite decu u ovoj zemlji, jer ovo su naša deca, a ovo nisu naša deca, ovo su ćaciji, je li? Zato na kraju, još jednom da vam podvučem, da dobro čujete, pošto vidim da vam mnogo smeta, bolje ćaci nego naci. To zapamtite. To što ste izabrali da budete ovo drugo, vaša stvar.

Reč ima ministarka Snežana Paunović.

Izvolite.

Hvala, potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, ali pre svih uvaženi građani Srbije, samo istine radi, ovo je možda predlog zakona o kome je trebalo najmanje da razgovaramo ostrašćeno politički, pre svega zato što smo o njemu razgovarali godinama unazad. Nažalost, uvaženi poslanik je izgovorio niz netačnih stvari po pitanju ovog zakona.
Prvi put se razgovaralo o Alimentacionom fondu čak 2011. godine, moram da vam priznam, u ovom parlamentu, na predlog poslanice Socijalističke partije Srbije, i nije bilo razumevanja od strane Vlade koja je tada obavljala svoju dužnost. Istina, ne o Zakonu o Alimentacionom fondu, već kroz amandman koji je podrazumevao Alimentacioni fond kao nešto što treba formirati.
Drugi put kada je to postalo interesantno bio je mandat ovog parlamenta na čijem je čelu bio gospodin Vlada Orlić, sa jednom apsolutno dobrom voljom i razumevanjem u odnosu na predlog jedne poslaničke grupe opozicione tada. Zakon je napisan i ja sam verovatno najburnije reagovala tada na njega, zato što se radilo o prilično prepisanim amandmanima Socijalističke partije Srbije. To, naravno, nije zabranjeno. Dobre ideje treba podržati i treba ih implementirati, ako ne autentično, onda možda i malo fingirati, pa ići sa predlogom zakona kao da je vaš.
Posle razgovora, u jednoj atmosferi koja nije bila baš sjajna u parlamentu Srbije, prihvatili smo ideju da izmene zakona, odnosno predlog tog zakona bude nešto oko čega će parlament postići konsenzus, zato što i tada, kao i danas ja mislim da je važno da o ovakvim stvarima ne raspravljamo politikanski.
Na pragu smo bili odluke da sa zakonom svi zajedno kao potpisnici uđemo u plenum, a onda se dogodilo, ja se ne sećam da li je kolega tada bio poslanik, mislim da da, ali se ne sećam u kojoj poslaničkoj grupi, desilo se da su dve poslaničke grupe opozicione ipak odustale od toga da podrže ovakav predlog zakona i da to bude odluka koja je doneta konsenzusom. Što je, naravno, značilo da ako konsenzus ne postoji onda nećemo selektivno pristupati ovakvim rešenjima.
Dakle, neistina je da gospođa Ana Brnabić sa pozicije predsednice Vlade nije želela da prihvati ovakav zakon. Neistina je da je blokada ovakvog zakona usledila od strane vladajuće većine. Taj se mandat završio, nažalost, kraće nego što je trebalo da traje. Suština je da se novi mandat iskoristio kao platforma da se sa ovim gotovim zakonom, koji je, ponovo kažem, produkt negde iz 2011. godine amandmanskih rešenja, izađe pred parlament Srbije i pred građane Srbije sa jednom političkom ambicijom koja nije zabranjena.
Dakle, danas komentarisati predlog ovog zakona na način što ćete optužiti vladajuću većinu da nije imala volje da ovakav zakon donese pre tri godine je nečasno, moram da vam kažem. Morale bi da iza svega stoje činjenice, da li smo se dogovorili ili nismo, a ako postoji odgovornost ona je kolektivna. Kada kažem kolektivna, onda mislim da pripada svim narodnim poslanicima. Čak bih imala mogućnost i da kažem da dve poslaničke grupe snose direktnu odgovornost zašto ovaj zakon nije donet 2022. godine.
Sve sam rekla isključivo i samo radi istine i radi građana koji nas gledaju, jer je suštinski čak i ne važno šta je predistorija ovog predloga zakona, pod okolnostima koliko je on važan za kategoriju ljudi koju obuhvata i podrazumeva.
Dakle, nisu samohrane majke bile ideja bilo koga iz opozicije, nisu samohrane majke i rešenje njihovih problema bile ideja bilo koga iz vlasti, radi se o jednoj kategoriji ljudi koja je vrlo ugrožena. O njihovim pravima, podsećam, pre svega sve vas koji ste pripadali Demokratskom bloku, pokušali smo da razgovaramo i 2011. godine.
Dakle, prosto je nekorektno sa ove vremenske distance na taj način komentarisati ovaj predlog zakona koji je podršku dobio u ovom trenutku i od predsednika Republike, a predsednica Skupštine razumela njegovu važnost i bilo bi najpametnije da sve političke razgovore završimo upravo tu, ne optužujući jedni druge za nešto što najpre nije tačno, a drugo, da budem potpuno iskrena, u odnosu na važnost ovog zakona zaista je minorno ili potpuno nevažno u ovom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Kao sledeći ovlašćeni reč ima Dragan Stanojević. Izvolite.

Samo da razjasnimo, pričao je kao ovlašćeni. Dakle, niko nikog direktno nije napadao, pričali su o zakonu, a i vi dobacujete, i to moramo da priznamo.

Izvinjavam se, ako možete ponovo da se prijavite.

Izvolite, narodni poslanik Dragan Stanojević.

Dobar dan. poštovane kolege.

Osvrnuću se na nekoliko stvari. Prvi je ovaj zakon koji reguliše kupovinu stanova za našu omladinu. Mislim da je to korisno, ali sam uneo neke svoje primedbe. Vidim da su sada napravljene određene korekcije i drago mi je da su ti neki predlozi prihvaćeni i izmenjeni. Iako, kažem, to se svodi negde na spisak lepih želja. Kada dođete u banku, ta naša deca ili omladina dobiju poseban spisak koji oni ne mogu da izvrše, pa je to sada pitanje koje treba da se rešava u okviru Vlade i banke.

Dalje, Zakon o starim vlasnicima, takođe sam glasao protiv, zato što, da dugo sada ne objašnjavam, ali ljudi su u problemu. Oni koji stvore firmu, vi morate u roku od 30 dana da prijavite kao stvarni vlasnik, iako ste pre toga dali ličnu kartu, podatke itd. Sada, to su sve neki zadaci koje nam daje Evropska unija, a u stvari ne dobijate upozorenje ako niste to uradili, nego vas kazne sa 200, 300 hiljada, čak do dva miliona, znači početnike, ljude koji su napravili tek neku firmicu, oni moraju da se zatvore na samom početku.

Što se tiče pitanja vazduha, mislim da je to jedno od najsloženijih pitanja u Srbiji, jer zagađen je ne samo fizički, nego i duhovno, moralno, politički, kako god hoćete. Ali, ono što je za mene danas ključno pitanje jeste, obraćam vam se pošto imam ovde predstavnika Agencije za borbu protiv korupcije, evo, želim da ga obavestim i da pitam šta se dešava. Mi smo kao poslanici poslali nedavno zahtev da se istraži, odnosno da se izvrši provera, pošto znamo da je naš bivši kolega doktor Nestorović do dana današnjeg dobio preko 1.200.000 evra. To je novac koji pripada svima nama poslanicima i onima koji su učestvovali u tome. Međutim, mi to nismo videli. Mi kao grupa građana imamo takođe većinu, koja nije ispoštovana. On ne bi smeo da potroši ni jedan dinar tih sredstava. Međutim, mi vidimo i znamo, mi dobijamo od Ministarstva finansija kao pokret „Mi – Glas iz naroda – dr Nestorović“, međutim, on predstavlja drugu frakciju, drugi pokret koji neme nikakve veze sa nama.

(Aleksandar Jovanović: To vidite sa Nestorovićem, to nas ne zanima. To nije tema.)

Ma to je tvoj problem što tebe ne zanima. Ne zanimaš ni ti mene uopšte.

Molim vas, bez dobacivanja. Obraćate se meni, nastavite.