Hvala vam poštovani narodni poslaniče.
Sada ponovo reč ima gospođa Snežana Paunović.
Izvolite.

Vrlo kratko, ali zahvaljujući kolegi Jovanovu, jer sam ja baveći se nacionalnim pitanjem zaboravila partijsko, a jeste važno. Tačno je.

Ključna vest pre nekoliko noći plasirana iz redova opozicije bila je da socijalisti traže ostavku Ivice Dačića. Niti se to dogodilo, niti ima bilo kakve veze sa istinom, ali je važno da pre svega članovima SPS, ali i koalicije okupljene oko SPS kažem da do toga niti je došlo, niti je o tome bilo ko razmišljao, sa jednom dozom duhovitosti koju Milenko Jovanov ima, daleko veću u odnosu na mene, rekao je – sačuvao se Dačić. Sačuvali smo Dačića i to mnogo puta, sačuvali partiju mnogo puta, sačuvaćemo je i ovog puta, koliko god oni slali spinove o tome da tražimo bilo čiju glavu, ali nam je najvažnije od svega što ćemo svi zajedno sačuvati Srbiju.

Dakle, poštovani članovi Socijalističke partije Srbije, unutar Socijalističke partije Srbije ne postoji nikakva inicijativa za smenu predsednika. Ivica Dačić uživa puno poverenje i puno poštovanje, a subota je dan u kom je pokazao da mu treba verovati, da iznad svega voli svoju Srbiju i da, u pravu je Milenko Jovanov, pobeda je to Srbije, u svakoj drugoj varijanti pendreci bi, sigurna sam, bili upotrebljeni. Zato što ljudi koji brane vlast ne biraju sredstva, a ljudi koji brane zemlju čuvaju najpre narod u njoj i to je suština ove priče.

Zato u onih predugih pola sata propustih da kažem tu najvažniju stvar, to najvažnije objašnjenje za članove SPS. Postoje zvanični organi, pred njima su sva otvorena pitanja, o svemu ćemo razgovarati, pa i o onome što se šuška u ovoj sali i mimo nje, nemoj da niko ima dilemu, ali je ipak najvažnije da imamo svest da je SPS državotvorna, da neće menjati svoj kurs i da neće partijski interes nikada staviti ispred nacionalnog. To je tako bilo kroz istoriju za proteklih 35 godina, to će tako biti i narednih 35 i u onom vremenu kada prođe i Ivica Dačić i Snežana Paunović i svi ovi ljudi koje danas gledate, a dođu neke nove generacije koje treba da nastave ideju i put.

Nisam najsrećnija što nas danas u ime SPS u sali sede samo 12. Zbog toga sam rekla da ćemo morati da razgovaramo među sobom. To su verovatno naše greške koje moramo da sagledamo i to ne samo zbog toga što treba da imamo jači uticaj, a treba, nego da malo i ja naučim da budem duhovita, pa da možda nekad malo dobijem i jači aplauz, bar od svojih partijskih drugova.

Pošto moram da vam kažem, ne zbog aplauza, zbog utiska, koliko god da sam pričala o svemu onome što treba da štiti Srbiju, ostavili ste utisak da sam pričala sama sa sobom i da ne pripadam svima nama koji sedimo u sali. Hajte da počnemo da merimo šta svako od nas pojedinačno radi, da se malo izmestimo iz tih dresova koje smo obukli, ako mislite da od ovog napada koji je trenutno na državu Srbiju sačuvamo istu. To nije moj apel zbog aplauza, to je moj apel zbog svesti o težini trenutka. Hvala vam.

Sada prelazimo na predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Slavica Radovanović.

Hvala, predsedavajući.

Samo bih iskoristila ovo vreme koje imam, pošto nisam završila svoje pitanje danas kada sam imala zbog kratkog vremena, a to je zbog ulice Save Kovačevića u Inđiji i kontejnera koji su tamo postavljeni sa jednom namerom, a koriste se za drugu nameru.

Ti kontejneri dostižu visinu od devet i po metara. Umesto da budu samo kao skladište, oni se koriste za odlaganje nekog materijala koji je ljudima jako nepoznat i ljudi se plaše šta se nalazi u tim kontejnerima. Ono što je najstrašnije, to je ta buka koja se stvara, a i neki mirisi koji se šire u toj ulici gde živi jako puno ljudi. To je prometna ulica, tu su odrasli ljudi, tu su i bolesni i stariji ljudi, a takav jedan objekat sa takvom namenom ni po kakvim propisima ne bi smeo da se nalazi u gradu, odnosno u jednom takvom naseljenom mestu.

Zato, ja zaista apelujem i na Ministarstvo za ekologiju i sve nadležne inspekcijske službe da odu u Inđiju, da odu u tu ulicu Save Kovačevića, da ispoštuju odluku koja je pre par meseci doneta od strane opštine Inđija i da se napokon ti kontejneri izmeste na mesto gde treba da budu, a ljudi koji žive u tom delu ulice i uopšte u tom delu grada da žive normalno, a ne da stalno žive pod pritiskom i pod bukom.

Zaista moram da se malo i osvrnem na sve ove događaje kojima smo mi svedoci, nažalost, ovih dana. Nije se subota desila zato što se to desilo pre tri, četiri, pet, deset nedelja. Subota se desila zato što su ljudi već 12 ili 13 godina potpuno nezadovoljni kako žive i potpuno su nezadovoljni sa vlašću i uopšte načinom na koji se ova zemlja, odnosno kako se vodi, kako institucije rade, odnosno ne rade po zakonu nego rade po političkim procenama.

Gde god da krenete danas, ja to pričam iz svog okruženja od ljudi sa kojima se ja družim, čak i članovi moje porodice, rodbine, gde god da krenete vi ne možete ništa da završite ako niste član SNS. Pa, ako hoćete, gospodo, da uknjižite stan, vi morate da se javite Saletu 500. Ako hoćete na svojoj imovini u Vrdniku da gradite nešto, vi morate da se čekirate iako ste dobili rešenje da možete na tom delu koje vama pripada da nešto napravite.

Ako hoćete da uknjižite stan, ako hoćete bilo koju legalizaciju da uradite, vi prolazite hod pod mukama, od čoveka do čoveka, koji vam u zavisnosti da li su ustali na levu ili desnu nogu pišu tarife koliko šta treba da radite. Da ne pričam koliko novca treba da date zato što ste sasvim legalno predali da dobijete strujomer i da vam se struja uvede na mesto gde želite da se odmarate. To su neviđene cifre. Ta korupcija koja se sprovodi po institucijama je toliko uzela maha da se ti ljudi više uopšte ne stide.

Zaista molim nadležne da kažu šta znači Sale 500, šta znači čekiranje, šta znači da za jednog čoveka je cifra 7500 evra da se uvede struja, a za nekog može i 2000, a za nekog može i 1700? Da li smo mi želeli takvu državu? Da li smo mi želeli da živimo u takvoj državi? Pitajte i vaše glasačko telo da li su zaista želeli da žive u nečemu takvom, da ne možete na jedan miran način, na jedan legalan način da završite i da dobijete ono što vam pripada?

Da ne govorim o ljudima koji ostaju bez posla zato što nisu pripadnici SNS, a tek da ne govorim o ljudima našim članovima koji nikada neće dobiti posao zato što su im roditelji opozicija ili se ne slažu sa SNS. Ovo više nije život koji vi nama ovde pričate i ovo blagostanje o kojem vi nama pričate i koje govorite. Dosta toga je u realnosti drugačije.

Ono što smo takođe svedoci zadnjih dana, to je da su napokon krenula neka hapšenja. Govorite da je država ustala organizovano protiv korupcije i to podržavam. Ali, znate li šta ne podržavam? Ne podržavam da hapsite ljude iz nekog vašeg pitaj Boga kog ešelona, trećeg, četvrtog, petog. Sa tim možda šaljete poruku da svako može biti uhapšen, ali šta je najstrašnije u svemu tome? To što ljude koje dovodite u policiju da daju izjave i da se izjasne na okolnosti i zašto su dovedeni, u istim tim prostorijama policijskih stanica zadržavaju se manje nego građani kada odu da predaju za ličnu kartu ili za pasoš. Mnogo duže se u policijskoj stanici ostaje kada aplicirate za dokumenta nego kada dođete da razgovarate i da date izjavu na neke okolnosti korupcije.

Neke ste i uhapsili, to samo vama znano određujete im pritvor, ali pitanje je šta će se desiti sa tim pritvorima, pa da ne prođemo kao i sa Miškovićem, pa da ova jadna i napaćena država mora da plati silne oštete zato što su neki ljudi uhapšeni, a posle toga je to bilo, ne zamerite mi na izrazu, ovo nije dom, ali moram da ga koristim - puj pike ne važi.

Država mora ozbiljno da krene u borbu protiv korupcije i ozbiljno mora da vrati institucijama svoju nadležnost. Ne smemo dozvoliti da nam u institucijama, posebno kada je policija, posebno kada je tužilaštvo u pitanju, rade ljudi koji su tu partijski postavljeni. Lično sam otišla iz Ministarstva unutrašnjih poslova onog momenta kada sam stekla prvi uslov za penziju upravo zato što ste politički postavljali ljude, što su ti ljudi donosili neka svoja pravila koja nemaju veze niti su u skladu sa policijom.

Ti ljudi se nisu udostojili da pročitaju i da se upoznaju sa Zakonom o policiji, sa podzakonskim aktima, sa uredbama, sa naredbama, nego su donosili neke svoje vrlo čudne sulude uredbe i naredbe, pa smo tako 2015. godine doživeli najveći sunovrat u policiji sa sistematizacijom koja je upravo rađena, maltene svako radno mesto je bilo samo što ne stoji ime i prezime čoveka koji treba da bude raspoređen na to radno mesto.

Nikada se u istoriji policije nije dogodilo da vam vanredno unapređeni major koji je lojalan SNS, ili ga je dovela SNS, postane načelnik i da rukovodi organizacionom jedinicom gde vam se nalaze tri, četiri iskusna pukovnika. Potpuno ste ubili volju i potpuno ste ubili moral ljudi da se bave poslovima, za ono za šta su polagali zakletvu kada su stupali u jednu takvu instituciju kao što je policija.

Vi ste doveli na jednu od organizacionih jedinica dečka koji je bio agent za prodaju vozila. Pa da li ste normalni? Pa da li to može u bilo kojoj zemlji da bude da neko vodi veoma ozbiljnu organizacionu jedinicu, koja štiti i vas i nas ovde u Skupštini, koja štiti ljude koji dolaze iz inostranstva? Ne možete na takva mesta stavljati potpuno neiskusne ljude, koji će narušavati ugled, ne samo MUP-a, nego svojim neznanjem, svojom željom za dokazivanjem, oni urušavaju i poverenje građana u iste te institucije. Ako krenete sada da radite neka istraživanja koliko građani veruju policiji ili tužilaštvu, videćete koliki je to pad.

Zato, gospodo, svi treba da poradimo na tome da se poverenje u te institucije vrati. Morate na ta radna mesta i svi moramo da se zalažemo da rešenje za sve naše probleme mora da bude struka, da se manemo političkih ideologija i političkih partija. Ovo je višepartijski sistem od 90-ih godina i niko nikome ne brani da bude politički angažovan i da bude sledbenik neke partije, ale ne može zato što voli partiju i zato što voli šefa partije da bude ministar za nešto što i ne zna. Pa to bi isto bilo kao kada bi sad mene stavili da vodim neko ministarstvo za zdravlje ili ekonomiju, ja se u to ne razumem i nikada ne bih to ni prihvatila. E, tako morate i vi da povedete računa da na takva mesta stavljate ljude.

Najveći deo svog života i detinjstva proživela sam u Lazarevcu i to je grad koji najviše volim. Ja sam rasla sa tim ljudima. Rasla sam sa tim gradom koji je bio sedište i energetska podrška cele Srbije. Taj grad je imao svoje proslave, mi smo se dičili tim gradom. Taj grad je imao i u zemlji, a i u inostranstvu svoje bratske gradove. Odlazili smo da im govorimo kako se eksploatiše ruda i na kakav način se eksploatiše i kako je to kvalitetno i dobro.

Međutim, dolaskom SNS, taj Lazarevac je počeo potpuno da se guši. Vi više ne možete dobiti radno mesto ako nemate taj „Pro TENT“, ili otkud znam, te neke ćerke firme, koje i te kako uslovljavaju ljude i ucenjuju ljude za produženje ugovora, da li će ostati. Plate ljudi koji dolaze preko tih firmi su mnogo manje nego plate ljudi kada rade u REIK-u. Zašto ste dali i zašto dozvoljavate da ljudi, pa i tom Lazarevcu, koji se ne slažu sa politikom SNS-a, ostaju bez posla? Zašto su Goran i Vesna ostali bez posla? Oni ne zaslužuju to samo zato što se ne slažu sa ideologijom SNS. Ja ne znam koliko od vas je imalo prilike da ode i da poseti tu Kolubaru. Žao mi je što ovde nije ministarka Đedovićka, da nas dve razgovaramo o tome šta znači REIK. Vi ne možete do tog jednog velikog bagera koji kopa ugalj doći tek tako da se prošetate ili da sednete u svoj auto. Voze vas gazovi, specijalna vozila. To su izuzetno teški uslovi za rad. Ako se REIK podigao i ako je REIK rekao dosta i ako su radnici Kolubare rekli dosta, to je trebalo da vam bude prvi signal da nešto treba da menjamo i da nešto treba da radimo. Da li znate kako ti ljudi odlaze na posao? Odlaze tako što jedni drugima kažu – srećno. To „srećno“ treba svima nama da zvuči u ušima, da svi treba da budemo srećni i da svi treba jedni druge da uvažavamo, a ne da napadamo jedni druge, samo zato što se ne slažemo sa politikom vladajuće stranke.

Imala sam priliku i da pogledam ovaj Pionirski ovde park. Super, slažem se da postoje studenti koji žele da uče. Ali u tom parku je bilo najmanje studenata koji su želeli da uče. Slika koja je obišla svet predstavlja jedno društveno, moralno, kulturološko, socijalno posrnuće našeg društva, kada ode i kada se vidi ko se nalazi

u tom parku. Tamo imate najmanje studenata koji žele da uče, čast onima koji su zaista došli srcem i dušom da uče. Tamo imate studente sa privatnih fakulteta, koji uopšte nisu u blokadi. Taj sloj i kategorija ljudi, ja uvažavam sve ljude, ne želim nijednog jedinog momenta da ih potcenjujem, ali kada odete tamo i kada vidite ljude, vama dođe da se sažalite, bude vam žao koja grupa ljudi je u tom Pionirskom parku. Neću da koristim sada popularan sleng, zato što mislim da je taj park izuzetno lepo mesto i mesto gde treba ceo svet da dođe da vidi, zato što se sa jedne strane nalazi Andrićev venac, zato što se nalazi dom gde je naš nobelovac živeo i stvarao najveća dela, a sa druge strane se nalazi ova Skupština, mesto u kome kucaju srca svih građana Srbije. Zato ne želim da govorim nijedno drugo ime, osim da kažem da je to Pionirski park, koji zaslužuje zaista potpuno drugačiju ulogu od one koju smo mi sada ovde videli i ovih dana.

Ne želim isto niti da krivim, niti da hvalim policiju. Policija je ovih dana radila onako kako im je naređeno. Znam da su se neki suprotstavili i znam da su neki rekli da ne treba da bije svoje građane. Žao mi je što se danas u Novom Sadu desilo da je policija tukla studente i da je policija zaista primenila represiju. Isto mi je tako žao, kada sam gledala slike od pre mesec dana, kada su policajci bili zasuti jajima i brašnom. Niti su policajci zaslužili da budu zasuti jajima i brašnom i da onakva slika ide, gde god je otišla, i da svi to gledamo, niti zaslužuju naši građani da bez ikakvog razloga, samo zato što žele mirno da demonstriraju, to im zaista dozvoljava i Povelja o ljudskim pravima, da građani mogu mirno da izražavaju svoj bunt i svoje nezadovoljstvo.

Digla se cela Srbija i to je veliki signal i znak da nešto ne valja. I umesto da sednemo i da razmislimo šta to ne valja i šta to nije dobro, mi ovde napadamo da će neko nekoga da ubije. Evo, ja apelujem sada na sve poslanike u Skupštini, apelujem na sve poslanike koji nisu tu, apelujem na rukovodstvo ove naše države, nemojte više da koristite taj izraz da neko nekoga hoće da ubije. Niko nikoga neće da ubije i nemojte da svaka dva ili tri meseca ili dve ili tri nedelje čujemo kako je neko životno ugrožen, kako će ga neko ubiti, kako su došle neke jedinice da ubiju, a najmanje vas molim i apelujem ponovo i na to, nemojte da koristite ničijeg člana porodice da kažete da je i on ugrožen ili da će on da bude ubijen. To nisu zaista demokratski principi na kojima mi moramo da gradimo našu državu.

I na kraju, kao neko ko se zalaže za ljudska i manjinska prava, za veći položaj žena, želim da izrazim jedno veliko svoje nezadovoljstvo, a to je – čitajući mreže i čitajući sve što se dešava ovih dana, ono što je mene porazilo, to je da najviše negativnih komentara i da najviše botova pišu žene. Pa da li je moguće da smo žene doveli do te faze da ne mogu da nađu svoje mesto pod suncem, da rade poslove za koje su školovane, nego moraju zarad nekih materijalnih benefita da botuju i da pričaju i da pišu ono što i ne žele? Tako da, molim sve žene botove, nemojte to radite, poštujte jedne druge, imajte svoje mišljenje, ali nemojte na način na koji vam je naređeno da vređate druge i da sebe stavljate u jedan položaj koji je jako ružan.

Nadam se danas da će Ivica Dačić na ovom odboru, na koji ću i ja otići, reći pravu istinu. Nije važno da li je bio top, nije važno koje je to sredstvo bilo, ja znam da je 2022. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova uvezlo nekoliko tih topova, zato što su želeli da ih legalizuju kroz Zakon o policiji. Nisu legalizovani. Da li su u žandarmeriji, da li su u BIA-i, reći će nam možda Ivica Dačić. Ali, hajde da kažemo šta se desilo. Nemojmo da spinujemo da se ništa nije desilo. Nešto se desilo i građani su i svi mi smo dužni da znamo šta se to desilo.

Zato smatram da svi zaslužujemo jednu istinu, da svi zaslužujemo jednu ravnopravnu, nenasilnu borbu za bolje sutra. A ko će pobediti, biće izbori, kad budu bili, svi ćemo izaći na izbore i svi ćemo imati jednaku priliku i šansu da nešto promenimo i da pokažemo kome će građani dati svoju volju. Zato mogu samo da kažem da Srbija nije u subotu prošla mirno samo zato što policija nije reagovala, ne, svi smo dobro reagovali, i studenti su reagovali, i prisutni građani, i policija, uspeli su čak sve one ljude koji su bili negde na nekim mestima možda sa zadatkom spremni da krenu, nisu krenuli, zahvaljujući svima. Ovo je bila jedna zajednička pobeda građana Srbije, na šta svi treba da budemo ponosni. Kao neko ko dolazi iz rudarskog grada, samo ponoviću tu reč, a to je – srećno u budućnosti svima nama.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov, ovlašćeni predlagač.

Imao sam želju da nešto sasvim drugo govorim, međutim želim da obavestim građane Srbije, evo i koleginicu koja je govorila o tome da je potreban mir i razumevanje i tako dalje da je jedna osoba upala u Pionirski park, ušla u šator Miloša Pavlovića da ga je udario laktom i da ga je prskao biber sprejom. I, to vam je rezultat kampanje – pumpaj.

Mržnju i zlo koje pumpaju Šolakovi mediji, „N1“, „Nova S“, „Danas“, nedeljnici, „Nedeljnik“, „Vreme“, NIN i ostali, vidimo na ulicama i vidimo od strane onih koji svakako nisu. Miloš Pavlović nikoga nije napao. Miloš Pavlović je dečko koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Miloš Pavlović nije sa privatnog fakulteta koji ne radi, nego sa državnog Medicinskog fakulteta, gde ima prosek 10. Miloš Pavlović je meta napada proteklih 40 i nešto dana, intenzivno, od kada se pojavio. Jel 40, više i ne znam 20, 30 dana od kada se pojavio na onom skupu u Jagodini. Dakle, ovo je posledica tog pumpanja i svega toga. Vi vidite u kom pravcu oni vode Srbiju, šta oni žele od zemlje. Oni žele sukob, oni žele građanski rat.

Pa, nisam ja govorio o građanskom ratu, nego Marinika Tepić kod Olje Bećković. I, niko joj nije rekao – jesi li ti normalna, koji građanski rat. Da li ti znaš šta je građanski rat? Jel možeš da pojmiš šta je građanski rat? Ne, nego se igraju time kao da je to dečija igra.

Vi vidite prosto u kom pravcu oni rade i kako se ponašaju, ali ja sam siguran da će ovaj nasilnik biti pronađen i priveden pravdi kao što su juče oni u Obrenovcu. Pa, nisu ti ljudi iz Obrenovca, iz lokalne samouprave nikoga tukli na ulici, nego su njihovi napadali i maltretirali. Ovo je sramota šta Šolakovi mediji rade. Ovo je sramota u čemu opozicija učestvuje. Ovo je sramota što rade plenumi, rektor, dekani i neki profesori univerziteta. Ovo je sramota, dame i gospodo šta radite od ove zemlje.

Napad na Miloša Pavlovića ste organizovali vi, svi zajedno, plenumi, rektor, opozicija i Šolakovi mediji. Vi proizvodite situaciju u zemlji i stanje u zemlji i atmosferu u zemlji u kojoj je normalno ući u šator detetu i napasti ga biber sprejom i udarati ga u glavu. Vi pravite takvu atmosferu i odgovaraćete kad, tad za tu atmosferu, kad, tad, ćete odgovarati za tu atmosferu, kad tad ćete odgovarati za to. Zbog toga su odložene obe sednice Odbora skupštinskih za sat vremena i ove za kontrolu službi i ove za odbranu i bezbednost. I sada treba da nešto odgovaram i nešto da pričam na te lepe priče, kao eto ajde da svi pevamo, ne znam "Give Peace a Chance".

Hoću da kažem da nije sporno i da smo mi svesni toga da je ogroman broj ljudi bio u Beogradu toga dana i da postoji određeno nezadovoljstvo i da je taj broj ljudi koji je bio toga dana u Beogradu devet puta manji od broja glasova koje je opozicija dobila na izborima i da je to nezadovoljstvo, znači devet puta veće od onoga što ste videli na ulici. Nije u tome stvar, normalno je da postoji nezadovoljstvo. Neko će biti nezadovoljan zato što imam plavu košulju danas, a ne belu. Problem je u tome što se ovde traži sve suprotno od ovoga čime ste vi zaključili izlaganje. Ne izbori i izborna pobeda, nego obojena revolucija i promena vlasti na ulici. Pa, nismo mi govorili o tome da je 15. dan D, da će da se sudi, da će da se veša, da će da bude ovoga, da će da bude onoga. To su govorili predstavnici opozicionih stranaka, predstavnici plenuma, ovih njihovih terorističkih grupa itd.

Sad se ograđuju od Mile Pajić, molim vas, ograđivanje od Mile Pajić? Pa, ko je pokrenuo blokade univerziteta? Pa, Mila Pajić. Pa, ko je prvi napao rektora? Pa, Mila Pajić sa tom svojom organizovanom bandom.

E, sada kada smo videli šta Mila Pajić planira, e, mi se ograđujemo od Mile Pajić. Skidamo prsluke, to nema veze sa nama. Ma, nemoj. Pa, vi se stvarno ponašate kao deca, a hoćete da ste odrasli. Pa, ne može to tako, kada nešto pokreneš, moraš da odgovaraš za to što si pokrenuo i ne može Mila Pajić da valja kada pokreće pobune i proteste, a onda Mila Pajić ne valja kada se objavi javnosti ono što Mila Pajić inače priča, jer nije Mila Pajić to prvi put govorila, govorila je to ko zna koliko puta.

Vi sada vidite, evo i na ovom primeru, upada u Pionirski park, da jednostavno psihopate i ludaci bivaju motivisani od strane Šolakovih medija, od strane opozicionih političara, od strane plenuma i društvenih mreža koje oni vode, da ovo rade. Neću nikome, što kaže, predsednik, da se dodvoravam, ne pada mi na pamet da tražim izuzetke, znate, nisu svi, ne možemo generalizovati. Pa, to se podrazumeva, ali kolovođe učestvuju u ovome i vrlo svesno znaju šta rade. Učestvuju u stvaranju atmosfere koja nije normalna. Vi ste bre ljudi, organizovali skup, plenumi, rektori, dekani i svi ostali, organizovali skup na kome je razvijana zastava UČK, dva dana pred 17. mart. Pa, ko će za to da odgovara. Da li je to opet skidanje prsluka, nemamo mi veze sa tim.

Što se korupcije tiče, apsolutno nemam ništa protiv, ovo sve što ste rekli, to po mom mišljenju je dovoljno da tužilac pokrene istragu. Neka pokrene protiv svakoga bre, niti koga štitimo niti nam pada na pamet da ikoga štitimo. Kao neko ko je radio u policiji vi znate da policija, kao i tužilaštvo funkcioniše na osnovu dokaza, materijalnih dokaza i činjenica, a ne na osnovu priča rekla-kazala. E, ja sam čuo za ovo ili ono, pa, oni sada to što traže, to je odgovornost za zvučni top, kako sam rekao, nevidljivi, leteći zvučni top koji pušta zvuk pod određenim uglom sa odloženim dejstvom od 36 sati.

Dakle, oni traže da neko odgovara za nešto za šta ne postoji činjenica, ne postoji fotografija, ne postoji dokaz, ne postoji ništa. E, ajde da se odgovara. Za šta? Zato što smo mi tako rekli.

Urušili smo institucije. Pa, ja ne znam šta smo uradili da sačuvamo ovu instituciju u kojoj sedimo. Šta smo sve podneli da bismo sačuvali instituciju u kojoj sedimo. Tu se sada ne obraćam vama, bar ne u ovom sazivu. Ne prihvatam tu priču, za mene je ta priča, taj narativ, kako vole da kažu, znate vlast ima 150 poslanika, kod vas je najveća odgovornost. Pa, koja je moja odgovornost što me neko gađa dimnim bombama. Šta je moja odgovornost? Što sam bio tu tog dana? Što nisam izašao napolje? Pa, neću da izađem napolje i nećete me izbaciti nikada napolje. Kada narod kaže da izađem napolje, ja ću da izađem napolje, a ne kada kaže Miloš Jovanović, Marinika, Ponoš i ekipa zato što su doneli, ne znam, dimne bombe, suzavce, topovske udare, šok bombe, jaja i ne znam ni ja šta. Znao sam ja i ranije da su jajare, nije trebalo da nam to pokazuju na delu.

Znači, ne postoji stvar koju nismo uradili i onda, znate obe strane i te varijante. Mislim, da budemo načisto, niste vi govorili o tome, neki iz naše koalicije su govorili o tome, da li ste bili u sali taj dan ili niste. Da se smiri, da se ne znam ni ja šta. Pa, ja ne znam šta više da radim, jedino da legnem ovako, pa da nas oni gaze, eto to još nismo prošli i kao što rekoh, da nas pobiju. Ne znam stvarno više šta, sedimo u klupama, oni nas gađaju. I, onda kažu, poslanici su ne znam šta, pa nisu se poslanici nego su nas.

Mi smo bili objekat, a ne subjekat u toj aktivnosti.

Umesto što pričamo o drugim institucijama i kako da ih čuvamo, hajde da sačuvamo ovu instituciju.

Hvala vama na opozicionoj diskusiji koja je bila pristojna, koja je iznela svoje viđenje, kroz koju je izneto vaše viđenje, viđenje vaše organizacije. Rekli ste šta zamerate. Niko vam dobacivao nije. Kamo sreće da tako diskutujemo.

Ja bih voleo više takvih diskusija, jer bi onda naši argumenti došli do izražaja gde bismo vama objašnjavali ekonomiju, sport, privredu, ovo, ono, sve grane života u ovom društvu, poljoprivredu, kako su menjale i koliko su stvari promenjene na bolje. Mi ne dolazimo u priliku da o tome govorimo zato što onaj trubi u vuvuzelu, onaj svira u pištaljku, onaj baca dimnu bombu, itd.

Mi smo u najvećem minusu zbog takvog ponašanja opozicije, a ne opozicija. Njih baš briga. Oni su otpisani, pa su otpisani. Na njih više niko ne računa. Ni oni sami na sebe više ne računaju. Oni nemaju šta da izgube. Oni imaju ovaj mandat i ćao.

Mi smo uskraćeni za to da govorimo argumentovano o tome šta sve radimo u ovoj zemlji i koliko stvari popravljamo. Da li su ljudi zadovoljni? Da, ima ljudi koji nisu zadovoljni. Iz mora razloga nisu zadovoljni.

A da pričamo o tome kako je članska karta ovo ili ono, pa to možemo da se vraćamo nazad do 1945. godine pošto moj deda nije mogao da se zaposli nigde, nije bio član partije, nego bio sin kulaka, pa je zbog toga trpeo ne znam ni ja šta i šta sada s tim, da sada mrzim sve žive sebe zbog toga što se to dešavalo?

S druge strane, ništa tu nije novo. Reagovanje policije, da li će policija da radi svoj posao ili ne, ja vas samo molim da kao neko ko ima iskustvo sa tim budete oprezni. Ta policija ne štiti vlast, nego štiti institucije i štiti državu i sutra kada mi budemo bili u opoziciji ponašaće se isto prema nama.

Da vas ne vraćam nazad na skup koji je organizovala opozicija, pa je stradao Ranko Panić. To je neka policija bila koja je mislila da na taj način treba da štiti poredak.

Neka ljudi rade svoj posao, da ne tražimo stalno nešto, eto, u pravu su i studenti, a u pravu je i policija. Pa, ne mogu da budu u pravu i jedni i drugi, jer ako je policija reagovala, znači da je imala razloga da reaguje.

Ja se divim tim ljudima i kapa dole do poda. Ja ne znam koja je bila, da li je bila samo novosadska jedinica ili je bilo i drugih jedinica žandarmerije u Novom Sadu onaj dan. Ono izdržati? Ja se tim ljudima divim. Ja se tim ljudima iskreno divim. Da ne dođeš u situaciju da reaguješ, a zna da kada bi ga pomilovao po glavi da bi se ovaj strovalio, jer smo videli kako izgledaju svi ti revolucionari. Pa, to bilo oslobođeno fizičkog, ali kada su u grupi, kada su u čoporu, onda su mnogo jaki.

Vama mogu da kažem samo veliko hvala na tome što ste opozicija kakva treba da bude. Da li se ja slažem sa onim što ste govorili, kao što vidite, većim delom ne, kao što se ni vi verovatno ne slažete sa onim što govorim ja ili većim delom ne, ali moramo da razgovaramo i da argumentovano otvaramo temu, a ne zato što se meni sada ne sviđa to što ste vi govorili, da ja sada uzmem pištaljku ili ne znam ni ja šta, dođem tu do vas, kao što je bila situacija dok je govorio Dušan Bajatović na sednici i da dođem ovde sa još pet poslanika i pištim vam u glavu ili u uši. Jedan iza vas, jedan ispred vas, jedan sa strane i kažemo – to je naše pravo, mi protestujemo zbog toga što je ne znam ni ja šta.

Znači da razgovaramo ozbiljno, da razgovaramo odgovorno, da svako iznese svoj stav, a narod posle neka bira na izborima čije stavove želi da podrži, ali da bismo došli do toga mi moramo da razgovaramo u ovakvoj atmosferi, a opet nismo mi ti koji takvu atmosferu prave, jer nas su optužili da smo krivi za onaj dan u Skupštini zato što nismo napustili salu. Znači, nije kriv Miloš Jovanović koji je ovde… Evo, imate i dalje fleku ovde od toga kako je bio zapaljen tepih.

Evo, opet vam se obraćam kao nekome ko je radio u sistemu bezbednosti. Vi vidite kako izgleda ova sala? Ovo je sve drva koje je sušeno, presušeno, lakirano i ne znam ni ja šta. To su etisoni. To je planulo, da zapale i Skupštinu i poslanike. Da li je to bila ideja? Do toga je moglo da dođe.

Dakle, nazovimo stvari onakvim kave jesu. Nemam nikakav problem. Kada me argumentovano ubedite u nešto da smo mi pogrešili ili ovo ili ono, nemam nikakav problem da kažem da, to je bila naša greška, mogu da se izvinim ili da kažem – evo, neka reaguju državni organi, a mi smo pokazali delom da nemamo nikakve…

Vi kažete da niste zadovoljni, to je boranija i ne znam ni ja, hapse se ovi, hapse se oni. Pa, kako sada boranija, kada ste o Mići Grčiću pričali kao da mu je Bog ujak u prethodnom mandatu. Non-stop je bila tema on, a sada je boranija.

Dakle, da li će i gde će da se završi, videćemo. Ja se samo nadam da, vidim da će u tom pravcu ići, ako ta istraga i ako ta korupcija, jer neće biti da korupcija postoji od 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, a do pre toga bili sve pošteni milioneri, od Nikezića i Đilasa, pa na dalje, nego kada ta borba protiv korupcije dođe i do nekih ljudi u opoziciji, da ćete biti jednako tako zainteresovani da se istraži sve, a ne da je to politički progon i eto jadna opozicija je valjda oslobođena odgovornosti za bilo šta, pa i za korupciju.

U svakom slučaju, sednice Odbora su odložene zato što se desio napad na studenta Miloša Pavlovića i to je još jedna posledica delovanja Šolakovih medija, delovanja plenuma, delovanja rektora, delovanja dekana, delovanja nekih profesora fakulteta, delovanja nekih nastavnika u nastavi, delovanja društvenih mreža i klime i atmosfere koju su oni napravili u društvu, a videće da je država država i da će ovaj bestidni nasilnik odgovarati, kao i svi drugi koji primenjuju nasilje.

Hvala.
U sistemu imam prijavljenu narodnu poslanicu Slavicu Radovanović.
Po kom osnovu?
(Slavica Radovanović: Replika.)
Nije vas direktno spomenuo, ali u redu.
Izvolite.

Ja zaista moram da podržim jedan konstruktivni dijalog, debatu, kako god hoćete da kažete, i mislim da su ovo načini na koji Skupština treba da funkcioniše.

Više puta je gledano u mene i spočitavane su neke stvari i zaista ne prihvatam nikakav vid nasilja, tako da bih volela da gospodin Jovanov, izvinite što vam se obraćam, a to je zabranjeno Poslovnikom, gledali ste u mene kada ste govorili ovde o nekim bakljama i svemu tome. Ako vratite snimak, vi slobodno recite da li sam ja bacala, gde sam ja bila i kako se ponašala.

Jedino što mi je žao u tom momentu Skupštinu je trebalo prekinuti. Nije trebalo dozvoliti da se onakav skandal ovde odvija i da mi uništavamo ovaj dom toliko godina star. Pa, Nemci ga nisu uništili, zašto da ga uništimo mi? Mislim da Skupština nije mesto gde treba da se odvijaju takvi napadi. Nikada neću biti za nasilje.

Ne mogu sada da se vraćam na sve neke teme koje su maltene… Možda sam i pogrešno mislila da su meni imputirane vezano za mnoge stvari koje je gospodin rekao. Žao mi je za bilo kog studenta koji je napadnut. Ne znam razloge zašto je napadnut Miloš Pavlović, ali mislim da sve ono što sam ja iznela ima svojih dokaza i kada su bili izbori ja sam zaista na Ceraku u svom delu pronašla jedan štab i tužilaštvo se uključilo. Uključila se i policija. Našli smo glasačke listiće. Našli smo ljude koji su držali spiskove. Od svega toga nema ništa i to je ono o čemu ja govorim, da institucije ne rade svoj posao zato što negde nešto dođe do suda ili tužilaštva ali tu mu se gubi svaki trag.

Kada govorimo o napadima, da se vratimo samo nekoliko meseci ranije. Ko je napao studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti? Napao vas je vaš koordinator, Aleksandar Jokić. On je slobodan, kreće se i prvi je ispred Skupštine napadao studente i koordinisao neke grupe.

Ružno je da mi dobacujete zato što ovo ne pričam napamet, neki poslanici znaju zašto to govorim i zašto to znam.

(Predsedavajući: Vreme je isteklo, koleginice.)

Hvala vam na minutaži, hajmo svi da radimo, ali svi koji napadaju bilo kog studenta, bilo kog poslanika ili građanina, treba da snosi istu vrstu odgovornosti.

Replika, Milenko Jovanov.

Nije Aca Jokić to radio, ali džabe, ne vredi. Napravi se fama, napravi se priča i hajmo svi u glas.

Prvo, meni je drago da vi podržavate ovakav vid komunikacije. Ali, ja vam sad kažem krajnje dobronamerno, videćete na svojoj koži posledice toga, ne od nas, videćete sami kroz šta ćete da prođete zbog toga što razgovarate i zbog toga što civilizovano pričate.

(Slavica Radovanović: Da se bojim, ne bih sedela sama ovde.)

Ne kažem da treba, pošto koleginica kaže da se boji ne bi sedela sama tu, ne kažem ja da vi treba da se bojite, nema ni razloga da se bojite, to su uglavnom kukavice. Problem je u tome što ćete imati prilike da se uverite kakvo društvo se stvara i šta znači pumpanje. O tome vam govorim.

Ja vas ponovo molim da ne ulazimo u to - moramo svi. Ne moramo svi, mora konkretno.

Ostao sam dužan da odgovorim, ako ste u bilo kom kontekstu razumeli da sam se vama obraćao, ne, nisam primetio, niti ste učestvovali u onom nasilju koje je bilo. Ja sam vrlo konkretno govorio o Milošu Jovanoviću, Voji Mihajlović i njihovoj grupaciji, o Đilasovoj grupaciji, o Zelenovićevoj, čak ni ova Aleksićeva, Bora Novaković je čak bio nešto krajnje neprirodno miran tih dana. Ćuta nije ušao u salu, Milivojević nije bio tu. Dakle, ti ljudi nisu učestvovali, ovi ostali pobrojani jesu. Prosto ne mogu da prihvatim to - hajmo svi.

Evo, kako sad nema nikakvih problema? Jel vi govorite nešto što se meni sviđa kad napadate Acu Jokića? Ne sviđa mi se, ali vaše je pravo da kažete a moje pravo je da kažem da to nije tačno. Na kraju krajeva, taj Aca Jokić je, pošto su to stavili kao zahtev, podneo ostavku, čovek se sklonio. A onda su rekli u svojoj oceni - e, to što je on sad podneo ostavku, to nije dovoljno, on je trebao da bude smenjen. Znači, nije više bitan rezultat, nego je sad bitno kako ćemo do toga doći. Kažu - ne može Vučić kao predsednik države da im da aboliciju, nego mora tužilac da odustane od gonjenja. Vi ćete tužiocu da kažete kako će da postupa i to zovete borbom za pravnu državu? Alal vam vera! Plenumi, svaka vam čast kako ste to smislili, samo to tako ne može da funkcioniše.

Što se tiče svega ostalog, o tome možemo da pričamo kada bude bila tema izborna kampanja i sve ostalo. Ja stvarno nemam problem da pričam o tome iz prostog razloga što mi ni tu nemamo šta da krijemo, nego je problem što se pravi fama od nekih stvari koje mi radimo, koje su radili i pre nas, doduše bezuspešno. Ja sam govorio o tome da je prvi put kampanja "od vrata do vrata", pravljenje liste sigurnih glasova itd. rađena u Srbiji još 1996. godine. E, sad, to što mi to radimo uspešnije od svih drugih, što neki misle da je dovoljno da sednu na Tviter, napišu nešto, dobiju 200 hiljada ljudi koji su videli šta je napisao.

Vi imate političare, dokazano, poput Borka Stefanovića, koga više ljudi prati na Tviteru nego što je dobio glasova na izborima kada je izašao imenom i prezimenom, njega na Tviteru prati nekoliko desetina hiljada ljudi, trebalo je da skupi 10 hiljada potpisa da izađe na izbore a dobio je manje od toga glasova. To ne znači ništa. Ali, oni misle da je Tviter sve. Nije.

Vama takođe niko ne brani, evo, sad ću vam reći što možda ne bi ni trebalo da vam kažem, jer to je tehnika rada u kampanji, ko vama brani da vi napravite svoju listu sigurnih kapilarnih glasova, da kažete - ovo je moja komšinica, ovo mi je prijateljica, ovo mi je kum, ovo mi je kuma, ovo mi je sestra, ovo mi je brat, ovo mi je rođak, pa onda dalje, on ima ćerku, ovaj ima sina, ovaj ima dvoje dece, ovaj troje, napravite celu jednu bazu, napravite svoj spisak i na dan izbora iz izvedete da glasaju. Ko vam brani to da radite? Niko.

Vi branite nama to da radimo. Kažete da imamo "kol centar". A kako ćemo da zovemo ljude da izađu na izboru, da ih podsetimo da se taj dan glasa? Vuvuzelom? Normalno je da imamo "kol centar". Zašto niste rekli da hoćete da dođete da vidite, da vam pokažemo kako to funkcioniše. Napravite vi svoj. Ali, džaba vama "kol centar", kad kažem "vama" ne mislim na vas lično nego govorim o opoziciji generalno, džaba opoziciji "kol centar" kada nemaju koga da zovu. Oni ljudi ne znaju ko glasa za njih po imenu i prezimenu. Znači, jedino što na dan izbora treba, pošto je nama dan izbora dan "D", kako ga neki nazivaju, to je dan kada mi moramo da realizujemo sve ono što smo radili u kampanji u prethodnim mesecima, jeste da te ljude izvedemo da oni ubace listić u glasačku kutiju. Samo to se računa. A to što tebe neko podržava na Fejsbuku, Tviteru i lupa te po ramenu, džabe je ako on nije glasao tog dana.

Da vam sad ne objašnjavam četiri faze kampanje i da vam pričam o tome. Prva faza kampanje - identifikacija birača, pa komunikacija, pa motivacija i izvođenje na izbore. To su četiri faze kampanje. Ta poslednja faza treba da bude kruna svega onoga što ste radili pre toga. Ali, morate da identifikujete ko su ti ljudi sa kojima komunicirate. Ali, oni to ne znaju.

Evo, ja ću da platim 10 autobusa opoziciji iz Kikinde da idu gde god hoće, ja ću da im platim, ali oni da ih napune. Džabe, brate mili, kad nema nikog. Šta im vredi autobus kad ne mogu da ga napune? Ne mogu kombi, a ne autobus.

Kažem vam, ozbiljna i argumentovana rasprava je u redu. Ja razumem da vi kao opoziciona poslanica nećete iz opozicione kolegijalnosti da kažete nešto o vašim kolegama koji su pravili ovde rusvaj, ali nismo pravili i nećemo morati da se smirujemo u narednom periodu, a šta će oni da rade, videćemo. Najavljuju radikalizaciju, šta god to značilo.

U svakom slučaju, još jednom kažem, ničim nije izazvan napad na Miloša Pavlovića, studenta koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu, osim brutalnom kampanjom koja se protiv njega i svih onih koji se nalaze, sve te dece koja se nalaze u Pionirskom parku vodi nedeljama od strane N1, Nova S, ostalih Šolakovih medija, „Nedeljnika“, plenuma, rektora, dekana, profesora univerziteta nekih i svih onih koji na društvenim mrežama vode tu kampanju. I to je jasno kao dan svakome ko želi da mu bude jasno. Onaj ko neće, tu pomoći nema.