Replika, naravno prvo pošto je tražio odgovor na pitanje. Nema nikakve veze sa SNS i nisu nikakva Vučićeva opozicija ne znam.

Što se tiče ovog svega ostalog, to je kada pokušavate da se dodvorite svima i pokušavate da vodite politiku „dobro jutro čaršijo“ na sve četiri strane. Nemoj slučajno da kažem nešto jer bi možda neko nešto da zameri na društvenim mrežama, nemoj slučajno da nešto kažem pa će da izvuku, pa će neko da mi kaže nešto, napisaće mi neki komentar, a kako ja da živim sa tim kad sam navikao da živim na lovorikama zahvaljujući „Hepi“ televiziji.

Ko doliva ulje na vatru? Ko doliva benzin na vatru? Koja vlast doliva benzin na vatru? Povlačimo se četiri meseca. Četiri meseca vagamo ne reč, nego slovo koje ćemo da izgovorimo. Četiri meseca policija stoji mirno. Ta policija koju je na početku govora napao zato što se usudila da proveri da li unosi u sali nešto što je možda bilo u sali pre nedelju dana.

Čekaj, prošle nedelje kad je bio haos svi su postavljali pitanje – pa, ako je to policija dozvolila, pa kako je to uneto? Sad policija radi svoj posao, ne dozvoljava da se unosi, a što me diraju? Šta hoćete, bre, vi, ljudi? Šta hoćete vi na kraju? Ni sami valjda ne znaju šta hoće.

Dakle, kako smo mi to dolivali benzin na vatru? Nego ćemo da odlijemo, ugasićemo vatru tako što ćemo da kažemo – ajde da se sklonimo ponovo?

Evo jedne informacije za koju možda zna, možda ne zna, pošto se hvali kako ima razne kontakte i razne informacije. Celu noć su plenumi većali da li da imaju skup na Novom Beogradu pred Palatom Federacije i izvećali da idu tamo, negde posle ponoći, a onda jutros se pojavljuju plenumi i kažu – ne dolazi u obzir. Drugi plenumi – ne dolazi u obzir, idemo pred Skupštinu. Šta sad? Jel ima osude? Nema.

Muka mi je da mi neko drži lekcije o nekakvoj, sa neke ne znam ni ja kakve visine, a da pritom se ni jednom nije odvažio da osudi nasilje, golo nasilje, nasilje nad policijom, nasilje nad državom, nasilje nad prolaznicima, nasilje nad radnicima, nasilje nad svima koji žele da žive normalno u ovoj zemlji, nasilje nad ovom decom, jer ova deca nikome nisu pretila.

Ova deca nisu odlazila pred fakultete na kojima spavaju blokaderi da im trube i bude celu noć, nego su njima dolazili da im trube i da ih bude celu noć, da im bacaju topovske udare.

Jel to neko osudio? Nije. Nego, opet ono najlicemernije, najodvratnije, najogavnije – molimo obe strane da se prizovu pameti jer obe strane moraju, vlast mora. Šta vlast još može da uradi? Jedino još da legnemo da nas gaze.

Jedino još da legnemo da nas gaze. E, pa to je malo mnogo.

Hvala.

Nije vas spomenuo.
Narodni poslaniče, javili ste se za repliku?
Ali, nije vas pomenuo.
(Dragan Stanojević: Obraćao mi se direktno.)
Izvinite, ali zaista nema osnova za repliku, uz svu fleksibilnost, uz svu tolerantnost. Mislim, po Poslovniku nema. Onda bih napravila presedan gde ne bi bilo kraja.
Dobro.
Gospodine Veselinoviću, vi po grupi ili? U redu.
Ajte onda pre toga samo neke stvari da završimo.
Dakle, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada bih samo prešla na potvrđivanje mandata narodnog poslanika i polaganje zakletve.
Dakle, pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto kako bismo omogućili njeno učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje RIK o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popunjenog upražnjenog poslaničkog mesta.
Uručen vam je, takođe, Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu Rešenja RIK i Izveštaja i predloga Odbora, shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Miljani Milojević.
Čestitam vam na izboru i molim da se pripremite za polaganja zakletve.
Molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam čestitam u svoje ime i ime Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednici Narodne Skupštine.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja bih na početku svog obraćanja iskoristio priliku da čestitam stalnoj Delegaciji Narodne Skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE, koja je na sednici političkog Komiteta održanoj u Parizu početkom ovog meseca, uspešnom diplomatskom akcijom uspela da skine sa dnevnog reda pitanja prijema tzv. Kosova u Savet Evrope.

Smatramo da je to velika pobeda naše parlamentarne diplomatije i dokaz da se vredi zajednički boriti na svim diplomatskim frontovima za interese svoje zemlje.

Izvinjavam se što sam ovo ponovo spomenuo, ali smatram da usled svih dešavanja nije dovoljno odjeknulo u javnosti i mislim da nismo dovoljno poklonili pažnju i zato želim da još jednom iskoristim priliku da čestitam koleginicama i kolegama koji su učestvovali u ovome.

Na dnevnom redu ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa jeste set međunarodnih sporazuma, uglavnom bilateralnih iz više oblasti, kao i set ugovora, kojima se obezbeđuju zajmovi za nastavak investicionih ulaganja u energetiku, vodoprivredu i privredni razvoj Srbije. Na početku ove sednice razmatrali smo i set veoma značajnih zakona, a pred nama je sada set međunarodnih sporazuma i ugovora koje treba usvojiti, odnosno ratifikovati.

Podsetio bih da smo na početku ove sednice kao o jednoj od najznačajnijih tačaka govorili i o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje su rezultata postignutih dogovora ministarstva, Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, a kojim je ispunjen četvrti studentski zahtev.

Takođe ne manje važno za učenike završnih razreda osnovne i srednje škole, jeste da su usvojenim izmenama Zakona o osnovnoj i srednjoj školi pomereni rokovi za sprovođenje programa državne mature, koja se sa ove školske godine, pomera na školsku 2028. i 2029. godinu.

Kada je u pitanju ovaj drugi pretres, hteo bih da istaknem značaj nekoliko sporazuma, odnosno zajmova kojima se tretira sektor energetike i energetske efikasnosti.

Dana, 5. marta je bio Svetski dan energetske efikasnosti koji nas podseća da moramo energetske izvore da koristimo efikasno i da smanjimo potrošnju energenata fosilnog porekla, ali i da se prema obnovljivim izvorima odnosimo odgovorno zbog sveukupne energetske budućnosti.

Naša zemlja se takođe pridružila rešavanju ovog problema i donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, koji je donet još 2021. godine. U tom smislu nastojimo da pronađemo najefikasnije rešenje za podizanje energetskog sektora i racionalno korišćenje naših instalisanih kapaciteta.

Tako je i danas na ratifikaciji, pored ostalih, i Sporazum Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se sprovoditi projekat modernizacije postojećih hidroelektrana i puštanje u rad novih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.

Konkretno, projekat obuhvata rehabilitaciju energetskih jedinica u tri hidroelektrane – HE „Bistricu“, HE „Potpeć“ i HE „Đerdap 2“, izgradnju nove jedinice u HE „Potpeć“, kao i nekoliko novih objekata za obnovljive izvore energije, pre svega solarne elektrane, kao i rehabilitaciju Vlasinske hidroelektrane, kao i unapređenje upravljanja vodno-energetskim resursima reka Lim i Uvac.

Za energetsku stabilnost Srbije, koja je značajan deo ukupne stabilnosti i bezbednosti zemlje, veoma je važna ubrzana energetska tradicija, odnosno povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije kao što su solarna i hidroenergija i zelena energija nastala reciklažom otpada.

U tom smislu važni su energetski sporazumi kojima se jača naš energetski sektor, tako da kao još jednu šansu za brži energetski razvoj Srbije vidimo i Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike u Republici Srbiji.

S obzirom da je Republika Srbija pripremila strateška energetska dokumenta i da želi da ubrza integraciju u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije, veće kapacitete i time poveća energetsku efikasnost u cilju dekarbonizacije energetskog sistema i jačanje energetske stabilnosti, značajno će za nas biti iskustva SAD. Verujemo da će razmena o znanju ojačati saradnju dve zemlje u sektoru energetike.

Takođe, jedan od važnih projekata u budućnosti bi trebalo da bude i „Đerdap 3“. Ministarka je juče govorila i o reverzibilnoj HE „Bistrici“. Mislimo da je i ona veoma značajna i važna, sa četiri agregata od 180 megavata, od kojih bi dva imala u potpunosti mogućnost fleksibilnog rada i veoma bi bila važna za ukupni naš elektroenergetski sistem, za njegovu stabilnost. Štitila bi ga kako od nekih nepredviđenih ispada, ali bila bi dobra i za ukupno balansiranje našim eleketroenergetskim sistemom.

Osim energenata, za budućnost svakog društva u narednom periodu biće strateški važno i pitanje pijaće vode. Srbiji je potrebno još odgovornije upravljanje vodnim resursima i prečišćavanje vode i još veći kapaciteti objekata vodosnabdevanja, jer imamo kritične gradove u kojima u letnjem periodu zna da ne bude dovoljno pijaće vode.

Upravo u kontekstu unapređenja sistema upravljanja pijaćom vodom u našoj zemlji vidim jedan od sporazuma sa današnjeg dnevnog reda, a to je Sporazum o zajmu Vlade Republike Srbije sa Nemačkom Razvojnom bankom za program efikasnog vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda za ekološki i održive gradove, tzv. zeleni gradovi.

Ovaj zajam namenjen je lokalnim samoupravama, odnosno opštinama srednje veličine sa najrazvijenijim problemima vodosnabdevanja, a pre svega prečišćavanja otpadnih voda.

Inače, ovaj program je definisan u skladu sa ciljevima i prioritetima Nacionalne strategije upravljanja vodama do 2034. godine, koji su usmereni na unapređenje sektora upravljanja komunalnim otpadnim vodama, ciljevima i prioritetima koje je Vlada Republike Srbije definisala u okviru pregovora o pristupanju EU, a u vezi sa Poglavljem 27, koje se tiče životne sredine.

Izbor lokalnih samouprava vršilo bi Ministarstvo finansija preko koga će se programi realizovati, a takođe će se vršiti konsultacije sa davaocem zajma kako bi se na što efikasniji način rešavao problem.

Za međunarodnu saradnju i jačanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa brojnim državama važni su bilateralni sporazumi iz različitih oblasti društvenog života od obostranog interesa.

Iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo posetom predsednika Burundija našoj zemlji, posebno zbog toga što je ova zemlja 2018. godine, nakon posete tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića povukla svoje priznanje tzv. države Kosovo.

Kada je u pitanju dnevni red, na ovoj sednici imamo i sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu sa UAE, koji je praktično nastavak sveobuhvatne i sve razvijenije saradnje sa ovom nama prijateljskom državom.

Ovim sporazumom obezbeđuje se zona slobodne trgovine, koja znači razmenu roba po najpovoljnijim uslovima. Sporazum osnažuje ekonomske i trgovinske veze, proširivanjem obima trgovine i osnaživanjem malih i srednjih preduzeća da učestvuju u razmeni roba i usluga obe države. Time će se obostrano povećati spoljno-trgovinski promet između naše dve prijateljske zemlje.

Smatram takođe veoma važnim i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan sa Egiptom. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom unaprediće naš izvoz za ovu zemlju sa preko 6.000 proizvoda, odnosno tarifnih linija koji se odnose, pre svega, na sektor poljoprivrede.

Kada pričam o Egiptu i kada govorim o tom tržištu, treba imati u vidu, o tome je bilo i danas reči da je to zemlja sa preko 110 miliona stanovnika i zasigurno jeste naša šansa.

Takođe, smatram da je veoma važno što pre da se uključimo i na tržište Afrike koje će u narednim decenijama biti u ekspanziji i trebalo bi upravo i preko diplomatskih odnosa intenzivirati veze sa tim zemljama, pogotovo zbog dobre naše istorijske saradnje, pogotovo kada govorimo o periodu nesvrstanih.

Među današnjim sporazumima istakao bih i Sporazum sa Kazahstanom, o readmisiji lica ka obliku bilateralne saradnje u oblasti borbe protiv nezakonitih migracija i krijumčarenja migranata.

Važno je reći da Srbija i Kazahstan imaju otvorenu i prijateljsku saradnju uspostavljanja svojih diplomatskih odnosa 1996. godine i da su ona od tada bez otvorenih pitanja. Kazahstan nije priznao nezavisnost tzv. Kosova i sa Kazahstanom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, kojim se značajno poboljšavaju trgovinski odnosi i Srbija je postala njen važan izvoznik. Zato su važni svi drugi oblici naše saradnje, pa samim tim i ovaj Sporazum u oblasti upravljanja migracijama.

Takođe, na dnevnom redu imamo i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa ovom zemljom.

Nezakonite migracije, nažalost, dobijaju zabrinjavajući obim u poslednjoj deceniji zbog različitih globalnih poremećaja i promena u svetu, zbog ratova, tako da je svet zahvatila tzv. migraciona kriza. Srbija je, nažalost, na migracionoj ruti ka zapadu i zato je saradnja sa drugim državama po pitanju migranata veoma značajna.

Ovaj sporazum omogućava prihvatanje onih lica koja ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak i nastanjenje na teritoriji države potpisnice ovog sporazuma, kao i readmisiju, odnosno vraćanje njenih državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva u zemlju potpisnicu koja je podnela zahtev i tranzit, za šta jedna od strana potpisnica podnosi zahtev za readmisiju ili zahtev za tranzit u skladu sa ovim sporazumom.

Sporazum će omogućiti bolju kontrolu kretanja migranata, među kojima su često žene i deca, kao i smanjenje ilegalnih migracija. Treba ovom prilikom istaći da je u 2024. godini drastično smanjen broj migranata u Srbiji za preko 80%, odnosno tačnije 82,1%, kao i da policija redovno sprovodi akcije otkrivanja puteva krijumčarenja i kažnjavanja lica koja se u našoj zemlji bave krijumčarenjem.

Pre nekoliko dana naša policija je presekla lanac krijumčarenja migranata iz Niša i Preševa tako što je uhapsila organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi ovim nezakonitim poslom.

Pred nama su sporazumi potpisani sa nekoliko zemalja. Odnose se i na ukidanje viza za nosioce običnih pasoša, što treba da doprinese većem obimu kretanja stanovništva. Posebno bih ovde pohvalio ovakve sporazume potpisane sa Venecuelom i Gvatemalom o ukidanju viza sa nosiocima običnih pasoša iz razloga što su to takođe zemlje koje nisu priznale jednoglasno proglašenu nezavisnost tvz. Kosova ili sporazum sa Vladom Antigve i Barbude o uzajamnom ukidanju viza koja je povukla priznanje lažne države Kosovo.

Iz svih ovih razloga, smatram, i svemu onome o čemu je bilo reči na današnjoj sednici, da je veoma važno da svetu šaljemo dobru sliku o nama, da je važno da svi politički akteri u Srbiji i naši građani budu jedinstveni i složni u zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa.

Iskoristiću priliku i da apelujem, pre svega, na sve političke aktere. Žao mi je što danas u ovoj sali nisu naše koleginice i kolege iz opozicionih stranaka, jer smatram da je bez obzira na sve dijalog uvek lekovit. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su klupe sa moje desne strane popunjene i da možemo da razgovaramo. Mislim da smo i do sada razgovarali i da smo se bolje čuli i da smo se bolje razumeli, da bi neke stvari predupredili, ali kao deo vladajuće većine, iznad svega mislim da je na nama i da imamo odgovornost i zato želim da pohvalim što je naša ruka u tom smislu i dalje pružena.

Mislim da kao društvo i nadam se da smo kao društvo naučili neke lekcije i da ćemo pokazati mudrost, da ćemo pokazati zrelost i da ćemo u narednim danima koji su pred nama izaći, da ćemo izaći na jedan normalan način, da nećemo dozvoliti da se naša zemlja, bez obzira na sve razlike, a ja duboko verujem da i te razlike koje postoje među nama, ja verujem da svi mi našu zemlju vidimo kao našu kuću, zato moja poruka i jeste - hajde onda da vidimo na koji način da dijalogom dođemo do toga da svi zajedno uredimo našu kuću, našu zemlju, našu Srbiju i to je naša odgovornost, ne prema nama samima, već prema budućim generacijama koja trebaju da žive u ovoj zemlji.

Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Još jednom želim da ponovim da dijalog i razgovor bi trebali da budu naši zajednički imenitelji. Zato pozivam i kolege iz opozicije još jednom da se vrate u svoje poslaničke klupe i da probamo da razgovorom dođemo do rešenja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažene predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, nadam se da će moj kolega zaista ubediti sve svoje funkcionere SPS da zaista budu na istoj strani u odbrani državnih i nacionalnih interesa kada je u pitanju Srbija i to je za nas, pre svega, mislimo od krucijalnog značaja.

Mi danas u stvari ovim setom sporazuma branimo u stvari i čuvamo političku, ekonomsku stabilnost Srbije. Ovih 23 sporazuma u stvari je odgovor na sve ono što se dešava u proteklih četiri meseca u Republici Srbiji i bilo bi neodgovorno da sada govorimo samo o sporazumima, a da ne kažemo u kom ambijentu mi donosimo u stvari i kao poslanici ćemo podržati i glasati za ove sporazume. Taj ambijent, pre svega, su protesti, blokade, posle nemilog događaja od 1. novembra 2024. godine, u kojem su se pojedini kreatori politika o kojima smo imali prilike da čujemo sa centrima moći u nekim bezbednosnim službama nametnuli nekim studenskim predstavnicima da postanu deo centara moći koji će odlučivati ovde kako će Srbija živeti, kako će privreda izgledati, kako ćemo mi između sebe se deliti, i to prema u stvari jednom vodiču takozvane anarhističke organizacije pod imenom „Blokadna kuharica“.

Kao što smo imali prilike da vidimo, sve po tom vodiču se dešavalo svih ovih 120 dana. I to je ono što, u stvari, za nas je predstavljao jedno veliko čuđenje kako je nama moguće da se jedan hibridni rat koji se vodi naravno u mnogim državama desi baš i Srbiji. O tome je govorio gospodin Drecun u protekle dve, tri godine, ali niko nije verovao da to baš može u Srbiji da se desi na ovaj način najpodlije, pre svega, kroz mlade ljude koji treba da budu zavedeni različitim idejama. Zašto kažem različitim idejama? Jer kroz povod pada nastrešnice i pogibije 15 ljudi, mi smo svakakve političke platforme čuli ovih 120 dana. Ti zahtevi o kojima smo govorili proteklih meseci upravo pokazuju da od početka smo govorili da su političke prirode i niko nije verovao.

Međutim, prva tri zahteva zaista su ispoštovana do krajnjih granica kada govorimo o Vladi Republike Srbije i predsedniku države, zato što je do sada na sajtu, to smo juče imali prilike da čujemo od ministara, na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16.407 dokumenata. Pa, gospodo iz različitih plenuma, ako je to nedovoljno, neka vam kažu oni koji vas instruišu šta je to što još fali, gde to stoji otprilike što VJT ne može da funkcioniše ukoliko nema još neki papir o kome pričate da zahtevi nisu ispunjeni?

Kada pričamo o četvrtom zahtevu, imali smo prilike prošle nedelje i ove nedelje da razgovaramo o tome i čuli smo i od predstavnika Vlade da najzad i juče je do kraja ispunjen taj četvrti zahtev što se tiče finansiranja i plata profesora i univerziteta i 50% subvencija za školarine studenata. I to je ono što se pokazalo kao tačno da su novi zahtevi na pomolu, a to je jedan od plenuma fakulteta hteo da da kao dodatni zahtev, a to je ekspertska vlada Republike Srbije kao prevazilaženje problema koji su nastali u društvu. Pa je nastao problem zato što postoje određeni studenti koji zaista žele da uče i oni su većina i oni su najzad smogli snage da se organizuju i da kažu da žele da nastave svoje studiranje kada su videli da je i ovaj četvrti zahtev ispunjen i da ne postoji više prepreka za bilo kakve blokade, za bilo kakve animozitete u društvu.

Dijalog na koji su pozivani i studenti koji blokiraju univerzitet, pa čak i profesori koji ih podržavaju u tome, uvek je ostao negde kao dignuta ruka u vazduhu od strane i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, pa na kraju krajeva, i poslanika, kada pričamo o Odboru za prosvetu i nauku. To je, u stvari, pokazatelj za nas da dijalog nema alternativu, ali očito druga strana pokazuje da nisu za dijalog, da su za to nešto što treba da se desi upravo u subotu. Zašto to govorimo? Zato što oko 30.000 ljudi na svojim nalozima na društvenim mrežama poziva na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.

Znači, kada vi pozivate građane na rušenje ustavnog poretka, onda preuzimate veliku odgovornost da snosite sve konsekvence kada je u pitanju zakon i članovi zakona koji se odnose na rušenje ustavnog poretka, ali bogami i primenu evropskih standarda kada je u pitanju ova oblast. Mi smo imali prilike da vidimo kako se to radi u Francuskoj, kada su u pitanju Nemačka, Slovačka. Znači, mi imamo te modele EU i kako se to radi i kako se to završava. Nikada do sada u ovih četiri meseca zaista Republika Srbija nije htela, na svoju štetu nije htela da primenjuje ove standarde i zakone koji su zaista na snazi.

To je ono što je mnogim ljudima možda i smetalo koji su protiv tih blokada, ali jednostavno, jedna dobra stvar koja je izašla iz svega ovoga je što su maske pale, što se razotkrilo lice ko su, u stvari, inspiratori svih ovih blokada, ko su oni ljudi koji tzv. pumpanjem, odnosno hibridnim svojim delovanjem žele da dovedu da Srbi krenu na Srbe. Plenum komunističke partije Hrvatske i u Drugom svetskom ratu, a bogami, uvek je išao na to Srbi na Srbe, pa kako ćemo, lako ćemo.

Nemojte da zaboravite da po ekonomskim pokazateljima ako je Malta prva po rastu od 5%, Srbija druga 3,9%, Hrvatska je treća 3,8%. Šta mislite kako se Hrvatska nosi sa ovakvim dobrim ekonomskim rezultatima, pogotovo kad govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su za prošlu godinu bile u rekordnom nivou od 5,2 milijarde evra? Znači, njima nije u interesu da mi otvaramo nove fabrike, nova preduzeća, da idemo dalje i da guramo rame uz rame našu ekonomiju sa članicama EU. Negde postoji ta nit istorijska gde Srbiju mnogi vide kao zemlju koju treba da unište, pre svega ekonomski.

Ako hoćete jednu zemlju da uništite, onda idete da uništavate teritorijalni integritet i suverenitet, a to imamo sa problemima na KiM, sa Republikom Srpskom, koja je sada u toku. Zatim, imate deo koji se odnosi na uništavanje institucija, to sada imamo unutra, znači, napad na univerzitet, to su sve institucije, fakulteti, škole osnovne, lokalne samouprave, sada imamo najavu - napad na parlament, na RTS i na Ustavni sud. Znači, to ništa nije baš tako slučajno. Imate napad na medijski prostor, odnosno na medije i imate napad, odnosno na duhovnost jedne države. To ste imali napad za Srpsku pravoslavnu crkvu, na patrijarha i na vladike i na kraju imate ekonomski iznurivanje, odnosno to je ono o čemu govorimo svo vreme - borba za ekonomski rast i razvoj Srbije koju treba jednostavno uništiti.

Mislim da smo mi zaista pokazali i kao vlast veliki stepen odgovornosti, zašta nam se ovde spočitava da to ne radimo, da smo pored svih ovih napada zaista sposobni bili da donesemo i budžet Srbije u nemogućim uslovima, ako se setite, za ovu godinu i set zakona kojima smo ispunili sve zahteve kada je u pitanju univerzitet, ali na kraju krajeva sada govorimo i ovim sporazumima koji zaista treba da daju pun gas kada govorimo i o energetici i oblast saobraćaja i oblast zaštitne životne sredine, ali i oblast inovacija i evropskih integracija.

Za nas ovo predstavlja jedno veliko priznanje u kome mi moramo da pokažemo snagu, kao država, da možemo da se nosimo sa sim izazovima, a pogotovo sa onima koji slede, kada je u pitanju nova geostrateška politika i kada su u pitanju novi odnosi između relacija Amerika, Evropa, Kina, pa i Ruska Federacija, i to je ono za šta svi i strane diplomate daju veliku podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da je zaista vodio odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da je zbog toga vrlo važno da i ovaj set sporazuma podržimo, a da samim tim pozovemo na mir, stabilnost, što je bila i politička kampanja Aleksandra Vučića kad se kandidovao za predsednika Srbije, jer zaista dijalog nema alternativu. Hvala.

Hvala vam.
Idemo po listi.
Reč ima Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege, najpre želim da se osvrnem i da osudim ekstremistički, nasilnički čin koji se dogodio prošlog utorka od strane jednog većeg dela parlamentarne opozicije. Pozivamo nadležne što pre reaguju i procesiraju lica koja su ugrozila bezbednost ove institucije bacajući dimne bombe, šok bombe i ostale opasne rekvizite. Mi nećemo da zaboravimo da su povređene naše tri koleginice: Sonja Ilić, trudnica, Jasmina Obradović, teže povređena, i Jasmina Karanac. Ipak mi možemo da osuđujemo i da se gnušamo, ali ono što se traži je adekvatna reakcija.

Oni od kojih smo najviše slušali floskule o parlamentarnoj kulturi, o ne nasilnoj komunikaciji, ogolili su suštinu svog političkog manira prošlog utorka. Mi ne smemo da dozvolimo da nasilje u ovoj zemlji postane uobičajena praksa. Mi nećemo da normalizujemo napade, targetiranje i pretnje i dobro je što smo juče imali hapšenja određenih lica.

Gde su reakcije regiona na vandalizam u Skupštini, likuju kao i uvek, izuzimam naravno prijatelje i braću iz Republike Srpske kojima pružamo punu podršku u ovom delikatnom i teškom trenutku kada se izdaju nalozi za hapšenje i predsednika Dodika i premijera Viškovića i predsednika Skupštine gospodina Stevandića.

Imali smo osudu na dešavanja u Skupštini iz OEBS-a, ali kako se navodi u saopštenju pozivaju se svi parlamentarci da se drže visokih standarda ponašanja i da ne koriste nasilje kao sredstvo političkog delovanja. Od evropskih zvaničnika smo takođe čuli da je nasilje neprihvatljivo. Hvala im na osudama, ali mi nismo videli nikakvu jasnu distinkciju, nikakvo preciziranje ko je to nasilje izvršio tako da molimo da budemo precizni.

Šta je ključno pitanje? Ključno pitanje je da li će građani Republike Srbije i institucije ove zemlje biti zaštićeni od potencijalnih nemira i nereda koje najavljuju određene grupe i pojedinci za 15. mart, oni koji bi da ovu državu očigledno ruše. Nama je potreban razgovor. Nama je potreban rad i potrebno nam je vraćanje u neke normalne životne tokove.

Poštovani građani, Narodna skupština nastavlja da radi i tokom rasprave se već govori o nizu sporazuma, između ostalog o značajnom i dugo očekivanom Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat koji omogućava slobodnu trgovinu i donosi obostranu korist. Ovim sporazumom mi otvaramo potpuno novo razdoblje u ekonomskim odnosima naše dve države. Tržište Egipta biće od izuzetnog značaja za naše izvoznike, olakšanim procedurama, izostavljanjem mnogih carinskih formalnosti mi ćemo uvećati našu sveukupnu trgovinsku razmenu, a prema procenama Privredne komore oko 400%.

Jedinstvena Srbija će podržati sve zakone iz predloženog dnevnog reda. Mi nastavljamo da realizujemo projekte koje je započeo naš pokojni predsednik gospodin Marković. U Kini je naša delegacija potpisala niz sporazuma o saradnji sa gradom Zibo, značajnim kineskim industrijskim centrom.

Složiću se sa potpredsednicom Raguš. Čini se da ovih dana živimo zaista jedan vrhunac ozbiljne društvene podeljenosti. Nije najstrašnije to targetiranje i prozivanje. To dođe i prođe, ali strašno je kada to uđe u porodicu, u kolege i u dojučerašnje prijatelje. Koliko god da se razlikujemo, mi imamo jedan put, a to je život u ovoj državi i zato pozivam da se vratimo dijalogu. Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeća je Irena Živković.
Izvolite.

Kada izuzmemo i ostavimo po strani poluistine i populizam koji se ovde mogao čuti u toku današnjeg dana, mi na dnevnom redu imamo ponovna zaduživanja, ponovne kredite i zajmove gde samo preko ove sednice 3,3 milijardi evra se zadužuje celokupno stanovništvo Srbije, a pre svega upravo ovi mladi ljudi koji su primorani da na ulici traže pravnu državu, poštovanje zakona, dakle da zakon važi isto za sve, i rad državnih institucija koje su godina pod političkom šapom i koje ili ne rade ili rade selektivno. Izgleda da je bilo moranje i da je moralo da oni koračaju, prepešače celu Srbiju, da spavaju na otvorenom po minusu, da im se previjaju ranjava stopala da bi minimum njihovih zahteva koji, ponavljam, jesu zahtevi za pravnom državom se našao ovde na dnevnom redu Narodne skupštine.

U materijalu vidim i brzu saobraćajnicu koja je već u medijima bila otvarana, pa se ponovo vade novci iz budžeta svih građana Srbije, ali isto tako vidim ponovno angažovanje kineskih firmi bez tendera. Jedna je stvar kada taj govor o korupciji, koja je svakako prisutna u svemu ovome, po mom mišljenju, ali druga je stvar kako se sve to plaća, kako se vraćaju svi ti zajmovi i krediti, naročito kineska podrška, politička i kineski krediti.

Plaćaju se, gospodo, zemljom, vodom i vazduhom, naročito nas Borana, plaćaju se zemljom meštana borskih sela kroz Zakon o rudarstvu gde ste u članu 4. stavila da eksproprijacija može da se radi u korist privatne firme, plaća se preko odobrenja Ministarstva finansija da se na posede mojih sugrađana, meštana borskih sela može ući i pre pravosnažne presude i pre isplate, plaća se vašom ćutnjom, odnosno ćutnjom države i državnih institucija na zagađenje u Boru, plaća se time da se hvalimo svi, i vi i mi, smanjenjem sumpor-dioksida, ali vi ćutite na konstantno povećanje arsena. Dakle, plaćaju se zajmovi, krediti ćutnjom na arsen koji dišu naša borska deca, među njima i lično moja deca.

Nemojte samo kao kontraargument ovim stvarima da pominjete visoke plate i visoki standard u Boru. Visoke plate treba da budu još veće jer te plate niko ne poklanja mojim sugrađanima. Oni rade posao za koji se kaže da „zarađuju hleb od sedam kora“. Oni se pozdravljaju kada odlaze na posao sa pozdravom „srećno“, znajući da neće možda izaći iz tog rudnika. Te plate zarađuju, te plate im vi ne poklanjate, i to apsolutno nije uspeh ove države.

Ono što bi moglo da bude uspeh jeste da se stane uz Borane, konačno, kao što je predsednik Aleksandar Vučić obećao u kampanji 2022. godine da će 10 dana iza izbora doći u selo Krivelj, pa i dan danas nije došao tamo. Hvala puno.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Jožef Tobijaš.
Izvolite.