Zahvaljujem.
Prelazimo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Prvi je narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, prethodnih dana ministri su, rekao bih, detaljno i precizno obrazlagali predložene zakone i sporazume koji su na dnevnom redu ovde druge objedinjene rasprave u Prvom redovnom zasedanju Narodne skupštine u 2025. godini i neće biti lako naći dodatnu argumentaciju tokom ove rasprave.

No, pre nego što krenem sa obrazlaganjem zakona i sporazuma, želim na početku u ime Poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS, najoštrije da osudim sve akte nasilja i agresije koji su se desili u skorije vreme od pretnji Srđana Noga, Žunića, Đurića i ostalih, preko pokušaja napada na studente u Pionirskom parku, nasilja tokom blokade javnog servisa, mučkog napada na ministra Selakovića, preko divljanja aktivista Stranke slobode i pravde prevođenih Borkom Stefanovićem ispred Skupštine Grada Beograda, skandaloznog ponašanja, naravno opozicionih poslanika prošle nedelje ovde u ovoj sali Narodne skupštine, kao i svaki drugi akt nasilja koji se desio u prethodnih 120 dana.

Naime, mi iz JS smatramo da je nasilje nedopustiv oblik političke borbe i nikada taj nedopustivi način političke borbe, nasilje nikada nigde nikome, a naročito državi i narodu nije doneo ništa dobro. Čuveni Mahatma Gandi je rekao da je nasilje oružje slabih, a nenasilje oružje jakih, istovremeno je i rekao da nenasilje ne znači pokoriti se volji onoga koji čini nasilje, naprotiv, podrazumeva da se celom svojom dušom odmerimo sa voljom onoga ko vrši nasilje.

I evo, čitavih 120 dana i više od toga država Srbija nenasiljem odgovara na nasilje koje sprovode opozicione političke partije i njihovi aktivisti, kao i pojedini delovi nevladinog sektora koji je unezveren novom političkom realnošću i činjenicom da je nova američka administracija ukinula 82% ili tačnije, raskinula 5.200 ugovora USAID-a, a da preostalih 18% prelazi u nadležnost nove američke administracije.

Taj nenasilni odgovor države još više je razbesneo i neurozio opozicione lidere i naravno aktiviste nevladinih organizacija, oni postaju sve nasilniji, sve radikalniji i sve bezobrazniji i ovde bih vas podsetio na jednu stvar. Sećate se da je u vreme prvog Trampovog mandata u SAD bio veoma aktivan onaj pokret koji su sebe nazvali ANTIFA, pokret koji je, kako bih rekao, blokirao raskrsnice, blokirao bulevare, tukao se sa policijom i napadao policiju i svakoga ko je drugačije mislio od njih.

Takođe, setite se da za vreme Bajdanove administracije, taj pokret je bio potpuno zamrlo. Zašto? Jer su tada na vlasti bili njihovi. Zašto sada sve to pominjem? Ne znam da li ste znali da je pre nekoliko godina i u Beogradu osnovan pokret ANTIFA Beograd. Znate li ko je bio osnivač tog pokreta? Jovo Bakić.

Jovo Bakić je neko ko je umislio da je Pol Pot srpske političke scene, čovek koji je osnovao nedavno Partiju radikalne levice, znači, ponavljam Partiju radikalne levice, a ta partija je nastala upravo spajanjem te ANTIFE Beograd i još nekih sličnih radikalnih organizacija. On je bio i predsednik Socijaldemokratske UN svojevremeno Žarka Koraća, znači čovek koji je političar, a ne profesor kako ga promovišu pojedini mediji i TV stanice. Taj Jovo Bakić, političar, radikal, Crveni Kmer, srpski kako je umislio, on je odavno već pričao kako će nas juriti po ulicama i kako ćemo plivati Savom i Dunavom, ali je nedavno otišao i korak dalje, rekao je da će 15. marta on lično preuzeti stvar u svoje ruke, da ćemo svi morati da ga slušamo i što pre ga poslušamo to bolje i po građane, ali i po državu koja će platiti manju cenu.

Juče smo mogli videti Srđana Noga koji kaže da svako ko se 15. marta suprotstavi bilo kom policajcu bez obzira da li policajac pretrpeo teške povrede ili je likvidiran, da će ga lično Srđan Nogo abolirati kada bude bio ministar pravde. Osim što je pokazao svoju ambiciju da bude ministar pravde, on je tu poslao i neke poruke. Poslao je poruku građanima da je prihvatljivo, čak poželjno koristiti najbrutalnije nasilje protiv državnih organa. Poslao je poruku pravosudnim organima naše zemlje da ne treba i da džabe oni sude po zakonu i po pravu, da će lično Srđan Nogo kada bude postao ministar pravde, on razrezivati pravdu.

Poslao je poruku i policiji kojoj je rekao – da, vi ste 15. marta legitimna meta. Sve te poruke koje je poslao nisu samo ono što se u medijima može čuti, poziv na rušenje ustavnog poretka. Tu kada pažljivo pogledate taj njegov nazovi intervju ili ispad besa, frustracija možete videti mnoga druga krivična dela.

Nije sve ovo krenulo i započelo pre 120 dana, nije krenulo rušenjem nadstrešnice. Ovo nasilje je krenulo prvo dehumanizacijom svih koji misle drugačije od njih, pravljenjem lažnih afera od Marinike Tepić, do drugih opozicionih političara, korišćenje baš svake nesreće u društvu za sopstvenu političku korist. Sve je to bio deo jednog velikog plana čijoj se realizaciji nadaju ovih dana.

Srce te mrziteljske indoktrinacije bili su N1, Nova S i list „Danas“. Taj plan trovanja mržnjom, trovanja podležnog dela naroda i druge akcije dehumanizacije su dovele do toga da jedan broj ljudi ne samo da je doveden u zabludu, ne samo da je doveden u stanje anksioznosti i enormne mržnje, nego je doveo u situaciju da pomisle da je nasilje legitiman, opravdan način političke borbe. Ne, nasilje nikada neće biti legitiman i opravdan način političke borbe i zato ga mi najoštrije osuđujemo. Ali, ovi Šolakovi mediji i ljudi koji napadaju studente u Pionirskom parku, koji mirno i nenasilno samo podsećaju rektora Đukića, dekane da postoje studenti koji žele da studiraju, da polažu ispite, svi oni smatraju opravdani i legitimnim te svoje akte, upravo zato što su indoktrinirani mržnjom sa Šolakovih frekvencija, rekao bih godinama i godinama unazad.

Kada smo već kod studenata, pohvaljujem distanciranje studenata od nasilje i od pokušaja kako su sami rekli pojedinih interesnih sfera, čitaj opozicije, da nametnu zahtev za Vladom eksperata, prelaznom Vladom kao studentski zahtev.

Pametniji su svi ti studenti od Lazovića i Ćute, što i nije tako teško, ali i od Miloša Jovanovića, Dragana Đilasa, Marinike Tepić i mnogih drugih. Apelujem na njih da ostanu distancirani od onih koji sve vreme žele da iz zloupotrebe, apelujem na njih da se distanciraju od nasilja koje najavljuju opozicioni lideri i aktivisti i, naravno, pohvaljujem naročito izjavu predsednika Vučića sinoć, koji je sa terase, gledajući na studente u Pionirskom parku, rekao da mu je najveća želja da jednog dana vidi studente iz Pionirskog parka i ove druge studente koji su nezadovoljni u protestu kako ujedinjeni i zajednički rade na podizanju Srbije.

Znate, isključivost i ostrašćenost nikome nije donelo dobro. Znate, ako se borite za pluralističko društvo, a pritom negirate izbore i pritom po svaku cenu želite da dođete na vlast bez tih izbora, znate, vaša borba u stvari nije za pluralističko društvo i nikada ga nećete na taj način stvoriti. Ne možete se boriti za slobodu govora i mišljenja, a da pritom branite, omalovažavate, čak i ukidate pravo da bilo ko drugačije misli od vas. Vi se u tom slučaju ne borite za slobodu govora, već za ukidanje slobode govora.

Nemate pravo da blokirate Javni servis, ljudi, jer ako blokirate Javni servis i date sebi to pravo, onda će neko drugi reći – onda i ja imam pravo da blokiram N1 ili bilo koju drugu televiziju. Ako se borite sa demokratiju, a spremni ste na potpunu dehumanizaciju i desubjektivizaciju svega i svakoga ko nije sa vama ili demokratiju vidi malo drugačije, vi se ne borite za tu demokratiju, već za neke autokratske oblike uređenja. Zato je važno, ljudi, zato je važno poštovanje zakona i institucija. Znači, da se institucionalno javnom raspravom i razgovorom gradi bolje društvo.

Rekoh, država je na nasilje odgovarala nenasiljem, ali mora to nenasilno suprotstavljanje nasilju da ima granicu. Moraju da postoje crvene linije, preko kojih država neće tolerisati nasilje. Ja sam na prethodnoj objedinjenoj raspravi i rekao, pohvalio policiju za strpljenje, za profesionalizam, za način na koji su očuvali i održali, da tako kažem, mir i javni red i poredak. Mislim da ničim nisu zaslužili ono što su doživeli što ovde u Narodnoj skupštini, poput onih dimnih bombi, suzavaca, onog praha iz protivpožarnog aparata.

Moram da se vratim na tu sednicu i na taj haos u Skupštini. Moraju odgovarati svi koji su bacali ovde šok bombe, dimne bombe, koji su prskali suzavac koleginicama u lice, koji su prskali taj prah, jer sve dok se to ne desi, neko će van ove Skupštine smatrati da ima pravo da vrši nasilje i da se ponaša kako se ponašaju dotični.

Nenasilna reakcija nije slabost, to je njena snaga. Srbiji je danas kao nikada do sada potreban mir. Srbija u ova turbulentna vremena mora da se dobro i pravilno pozicionira u novom svetskom poretku koji se stvara. Srbija mora da nastavi sa snažnim ekonomskim razvojem, sa podizanjem životnog standarda stanovništva. Srbija mora, naravno, čuti i nezadovoljstvo koje je prisutno u delu naroda i mora menjati društvo nabolje, ali pritom ne mislim na društvo po volji Jove Bakića, Dinka Gruhonjića, Đilasa, Miloša Jovanovića i drugih, jer bi to bila društvena papazjanija, to bi bio haos i anarhija, već društvo po meri svakog njenog građanina. Društvo napretka i prosperiteta, demokratsko i razvijeno društvo, ne može se graditi neradom, nasiljem i haosom. Nijedno društvo se ne može menjati tako što će se zaustaviti život. Moramo pričati, moramo razgovarati, moramo menjati društvo, to je stalan i neprekidan proces i taj proces ne sme da se zaustavi.

Naša poruka građanima Srbije, svima kojima je Srbija na srcu, jeste da se društvo menja demokratskim, legalnim i moralno ispravnim načinom i da je samo to garant napretka Srbije. Demokratija je danas ugrožena svuda u svetu. Pogledajte samo stanje u Evropskoj uniji. Nema boljeg primera u Rumuniji, gde su poništeni izbori, pa su raspisani ponovljeni izbori, a zabranjeno je pobedniku poništenih izbora da se kandiduje na ponovljenim. Ili recimo, setite se izbora u Moldaviji. Pa nema boljeg primera i za nas važnijeg primera nego nedavnih izbora u Prištini. Pa vi vidite da mi ni dan-danas nemamo rezultate tih izbora. Zašto? Zato što se kroji lista po volji Aljbina Kurtija i njegovih mentora i hoće po svaku cenu da ponište izbornu volju naroda i da na taj način oduzmu mandate, legalno dobijene mandate, Srpskoj listi.

Danas je demokratija na ispitu, kao što kažem, svuda u svetu i nikada, nikada, ljudi, volja naroda, u istoriji demokratije, demokratskih društva, nije tako i toliko pogažena kao u poslednjoj deceniji u mnogim demokratskim državama.

I u Srbiji je na sceni gaženje volje naroda i pokušaj dolaska na vlast mimo većine ili većinske volje naroda. To je ta demokratija po volji ovog crvenog kmera Jove Bakića. Mi ovih dana branimo demokratiju i demokratske vrednosti od anarholiberalne ideologije koja ne priznaje da biva poražena polako, ali sigurno svuda u svetu. Srbiji je jako važno da u ovom vremenu stvaranja novog svetskog poretka na vreme i dobro se pozicionira.

Vreme ide. Za svega mesec dana Trampove administracije imali smo primirje u Gazi, razgovor Putina i Trampa. Evo, prekjuče u Džedi smo imali razgovore Ukrajine i SAD, pa imamo i najavu da će čak Tramp posetiti Kinu ili Si SAD, oko toga se još nisu dogovorili, ali svakako razgovaraju. To su, ljudi, situacije koje su bile nezamislive do pre dva meseca. Zato mi moramo sada da reagujemo i pozicioniramo se kako treba. Evropska unija tumara između želja i stvarnosti. Inicijalno mirovni projekat, sada se evropska administracija zalaže za produžetak rata u Ukrajini. Mi moramo tu da se dobro pozicioniramo i moramo da pričamo, znači, treba nam mir i stabilnost u zemlji, da bi pričali o našem pozicioniranju i eventualnom redefinisanju spoljnopolitičkog položaja Srbije.

Ovi sporazumi o kojima danas raspravljamo jesu važni za građane Srbije, važni su za ekonomski razvoj naše zemlje, ali su važni i za diplomatsko pozicioniranje Srbije. Ovi ugovori nisu samo važni za razvoj energetike u Srbiji, poput Energetskog sporazuma SAD i Srbije, poput Vlasinskih hidroelektrana, izgradnje solarno-termalne elektrane u Novom Sadu, nisu važni samo za razvoj putne i železničke infrastrukture, za otklanjanje otpada ili recimo širenje kapaciteta vodovodnih, što je važno, recimo, za Jagodinu, za grad iz kog dolazim, već su jako važni i za dalje širenje mreže prijatelja u svetu.

Recimo, tu je Sporazum između Srbije i Egipta. Vi znate da je pokojni Dragan Marković Palma još pre osam godina uspostavio političke i ekonomske veze sa Egiptom jako dobre, pa je prekjuče koleginica Zagorka Aleksić držala poslaničku grupu prijateljstva Srbija-Egipat i tu je prisustvovao Nj.E. gospodin Basel Salah, koji je veliki prijatelj Srbije. Egipat je velika prijateljska zemlja. Ministar Selaković je pričao o njenom značaju prekjuče, da je to najmnogoljudnija zemlja na Mediteranu i da je ovaj sporazum o slobodnoj trgovini pre svega važan i dobar zbog poljoprivrednih proizvođača, koji će imati najviše koristi od toga, ali i druge privredne grane.

Naravno, važan je i ovaj Sporazum o strateškom ekonomskom partnerstvu između Republike Srbije i UAE. Sve to je neki vid ekonomske diplomatije, približavanje sa prijateljima. Evo, pomenuli su neki ministri Azerbejdžan. I sam mogu da svedočim o tome koliki su oni prijatelji i kako su prijateljski naklonjeni prema nama, jer sam kao izvestilac na izborima tamo ispred Narodne skupštine Republike Srbije, primljen kao nigde do sada. Tome može posvedočiti i kolega Bečić i ministar Đurić, koji je u to vreme bio u poseti Azerbejdžanu.

Nedavno je predsednik Vučić rekao da, s obzirom na to da smo lider u regionu po direktnim stranim investicijama, moramo po investicije u Aziju. Ja ću samo kratko o tome, jer prošli put kada sam o tome pričao, imao sam jedan orkestar ispred sebe u sastavu udaraljki Marinika Tepić, prva truba Zoran Stojanović i Hor bečkih dečaka Borka Stefanovića.

Pričao sam o tome da je delegacija Jagodine otišla u Kinu, da smo se bratimili sa petomilionskim Ziboom i rezultat te posete je da imamo potvrđenu jednu direktnu stranu investiciju iz Kine i imamo potvrdu grada Ziboa, tog petomilionskog modernog, savremenog industrijskog grada da će otvoriti industrijski Zibo industrijski park u Jagodini. Sve su to načina na koji mi treba da radimo i da se dogovaramo i da stvaramo bolju, snažniju i jaču Srbiju.

Zbog svega ovoga navedenog poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija glasaće za sve predložene zakone i sporazume. Za jednu jedinstvenu, stabilnu, mirnu i složenu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala vam.
Ministar zdravlja, gospodin Zlatibor Lončar, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, zbog svega ovoga što smo čuli i pre svega zbog neodgovornosti, mnogo izgovorenih pretnji, previše upotrebljene puta reči nasilje i onoga što izgovaraju i čime prete oni koji organizuju taj protest ili kako se već zove 15. marta mi imamo jednu ozbiljnu uznemirenost građana, da ne znaju šta će se dešavati toga dana. Ono što ih posebno interesuje, da li će oni toga dana moći da funkcionišu, da li će moći da odu do lekara, da li će moći da im se ukaže pomoć, kako će to sve izgledati. Ako slušaju sve ovo što kažu, da ne koristim težu reč, krajnje, krajnje, neodgovorni ljudi koji prete svima i svakome.
Hoću da im kažem da se država Srbija organizovala, da će u subotu raditi sve zdravstvene ustanove u Beogradu, sve bolnice, kliničko bolnički centri i svi domovi zdravlja iz razloga, ljudima je neophodna pomoć zdravstvena da ne razmišljaju da li je nešto blokirano, da li nije blokirano, da li će moći da stignu, da li neće moći da stignu, da znaju da će i one najbliže ustanove gde oni žive, da će moći da zatraže pomoć koja će biti ukazana i to će raditi koliko god bude potrebno, jer će te ekipe biti pojačane, odnosno više ljudi će biti u smenama i oni koji nisu trebali da rade radiće.
Što se tiče Hitne pomoć, radiće u punom kapacitetu, odnosno i više, ne samo automobile, odnosno sanitete koje imaju, smatramo da će biti veća potreba. Uzeće se saniteti iz zdravstvenih ustanova koje obično vikendom ne koriste, sve sanitete i biće ustupljeni Hitnoj pomoći, da bi mogli da stignu i biće raspoređeni, naravno, svuda da budu što bliže građanima, ako zatreba da mogu u što kraćem vremenu da intervenišu.
Želim građani samo da naprave razliku između onih kojima je stalo do njihovog zdravlja, do njihovog života, do njihovog normalnog funkcionisanja. Neću nabrajati šta smo sve uradili u zdravstvu do sada, a ponavljati šta oni u svoje vreme nisu uradili i gde su bili kako je izgledao zdravstveni sistem Srbije. Neka razmisle o tome.
Sa jedne strane, ova država koja se bori da izađe u susret ljudima i da pomogne da ovo pitanje što ste postavili da smo sve stariji da treba palijativna nega da se proširi i radimo na tome, da znate, da sada ne obrazlažem i taj zahtev što ima da budu više od dve nedelje u našim zdravstvenim ustanovama i da imamo više takvih ustanova i više kapaciteta, radimo i ubrzo će biti završeni objekti u kojima će biti smešteni ti ljudi. Da znate da na to nismo zaboravili.
Ali, da bi nastavili da radimo, da bi pomagali svim ljudima, mi moramo da imao stabilnost, mi moramo da funkcionišemo, morate normalno da se krećete gradom, morate normalno da radite, da bi se živelo.
Sa jedne strane to je naš cilj, to je naša ideja, to je naša borba, to su naši rezultati. Sa druge strane, imate one koji prete za 15. mart, što mislim da će i ranije krenuti u sukobe, koji žele da sve stane.
A šta je to dobro za građane Srbije kada vi blokirate institucije, kad bijete policiju, kada upadate u te iste institucije, kada tražite da zakon ne važi za vas, za vas je pomilovanje, a za sve druge nešto drugo, ne date da se kreću normalno, ne date da kažu svoje mišljenje. To je ta druga strana. A vi dragi građani razmislite za koju ste vi stranu, jer oni kažu da je to taj dan D. Oni pumpaju. Nema problema, pumpajte, ali imajte samo na umu, kada pumpate i kad prepumpate, balon pukne i niko ga ne sastavi. Nešto mi liči da će baš tako da se desi, da su prepumpali da će taj balon da pukne.
Prema tome, molim sve građane, da veruju u svoju državu, da ne budu uznemireni. Ljudi, nemate koga da se plašite. Pogledajte te ljude, sem što su glasni, sem što viču, sem što duvaju u neke stvari, sem što prete, ništa drugo, ne mogu vam ništa. Oni su u manjini i oni to znaju i zato neće na izbore, zato neće na referendum, neće onim normalnim putem da idu. Nije Aleksandar Vučić došao na vlast na ulici, došao je voljom građana. Kada budu odlučili građani da žele nekog drugog, mi ćemo prvi čestitati, do tada moraju da znaju jednu stvar, država nije slaba što ih je pustila do sada da rade sve ovo, država ih je pustila da oni pokažu svoje pravo lice. Četiri meseca oni maltretiraju celu Srbiju. Četiri meseca oni pokazuju svoje pravo lice. Ne postoji više niko kome nije jasno šta oni rade, ne postoji.
Ovu priliku koristim da apelujem na decu, studente, koga god, koji razmišljaju svojom glavom da razmisle još jednom, prošlo je dovoljno vremena. Deco, samo uzmite činjenice u obzir, pa sami odlučite šta je za vas najbolje, šta je najbolje za vašu budućnost, šta je najbolje za budućnost vaših roditelja, sutra za budućnost vaše dece. Kome vi hoćete to da prepustite da vodi računa o tome. Ovima koji vam kažem, imaju rezultate i koji vam otvoreno kažemo šta ćemo dalje da radimo ili ovima koji samo pozivaju na nasilje, na ubistva, na progon, na bacanje u reke, na plivanje, na nabijanje na kolac. Deco, da li je to ono što želite.
Deco, morate da znate jednu stvar, mladi ste, sad ste već ušli u jedan period da negde vidite kako funkcioniše država i kako se živi, svake godine se živelo sve bolje i bolje, svake godine su bile veće plate vašim roditeljima, moglo je da se kupi više nego prethodne godine. Deco, da vas podsetim, nekada su se dizali krediti da se ide na letovanje, do 2012. godine i do 2014. godine, bogami, a sada se razmišlja da li će se ići dva puta na letovanje, na zimovanje i na ostalo.
Deco, samo znajte to se ne podrazumeva. Nemojte misliti da je to bogom dano i da će to tako da ide i da dođe bilo ko. To će se srušiti za manje od par meseci, ali posle naknadna pamet ne pomaže, biće kasno. Neće moći to da se nadoknadi.
Srbija ima dva puta. Put nastavka razvoja, izgradnje i svega onoga što se radi sada i ovaj drugi put, a to je plenumi, krizni štabovi, zborovi i ostali, gde vi ne znate ko je ko i da vlada strah neki, ne znate od koga i šta i gde manjina proziva ako slučajno neko ima drugačije mišljenje.
Ni sam ne znam koliko sam imao poziva ovih dana zabrinutih ljudi. Ljudi mole jednu stvar Aleksandra Vučića. Mole ga da što pre formira taj pokret, mole ga ljudi koji nikada nisu bili u politici, koji nikada nisu bili ni u jednoj stranci, koji hoće da se priključe tom pokretu. Mole ga da što pre formira, da taj pokret preuzme odgovornost, da što pre uradi analizu zašto, kako smo došli u ovu situaciju i da sve te stvari ispravi i da Srbija nastavi putem koji je dobar za Srbiju i za građane Srbije. To očekuju od Aleksandra Vučića.
Gospodo, u subotu i vi odlučujete šta će i kako će biti. Država će uraditi svoje i ljudi koji vole ovu državu. Od ponedeljka moraće striktno da se poštuje zakon. Više nemamo vremena, više nemamo prostora, maske su pale. Svi su pokazali pravo lice. I oni koji se izjašnjavaju da su neka druga strana, ali i oni naši koji su se uplašili ili već nešto drugo šta rade. I oni su imali dovoljno vremena da pokažu ko su, gde su i šta su.
Prema tome, građani Srbije nemojte da se plašite, nemate koga da se plašite. Ovo će biti rešeno. Srbija mora da ide napred. Živela Srbija. Hvala svima.

Hvala gospodine ministre.
Gospodine Veselinoviću, molim vas samo da se prijavite, nestali ste mi u sistemu. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja bih želeo da kažem nešto bi praktično trebalo da ide u tom nekom pravcu pomirenja. Žao mi je što ovde u sali nema poslanika opozicije. Smatram da svi mi imamo dužnost i obavezu da pozovemo sve one koji ovo gledaju na razum, na mir, da ne dozvolimo sa naše strane koliko je to moguće, da dođe do nekog krvoprolića, da dođe do nekih nemilih scena što stvarno nikome nije u interesu.

Ono što ova Skupština radi proteklih nekoliko dana meni deluje kao u onoj seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Mi se nalazimo maltene pred građanskim ratom, a ovde se govori o novom zaduživanju Srbije. Mislim da to u ovom trenutku uopšte nije ni važno, ni bitno, nego je važno da svi nađemo neki modus kako bismo uspeli da situaciju koliko, toliko smirimo.

Mi smo ovde prisutni svi ovih dana. Osudili smo kao poslanička grupa svako nasilje koje se dešavalo i apsolutno nismo za bilo koji vid nasilja. Smatram da smo trebali ovde da razgovaramo o tome kako smiriti tenzije, kako da dođemo u situaciju da ni jedna glava ne bude razbijena, da ne daj bože padne krv na ulicama.

Ja sam siguran i bukvalno sto posto sam siguran da ni jedan student od ovih koji dolaze u Beograd nije za bilo kakve nemire. To su deca od dvadeset i nešto godina koji sigurno ne dolaze u Beograd da se tuku sa policijom, da razbijaju i da pale. Isto tako sam siguran da to ne radi ni opozicija. Bio sam jedan o od osnivača Saveza za Srbiju i znam kako smo 2019. godine, kada je bio veliki skup ovde ispred Skupštine mi svojim telima i svojim autoritetom sprečavali sve ljudi koji su želeli da upadaju u Skupštinu, da prave nerede itd.

Siguran sam da opozicija ovakva kakva jest i razbijena i slaba i nejedinstvena, apsolutno nema nikakav interes, niti učestvuje uopšte u tome da li će se nešto dešavati ili neće. Da li postoje neke grupe ili pojedinci koji u subotu žele da naprave neke incidente, apsolutno verujem da postoje. Valjda imamo te neke čuvene službe BIA, VBA ili koje već postoje, koje mogu da identifikuju te ljudi i koji mogu da spreče sve te ekstremiste koji bi eventualno dolazili za Beograd da prave nered.

Vi morate da znate da nastrešnica koja je pala u Novom Sadu je samo okidač za sve ovo što se danas dešava. Imali ste priliku svi da vidite i mi ovde, kada mislim mi, mislim na sve nas. Skupština je po meni najveća institucija, ja je poštujem. Mi smo trebali svih ovih godina i sada da koristimo vreme koje imamo da pokušavamo da razgovaramo, da vodimo dijalog, da se međusobno ne tučemo, palimo dimne bombe, vređamo, itd, nego smo trebali da damo primer svima drugima kako ustvari treba da funkcioniše neka institucija.

Ja bih najradije voleo da živim u zemlji u kojoj ni jedan student, ni jedan đak, ni jedan građanin prosečan ne mora da zna ko je predsednik države, ne mora da zna ko je premijer, ko je ministar, ko je poslanik, ko je predsednik opštine. Kada budemo došli u tu fazu da to niko ne zna, e onda možemo da kažemo da živimo u nekoj kakvoj, takvoj normalnoj državi.

Vi morate da znate da gušenje svakog kritičkog mišljenja i svake kritike na račun vlasti u proteklih 12 ili 13 godina mora da eskalira u nekom trenutku. Ja apsolutno nisam za to da se zbog nastrešnice sada love veštice, nisam demagog pa da kažem, da tužilaštvo može u roku od 15 dana ili mesec dana da pronađe krivce, da pohapsi, da osudi, itd.

Apsolutno ne mislim da je to normalno, zato što svaka istraga treba da traje neko vreme i bolje osloboditi 100 krivih, nego uhapsiti jednog nevinog. Morate da znate i to da su najviši državni funkcioneri odmah nakon te nesreće izlazili u javnost i relativizovali tu nesreću. Govorili su da nema odgovornih. Ne zaboravite da je neko govorio da je kriv arhitekta ili projektant koji je projektovao tu stanicu 1960. i neke godine i da li mislite da ovi mladi ljudi mogu da podnesu to vređanje inteligencije i taj atak na njihov mozak i atak da kažem na jedno ljudsko dostojanstvo sa nekim takvim izjavama. Mi takve izjave imamo 12 i 13 godina unazad i to je apsolutno najveći problem, najveći problem je taj što građani Srbije pre svega mladi ljudi ne veruju u institucije.

Vi morate da znate da ovi mladi ljudi ne podnose opoziciju, kao što ne podnose SNS i Aleksandra Vučića. U isti koš ih stavljaju i jedne i druge, jedni su bili na vlasti devedesetih godina, a drugi su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, a treći su na vlasti od 2012. godine do danas. Ta deca apsolutno ne veruju nikome, ne veruju u političare. Mi smo najprljaviji deo ovog društva, ako tako moram da kažem, jer smo sami dozvolili svojim ponašanjem prethodnih godina, da dođemo u taj isti koš i da nas danas targetiraju i zbog toga tvrdim da opozicija nema apsolutno nikakve veze sa tim.

Sa druge strane, imamo i medije koji su potpuno podeljeni, sa jedne strane režimske medije koji govore, da kažem o ubistvima, spremanjima, ne znam svega i svačega. Vidimo neke snimke Srbije i da li su to snimci iz Srbije ili nekih drugih zemalja, gde se tenkovi voze po ulicama, traktori.

Sinoć sam video snimak gde neko vozi neko vozilo kamion, vozi tenk, da li je to istina, ja ne znam, i mislim da ako vozi, da to ne treba da se radi, ali sa druge strane imamo i ove “nezavisne medije“, koji isto tako „pumpaju“ i govore neke stvari koje ne bi trebalo da govore.

Danas smo došli u situaciju da apsolutno nemamo medij koji može da prenese istinito i objektivno stanje u kakvom se danas nalazimo i nemamo nijedan medij, koji će izaći i koji će pozvati ljude na razum. Mi smo danas u jednoj dubokoj krizi, a ta kriza već postoji dugi niz godina, ali najveća kriza od 5. oktobra 2000. godina, pa na ovamo, pre 25 godina se to desilo. Tada su pale neke žrtve, pale su neke žrtve 9. marta 1991. godine.

Ja bih stvarno volio i molio sve, apelovao na sve, i na građane koji ovo gledaju, da ne dozvolimo da histerija ponese ljude i da ne dozvolimo da nam histerija napravi da neko, ne daj bože, strada i da ne daj bože izgubi glavu.

Ja smatram da apsolutna vlast nosi i apsolutnu odgovornost i da je najveća odgovornost na državnim organima da spreče bilo kakav vid nasilja i bilo kakav vid problema koji mogu da eskaliraju prekosutra.

Isto tako, kao što sam rekao, neka službe rade svoj posao, neka privedu one koji se spremaju da prave nasilje, koji se spremaju da prave incidente. Ne samo da privode one koji po društvenim mrežama pozivaju na ne znam šta, jer oni su nevažni, kako kažu - pas koji laje ne ujeda. Tu se zna ko su ti ljudi, ali nije ni važno. Aposlutno, ako su skrivili nešto, treba da odgovaraju. Ali, oni nisu važni.

Ako postoji ta neka nevidljiva ruka koja hoće obojenu revoluciju, onda dajte, molim vas, imamo organe koji trebaju to da spreče. Ako naši organi državni nisu sposobni i nemaju dovoljno snage da to spreče, onda treba da podnesu ostavku i da daju taj posao nekome drugom da radi. Smatram da ozbiljna država mora da ima mehanizme i načine da spreči bilo kakav vid ili pokušaj nekog nasilja koje će svakako da se desi, hteli mi to ili ne, ali moramo se potruditi svi koji smo ovde da to sprečimo kako znamo i umemo.

Molim vas, gospodo, da iskoristim ovo vreme koliko imamo danas, da probamo da spustimo tenzije. Nemojmo da targetiramo nikog, nemojmo da targetiramo pogotovo studente, jer oni hoće da se bore za državu, institucije, državu pravde i državu u kakvoj oni žele da žive. Ponoviću ono što sam i rekao prošle nedelje ovde - oni su naša budućnost, svidelo se to vama, meni ili nekom drugom, trećem ili ne. Ta deca će voditi državu za 20, 30 godina. Sedeće ovde umesto nas, sedeće ovde gde su ministri, neki od njih svakako i sigurno ne žele da ruše, da pale i da uništavaju bilo šta. Ali, nemojmo dozvoliti da bilo ko iskoristi njih.

Ja odgovorno tvrdim da opozicija to ne radi, jer nema sposobnosti to da radi i nema te želje. Mi smo to sprečavali koliko smo mogli u nekim ranijim periodima. Ali, suština priče je u tome da mi moramo da nastavimo da živimo.

Mene plaši jedna druga stvar, i time ću završiti, jer to sad mislim da nije tema i neću da skrećem temu, mi ćemo imati posle ovoga ozbiljnih problema u tome da će dobar deo fabrika napuštati Srbiju. Ja sam juče dobio informacije da će recimo još nekoliko firmi u Srbiji zatvarati pogone i otpuštati hiljade i hiljade radnika. Mi treba da se fokusiramo na to, kako da te firme zadržimo i kako da pomognemo tim ljudima.

Neću sad da dižem paniku jer mislim da na to sad neće niko da obrati pažnju, ali ključna je stvar da država radi svoj posao. Ja sam ovde u Skupštini Srbije prošle godine govorio, na primer, o jednom knjaževačkom kriminalcu Milanu Zlatkoviću zvanom Štroka i rekao sam šta će taj čovek da uradi. Kolega iz Knjaževca koji ovde sedi u klupama izašao je da brani tog kriminalca. Taj kriminalac je nedavno otpustio 200 ljudi, prevario državu. Pisao sam Ministarstvu finansija, pisao sam Ministarstvu policije, da bi sprečili to što se desilo, da čovek koji nije plaćao poreze, čovek koji nije plaćao radnike, zavrne državu, napravi krivično delo, zatvori fabriku i otpusti 200 ljudi. Protiv takvih poslodavaca mi apsolutno moramo da se borimo.

Smatram da ćemo imati vremena kada sve ovo prođe da govorimo i o tim stvarima, ali molim vas, shvatite za ozbiljno i neke stvari koje dolaze sa ove strane sale. Opet kažem, žao mi je što smo tu samo nas nekolicina. Morate da shvatite da mi imamo dobronamerne savete, dobronamerne kritike i da je nama u interesu da država funkcioniše. Nije nikome u interesu da se ruši država.

Ponavljam još jedanput - molim građane Srbije koji ovo gledaju, a verujem da dosta njih gleda i prati celu situaciju jer je sad alarmantno stanje, gospodo, nemojmo do kraja ove sednice barem mi da činimo pozive na linč, da targetiramo nekog, da okrivljujemo nekog, nego da gledamo koliko mi možemo kao najveća institucija ove države da sprečimo da dođe u subotu ili nedelju ili kako god, do bilo kakvog krvoprolića, ne daj bože da neko nastrada, itd. Džabe nam posle hapšenja, džabe nam posle sve što ćemo pričati, ako neko tog dana, ne daj bože, izgubi glavu.

Još jedanput vas molim, dozovimo se pameti i da probamo sa naše strane da učinimo onoliko koliko je moguće da taj dan protekne mirno, da studenti dođu. Neka protestuju, neka blokiraju, ali nemojmo njih da targetiramo i ne daj bože da neko od te dece strada, gospodo, ući ćemo u ozbiljan problem. Hvala.

Hvala vama.
Moraću da obrišem listu, pošto je pun sistem, te vas molim da ljudi koji žele da govore, da se prijave u sistem.
Gospodin Milenko Jovanov, izvolite.

Ja se načelno sa većim delom onoga što je rečeno slažem, samo sam uvek protiv toga da guramo kao noj glavu u pesak i da ne posmatramo stvari onakve kakve jesu. Znate, ako imate četiri meseca kampanje "Pumpaj" i ako četiri meseca obećavate ljudima kroz izjave, upravo te impotentne, politički impotentne opozicije, da će doći jedan trenutak i jedan dan kada će cela Srbija doći u Beograd i tada će sve biti rešeno, onda morate da imate u vidu da će razni ludaci da prihvate to kao poziv da sprovedu tu ideju. E, to je neodgovornost koju gledamo četiri meseca. Ja o tome govorim.

Ne znam kako niko nije primetio da je ovoj deci u parku prišao čovek i niko od poslanika nije to govorio, pa čak ni ovi iz vladajuće koalicije, neki su bili na N1 a neki su ovde u sali govorili o tome šta se događa u Pionirskom parku, ali niko nije primetio da je toj deci prišao čovek i rekao - ja dolazim 15. ne da vas bijem nego da vas ubijem sa tri sina i dva belgijska ovčara. To nije uradio niko iz vlasti.

Taj čovek je priveden. Ali, koliko je još takvih koji još nisu skupili hrabrost da dođu dan ili dva ranije, a za to nema odgovornosti.

Danas imate pumpanje od strane Đilasove stranke koja kaže - na tajnoj sednici Administrativnog odbora, koja će se održati telefonskim putem, njima će biti skinuti mandati. Svako ko je prošao pored Narodne skupštine zna da Narodna skupština nema telefonske sednice i da je nemoguće, ali oni to namerno rade da bi pumpali.

Pa nismo svi podjednako krivi. Ja ne mogu da prihvatim da se kaže - gađali su se poslanici. Nisu se gađali poslanici, nego su nas gađali. Ja nisam pogodio nikog dimnom bombom, a mne su pogodili dva puta.

Prekoračio sam vreme. Izvinjavam se.

Molim vas samo da stvari postavimo onakvim kakve jesu, da ono što je za osudu osudimo, ma sa koje strane dolazi.

Apsolutno ne pozivamo na nasilje. Država se maksimalno suzdržavala, a to da li je neko doživeo kao slabost, nažalost, u jednom trenutku će država morati da reaguje, a ko će da odgovara za one ludake koji su poziv da dođu 15. u Beograd shvatili kao poziv na revoluciju, to ćemo da vidimo u narednom periodu, jer neko mora biti odgovoran.

Hvala.

Reč ima gospodin Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.

Evo, ja ću govoriti u ime poslaničkog kluba Zdrava Srbija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka i u okviru ovih tačaka koje smo ovih dana govorili, to su sporazumi, to su protokoli, to su stvari kojima ćemo moći sutra da omogućimo bolji razvoj naše Republike Srbije.

Tu su sa nama govorili prethodna dva dana naši ministri koji su sada neki tu, neki nisu tu.

Ja ću govoriti o svemu tome, ali govoriću o delokrugu gde ja živim, jugoistočna Srbija, Niš i okolina, jer je to ono što nas dotiče, što mi osećamo. Ja ću o tome govoriti i govoriću jezikom tih naših ljudi.

Evo, ministar Siniša Mali sada nije tu. Govorio je prvi kada je počelo ovo zasedanje, gde je rekao da će ovi sporazumi dati mogućnost da se razvija jedno, drugo treće. To ću ja, normalno, podržati. Podržati zato što je to potrebno našoj zemlji. Razvoj infrastrukture, razvoj železnice, razvoj svega.

Vezano za Sporazum oko železnice, gde se nabavljaju nove lokomotive, mašine koje će sutra ići po prugama, raditi svoj posao, prevoziti putnike, prevoziti robu. Evo, ja ću oko toga govoriti. To je nešto što je bitno i što je potrebno i to daje razvoj i mogućnost razvoja naše Republike Srbije. Bitno je i za nas koji živimo u tom delu jugoistočne Srbije.

Inače, 2015. i 2016. godine, ja sam o tome govorio, železnička pruga koja išla, koja i sad ide od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, dole prema Boru, prema Prahovu jednim delom ta pruga je rekonstruisana i taj deo pruge je stvarno veoma kvalitetno urađen. Trebalo je da se uradi kompletna pruga od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, do Bora, ali jednim delom je nešto zaustavljeno, nije odrađeno. Taj deo, to što nije odrađeno, to je deo od Knjaževca prema Zaječaru. Normalno, treba da se radi od Zaječara prema Boru, jer kako svi znamo u Boru dole su velike investicije, veliki radovi, veliki poslovi i velike količine materijala iz Bora, iz Prahova ide ne prugom, nego ide putem. Put koji je sada veoma opterećen, a ja sam o tome govorio ranije, put koji ide od autoputa prema Sofiji odvaja se, magistralni državni put, od Niša na ovamo, prema Svrljigu, Knjaževcu, Zaječaru. Taj deo puta je veoma opterećen, taj deo puta je sada dosta ruiniran i mislim da je potrebno u prvom planu odraditi da rekonstruišemo taj deo pruge koji nije odrađen od Knjaževca prema Zaječaru da bi ti teški tereti mogli da idu tom prugom, da bi bilo manje oštećenja puteva i normalno bilo bi sigurnije za sve nas.

Inače, put, državni put od Niša, preko Srvljiga, prema Knjaževcu je, kako kažem, veoma opterećen. Govorio sam, čuo sam i mislim da ima nekih nagoveštaja da treba da se odradi ta tzv. treća traka ili zaustavna traka ili traka za te teške kamione da bi mogli sutra kad neko pođe, recimo, iz Knjaževca, Zaječara, ima neku potrebu, ima neka hitna intervencija, daleko bilo neko je bolestan, Hitna pomoć krene, tu je po četiri, pet kamiona jedan za drugim i verujte mi, ljudi, put od Knjaževca, od Tresibabe pa samo do Gromade, to je taj deo baš najopterećeniji i tu su najveći zastoji. Ne mogu kamioni da se preteknu i dolazi do velikog zastoja. U takvim situacijama mislim da je potrebno da se obezbedi ta treća traka, na tim mestima. To treba „Putevi Srbije“, Ministarstvo saobraćaja, građevine na tome treba da se radi, ali ja mislim da bi se sve to možda u nekom kasnijem odradilo, ali bitno je da železnička pruga se odradi celim svojim putem. Znači, konkretna ta trasa od Knjaževca, Zaječara, dole Bora, Prahova, da to bude sve odrađeno, da to bude stavljeno u funkciju, da ti teški teretni vozovi ili lokomotive i vagoni mogu tu da funkcionišu i da ne pravimo štetu na putevima koji su sada baš, mogu da kažem, u lošem stanju. To kažem od Knjaževca, preko Svrljiga, do Niša. Taj deo puta baš je veoma ruiniran.

Inače, ja sam govorio da je isto problem gde se ukršta ta pruga, kroz opštinu gde ja živim, to je Svrljig, i put, državni put koji ide tu isto gde se te dve stvari račvaju.

Da vam kažem, tu postoji jedan pružni prelaz gde postoje branici koji su odrađeni možda prošlog veka sigurno. Sad koje je to godine rađeno, ali verujte mi to je toliko u lošem stanju. Ovo govorim jezikom čoveka koji nije iz struke, ali ja tamo živim, tamo prolazim. Nekad se napravi zastoj po dva, tri, četiri kilometara zato što voz koji treba da prođe spuste se branici i kada se spuste branici nema onih svetlosnih signala. To je sve na stari način, na čekrk, kako se kaže kod nas. Nekad se dešava, više puta se dešava da se polome branici. Napravi se šteta. Prvo se napravi šteta tom što to udari zato što ili ne čuje ili ne vidi. Da vam kažem, to se spušta onako iznenada. Ljudi koji rade, železničari koji rade u železničkoj stanici, ti ljudi izlaze iz železničke stanice koja je 300, 400 metara od tog pružnog prelaza, odnosno od putnog prelaza. Oni moraju da dođu, zaustave saobraćaj. Na taj način funkcioniše.

Mislim da je to devastirano, da je to zastarelo. Bio sam sa ljudima iz „Železnice“ gde su meni tada rekli da su obezbeđena sredstva, da li je to neka banka, da li je to neki, ne znam koji je to projekat, da su obezbeđena sredstva da se taj deo pružnog prelaza gde se prolazi kroz Svrljig i gde postoje ti branici da to bude odrađeno krajem prošle godine, početkom ove godine.

Kada sam sada kontaktirao „Infrastrukturu železnice“ rekli su mi da će to biti, ali kad će biti… Pitao sam zašto sad to nije, pa zato što su sad ta sredstva opredeljena da se odradi neko drugo mesto isto u delu pravca, negde dole u Zaječaru, neko selo prema Zaječaru.

E sad, ja stvarno poštujem, treba svuda to da se odradi jer stvarno, verujte mi, iz kuće moje žene njeni baba, deda, čukundeda su svi poginuli na pružnom prelazu. To su sve neuslovni prelazi u našim seoskim područjima. Tu ljudi žive dugi niz godina. Verujte mi, na takvim mestima dolazi do velikih katastrofa.

Zbog toga, najfrekventnija mesta, recimo, gde su državni putevi, tu moramo napraviti savremene pružne prelaze sa branicima koji su automatski, gde se spuštaju kada dođe voz na određenu razdaljinu, oni se spuste, da sve to funkcioniše kako treba. Ja sam očekivao da će to biti urađeno početkom ove godine. Sada očekujem, pošto imamo ulaganja u železnicu, u nove lokomotive, očekujem da se ti pružni prelazi reše na savremen način, da ljudi koji tamo žive ne preti im opasnost, daleko bilo, da se desi neka saobraćajna nezgoda, da neko izgubi život, a u krajnjem slučaju, idemo napred, idemo u 21. vek. To je jedna stvar.

Rekao sam isto za tu treću traku, koja je veoma bitna u delu puta Svrljig-Knjaževac, Svrljig-Niš. Ta treća traka je stvarno neophodna zato što ti teški kamioni koji idu iz borskog rudnika svakodnevno, da ne kažem, to je veliki broj tih kamiona koji tamo ide, stvarno je put veoma ruiniran, a i pravi se veliki zastoj.

Zbog svega toga mislim da mi to moramo uraditi, jer je to neophodno i to treba uraditi što pre zato što to ostavlja ljude tamo da žive, daje se pažnja tim našim ljudima koji žive i u Knjaževcu, Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i tim malim sredinama gde treba veća pažnja i veća ulaganja.

Jedna od bitnih stvari, govorio sam državni put koji ide isto kroz opštinu Svrljig, ide od Svrljiga prema Staroj planini. Inače, mogu da kažem, Stara planina je biser. Ko nije tamo bio, treba da ode. To je nešto najlepše. Ja očekujem da ćemo imati mogućnost da Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije je već o tome govorio, da će tamo biti ulaganja u nove smeštajne kapacitete, gde će se praviti hoteli. To će dati još veće mogućnosti za ulaganje u te naše sredine, jer verujte mi, turizam je nešto na čemu svi moramo da radimo i te male sredine, a normalno, Stara planina je nama velika šansa i mogu da kažem da tamo dolazi veliki broj naših komšija iz Bugarske koji vole da dođu tamo. Veliki broj ljudi na Staru planinu dolaze iz cele Srbije, a da ne kažem i iz celog sveta.

Zato velika podrška investicijama na Staroj planini, podrška direktoru Karadžiću, koji svojim angažovanjem i željom, on jeste direktor, ali on kao da je naš, kao da je tamo rođen. On se stvarno bori zajedno sa nama da se tamo obezbede novi kapaciteti, da se obezbede nove investicije i da ima mogućnosti tamo da se ulaže i da tamo bude sutra veći broj ležaja. Ja ništa nemam protiv Zlatibora, daleko bilo. U poslaničkoj klupi sam zajedno sa ljudima iz Zdrave Srbije. Čajetina jeste razvoj centar turizma, Kopaonik isto jeste lep, ima i drugih planina.

Verujte Stara planina je mnogo lepša, i kako kažu nije to tako, kako se to kaže kod nas, nije tako uprljano, nije to tako, ne ide napred, jer tamo dolaze ljudi koji žele da vide prirodu, koji žele da vide šumu, žele da vide planine, žele da vide zdrave potoke, žele da vide ptice zdrave, da vide divlje konje, tako je kolega Nikola, da vide ono što tamo kod nas ima, a verujete mi da treba malo pojačanje tih smeštajnih kapaciteta i to će dati rezultata razvoja. Moja opština iz koje ja dolazim Svrljig, i opštine Knjaževac i Bela Palanka i Pirota i Zaječara, ponovo ponavljam veliki broj naših ljudi, naših komšija dolazi iz Bugarske.

Sada je došla naša ministarka Jelena Žarić Kovačević, koja je naša iz Niša, ne samo što je ona bila moja koleginica, tj. bili smo zajedno sa njom unazad šest godina. Za nju mogu da kažem stvarno pohvalne stvari zato što ona vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je ministarstvo koje je nadležno nad našim lokalnim samoupravama. Ona svojim angažovanjem dolazi direktno kod nas u te naše male sredine, razgovara sa našim ljudima, svojim autoritetom pomaže i neka druga ministarstva, da prođu neki projekti. To je nešto što nama treba.

Ja poštujem ljude koji su ministri iz drugih krajeva i podržavam normalno… Glasam za Vladu, i ovu i prethodnu Vladu, i Vladu od 2014. godine. Ja sam glasao kao poslanik i, verujte mi, svi ti ljudi žele dobro našoj Srbiji, ali meni, kao čoveku, je lakše kada imam nekog čoveka iz Niša, iz okoline Leskovca, koji su na nekim državnim funkcijama koji sutra mogu da svojim autoritetom potpomognu da naše opštine, male sredine koje su u teškoj situaciji, koje su nerazvijene, kojima treba veća finansijska pažnja, da svojim autoritetom i angažovanjem tamo pomognu. Jelena je kao ministarka stvarno na svom mestu. Jelena, ovo sada ispada da vas hvalim, ali ja to govorim iz srca, jer ovo što radite radite jer želite da se Niš i jugoistok Srbije razvija.

Nije tu Novica Tončev, ministar iz tih naših krajeva, i on se čovek zalaže i bori sa svojim ministarstvom. Uz dužno poštovanje, vi ste naši, ali vi ste svi naši ovde.

Sada jedan deo što je meni vrlo bitan, što se tiče razvoja naše opštine - poljoprivreda. Tu je naš kolega doktor Martinović, koji je bio zajedno sa nama, šef poslaničkog kluba, koji je zajedno sa nama bio Skupštini, sada je na mestu ministra. On je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu gde smo imali određene projekte koje smo realizovali zajedno sa našom ministarkom Jelenom. Sada Ministarstvo poljoprivrede, gde je sada ministar gospodin Martinović, ima niz aktivnosti koje su pozitivne, koje su dobre za naše poljoprivredne proizvođače. Ja sam uvek bio za to da se da više sredstava malim proizvođačima, malim gazdinstvima. Verujte mi da od tih malih ljudi najviše zavisi, kad smo bili u najtežoj situaciji, kad su bili ratovi, kad su bile krize, taj mali proizvođač je očuvao i sačuvao našu zemlju Srbiju, kako se kaže, taj seljak je i hranio i branio našu zemlju Srbiju.

Zbog toga, poštovani ministre Martinoviću, podržavam sve vaše predloge koje vi kao ministar, zajedno sa svojim kabinetom, radite, čiji predlozi dolaze kod nas, na naš Odbor. Više puta kaže neke stvari koje su bitne za male proizvođače. Ja sam bio jedan od onih koji je zajedno sa Rističević, koji je predsednik odbora, govorio za agrar da je trebao malo da sačeka da ta mogućnost postoji, može da bude i e-agrar, a može da bude i u pisanoj formi, jer veliki broj mojih ljudi koji žive u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu, Sokobanji, veliki broj tih malih mesta, to su brdsko-planinska područja, nemaju pokrivenost interneta. Sutra, čovek, recimo, proda tele da bi kupio telefon, pametni telefon, a sutra on na tom telefonu ne zna da radi, njegova deca nisu kod njega, i tako on sutra ne može da obezbedi određene subvencije koje nadležno ministarstvo daje.

Jedna od stvari koju sam hteo vama da kažem sada, znam, imamo mogućnost da radimo zajedno, jedna od bitnih stvari, ima određenih pravilnika, javni poziv koji je sada dostavljen, odnosno unazad nekoliko dana je objavljen, za nabavku kvalitetnih priplodnih ovaca, krava i svega ostalog, a gde u okviru tog javnog poziva stoji član 10. gde piše da može da bude kopija pedigrea ili uverenje o kretanju životinje, odnosno kako je ta životinja nastala, da li je osemenjena, da li jedno, da li drugo. Sada kada je sve to odrađeno, ljudi, veliki broj malih proizvođača koji sutra nemaju mogućnosti, ne znaju sve to da… Oni su obezbedili ta uverenja. Sada šalju ta uverenja nadležnom ministarstvu i Uprava za agrarna plaćanja, to sam govorio i na odboru, sada im traži da obezbede kopije tih pedigrea. Kada traže kopiju pedigrea daju im rok od osam dana, a za kopiju pedigrea, to je Institut za stočarstvo, matična služba koja radi taj posao i oni to ljudi ne mogu da obezbede za narednih 30 ili 60 dana i njima se odbacuju ti predlozi, odnosno ti njihovi zahtevi za subvencije.

To je nešto što je odrađeno, javni poziv je odrađen, data je mogućnost, jedno ili drugo. Na kraju, kada je čovek obezbedio to drugo, oni mu traže to prvo i on čovek ne može da obezbedi subvencije.

Da vam kažem, veliki je broj takvih ljudi koji žive u mom Svrljigu, da ne ponavljam te male opštine. Za njih, recimo, 10 ovaca koja dobiju, ta sredstva, jedna junica ili dve junice, to za njih mnogo znači, to je za njih velika pomoć. Onaj ko ima veliki broj grla stoke, po 200, 300, 500, 1.000 krava, koji imaju 50.000 ovaca, njima to nije mnogo bitno, ali tom čoveku što ima 15, 20 ovaca, 15, 20 koza, dve, tri, četiri krave znači svaka subvencija.

Znam da smo mi iz budžeta izdvojili dosta sredstava za subvencije, za takve stvari, ali sa druge strane mislim da neke stvari, kada se nešto piše, mora da proprati, jer ako se to napiše… Taj javni poziv je napravljen tako, piše jedno ili drugo, da se to prihvati ili da nađemo rešenje tim ljudima, da se omogući da obezbede taj pedigre, kopiju pedigrea. To je što se tiče tih stvari. Naša poljoprivreda je, što se mene tiče, kao čoveka, veoma bitna.

Stočarstvo, razvoj stočarstva na tome moramo svi zajedno da radimo i problemi su stvarno veliki. Veliki broj starih ljudi je ostao u našim selima. Tim ljudima moramo dati mogućnost, jer čovek ima malu penziju, da li je poljoprivredna ili neka druga penzija, u tim sredinama to su male penzije i on kad čuva jednu, dve krave ili kada čuva 10-ak ovaca, on puni sebi taj budžet i to je za njega egzistencija, a i da ostane na tom svom ognjištu.

Velika stvar jeste za nas koji živimo u takvim stvarima, i o tome sam govorio, evo i sada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo alimentacioni fond. To je nešto što je vrlo bitno. O tome sam govorio i ranije u Narodnoj skupštini, ali sada taj Predlog zakona o alimentacionom fondu je nešto što je za nas, ljude koji žive u malim sredinama… Ima veliki broj malih ljudi koji više ne žive zajedno, gde sutra bračna zajednica više ne postoji, gde majka treba da čuva decu, a njen suprug ne plaća i ovo je zakon o kome je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. To je bitno da odradimo, i to ćemo sigurno odraditi.

Jedan drugi deo koji sam hteo da kažem, a vezano je za… Mi smo sada kao država, kao vlada obezbedili u prethodnom periodu velika sredstva za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete. To su velika sredstva gde se pospešuje rađanje, pospešuje se da mladi ljudi ostvaruju bračne zajednice, da rađaju svoju decu, da žive u malim sredinama i za mene, kao čoveka, to je nešto najlepše, to je nešto najbolje. Dajete mogućnost i za nabavku stanova. To važi i za mlade bračne parove. To važi i za naše studente koji sutra žele da studiraju, koji studiraju i sutra mogu da obezbede sebi stan po vrlo povoljnim uslovima.

Što se tiče ovih stvari, za rađanje, za natalitet, država Srbija, i o tome moramo da govorimo, daje sredstva za one ljude, za one bračne zajednice koje ne mogu da imaju decu, daje mogućnost da se leče, da to bude besplatno lečenje i to nije, kao što je nekada bilo, jedno lečenje i više ne može. Sada može prvo, drugo, treće. To je ta tzv. vantelesna oplodnja gde se pomaže mladim ljudima da se ostvare kao roditelji, kao majke, kao očevi i na taj način oni sebi obezbeđuju budućnost. To treba pohvaliti.