Poštovani narodni poslanici, dakle, prva od predlagača tačaka dnevnog reda, reč ima predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam zaista veliku privilegiju i veliku čast da predstavim Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda koji smo izradili na inicijativu i uz podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, a čiji je osnovni cilj unapređenje brige o deci, podrška porodicama, a posebno ženama, odnosno majkama koje uglavnom, nakon razvoda, ostanu da vode računa o deci.

Kroz Alimentacioni fond čiji osnivanje predlažemo država olakšava položaj samog deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo ili staratelja, budući da se iz Alimentacioni fonda sredstva potrebna za izdržavanje deteta isplaćuju najkasnije dva meseca nakon pokretanja izvršnog postupka. Dakle, najkasnije.

Koliko je ovo važno govori, između ostalog, jedan podatak iz popisa sprovedenog 2022. godine koji kaže da 320 hiljada žena u Srbiji samostalno brine o deci, između 80 i 90 hiljada muškaraca koji samostalno brinu o deci, a da čak polovina ima problem sa naplatom alimentacije, a među njima dve trećine su žene. Usvajanjem ovog zakona ovaj problem koji, pre svega, utiče na decu se rešava, a država na sebe preuzima da goni one koji izbegavaju svoju obavezu plaćanja alimentacije i oni, praktično, postaju dužnici države.

Što se tiče tehničkih stvari, ovim Predlogom zakona predlažemo da se Alimentacioni fond osniva kao budžetski fond, da se osniva na neodređeno vreme i da bi Alimentacionim fondom upravljalo ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu. Javnost rada Alimentacionog fonda, što je izuzetno važno, bi se obezbedilo objavljivanjem izveštaja na šestomesečnom nivou, na internet stranici ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

Predlažemo, takođe, da se za sprovođenje ovog zakona u 2025. godini obezbede sredstava u iznosu od 500 miliona dinara u budžetu Republike Srbije a da se u naredne dve fiskalne godine sredstava obezbede u okviru limita opredeljenog za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Ovom prilikom takođe želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije na podršci i na pozitivnom mišljenju koje smo dobili.

Šta je takođe izuzetno važno za porodice da znaju? To je da kako bi obezbedili što širu zaštitu na eksplicitno insistiranje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predložili smo da se uslovi kumulativno u zakonu postave u smislu da se radi o detetu, i to o detetu u kontekstu porodičnog zakona, što takođe podrazumeva i maloletnu i punoletnu decu do 26. godine starosti dok su na redovnom školovanju kako bi obezbedili da nemaju problema tokom redovnog školovanja i time pružili dodatnu podršku i njima i njihovim roditeljima.

Takođe, naravno podrazumeva se da su državljani Republike Srbije i da imaju status izvršnog poverioca u izvršnom postupku postignutom radi ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje.

Sama činjenica da je reč o izvršnom postupku u stvari će obezbediti da ovaj postupak bude sproveden izuzetno efikasno, lako, tako da ne pravimo nikakvih dodatnih administrativnih problema ovim porodicama i da ta podrška od strane države dođe najefikasnije, najbrže i, još jednom, bez ikakvih birokratskih opterećenja za ove porodice.

Jako važno – zaštitni mehanizam za Republiku Srbiju kako bi pokazali i na ovaj način odgovornost prema budžetu Republike Srbije, pošto je budžet Republike Srbije budžet svih naših građana, zaštitni mehanizam je propisan tako što je, odnosno biće dato ovlašćenje javnom izvršitelju da u istom ovom izvršnom postupku, dakle da ne postoje dva izvršna postupka, u istom izvršnom postupku sprovede izvršenje iz sredstava izvršnog dužnika u korist Republike Srbije za ona sredstva koja su isplaćena iz alimentacionog fonda, s tim što Republika Srbija ima pravo na povraćaj sredstava od izvršnog dužnika sa kamatom na isplaćeni iznos. Posebno važno – ovo pravo Republike Srbije na tu naplatu nikada ne zastareva. Tako da, obezbeđujemo u stvari da Republika Srbija, odnosno svi naši građani ova sredstva zaista i povrate i da imamo ovo, alimentacioni fond, kao dugoročno održiv mehanizam.

Prelaznim i završnim odredbama, takođe još jedna izuzetno važna stvar za sve porodice u Srbije koje se nalaze u ovom problemu, prelaznim i završnim odredbama uređuje se primena ovog zakona i na postupke koji su pokrenuti pre njegovog stupanja na snagu a u kojima izvršenje nije sprovedeno u roku od dva meseca od dana stupanja zakona na snagu. Na taj način mi praktično štitimo i one porodice, odnosno administrativno da kažemo poverioce iz ranije pokrenutih postupaka. Oni se stavljaju u isti položaj kao i porodice koje će postupak pokrenuti nakon usvajanja i stupanja ovog zakona na snagu.

Još jednom kažem da se ponosim što imam priliku da kao predlagač, a na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, sa timom ljudi koji je radio na predlogu ovog zakona imam čast da predstavim ovaj predlog zakona zato što mislim da je ovo svakako jedan od najboljih predloga zakona za zaštitu dece i pre svega samohranih majki. Država će preuzeti na sebe gonjenje onih neodgovornih ljudi koji izbegavaju isplatu alimentacije svojoj deci. Oni će sada biti dužnici države. Mi ćemo sve to naplatiti sa kamatom. Takođe, još jednom, to nikada neće zastareti.

Iskreno smatram i mislim da će samo usvajanje ovog i ovakvog zakona otkloniti mnogo ovakvih situacija i mnogo ovakvih problema i da ti ljudi koji sramotno, sramotno izbegavaju plaćanje alimentacije i te obaveze održavanja i izdržavanja svoje dece i ako misle da to mogu da urade u odnosu sa supružnicima, uglavnom sa ženama, da će se uplašiti države i da će automatski, praktično većina njih samim usvajanjem ovog zakona krenuti da izvršavaju svoje obaveze zato što neće želeti da imaju problem sa državom, dodatnu naplatu kamata, i činjenicu da ovakvo potraživanje nikada neće zastareti.

Ponosim se što imamo priliku svi zajedno u ovoj Narodnoj skupštini da glasamo za ovakav predlog zakona i time još jednom pokažemo odgovornost prema svim našim građanima, a posebno prema deci u Republici Srbiji.

Hvala vam. Pozivam sve da zajedno glasamo za ovaj Predlog zakona.

Reč ima ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dame i gospodo, ja ću se osvrnuti na četiri zakona koja su danas ovde na dnevnom redu, nakon toga će moje kolege govoriti još o preostalim zakonima o kojima ćemo raspravljati u danima koji su pred nama.
Ono o čemu je gospođa Brnabić govorila je vrlo važno, taj zakon o alimentacionom fondu, iz prostog razloga što pokazuje brigu prema onima kojima je ta naša briga najpotrebnija, ali danas takođe ovde pred vama su izmene Zakona o tzv. jeftinim kreditima, stambenim jeftinim kreditima za naše mlade.
Ovaj zakon smo usvojili pre samo par meseci, negde polovinom marta, odnosno vi ste ga usvojili i velika zahvalnost na tome. Hoću da vam kažem da je to jedan od najvećih uspeha koji je ova Vlada i prethodne Vlade u prethodnih 13 godina uspela da napravi. Naime, za ovih tri meseca imamo preko 5.500 mladih koji su se prijavili i pokazali zainteresovanost za ove jeftine stambene kredite. Od toga imamo preko 1.000 mladih sa kojima smo ugovore i kredite već potpisali.
Podsetiću vas, osam poslovnih banaka podržava ovaj projekata i želja nam je da sa samo 1% učešća, dakle ukoliko uzmete da je vrednost kredita recimo 75.000 evra 1% učešća je 750 evra, što je vrednost jednog malo boljeg mobilnog telefona, dakle da samo sa takvim niskim učešćem naši mladi do 35 godina starosti dođu do svoje prve nekretnine.
Ogroman uspeh smo napravili, ogroman uspeh smo ostvarili. Zainteresovanost je stvarno velika i to je mnogo važno da naši mladi dobiju priliku da na jedan brz, efikasan i jeftin način dođu do svoje prve nekretnine. I ako se sećate i ako razmišljate svi koji ste malo stariji, uvek je najveći problem prva nekretnina, da se dođe do prvog stana, do svoje kuće, a onda nakon toga razvijate i svoju karijeru, zasnivate svoju porodicu i u tom prvom koraku država Srbija je tu da pomogne i da se taj san koji mnogi sanjaju i ostvari.
Ono što smo uvideli u protekla tri meseca je da postoje neki zahtevi ili sugestije od strane i klijenata, dakle, i mladih a i od strane poslovnih banaka kako bismo unapredili ceo taj sistem. Četiri su najvažnije promene. Radimo ih upravo kako bismo našim mladima izašli u susret.
Prva promena se odnosi na to da uključujemo i pomoćne objekte kao objekte za koje se može davati kredit. Do sada su bili, samo to da kažem, glavni objekti, stan ili kuća. Videli smo dosta zahteva da se i pomoćni objekti uključe u zahtev za odobrenje kredita. Ovim zakonom ćemo to omogućiti.
Drugo, ako se sećate, mi smo ovim zakonom omogućili da i oni koji nemaju posao, dakle, nezaposleni takođe mogu da dobiju stambene kredite uz podršku i garanciju države. Ono što smo primetili da osim jemca iz uže porodice postoji veliki broj zahteva da jemac za takav kredit bude i neko treće lice. Upravo izmenama ovog zakona i to omogućavamo.
Dosta mladih je tražilo da na svom zemljištu, na svojoj zemlji, zemlji svojih roditelja sagradi kuću ili kupi montažnu kuću, montažni objekat. To ovim izmenama zakona omogućavamo.
Konačno, bilo je dosta nedoumica oko toga da li se taksa za upis hipoteke kada je Republički geodetski zavod u pitanju plaća od strane klijenta ili od strane banke. Ovim izmenama zakona i tu dilemu rešavamo. Dakle, ne plaća se ništa kada je ta taksa u pitanju, odnosno trošak te takse preuzima država Srbija na sebe, kako bi upravo naši mladi pod povoljnijim uslovima i uz što niže troškove došli do svoje prve stambene jedinice.
Ono što mi je posebno važno i nadovezao bih se na ono o čemu je Ana govorila, dakle, sećate da smo pre tri godine započeli jedan veliki projekat, projekat koji za cilj ima da upravo naše mlade majke dođu do svoje prve stambene jedinice. Ako se sećate, majke koje rode svoje prvo dete imaju pravo da od države dobiju besplatno, dobiju gratis, kako bih rekao, bez bilo kakve obaveze, pomoć do 20.000 evra za kupovinu svoje prve nekretnine.
Ono što ćemo da uradimo nakon izmena ovog zakona, mi ćemo omogućiti da se i ta pomoć do 20.000 evra računa kao učešće u jeftinim stambenim kreditima, ukoliko se ispunjavaju svi uslovi. Tako da, u stvari bez učešća čak imaćemo mogućnost da pojedini mladi dođu do svoje prve stambene jedinice.
Inače, kada sam već na toj temi, samo da vas obavestim da je ukupno 1035 majki u proteklih par godina dobilo ovu pomoć od države, a ukupan iznos novca koji smo iz budžeta izdvojili da bi našim mladim majkama pomogli da dođu do svoje stambene jedinice je tačno 12,3 miliona evra.
Dakle, kroz Zakon o Alimentacionom fondu i kroz izmene Zakona o jeftinim stambenim kreditima i kroz ovu pomoć koju, podsećam, već godinama unazad, tri godine tačnije, dajemo našim mladim majkama, pokazujemo brigu prema ljudima, pokazujemo brigu za one kojima je ta briga najpotrebnija. To je jedna od osnova naše politike od koje nećemo odustati.
Drugi zakon koji je pred vama i želim da vam skrenem pažnju na njega, to je upravo izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Kao što znate, jedan od stubova naše ekonomske politike, osim podizanja životnog standarda, dakle podizanje plata, penzija, minimalne zarade, i o tome ćemo razgovarati tokom diskusije ovih dana, su takođe investicije. Dakle, 7,4% našeg BDP ide u kapitalne investicije. Trenutno gradimo veliki broj autoputeva, veliki broj brzih saobraćajnica, veliki broj brzih pruga, takođe.
Ono što je predsednik Vučić najavio, na Vidovdan 28. juna, imaćemo i otvaranje 20 novih kilometara autoputa na Koridoru 11, od Pakovraće do Požege. Do kraja godine imaćemo otvaranje još 14 kilometara tzv. Moravskog koridora od Vrbe do Vrnjačke Banje. Imaćemo i otvaranje 25 kilometara Dunavske magistrale od Požege do Golubca. Dakle, to su sve stvari koje menjaju, naravno, kvalitet života u našoj Srbiji, podižu kvalitet infrastrukture i čine našu zemlju atraktivnijom.
Ono što mi je važno kod autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, radi se o autoputu punog profila, 105,4 kilometra je njegova dužina. Sada za sve one koji žive u Vojvodini, znate da gradimo takozvani Fruškogorski koridor, znate da gradimo takozvani „Smajli“ od Bačkog Brega do Kikinde i ovo je još jedan autoput koji gradimo na teritoriji AP Vojvodina. Dakle, Vojvodina će u narednih nekoliko godina sa ova tri važna autoputa biti potpuno umrežena autoputevima, što je dodatni podsticaj za dalji rast i razvoj tog dela Srbije.
Deonica Beograd-Zrenjanin dugačka je 67,7 kilometara, Zrenjanin-Novi Sad 37,7 kilometara. Ono što mi je pogotovo važno, ukoliko uzmete prosečnu brzinu ili maksimalnu brzinu od 130 kilometara na sat, koja je dozvoljena na autoputevima, od Zrenjanina do Beograda će se stizati za tačno 30 minuta, a od Zrenjanina do Novog Sada za 15 do 20 minuta. Zamislite šta to samo znači za građane Banata, za građane Vojvodine, za građane Srbije. Na kraju krajeva, inače autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad je i prvi autoput na teritoriji Banata koji ćemo izgraditi.
Treći zakon na koji želim da vam skrenem pažnju je Zakon o podršci Elektrodistribuciji Srbije. Ono što je za nas veoma važno nekako je recidiv iz prošlosti, a to su ovi drveni stubovi, drveni stubovi na koje je nakačena elektroenergetska mreža. Ispred vas je upravo zakon koji podrazumeva zamenu, dakle sa 52,2 miliona evra, zamenu tih drvenih stubova, izgradnju sigurnih betonskih stubova i to sve na području Kraljeva, Niša i Kragujevca.
Dakle, veliki broj gradova, pogotovo ruralnih delova će biti pokriven ovim zajmom. Ovo mi je veoma važno da napomenem, da nastavljamo sa unapređenjem naše elektroenergetske mreže, osim izgradnje velikih i važnih objekata kao što vetroparkovi, solarni parkovi. Znate i sami da ubrzano radimo na studiji izvodljivosti i za Đerdap 2 i za Bistricu, Buk Bijela je već krenula da se radi. Dakle, veoma je važno da tu infrastrukturu, niskonaponsku ili visokonaponsku, poboljšamo na pravi način. Ovaj zajam i ovaj projekat koji je danas na dnevnom redu pred vama je jedan od najvažnijih u tom pogledu.
Konačno, pred vama je, takođe, Predlog zakona oko kreditnog aranžmana za nabavku i kupovinu rafala. Dakle, 12 višenamenskih lovaca, jednih od najboljih u svetu. Želimo na ovaj način da u potpunosti unapredimo i modernizujemo našu avijaciju, našu vojsku takođe, inače u sklopu velike modernizacije i velikih, nikada većih ulaganja u Vojsku Srbije i ovo je jedan od tih projekata.
Radi se o tome da ćemo mi u narednih dve godine, biće potrebno da izgradimo potpuno infrastrukturu kako bi te moderne letelice uspeli na pravi način da primimo i da koristimo. Inače, što se dinamike tiče, mi smo već prva dva avansa isplatili iz budžeta Republike Srbije. Ovo je kredit kojim pokrivamo ostatak obaveza prema francuskoj strani i od dana plaćanja avansa, što je bilo pre nekih godinu dana, mi ćemo početkom 2028. godine već dobiti prvi rafal, tj. prvi avion će stići u Srbiju, a nakon toga svakog meseca sukcesivno po jedan, dok se ne ispuni ukupna obaveza od francuske strane.
To su četiri zakona, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, koja su po meni veoma važna i koja su danas na dnevnom redu. Mi ne odustajemo od naše ekonomske politike, ona koja je usmerena ka podizanju životnog standarda, koja je na kraju krajeva usmerena i ka podizanju kvaliteta infrastrukture.
Za kraj, samo bih želeo da vas obavestim o događaju koji sam imao pre dolaska u parlament. Dakle, Beograd i Srbija su danas domaćini preko 400 delegata iz 154 zemlje, plus pet međunarodnih institucija i organizacija. Dakle, 159 što organizacija, što institucija je prisutno danas u Beogradu. To je prvi pripremni sastanak oko organizacije velike specijalizovane izložbe Ekspo 2027. godine koja će se desiti u našoj Srbiji. Nikada veća zainteresovanost. Sam po sebi taj događaj danas i sutra je najveći događaj po broju zemalja koji smo ikada organizovali u našoj zemlji, što dovoljno govori i o opravdanosti toga da budemo domaćini takvog jednog velikog događaja, najvećeg u našoj istoriji, najvećeg 2027. godine u svetu.
S druge strane, ogromno je interesovanje svih zemalja sveta da dođu u Beograd, da dođu u Srbiju. Zato i kažemo da je to naša najveća razvojna šansa, kroz bilateralne odnose sa tim zemljama, kroz izgradnju naše infrastrukture, kroz projekat „Srbija 2027, Skok u budućnost“. Dakle, potpuno ćemo podići kvalitet života naših sugrađana, predstavićemo sebe na pravi način i to je šansa koju ne možemo i ne smemo da propustimo.
Dakle, Beograd i Srbija su danas već centar sveta, ne postoji veći događaj od toga. S druge strane, imamo, eto, manje od dve godine da se pripremimo za taj najveći događaj u našoj istoriji i potpuno smo posvećeni tome. Hvala još jedanput na podršci za taj veliki događaj.
Konačno, nadam se da ćete u Danu za glasanje dati podršku zakonima o kojima sam govorio. Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima ministar Boris Bratina.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, pred vama se danas nalaze predlozi tri medijska zakona - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Mi smo već u toku 2023. godine usvojili dva medijska zakona, čije su izmene i dopune danas na dnevnom redu. Reč je o Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima. Donošenje ova dva zakona pratila je transparentnost i inkluzija svih relevantnih činilaca na medijskom tržištu, a sprovedene su i javne rasprave o oba zakona, održani okrugli stolovi u više gradova Srbije, nakon kojih su uzeta u obzir sva pristigla mišljenja, predlozi i sugestije.
Donošenje ova dva zakona obezbedilo je ispunjenost pristupnih obaveza iz Programa 10, na način kako je predviđeno Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020-2025. godine.
Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali i predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu, u skladu su sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije za unapređenje medijskog pravnog okvira, što je od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda.
U cilju obezbeđenja i maksimalne transparentnosti u toku izrade nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona koji su danas na dnevnom redu, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tokom 2024. godine formiralo tri radne grupe, sastavljene od predstavnika resornih ministara i institucija, novinarskih i medijskih udruženja i civilnog društva, dok su predstavnici međunarodnih organizacija, poput Misije OEBS-a u Srbiji, Kancelarije Saveta Evrope i delegacije EU učestvovale kao posmatrači u ovom procesu i pružile podršku u vidu angažovanja međunarodnih eksperata. Sve navedene radne grupe su u drugoj polovini decembra 2024. godine završile nacrte zakona i poslale ih nakon toga Evropskoj komisiji na mišljenje.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je u proteklih šest meseci bilo intenzivno u komunikaciji sa Evropskom komisijom, u cilju usaglašavanja nacrta medijskih zakona sa sugestijama Evropske komisije.
Tokom ovog procesa sve sugestije i komentari Evropske komisije su sa dužnom pažnjom razmatrani i pripremljeni su predlozi ovih zakona, vodeći računa o regulatornom okviru Republike Srbije i usklađenosti sa istim.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima, treba reći da se u skladu sa komentarima Evropske komisije ovim zakonom predviđaju relativno male izmene važećeg zakona. Uglavnom je reč o pravno-tehničkim modifikacijama.
Imajući u vidu sugestije Evropske komisije, a sve sa ciljem da se ne naruši samostalnost regulatornog tela, predložena je izmena člana 6. Zakona, tako što je ograničena uloga Narodne skupštine, odnosno precizirano je da je regulator odgovoran Narodnoj skupštini isključivo u vezi sa sledećim pitanjima. To su pitanja izbora i razrešenja članova Saveta, davanje saglasnost na Statut i finansijski plan regulatora, razmatranje godišnjeg izveštaja o radu regulatora i izveštaj o radu za period kraći od godinu dana koji se dostavlja na zahtev Narodne skupštine.
U vezi sa pitanjem finansiranja regulatora, izmenjen je član 46. te je predloženo da regulator ima potpunu autonomiju u upravljanju budžetom, koji ne može biti proizvoljno umanjen ili uvećan od strane drugih institucija.
U članu 12. izvršeno je terminološko usaglašavanje kako bi se naveli tačni nazivi nezavisnih institucija. Izvršene su i promene u članu 71, kojim se definiše zabrana govora mržnje, kao i člana 72. koji propisuju zabranu objavljivanja pojedinih programskih sadržaja.
Iako se ovi članovi nalaze u okviru Glave 4 važećeg zakona koja govori o obavezama pružaocima medijskih usluga, izmenama je precizirano da se te obaveze odnose na pružaoce medijskih usluga a ne na regulatora.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima polazi od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređivanju demokratskih vrednosti društva, kao i od strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020-2025. kojom je predviđena izrada i izmena dopuna Zakona o javnim medijskim servisima, a sve sa ciljem da se ovaj propis harmonizuje sa važećim pravnim tekovinama EU i standardima Saveta Evrope.
Nakon izrade nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima usledio je proces usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.
Najvažnije izmene i novine koje donosi ovaj predlog zakona su sledeće: redefinisan je pojam javnog medijskog servisa u skladu sa evropskim aktom o slobodi medija i proširena osnovna načela rada medijskog servisa.
Imajući u vidu da u svom delovanju javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti, predloženim izmenama predviđena su još tri načina na kojima javni servis održava odnose sa javnošću, a odnose se na: komunikaciju sa slušaocima, gledaocima i čitaocima i organizacijama civilnog društva, delovanje programskog saveta i delovanjem poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca.
U skladu sa ciljem da se ostvari potpuna finansijska i institucionalna nezavisnost javnih medijskih servisa, odnosno dugoročan i stabilan način finansiranja medijskih servisa, izmenjeni su članovi koji definišu taksu za javni medijski servis i način naplate takse za javni medijski servis.
U cilju stabilnog načina finansiranja javnih medijskih servisa, predloženo je da, citiram, "način naplate takse za javni medijski servis mora biti takav da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje javnog medijskog servisa", kraj citata, iz člana 41.
Takođe, ovim Predlogom zakona stavlja se van snage Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, a pojedine njegove odredbe inkorporisane su u Predlogu ovog zakona.
Dodata su još dva načela na kojima se zasniva rad javnih medijskih servisa, a tiču se sadržaja i pluralizma mišljenja, kao i saradnje sa slušaocima, gledaocima i čitaocima.
Novim predloženom odredbama redefinisane su odredbe koje se odnose na upravni odbor javnih medijskih servisa, predloženi su jasni kriterijumi za izbor članova upravnog odbora, definisani su poslovi koji spadaju u delokrug rada upravnog odbora, generalnog direktora. Naime, predloženo je povećanje i preciznije određen korpus ovlašćenja generalnog direktora programskog saveta kome je sada, između ostalih, dodata i nova aktivnost a to je da na javnom konkursu bira Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, kao i da razrešava Poverenika i donosi opšti akt kojim bliže uređuje postupak izbora, delokruga rada i prestanka rada Poverenika.
Novim predlogom zakona predlaže se uvođenje instituta Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, čije je uvođenje Evropska komisija pozdravila. Tačnije, sprovodeći strateška opredeljenja države, definisan je status i položaj Poverenika, način izbora i razrešenje. Predviđeni su i uslovi koje mora da ispunjava kandidat za Poverenika, garantovana je njegova nezavisnost i samostalnost u radu. Takođe, propisani su i razlozi za prestanak mandata Poverenika. U obavljanju svog posla, Poverenik je dužan da vodi evidenciju o pristiglim pritužbama i predlozima, da o njima obaveštava glavne urednike i da o preduzetim aktivnostima pisanim putem obavesti podnosioce pritužbi i predloga. Propisana je i obaveza Poverenika da tromesečno dostavlja programskom savetu, generalnom direktoru i upravnom odboru izveštaj o pritužbama i predlozima slušalaca i gledalaca koji sadrži i podatke o preduzetim radnjama po istima, te da na sopstvenu inicijativu daje predloge za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa, kao i predloge za unapređenje kvaliteta emitovanog sadržaja.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, ovaj zakon je takođe pretrpeo relativno male izmene, u skladu sa komentarima Evropske komisije. Izmenjen je član 6. stav 2. važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima, te je predloženo da je, radi zaštite konkurencije i raznovrsnosti ideje i mišljenja, zabranjeno svako delovanje i postupanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja.
Imajući u vidu komentare Evropske komisije u vezi sa članom 39. važećeg zakona koji definiše pitanje izdavača medija, a sve sa ciljem da se uredi rad medija čiji su izdavači lica koja su osnovana neposredno ili posredno od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona, uveden je novi član 39a, čija je intencija da se osigura nezavisnost uređivačke politike ovih medija u odnosu na osnivača i izdavača.
Takođe, predviđeno je da se članovi organa upravljanja izdavača čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2. ovog zakona imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova izdavača, stručnjaci iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija. Kao i da članovi organa upravljanja ovih izdavača ne mogu biti nosioci javnih funkcija, funkcija u političkoj stranci kao ni lica čije bi članstvo organa upravljanja moglo da dovede do sukoba interesa dve godine po prestanku funkcije, a u skladu sa propisom koje reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije.
Predložen je i novi stav člana 47. koji se odnosi na javne nabavke te je predviđeno da se sve javne nabavke medijskih usluga od strane organa javne vlasti dodeljuju u skladu sa transparentima, objektivnim, proporcionalnim i nediskriminatornim kriterijumima koji se unapred javno objavljuju putem vebsajta organa javne vlasti kao i putem otvorenih, proporcionalnim i nediskriminišućih postupaka.
Imajući u vidu sugestije Evropske komisije izmenjene su i odredbe koje definišu objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, te je u skladu sa evropskim standardima i dobrom ustanovljenom praksom predloženo da novinari trebaju da budu slobodne u izveštavanju o krivičnim predmetima koji su u toku ali uz ograničenje u pogledu poštovanja principa, pretpostavke, nevinosti.
Na kraju, želeo bih da naglasim da je unapređenje medijskog regulatornog okvira živa materija i da na poboljšanju i unapređenju medijskih zakona moramo nastaviti dalji intenzivan rad.
Poštovani narodni poslanici, nadam se da ćemo imati ovde konstruktivnu raspravu, stojim vam na raspolaganju za sva pitanja i sugestije i pozivam vas da su danu za glasanje date podršku navedenim predlozima zakona. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima ministar Marko Đurić. Izvolite.

Poštovane kolege, članovi Vlade, narodni poslanici, danas imam jednu lepu priliku da vam se obratim povodom poziva da ratifikujete niz sporazuma koje Republika Srbija zaključila sa zemljama sa kojima u poslednjih nekoliko godina razvijamo i unapređujemo saradnju. Reč je o zemljama koje se ne nalaze u našem neposrednom okruženju, veliki deo njih nalazi se na udaljenim meridijanima i kontinentima, ali ovi sporazumi koji se nalaze pred vama danas svedočanstvo su ambicije naše zemlje da nastavi generacijama ranije započetu tradiciju održavanja i razvijanja odnosa sa zemljama i narodima širom sveta, na korist i u interesu kako naše spoljne politike tako i naših ključnih nacionalnih interesa, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji. To je nešto što takođe ne treba da smetnemo sa uma kada razmatramo ove na izgled tehničke zakone kojima se ratifikuju ovi međunarodni sporazumi, a to je i činjenica da održavanje veza i kontakata Republike Srbije sa zemljama sa kojima danas ratifikujemo sporazume predstavlja direktan ekonomski interes naše zemlje i da održavanje odnosa sa ovim zemljama predstavlja komparativnu prednost Srbije u odnosu na druge zemlje u našem okruženju.
Republika Srbija danas ima impresivnu mrežu prijatelja u međunarodnoj areni. Snagu i uticaj te mreže prijatelja čitava naša javnost imala je prilike da vidi u nekim od ključnih momenata naše novije istorije i poslednjih godina, a kao jedan od primera navešću i odbranu nacionalnih interesa povodom rezolucije koja je trebala prošlog proleća da celokupnom našem narodu stavi žig i etiketu srama i da nas dodatno posvađa i po nacionalnim i po drugim linijama. Rezolucije koju je Srbija zahvaljujući ogromnom angažovanju i predsednika Republike, Aleksandra Vučića i celokupne naše diplomatske mreže uspela da pretvori u potpunu suprotnost onoga što su nameravali njeni autori. Tako je Srbija na svoju stranu pridobila u tom trenutku više od sto zemalja članica UN, a to je za nas bila najteža tema kako unutrašnji politički, zbog našeg multikulturnog i multinacionalnog karaktera, tako i spoljnopolitički, zbog težine teme o kojoj se radilo.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, ne moram ni da vam govorim šta održavanje veza sa ovim zemljama za nas znači. Srbija danas ima jasnu većinu država na svojoj strani kada je reč o organizaciji UN. Uspeli smo da drugu godinu za redom sprečimo nastojanja Prištine da napreduje kroz članstvo različite Agencije UN i pokušaje da mimo međunarodnih konvencija, mimo Povelje UN pristupi organizacijama poput Saveta Evrope.
Ono što hoću da kažem je da – nacionalno odgovorna spoljna politika, pružene ruke koju Srbija vodi podrazumeva balans, balans u svemu, balans u dobrim odnosima, balans koji nam omogućuje da danas kao što je to potpredsednik Vlade gospodin Mali malopre pomenuo, u Beogradu i u Srbiji imao 154 države i međunarodne organizacije predstavljene na organizacionom sastanku za predstojeći EKSPO koji ćemo u Beogradu ugostiti za nešto manje od dve godine. Zbog toga ćemo nastaviti da pred vas iznosimo ovakve zaključke i ovakve predloge, zato što želimo da u Srbiju dođe što je moguće više i političkih i ekonomskih i kulturnih i najšire moguće predstavnika država sa različitih meridijana.
Kada je reč o ostalim koracima koje preduzimamo vezano za unapređenje naše diplomatske službe, želim da kažem da je juče za nas bio jedan veoma lep i značajan dan. Juče je Srbija stavila u punu funkciju sistem za eVize. Od juče građani 47 zemalja širom sveta mogu putem internet platforme da apliciraju za vizu Republike Srbije, da dobiju online vizu na svoje sanduče bez neophodnosti da prelaze stotine, pa i hiljade kilometara do ambasada i konzulata. Mogu da na taj način dobiju jedan veoma pozitivan i povoljan prvi utisak o zemlji koja ulaže u digitalizaciju, modernizaciju u napredne tehnologije, a sa ponosom ističem da je Ministarstvo spoljnih poslova na taj način postao prvi organ javne uprave koji digitalni pečat uvodi u upotrebu.
Direktan rezultat ovog koraka koji smo juče preduzeli, a koji je rezultat rada koji su u prethodnih oko godinu dana zajednički preduzimalo Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kancelarija za IT i javnu upravu, Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu i razni stručnjaci iz niza naših agencija. Dakle, jedan međuresorni poduhvat, rezultat toga je da ćemo zahvaljujući ovom sistemu za eVize već u ovoj godini imati i do 30% turista više iz država sa kojima imamo vizni režim, to je ujedno i bezbedniji način i bolji način zato što daje našim službama više vremena da se pripreme za dolazak ovih ljudi.
Nastavićemo da digitalizujemo i druge konzularne usluge iz službe zbog toga što smatramo da naši građani zaslužuju najbolje i zaslužuju da imaju pristup uslugama na način koji će omogućiti da naše porodice u iseljeništvu, u rasejanju budu bolje povezane sa maticom, da budu lakše spojene, da izdavanje putnih isprava postane lakše, brže, i efikasnije nego što je bilo ranije u našim konzulatima i na tome intenzivno radimo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u saradnji.
Želim da vas obavestim, poštovani poslanici i poštovane kolege, da ćemo nastaviti da unapređujemo i kadrovsku strukturu naše diplomatije. Zbog toga možete da očekujete da u narednom periodu oglasimo javni konkurs pod nazovimo „Budi srpski diplomata“, zato što želimo da na meritrokratskim osnovama uključimo u rad naše diplomatske službe po strogo meritrokratskim kriterijumima, naglašavam, mlade, kvalifikovane, talentovane ljude iz različitih profesija i segmenata našeg društva, da ojačamo naša 103 diplomatsko konzularna predstavništva i da proširimo našu mrežu i na zemlje u kojima nismo bili predstavljeni u prethodnom periodu, a za koje procenjujemo da po svom ekonomskom značaju, snazi i uticaju ili iz različitih drugih geopolitičkih razloga postoji potreba da u njima Republika Srbija bude predstavljena adekvatno.
Dakle, ono što je bitno da građani znaju i da naši narodni poslanici znaju je da sve to realizujemo za najmanji iznos novca komparativno u regionu.
Dakle, naše ulaganje po glavi stanovnika u takvu diplomatsku službu je jeftinije i manje nego u bilo kojoj državi našeg neposrednog okruženja.
Dakle, mi se ponosimo time što za najmanji uloženi novac imamo najkvalitetniju i imaćemo još kvalitetniju uslugu u ovom domenu.
Zato vas pozivam da usvojite ove predložene sporazume, da izglasate unapređenje odnosa Srbije sa nizom zemalja koje su obuhvaćene ovim sporazumima i želim da vas uverim u to da će Republika Srbija nastaviti sa realizacijom nacionalno odgovorne politike pružane ruke sa ciljem da doprinese osiguranju ukupne stabilnosti, koja je ključna za naš širi društveni razvoj.
Nastavićemo sa vođenjem jedne nezavisne, samostalne spoljne politike, koja ima u fokusu očuvanje naših interesa i kada je reč o Kosovu i Metohiji i kada je reč o položaju i pravima Srba u regionu i kada je reč, naravno, o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i drugim ključnim prioritetima.
Poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti i reći nekoliko reči i o još jednom predlogu zakona koji je povezan delimično sa poslom kojim se bavim u domenu koji se odnosi na unapređenje odnosa Srbije i EU, ali je istovremeno i u širem domenu u nadležnosti Vlade. Reč je o Predlogu zakona o zaštiti vazduha.
Poštovani narodni poslanici, poslednji Zakon o zaštiti vazduha naša zemlja usvojila je sada već davne 2009. godine. U međuvremenu potrebe, okolnosti i regulative vezane za ovu problematiku i materiju su se menjale, ali su se menjale i okolnosti u našoj zemlji i okolnosti vezane za primenu zakona.
Evropska unija je od stupanja na snagu prethodne verzije Zakona o zaštiti vazduha inovirala ovu regulativu čitavim nizom uredbi različitih propisa, različitih novih elemenata kojima se nivo kontrole kvaliteta vazduha, nivo zaštite vazduha kroz organizacione i druge korake unapredio na daleko viši nivo nego što je to bio u prošlom periodu i Republika Srbija, odnosno naša Vlada odlučila je da sa svoje strane uradi ono što je u njenoj nadležnosti, a kroz Ministarstvo za zaštitu životne sredine da predloži jedan moderan evropski zakon o zaštiti vazduha, koji će osigurati daleko transparentniju, daleko efikasniju zaštitu i daleko više standarde kada je reč o očuvanju kvaliteta vazduha u našoj zemlji.
Tokom višemesečnog konsultativnog procesa, koji je počeo u januaru, a nakon održane javne rasprave tokom koje je prispelo više od pet stotina različitih predloga, inicijativa i ideja u vezi sa ovim predlogom zakona, a nakon što je resorno nadležno ministarstvo obradilo i usvojilo više od dve stotine ovakvih predloga i inicijativa, pred vama se našao zakon kojim je izvršena profesionalizacija procesa merenja kvaliteta vazduha kroz uključivanje inspektora i povećanje efikasnosti, kao i uvođenje obaveznih rokova za odluke za zaštitne mere u vezi sa zaštitom vazduha.
Takođe, uvedena je obaveza Agencije za zaštitu životne sredine da obaveštava sve u lancu, uključujući jedinice lokalne samouprave i druge aktere, o stanju u vezi sa kvalitetom vazduha.
Takođe, ovo omogućava i olakšava jedinicama lokalne samouprave da preduzimaju svoje zakonske obaveze u vezi sa istim.
Predviđene su i konsultacije i učešće javnosti u vezi sa preduzimanjem mera vezane za zaštitu vazduha na lokalnom nivou i definisana je obaveza informisanja javnosti, što je, mislim, u ovom smislu jednu od ključnih stvari. Dakle, zakonom je definisana daleko jasnija, daleko oštrija, daleko preciznija obaveza informisanja javnosti, tako da građani mogu da vrlo jasno i u kratkom roku dobiju sve informacije vezane za stanje kvaliteta vazduha.
Proširena je kaznena politika i ovo je vrlo značajno. Dakle, proširene je kaznena politika i uvedene su nove obaveze i zabrane, kao i detaljno regulisane kaznene mere za sve obaveze i zabrane u tekstu zakona koji se nalazi pred vama, koje do sada nisu imale adekvatne kaznene odredbe, što omogućava primerenu reakciju na sva eventualna kršenja zakona.
Dakle, nema takozvanih kaučuk paragrafa, odnosno paragrafa koji mogu da se izvrdavaju, nego lepo ko krši zakon, kada je reč o kvalitetu vazduha, prvo javnost mora odmah da zna ko krši zakon, kako krši zakon, agencija, ministarstva i lokalna samouprava imaju jasne obaveze, građani imaju pravo da zahtevaju izvršenje tih obaveza, a ko krši zakon predviđena je kazna, a uvedena je i obaveza inspekcija i drugih nadležnih organa da efikasnije i bolje sprovode to nego što je bilo predviđeno ranije i mehanizmi za to su bili unapređeni u skladu sa propisima i regulativama EU, tako da ovim predlogom Srbija zaista i u ovom domenu zaštite životne sredine hvata priključak i korak sa evropskom regulativom.
Predlažem da, s obzirom na to da je reč o predlogu koji je prošao javnu raspravu, predlogu u čijoj izgradi su učestvovali svi, i civilni sektor i svi zainteresovani u javnosti, i da je reč o temi koja se tiče interesa svih građana Republike Srbije, bez obzira na političko opredeljenje i bilo kakvu drugu odliku, da se oko ovih tema, kako ove prve teme, dakle, teme vezane za unapređenje odnosa Srbije sa nizom zemalja, tako i ove druge teme, a to je Predlog zakona o zaštiti vazduha, izjasnimo jednim konsenzusom, da iskoristimo priliku da ovaj niz pozitivnih zakonskih predloga usvojimo jedinstveno, jednoglasno i da građanima Srbije pokažemo i pošaljemo poruku da smo iznad podela i svađa i da radimo zajedno za budućnost Srbije.
Hvala i živeli!

Hvala vam.
Prelazimo sada na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Uvažena predsednice, ministri i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, samo da naglasim da sada neću pričati kao ovlašćeni predstavnik Odbora, već kao predlagač zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije. Tu kao predlagač imam vremena.

Najpre bih se zahvalila predsednici koja je smatrala da je značajno, doduše, prošlo je nekoliko meseci, od kada je objavljen poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, ali pošto je Odbor za evropske integracije raspravljao o istom dokumentu još u novembru i posle te rasprave smo doneli zaključke koji se takođe nalaze na dnevnom redu, mislim da je u ovom momentu značajno da pričamo i na ovu temu. Trudiću se da budem koncizna.

Dakle, kada čitamo, nažalost, o tome smo čuli i iz izjava predsednice, da ovom prilikom pažnja javnosti, medija nije bila prevelika kada se pojavio izveštaj prošle godine. Mi smo ovde uveli dobru praksu, raspravljali smo o prethodna tri. O poslednjem, za 2023. godinu, nismo. Podsetiću sve nas, tada su raspisani izbori. Imali smo izbore u decembru mesecu 2023. godine.

Kada pričamo o izveštaju za 2024. godinu, on pokriva zapravo period do 1. septembra prošle godine, od 15. juna pretposlednje i tačno se u tom tekstu vide geopolitičke promene jer ne spominje se toliko proširenje i korupcija kao ranije, konstantno su to najčešći izrazi, već sada bezbednost i vlada.

Ono što je značajno za sve nas, da upravo zbog bezbednosti ponovo je spomenuto i naglašeno da kako za zemlje kandidate, tako i za samu EU je značajno njeno proširenje iliti da se iskoristi momenat za ceo Zapadni Balkan, pa tu vidimo svoju priliku i za Srbiju.

Konačno se ne spominje toliko ta evropska perspektiva. Nikada nam nije bilo jasno šta evropska perspektiva zapravo znači.

Uopšteno, kada pričamo o nekoj generalnoj oceni za Srbiju, ona je u prethodnom izveštaju matematički izražena u 3,12, za dlaku, malo je bolja od prethodnih, koje su uvek oko neke trojke, 3,05, 3,03, 2,8, dakle, taj istorijski trenutak i momentum za proširenje se naglašava, konkretno za našu zemlju se spominju šta sve Srbija treba da uradi, kredibilne nepovratne reforme, funkcionisanje demokratskih institucija, reforma javne uprave, pravna država, svima nama jasno, i dve najteže, ali najjasnije stvari koje se konstantno podvlače su normalizacija odnosa Beograda i Prištine, značajno za stabilnost celog regiona i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije u pogledu sankcija Rusiji.

Ključni utisak je, kao što sam to naglasila, da je proširenje Zapadnog Balkana postavljeno visoko na agendi i zbog toga zaista i mi treba da iskoristimo momenat. Ali, da pričamo sami o sebi, dakle, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ocene su slične kao i ranije. Dakle, spominje se da Skupština mora da ojača svoju efikasnost, transparentnost i autonomiju, kako bi se osiguralo sprovođenje neophodnih kontrola. Stoga, smatram da je značajno što raspravljamo o ovom, a na ovoj sednici raspravljamo i o izveštajima, odnosno zaključcima povodom razmatranja izveštaja nezavisnih regulatornih tela.

Dakle, ponavljaju se slične rečenice u Narodnoj skupštini, da posle onih prethodnih izbora u decembru 2023. godine, da je sastav značajno pluralističniji nego ranije, ali da Narodna skupština još uvek, nažalost, nema plan rada, da su tenzije između vladajuće koalicije i opozicije obeležile parlamentarne debate itd.

Ono od čega ne bežimo, o čemu mora da se razgovara, i tu smo pohvaljeni, je da je smanjen hitan postupak, usvajanje zakona po hitnom postupku smanjeno na 6%, jer u tom periodu je svega 17 od 161 zakona usvojeno po hitnoj proceduri, dakle, zapravo je prepolovljeno donošenje zakona po hitnom postupku, jer u prethodnom izveštaju to je bilo 12% i posle malo smanjeno na 9%. Nadam se da ćemo se držati tog plana.

Ono što je takođe zanimljivo, pohvaljuje se Narodna skupština, odnosno rukovodstvo Narodne skupštine, jer u rukovodstvu ima više žena, tri potpredsednice i predstavnici stranaka nacionalnih manjina su uključeni kako u rukovodstvo Narodne skupštine, tako određeni predstavnici stranaka nacionalnih manjina vode i određena ministarstva.

Ono o čemu svi pričamo, što je značajno i što po meni treba podvući i ovde jeste da u ovom Izveštaju, takođe, nakon tri izveštaja za 2021, 2022. i 2023. godinu, u Izveštaju za 2024. godinu podvlači se da je Srbija spremna tehnički za otvaranje Klastera 3 – konkurentnost i inkluzivni rast, pošto se o tome dosta govori sada i u javnosti, zapravo činimo i ovom sednicom konkretne korake.

Samo da naglasim, Klaster 3 znači zapravo osam poglavlja, od kojih je pet poglavlja već otvoreno, Poglavlje 17 - ekonomska monetarna politika, 20 – preduzetništvo i industrijska politika, 25 – nauka i istraživanje, 26 – obrazovanje i kultura. Ova dva su privremeno i zatvorena, i 29 – carinska unija.

Dakle, u ovom klasteru je zapravo preostalo tri poglavlja koja bismo trebali da otvorimo. Iskreno se nadamo da ćemo do toga i doći. Malopre spomenuto od uvaženog ministra Poglavlje – 10 informaciono društvo, mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje i Poglavlje 15 – socijalna politika i zapošljavanje. Srbija ima spremne pregovaračke pozicije za sva ova poglavlja.

Ono što se nadalje naglašava u izveštaju, iako se u članstvo u Evropskoj uniji navodi kao strateški cilj, Komisija ocenjuje da su oni prevremeni izori 2023. godine takođe, nažalost, usporili reforme i prekid u samom funkcionisanju Vlade.

Ono što se naglašava i na čemu zaista svi radimo je da je potrebna snažna politička volja, efikasno planiranje i najznačajnije koordinisanje politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim kapacitetima, resursima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i da Srbija zaista treba da ubrza rad na reformama. I naravno i ovde se spominju preporuke OEBS-a, ODIHR-a, uključujući i one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa.

Kao stvar prioriteta se traži, mislim da je to značajno i zaista se trudim u Odboru za evropske integracije da radimo na tome, a tu nam je neophodna pomoć medija, mislim da je ovo jedan od dobrih načina, proaktivna i objektivna komunikacija sa građanima, potrebno je da se konstantno predstave postignuća u saradnji sa EU, koja je zaista najveći ekonomski i politički partner Srbije.

Srbija je u ovom izveštaju pohvaljena za donošenje reformske agende koju je donela početkom oktobra prošle godine i naglašava se da je uslov za prebacivanje prve tranše sredstava iz plana rasta za Zapadni Balkan sprovođenje dugogodišnjih preporuka ODIHR i izbor novog Saveta REM-a. Svi znamo da je to u toku i da ćemo predloge imati na sledećoj sednici Narodne skupštine.

Naglašava se u izveštaju da su značajni napori uloženi u potpunu integraciju jedinstveno EU tržište i kada gledamo po poglavljima, npr. u Poglavlju 24 je naglašeno da Srbija doprinosi upravljanju migracijama, da ima konstruktivnu ulogu, efikasno sarađuje sa susedima i članicama EU. Kao što sam spomenula, naravno, konstantno pitanje neuvođenja sankcija Rusiji, ali sa druge strane, podvlači izveštaj i priznaje da Srbija šalje finansijsku i humanitarnu podršku Ukrajini.

Od Beograda se traži da nastavi sa intenziviranjem aktivnosti sprečavanja bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, a da podvučemo, bez obzira što može i drugačije da se čita, ja smatram da je veliki uspeh što nema nazadovanja. Znači, među ocenama nema nazadovanja u ovom izveštaju. Podsetila bih sve nas da upravo vezano za Poglavlje 31 je u prethodnom izveštaju bilo nazadovanja. Procenat tada, početkom oktobra, krajem septembra usklađenosti je bio oko 61, 62% i Srbija to drži i sada, a nekada smo bili na 45%. I konstantni problem da kada pričamo o Poglavlju 31, da izveštaj sa skrininga Srbija još uvek nije dobila, a trebala je da ga dobije odavno.

Uopšteno, kada pričamo o izveštaju Evropske komisije za prošlu godinu, generalna ocena da je Srbija umereno pripremljena, to je ocena za najviše 18 poglavlja, uz ograničeni napredak za 15 poglavlja. Najpozitivnije su ocenjeni ekonomski parametri. Srbija ima dobar nivo pripremljenosti, postigla je određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Odgovarajuća čvrsta monetarna i fiskalna politika je pomogla u obaranju inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka.

Najpozitivnije je ocenjeno Poglavlje 18, dobar napredak za statistiku i tu se spominje dobro sproveden popis poljoprivrede.

Kada pričamo o ocenama napretka, to je stepen implementacije EU pravnih tekovina spram preporuka. Kao što sam naglasila, dobro je što nema ocene nazadovanja ni za jedno poglavlje, ali se stoga mora naglasiti da ocenu „nema napretka“ u prethodnom izveštaju je dobilo devet poglavlja, a u izveštaju pre toga svega tri.

Dakle, dominira ta neka srednja ocena, ograničen napredak za 15 poglavlja i izvestan napredak je, što je malo jače, zabeležen u sedam poglavlja.

U odnosu na izveštaj iz prethodne 2023. godine, kada je samo jedno poglavlje dobilo ocenu „dobar napredak“, sada su to dva, spomenuta statistika i 27 – životna sredina. Drago mi je što sada na dnevnom redu imamo i konkretan Predlog zakona o zaštiti vazduha, vrlo sadržajan, veliki, o kome je takođe raspravljao Odbor za evropske integracije.

Ono što je najznačajnije sa, recimo, najpozitivnijim predlogom, odnosno konkretnim programima, da pokušam i da zaključim polako ovo izlaganje, nije jednostavno pričati o ovako velikom dokumentu, je šta dalje. Dakle, pozitivno ocenjeno, pored usvajanja Reformske agende, je da novi informacioni tehnološki alat koji povezuje nacionalni program, tzv. NPI za usvajanje pravnih tekovina EU sa vladinim godišnjim zakonodavnim programom će osigurati harmonizovanje, zakonodavno planiranje, koherentnost između dva programa i njihovih odgovarajućih troškova. Doduše, mi smo NPI planirali do kraja 2027. godine. Sad postoji plan, mi imamo i zaključak Vlade, do kraja 2026. godine. Dakle, to je to na čemu i Odbor za evropske integracije i nevladin sektor sa kojim, nadam se, nastavljamo saradnju treba da radi, da građani osete da mi sve ove reforme ne radimo zato što neko to očekuje od nas, već zbog njih samih.

Srbija ulaže značajne napore u postupnu integraciju, jedinstveno EU tržište. Srbija učestvuje u jako puno programa. Svi smo mi čuli za IPU i ljudi koji konkurišu znaju za nekoliko njih. Spomenula bih najznačajnije. Srbija učestvuje u „Horizontu Evropa“, kao pridružena zemlja sa 38,7 miliona evra u prethodnoj godini koja se odnosila na ovaj izveštaj. Srbija, takođe, učestvuje u „Eureka“ evropskoj saradnji u nauci i tehnologiji. Što se tiče inovacionih mera, Inovacioni fond, četiri naučno-tehnološka parka, 14 novih inkubatora nastavljaju da rade uz sve češće finansijske doprinose.

Sve u svemu, mislim da je značajno što imamo priliku na ovoj sednici, bez obzira što je zaista bogata i što imamo mnogo tačaka dnevnog reda, da između ostalog pričamo i na ovu temu, što bi trebalo svi mi malo da spustimo tenzije i da radimo na tome da zaista se otkoči ovaj zakočen proces evropskih integracija, da dođe do otvaranja Klastera 3, a minimum je da usvojimo ova tri medijska zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem se na pažnji.