Hvala, koleginice.
Sada reč ima gospodin Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Janjiću.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, Vulin, uvaženi ministri, danas u našem domu, domu građana Srbije su različiti sporazumi na dnevnom redu, ali trudeći se da ispratim iskustvo ministra poljoprivrede, uvaženog gospodina Aleksandra Martinovića, mislim da nije ni trenutak, ni vreme da se samo usko i pojedinačno bavim onim sporazumima koji su danas na dnevnom redu jer tako je puno pitanja pred nama i tako puno događa je ispred nas u ova dva dana.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dok mi sedimo ovde pod ovom kupolom demokratije, dok sedimo i razgovaramo o sporazumima upravo je naša policija, naše specijalne snage uspele su da razbiju i da otkriju vrlo dobro obučenu mrežu ljudi i da konfiskuju opremu i naoružanje koje je trebalo da se koristi u subotu u nekom trenutku kada budu bili protesti 15. marta.

Nama su puna usta reči „dijalog“ i o dijalogu pričamo. O dijalogu u ovom parlamentu mogu da govore samo predstavnice vladajuće koalicije, i to izričito oni koji su izabrani na listi Aleksandar Vučić – Srbija sutra jer smo u svakom trenutku pružili ruku i bili smo spremni za dijalog.

Zašto kažem za dijalog? Zato što je Vlada Republike Srbije ispunila sva četiri zahteva zbog kojih su pokrenute studentske blokade, i o tome je bliže govorila ministarka Slavica Đukić Dejanović. Hvala joj na tome.

Danas je uvaženi prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali rekao da je upravo juče na sednici Vlade Republike Srbije ispunjen i taj tehnički deo oko budžetskih rezervi i prosleđivanja para, i sa time je gotovo. Od tog trenutka mi prelazimo u jedan novi vid rasprave i kažemo da ovo više nema samo veze ni sa studentskim zahtevima, niti sa društvenom krizom, ovo predstavlja jednu ozbiljnu političku krizu i želju da se 15. marta na ulicama Beograda promeni legitimno izabrani režim.

Zašto kažem legitimno izabrani režim? Zato što su za ovu vladajuću koaliciju za predsednika Republike glasali građani Srbije u nikad većem broju i rekli šta misle. Nasuprot tome danas imamo želju da zamenimo predstavničku demokratiju, da ovaj parlament raspustimo, da Vlada više ne treba da postoji i da po ugledu upravo, kao što je to rekao i predsednik Vučić, na one najgore boljševičke tradicije mi krenemo u neke zborove, krenemo u plenume i da predstavničku demokratiju zamenimo sa direktnom gde će valjda na kraju da se uvede i narodna milicija i narodna vojska, da će onda svako na nivou svoje mesne zajednice i opštine odlučivati onako kako mu padne na pamet.

Upravo zbog toga i ova Vlada i ova vladajuća koalicija to neće dozvoliti jer nigde u svetu takav princip do sada nije uspeo. Ako hoćete da vučete paralelu to je isključivo postojalo i pokušao je da uradi Pol Pot. Tako da, ako nama treba takav nivo demokratije i nivo civilizacijskog razvoja neka nam služi na čast.

Uvaženi građani Srbije, rušenje ustavno-pravnog poretka Srbije je na delu i to više ne treba da krijemo. Nama pričaju o dijalogu. Pričali su nam u ovoj skupštinskoj govornici o dijalogu dok su nas gađali šok bombama, dok su nas gađali suzavcem, dok smo trpeli sve ono što nije zabeleženo u modernoj parlamentarnoj istoriji Republike Srbije i pričaju nam i dalje o dijalogu i kažu da ako padne krv 15. marta, za to će biti odgovorna Vlada i biće odgovoran Aleksandar Vučić, oni koji pozivaju na nasilje i oni koji očekuju da se sva vrata srpskih institucija otvore i da oni zasednu u fotelje bez izbora, bez podrške građana Srbije.

Nisu građani Republike Srbije naivni. Znaju oni vrlo dobro šta sledi.

Kada pričamo studentima, velika većina studenata, i na tome moramo da im čestitamo, nijednog trenutka nisu prihvatili vođstvo opozicije i opoziciju su oterali.

Studenti imaju pravo na svoje zahteve, ali nemaju prava da ulaze u onaj deo političke rasprave koji treba da vode isključivo političke partije i politički pokreti.

Mi smo sazrelo društvo za ovih 30 godina i tako moramo da prihvatimo da se na izbore izlazi i da onaj ko dobije poverenje na izborima treba da formira Vladu, a onda i da upravlja državom.

Uspesi koje je naša država postigla za ovih 12 godina, i tu ću se složiti sa ministrom Martinovićem, su upravo i razlog zašto sve ovo traje.

On je rekao da ovo traje od 2015. godine. Ja sam negde uspeo da povežem to od 2016. i onih događaja u aprilu koji su tada bili izuzetno složeni i početka jedne vrlo jake kampanje i protiv predsednika Vučića i protiv vladajuće koalicije posle izbora.

Upravo oni koji nama govore o dijalogu oni su uveli nesreću, uveli su sukob, uveli su svađu i uveli su tuču u ovaj dom i sada nam kažu da 15. marta će sve da bude u redu.

Ko nama garantuje da će sve da bude u redu? Ko nama garantuje da će ta blokada da se pretvori i da će to biti jedan miran skup? Oni koji podržavaju, koji politički podbunjuju, oni koji su ovde od ovog doma hteli da naprave Bejrut, oni nas ubeđuju da će u subotu sve da bude u redu. Izvinite, molim vas, dozvolite da im ne verujemo. Ne verujemo ni njihovim grupama za pritisak, ne verujemo ni njihovim političkim partijama, ali da vam kažem jednu stvar. Gospođa Slavica Đukić Dejanović je to, poštujem, iznela svoje, verujem, i stručno mišljenje da je ovo politički suicid, ali ja mislim da nije politički suicid. Mislim da su oni izuzetno talentovani i da su sve ovo dugo spremali.

Ovo je bio početak i pokazna vežba u utorak, da nam pokažu šta smo mi trebali da doživimo kao narodni poslanici i ministri ovde, a šta treba da dožive građani Republike Srbije u subotu. Zato vam govorim čitajte medije i gledajte. Pa, nije slučajno to naoružanje, ti samostreli, ti bodeži, to sve što je trebalo da uđe i da bude 15. marta da je to neki ne znam ni ja skup koji treba da pokaže mir i da pokaže jedinstvo.

Želja i namera je vrlo prosta. Imate studente koji su okupljeni u Pionirskom parku, koji žele da studiraju. Šest dana protiv njih se vodi kampanja na najmonstruozniji način, na društvenim mrežama, u medijima. I, na kraju, šta treba da se pokaže, da oni nisu studenti, ma ni to nije bitno. Treba da se pokaže da oni nisu ljudi. Njima su počeli da viču, da arlauču, da ih napadaju. Sa kojim ciljem? Da i njih dehumanizuju, da bi u subotu i oni bili legitimna meta i legitimna meta napada onih koji sve ovo čekaju i spremaju poslednjih 10 godina.

Ne želim da budem ptica zloslutnica i crni gavran, ali su stvari vrlo jasne. Danas, sutra i prekosutra pozivam i građane Srbije i nas narodne poslanike da odaberemo svoju stranu. Mi iz partije koja zastupa najstarije, koja zastupa poljoprivrednike i radnike Srbije, znamo našu stranu. Naša strana je na strani prosperiteta, napretka, boljeg života za sve građane Srbije, da studenti posle završetka školovanja mogu da se zaposle, da naši najstariji ne budu posvađani sa studentima, nego da mogu da dožive svoju penziju pristojnu i da mogu od nje pristojno da žive. To je strana koju smo odabrali.

Zato pozivam sve da ne dozvolimo da one koji nas lažno pozivaju na dijalog i govore kako su oni mirni protestanti, kako su spremni da razgovaraju, da ne nasedamo na njihove priče, jer znamo da im to nije cilj. Cilj je da posle okupljanja naprave veliku nesreću i da nas vrate u ono što je bilo 5. oktobra, starije kolege znaju, i s time ću završiti, kažu oni da peti njihov oktobar nije uspeo, ja vam kažem da je uspeo. To može da potvrdi potpredsednik Vlade Vulin. Svi se sećamo, posle 5. oktobra, taj njihov šesti je doneo krizne štabove, doneo je nesreću, doneo je sukobe i doneo je nejedinstvo. Doveo nas je u sve ono što smo morali osam, 10 godina posle toga da popravljamo i da lečimo društvo.

Kada smo to uspeli 2012. godine, pa očito to nekome spolja i iznutra opet nije odgovaralo, i kao što kažu da se istorija uvek ponavlja, evo, pokušavaju opet. Samo ima jedna razlika, 5. oktobra njima nisu odgovarali rezultati izbora. Ovog puta izbora nije bilo. Mi imamo jednu šizofrenu situaciju da opozicija ne želi da izađe na izbore, niti da želi da izađe na savetodavni referendum. Džentlemenski pružena ruka predsednika je bila izađite,, ljudi na izbore, osvojite vlast, ne trebaju vam plenumi, ne trebaju vam blokade, ne morate da se krijete iza studenata, pokažite da je narod za vas, preuzmite vlast. Nijednog trenutka ne žele da ispoštuju demokratske institucije Srbije, već nam sa pričom o njihovom dijalogu i danas ovde u Skupštini Srbije podvaljuju, građani Srbije, i spremaju nas za onu nesreću koju hoće da načine celom srpskom narodu u subotu 15. marta.

Pozivam vas na smirenost. Većinska Srbija je mirna. Većinska Srbija je staložena. Većinska Srbija želi napredak i većinska Srbija zna u kom pravcu želi da ide njihova država. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada reč ima Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na sporazume koje danas imamo na dnevnom redu, imam potrebu da u ime Socijaldemokratske partije Srbije izrazim duboko žaljenje zbog neprijatnosti koje smo protekle nedelje imali u ovoj sali. Iskoristiću ovu priliku da pozovem sve političke aktere da smire tenzije, da dijalogom pokušamo da prevaziđemo trenutnu krizu u društvu, jer nasilje nikada nije bilo, niti će ikada biti način na koji je neophodno realizovati, odnosno izraziti svoju političku volju. U tom smislu, veoma je važno da sebi postavimo pitanje kakvu smo sliku poslali svetu.

Da li svako od nas ima odgovornost prema svojoj deci i da li smo svesni toga da svojim ponašanjem dajemo potpuno pogrešne modele koje će možda sutra usvojiti? Zato još jednom kažem, ne smemo dozvoliti da kao što smo protekle nedelje imali situaciju da u ovoj Skupštini budu bačene dimne bombe, da se povređuju koleginice i kolege narodni poslanici, jer to zaista nije način na koji bi trebalo da izražavamo i manifestujemo svoje različite političke stavove i svoja različita politička razmišljanja.

Građani koji prate rad Republike Srbije žele da znaju na koji način njihovi izabrani predstavnici sprovode politiku za koju su se zalagali pred izbore i imaju pravo na to da budu upućeni u odluke koje donosi Vlada, a nakon toga usvaja Skupština, a tiču se svako kvaliteta njihovog života i životnog standarda uopšte. Veliki broj takvih odluka jeste lokalnog karaktera i uglavnom se odnosi na komunalne probleme i komunalni sistem, koji je kao takav najvidljivi i najneposredniji i kao takav najjače utiče na sam kvalitet i način svakodnevnog života građana.

Međutim, postoji veliki broj odluka koje se moraju donositi isključivo na državnom, odnosno na republičkom nivou. Iz tog razloga je jako važno da o njima razgovaramo na jedan sistematičan način, odnosno na način na koji ćemo te probleme, ali i rešenja tih problema približiti građanima, jer se oni odnose direktno na njih i utiču ne samo na njihov životni standard, već i na njihovu privrednu, ali i poslovnu aktivnost u svakodnevnom životu.

Kao što znate, Srbija se kao i čitav svet suočava sa problemima koji su nastali kao rezultat globalnih, ali i geopolitičkih izazova i promena i vrlo često su van domašaja rešenja, odnosno delovanja samo jedne države i potpuno je prirodno da se od svake države, pa i od naše, očekuje da donose takve odluke koje će u velikoj meri pokušati da ublaže sve negativne efekte globalnih promena koje trenutno u svetu imamo, ali i da prilagodi svoju politiku svakodnevnim uslovima tržišta i zaštiti svoje građane od nepovoljnih uticaja onoliko koliko je to u njenoj nadležnosti, odnosno u njenim ingerencijama.

Jedan od problema koji utiče na živote svakog od nas, odnosno na svakog pojedinca i njegovu porodicu, ali i na kompanije koje rade u Srbiji, jeste svetska energetska kriza i ona iako postoji nekoliko godina unazad, čini se da je postala intenzivirana od trenutka kada su nastali sukobi u Ukrajini, što je za posledicu imalo smanjenje evropskih zaliha gasa, a sa druge strane, imamo konstantni rast cena gasa i struje širom Evrope i to je jedna od stvari kojom se svaka država mora pozabaviti kako bi sprečila negativne efekte jedne ovakve krize koja postoji svuda u svetu.

Osim toga, Srbija se suočava i sa jednim dodatnim izazovom, a to su sankcije koje prete NIS-u i potpuno je prirodno da građani sa pravom očekuju da država pokuša da odgovori na jedan ovakav problem, da pronađe rešenje, a posebno imajući u vidu da cene energenata i njihova dostupnost na tržištu variraju sa jedne strane, a sa druge strane, njihova cena vrlo često bude promenljiva i ona zaista može uticati na njihov svakodnevni život, aktivnosti i na planove koje svi građani imaju.

Kada već govorimo o energetici, ja sam uverena da država ulaže velike napore da građani u što manjoj meri osete ove posledice. I u tom smislu, ja bih pohvalila odlaganje sankcija NIS u narednih 30 dana, o čemu je juče govorila i ministarka Đedović Handanović.

Osim toga, mi danas na dnevnom redu imamo i sporazume koji predstavljaju značajan deo dugoročnog odgovora naše države na energetsku krizu u kojoj se nalazimo, a koji istovremeno omogućava Srbiji da kroz investicije u obnovljive izvore energije ne samo unapredi životnu sredinu i kvalitet životne sredine, već u budućnosti učini Srbiju manje zavisnom od uvoza energenata, što će u velikoj meri uticati na njene svakodnevne aktivnosti.

Vlada je već u prethodnom periodu zaista pokazala da je posvećena na zelenoj energetskoj tranziciji, tako da pored ulaganja u nove kapacitete, veliki napredak u oblasti energetske sigurnosti i efikasnosti, može se ostvariti modernizacijom i unapređenjem postojećih proizvodnih kapaciteta od kojih neki postoje još iz perioda Savezne Federativne Republike Jugoslavije, stara su i po više od pola veka, i kao takva su vrlo neefikasna, što sa druge strane u velikoj meri utiče na to kakva će njihova produktivnost i biti. Upravo u tom smislu pred nama je ugovor sa Evropskom investicionom bankom koji će omogućiti neophodne investicije za rehabilitaciju HE „Bistrica“ i reverzibilne HE „Potpeć“ na Limu. Ona će osigurati da navedene hidroelektrane koje su stare više od pola veka budu spremne da bezbednije i efikasnije rade i služe nekim budućim generacijama možda 30, 40 ili 50 godina.

Sve ove investicije u hidroelektrane u Srbiji osiguraće budućnost našeg elektroenergetskog sistema, takođe uzimajući u obzir da je reč o obnovljivom izvoru energije omogućiće se jedna stabilnija baza, kao i buduća tranzicija ka još čistijim izvorima energije.

Kao što sam pomenula u svom uvodnom delu izlaganja, vidimo da zbog geopolitičke situacije cene gasa mogu biti izrazito promenljive iz tog razloga njihova nabavka i snabdevanje tržišta mogu biti ugroženi. Mi se do sada nismo suočili sa nestašicom ovog energenata i nadam se da to Srbija u budućem periodu neće ni dozvoliti, jesmo sa izvesnim porastom i rastom cene, ali se one i dalje drži u granicama koje su prihvatljive i u granicama koje su podnošljive u skladu sa svim ostalim tržišnim uslovima koje trenutno imamo. To, naravno, ne treba da ne znači da Srbija ne treba da razvija alternativne izvore toplotne energije kako bi se što više oslonila na neke sopstvene i obnovljive resurse, a manje zavisila od spoljnopolitičke i situacije, ali i spoljno političkih dešavanja.

Upravo je jedan takav iskorak u razvoju sopstvenih izvora toplotne energije, o čemu je juče ministar govorio, to je Projekat za izgradnju solarno-termalne elektrane u Novom Sadu. U tom smislu toplotna energija je proizvedena na održiv način pokrivaće više od 20% potreba Novog Sada za grejanjem, čime će se zameniti potrošnje više od 16 miliona kubnih metara prirodnog gasa i ovo zaista jeste jedna od mera kojoj treba kao država da težimo.

Složićete se sa mnom da je pred nama jedan ozbiljan posao, pre svega, u oblasti upravljanja otpadom, posebno iz razloga što živimo u svetu kao i u društvu visokog konzumerizma gde svako domaćinstvo generiše znatno više otpada nego što je to bio slučaj u nekim prethodnim godinama, pa mogu reći i decenijama, pa u tom smislu mi danas razgovaramo i o ratifikaciji ugovora o zajmu između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se upravo odnosi na unapređenje upravljanja čistim otpadom u velikom delu Srbije.

U tom smislu imamo ugovore programa čvrstog otpada u Srbiji koji obuhvataju upravljanje čvrstim otpadom u 47 jedinica lokalne samouprave i složićete se sa mnom da deponije i divlje deponije zaista predstavljaju veliki problem svake jedinice lokalne samouprave i u velikoj meri mogu uticati i na zagađenost vazduha u ovim životnim sredinama, ali i na sve ostale aspekte, imajući u vidu da komunalna preduzeća koja se bave ovim pitanjima nisu u mogućnosti da očiste onoliko koliko smo mi u stanju da uprljamo, tako da smatram da ćemo jednim ovakvim ugovorom, odnosno ratifikacijom ugovora zaista biti napravljen jedan veliki iskorak u pogledu načina upravljanja čvrstim otpadom, odnosno regulisanja deponija tj. pretvaranja nesanitarnih u sanitarne deponije na dobrobit svih građana Srbije.

Još jedna od stvari koju bih pomenula jeste da ukoliko pitate naše građane, odnosno ljude koji žive u Srbiji – šta je za njih najveće bogatstvo? Uverena sam da je jedan od prioriteta koje bi tom prilikom izgovorili jeste voda. Na sreću, Srbija jeste blagoslovena i bogata izvorima čiste vode ili bar na izvoru čistim rekama i na nama je da to bogatstvo očuvamo, odnosno da ulažemo u reke kako ne bismo zadržali trend koji, nažalost, trenutno imamo, a to je da predstavljamo zemlju koja ima jednu od najzagađenijih reka u čitavom ovom regionu. Mislim da se ovim merama koje trenutno Vlada preduzima jedna ovakva situacija, ne samo u regionu, nego i u Evropi drastično menja kada je reč o Srbiji u pogledu načina na koji postupa sa svojim prirodnim resursima.

Osim benefita koje sam pomenula, važno je da istaknem da će realizacijom ovog projekta Srbija ispuniti svoje preuzete međunarodne obaveze u procesu pristupanja EU u okviru pregovora za klaster četiri, kao i ispunjenju ciljeva Agende 2030 za održivi razvoj i Zelene agende za Zapadni Balkan i ne smemo zaboraviti da svi ovi sporazumi, zakoni i konvencije koje donosimo u parlamentu nose sa sobom mnogo veću težinu od neposredne primene koju ona ima prema građanima Srbije, odnosno njima se ispunjavaju brojne međunarodne obaveze koje je Srbija na sebe preuzela i čije odlaganje prosto nije dopustivo i koje ona mora sprovesti kako bi nastavila svoj put ka EU.

Pored svega iznetog, poštovane kolege, želela bih da se osvrnem na dva, po meni, veoma važna predloga zakona koji će, sigurna sam, doprineti većoj ekonomskoj saradnji, zatim liberalizaciji trgovine i investicijama između Egipta i Srbije, odnosno Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije. Mi smo dosta juče slušali na ovu temu, kao i o benefitima koje će ovi ugovori i ta slobodna trgovina zaista imati za naše građane i za našu privredu uopšte i mislim da se ovi ugovori javljaju kao posledica jedne aktivne diplomatske saradnje naše zemlje za svetom, pored veoma značajnih uspeha koje je ona postigla na polju bilateralnih odnosa, a sada i multilateralnih odnosa, što je doprinelo širenju sporazuma o slobodnoj trgovini. Potpisivanjem ovih sporazuma, odnosno njihovim usvajanjem, srpski privrednici, odnosno proizvođači u Srbiji, što je i te kako važno pomenuti, stekli su povlašćeni položaj na tržištu od preko 1,3 milijardi ljudi, što im omogućava da svoje proizvode plasiraju na jedno otvoreno tržište pod potpuno povoljnim uslovima kako bi ispunili i svoje sopstvene ekonomske ciljeve.

Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta u velikoj meri će povećati inače dobre dugogodišnje ekonomske odnose sa ovom zemljom, kao i diplomatske odnose i doprineće, naravno, bržem razvoju i unapređenju naših trgovinskih odnosa, kao i stvaranju uslova za podsticanje investicija. Osim toga, ovaj sporazum obezbeđuje da Srbija kao jedina zemlja u regionu ima preferencijalni pristup u trgovinskim odnosima sa Egiptom, odnosno zemljom koja ima preko 112 miliona stanovnika. Osim toga, očekivanja su da će se primenom ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji obuhvata više od 16.000 proizvoda obim trgovine povećati za čak 400% Složićete se sa mnom da su to zaista impozantne cifre i da ne sme izostati efekat ovakvih sporazuma na našu privredu.

Takođe, ono što je važno da pomenem jeste da je Egipat druga najveća privreda u arapskom svetu, posle Saudijske Arabije, što ovom sporazumu daje veći značaj i govori u prilog obrazloženju koje sam malopre navela.

Drugi predlog zakona na koji bih posebno ukazala pažnju jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sveobuhvatnog sporazuma o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bilateralni odnosi između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata su tradicionalno i bliski, ali i prijateljski i beleže stalni napredak. Potpisivanjem jednog ovakvog Sveobuhvatnog sporazuma ono se još više produbljuje nekim uzajamnim ekonomskim interesom, a u cilju dalje liberalizacije i olakšanja trgovine i investicija između ove dve strane.

Koliko su ova dva sporazuma važna za naše poljoprivrednike i kakve oni mogućnosti za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda imaju na velika tržišta, zamolila bih ministra Martinovića da nam u kontekstu poljoprivrednih proizvoda i načina na koji će država pomoći poljoprivrednicima da oni plasiraju svoje proizvode i u kojoj meri će im jedan ovakav Sveobuhvatni sporazum olakšati da oni uopšte izađu na jedno ovakvo otvoreno tržište pod preferencijalnim uslovima i okolnostima. Verujem da država ima neki plan kako bi se jedan ovakav sporazum, ukoliko ga usvojimo u narednih nekoliko dana, što pre mogao da realizuje.

Za kraj, kao socijaldemokrata, moram da istaknem da je uslov za ekonomski prosperitet, ali i stabilnost svake zemlje njena zdrava ekonomija, ekonomija koja će se zasnivati na proizvodnji i izvozu i ekonomija koja se zasniva na javno-privatnom partnerstvu, ali i privlačenju domaćih i stranih direktnih investitora i sve to biće omogućeno upravo potpisivanjem ovih, ovakvih i sličnih sporazuma koji doprinose razvoju naše države i privrede u celini.

Još jednom na kraju bih želela da ukažem na značaju uspostavljanja jednog dijaloga u zemlji u situaciji u kojoj se danas nalazimo, jer je to jedini način da u duhu demokratije prevaziđemo svoja različita politička mišljenja.

Podeljenost u društvu koje se ne zasniva na demokratskim principima šteti ekonomiji naše zemlje i može ugroziti i stabilno poslovanje i izvore finansiranja, ali i predstavlja pretnju za povoljno poslovno okruženje koje Srbija u ovom trenutku predstavlja.

Političke podele unutar društva nisu ništa neobične i one postoje otkad je sveta i veka i politika jeste mehanizam za kanalisanje konflikta unutar jednog društva.

Međutim, stičem utisak da je to u ovom trenutku dostiglo izvesne razmere koje su potpuno drugačije od samog smisla i svrhe postojanja sučeljavanja različitih političkih mišljenja i smatram da je svako od nas svojim postupcima odgovoran za to da li će to odgovoriti na postojeću društvenu krizu njenim daljim produbljivanjem ili pokušajima da prevaziđe jednu krizu u kojoj se sada nalazimo.

Upravo u tom smislu polazeći od doprinosa SDPS za prevazilaženje jedne ovakve krize i za postupanje na način koji će ka prevazilaženju situacije koje imamo u društvu, SDPS će podržati predložene sporazume u nadi da će oni zaista uticati na prosperitet i očuvanje naše zemlje. Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima potpredsednik Vlade, Aleksandar Vulin.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, hteo sam da podelim sa vama nešto razmišljanja i da vas upoznam sa onim šta se dešava trenutno u našem gradu.
Naime, članovi Pokreta socijalista, čiji sam ja osnivač, su blokirali Televiziju N1. Došli su ispred ulaza u tu televiziju, tražili da im se omogući da se obrate, tražili da se prestane sa širenjem neverovatne mržnje i zla prema našoj državi, našem narodu, prema svakom ne misli kao i oni, tražili da se mržnja koja izazivaju svakodnevno već jednom zaustavi. Nije dovoljno što mrze svakog od nas, koji se bavimo politikom, već mrze svakog ko misli drugačije, svakog ko ima hrabrosti da kaže da nije za njih, svako ko ima hrabrosti da kaže da njegovo dete treba da ide u školu, svako ko ima hrabrosti da kaže da neće ostaviti Republiku Srpsku, da neće uvesti sankcije Rusiji, da neće priznati Kosovo. Mržnja koju izlivaju svakog dana je uzrok svake mržnje koju vidimo na ulicama naših gradova.
Članovi Pokreta socijalista su se okupili da im to kažu i da zatraže da prestanu. Oni na N1 i dalje misle da su u Luksemburgu, oni i dalje misle da su luksemburška televizija, oni i dalje misle da to što ne plaćaju porez ovoj državi nek oslobađa od poštovanja zakona ove države.
Naravno, ja nisam pristalica blokade i ja mislim da svako treba radi svoj posao, ljudi treba da žive, treba da se kreću, treba da rade, ali ovo je bio samo način Pokreta socijalista, manjeg partnera u našoj koaliciji nego što je SNS, da pokaže da je to sve moguće što rade drugima da može se desi i njima.
Mi nećemo da budemo opravdanje ni za kakve sukobe. Nekoliko sati smo bili tamo. Završili to, ali smo hoću da kažem da možemo da dođemo ponovo i da sve ovo što radite drugima može jednog dana da se radi i vama. Nasilje koje prizivaju preti da uništi našu zemlju, nasilje koje prizivaju preti da uništi sposobnost države Srbije da brine o svim Srbima, bez obzira gde oni žive, nasilje koje prizivaju, nasilje i koje sprovode svakog dana preti da od slobodne, stabilne, prosperitetne države Srbije stvori zemlju koja će vas sukobljavati po ulicama.
Jel malo Đilasu milijarda? Da li je malo dobio kada je prodao sve svoje pratioce koje je godinama sakupljao u SBB i objašnjavao im kada se pretplatite na SBB da je to politički stav? Vidite kako je taj stav vrlo lako postao njegovo bogatstvo. To isto radi i sa ovom decom koju okupljaju po ulici. To isto rade i sa ovim ljudima kojima usađuju mržnju od kojih traže da sprovodi njihovu mržnju, da izvode nasilje na ulicama, sve ono što nas na žalost čeka, na veliku radost svih naših neprijatelja, na veliku iskrenu radost.
Znate, ne možete očekivati da vas podrže Aljbin Kurti, da vas podrže sve ustaške partije u Hrvatskoj, da vas podrže sve antisrpske partije u BiH i da mislite da je to što vi radite u stvari odlično za Srbiju i da će to sigurno učiniti da Srbija bude prosperitetna i još bolja.
Mi smo danas, odnosno članovi Pokreta socijalista su bili ispred N1 da im kažu da postoji i druga Srbija, Srbija koja se nikada ne vidi na njihovim kamerama, koje nikada nema u njihovim emisijama, Srbija čiji se glas nikada ne čuje, osim uz uvrede, osim uz pretnje, Srbija koja nema svoje mesto, Srbija o kojoj se nikada ne govori pa makar i da postoji. Ne više od toga.
Mi smo danas došli da im kažemo da postoji i Srbija koju oni ne razumeju, a svakako je ne vole. Svakako je mrze i Srbija koja se ne boji. Kao što se nije plašila ni ovih što bacaju topovske udare i šta već rade, tako se ne boje ni njih, ni njihove mržnje. Tako se ne boje ni njih ni nasilja njihovih gazda.
Postoji i ta Srbija i ta Srbija je danas došli ispred N1.
Naravno da očekujem da će se EU oglasiti i reći da ne sme da se dopusti ni slučajno da neko iz N1, to novinarstvo, pravo, sloboda, sigurno. Oglasiće se sva moguća novinarska udruženja da ne sme ni slučajno da se desi da oni ne daj Bože čuju tuđe mišljenje, ali se niko neće oglasiti kada neko prebije novinara „Informera“, ali se niko neće oglasiti zbog blokade RTS, ali se niko neće oglasiti zbog linča koleginice sa RTS koja je rekla jednu reč ili jednu rečenicu.
Mi smo ovim danas hteli i uspeli da pokažemo kakvo licemerje vlada našim medijskim prostorom, kakvo licemerje vlada našim medijskim prostorom u kome je svaka mržnja dozvoljena i nagrađena samo ako ide protiv predsednika Vučića i protiv onih koji su njegovi saborci, saveznici, saradnici. Samo smo hteli da pokažemo i pokazali smo kakvo licemerje vlada u medijima i kakvo licemerje vlada na mrežama, kakvo licemerje izražava mržnju na ulicama i preti sukobima na ulicama.
Hteli smo to da pokažemo i pokazali smo i neće nam biti teško da dođemo opet. Ako nas niste dobro čuli, ako nas niste razumeli, doći ćemo da budemo glasniji. Ali, sve to može da se izbegne vrlo jednostavno – dijalog, razgovor. Sve to može da se izbegne vrlo jednostavno. Ove klupe opozicije se popune, klupe u parlamentu se popune opozicijom sa svojim stavovima, klupe u školama se popune đacima, sale na našim fakultetima se popune profesorima, studentima i život postane normalan. Dođu vremenom izbori, glasate na tim izborima, promenite ili podržite vlast. Sve ono što je prirodno i normalno, ali ne da izazivate mržnju svakog dana i da pričate kako ste vi dokaz demokratičnosti.
Znate, naše popuštanje, naše neverovatno popuštanje svakoj mržnji i nasilju, sklanjanje kao pusti razumeće narod, možda jeste dokaz naše demokratičnosti, ali jeste isto tako i dokaz da država mora bezuslovno da poštuje sopstvene zakone i da mora da dolazi vreme kada će bezuslovno poštovati sopstvene zakone.
Nije Dinko Gruhonjić mera naše demokratičnosti, već je mera našeg dopuštanja da oni koji se hvale ustaškim imenom drže predavanja našoj deci. To nigde nije moguće. Ja se obraćam i vama narodni poslanici, niste ste podržali našu ideju o uvođenju zakona o stranim agentima, to je vaše pravo i ja to ne mogu da sporim, ali moram da vas podsetim da je taj zakon donet godinama ranije, ovo se ne bi dešavalo. Taj novac ne bi stigao, ne bi imao kome da stigne i kako da se distribuira u organizacije koje sada vidimo. Ko zna gde ćemo pronaći sve taj novac? Možda u ovim palicama koje su pronađene u okolini Beograda, možda u bokserima, možda u noževima, možda u elektrošokerima, možda u biber spreju, možda u novcu koji su primile brojne vođe obojene revolucije.
Pokret socijalista nema političku snagu, ni broj glasova kojim bi mogao samostalno da donese taj zakon, ali poštovane kolege iz naše koalicije nećemo prestati da tražimo od vas da nas podržite i da donesemo zakon o stranim agentima, da donesemo zakon koji će sprečiti da svako može da finansira obojenu revoluciju u Srbiji.
Ako je Amerika to mogla da uradi, ako je Amerika, citiram Ilona Maska, mogla da prevrne činiju punu crva, kako je on nazvao USAID, pa zašto da mi to ne uradimo? Zašto da mi to ne uradimo? Zašto da dopuštamo da se u našoj zemlji krši zakon? Zašto da dopuštamo da se u našoj zemlji finansiraju oni koji misle sve najgore o ovoj zemlji?
Vi kada ih slušate oni ne pokušavaju da objasne šta bi uradili kada bi nekim nesrećnim spletom okolnosti došli na vlast, oni samo pokušavaju da naude ovoj zemlji. Kada imate proteste u kojima otvoreno kažu – blokirajmo taj most ili blokirajmo tu instituciju kako bi smo ekonomski izvršili pritisak na Srbiju, oni otvoreno kažu da su spremni da Srbiji nanesu udarac koji će boleti, ne razmišljajući ni kako će se to odnositi na njihove roditelje, na njihove komšije. Na kraju krajeva i na njih same, ali oni koji ih vode nemaju taj problem. U to nemojte da sumnjate. Oni su se finansijski obezbedili. Ali, oni koji ih slede, na kraju se suoče sa posledicama iz sopstvenog delovanja.
Ono što nas čeka jeste ono što vidimo, što smo videli ovde u Skupštini, ali i ono što smo videli na kanalu N1, ono što vidimo na društvenim mrežama, neverovatna mržnja koja se izliva, ne može da prođe bez posledica, a te posledice uvek nasilje. Ne možete večno prizivati mržnju na svakog ko misli drugačije, a da se to u nekoj ludoj glavi jednog dana ne opredmeti kao akcija, a ta akcija postaje nasilje. Ne može. Oni koji to rade to znaju i misle da je to sasvim uredu. Ja tako ne mislim, vi tako ne mislite. Članovi Pokreta socijalista koji su danas bili ispred N1 koji su na nekoliko sati blokirali tu televiziju ne misle takođe. Došli smo, bili smo tamo da pokažemo da postoji jedna druga Srbija, Srbija koja nikada nema svoje mesto, koja nikada nije prikazana, Srbija o kojoj se govori sa mržnjom, sa prezirom, Srbija kojoj se preti, a većinska Srbija.
Za ovu današnju aktivnost nisam hteo da tražim podršku i pomoć od vas iz SNS, da jesam tamo bi bilo više desetina hiljada ljudi i šta bi se onda desilo. Šta bi onda bilo. Ovo je bio samo naš način da pokažemo kakvo licemerje vlada u medijima Srbije, ali i da postoje ljudi koji se mržnje, koji N1 i drugi tajkunski mediji neprekidno izlivaju po ulicama ove zemlje i po glavama svakog od nas ne boje. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa listom.
Gospodin Dragan Stanojević.
Samo se prijavite u sistem, molim vas. Izvolite.

Dobar dan, poštovane kolege.

Ja sam Dragan Stanojević, poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“. Kao što vidite, mi smo od početka, iako smo jedina opoziciona grupa koja ovde učestvuje, sada su se pojavile i druge kolege. Mi ovde ne dolazimo ni ad hok, ni za „Tik-tok“, već da realno nešto uradimo i predložimo.

Naravno, žalosno je to što je Skupština spuštena na najniži nivo. Sve je to urađeno da se poslanici jednostavno smuče narodu, da se poslanici kompromituju. Mnogi su tome doprineli svojim bezobzirnim ponašanjem upravo u ovoj Skupštini.

Moram reći, pre par dana sam bio, verovatno prvi put tako u životu ponižen, i to baš u ovom domu, ne samo ja, video sam da je to bio problem generalno, ali recimo u utorak, to je bio 11-ti, čini mi se. Pre svega, hoću da kažem da razumem da su neki poslanici unosili bombe, šta se tu sve dešavalo, videli smo. Neko za to treba da odgovara. Pazite šta se dešava. Vi dozvoljavate da se ljudima, radnicima ove Skupštine oduzima hrana, ljudi donesu doručak da doručkuju i onda im obezbeđenje to ne dozvoli, nego im kažu – idite tamo pored onog stuba da ručate. Neshvatljivo je, to su ljudi koji rade u ovoj Skupštini. To je urušavanje njihovog dostojanstva. Drugo, nisu oni u mogućnosti sa 50, 60 hiljada platom da budu u restoranu, da jedu dva puta ili čak jednom itd.

Onda u kontekstu toga, hoću da vam kažem, ja poštujem i obezbeđenje, nikada nisam imao nikakav problem sa njima, štaviše, ali sam doživeo neverovatnu jednu sramotu, kada sam došao neki dan, negde oko petnaest do deset, prolazio sam dole kroz proveru. Obično ostavite torbu, to je sve rutina, prođete itd. Međutim, to je prevazišlo sve granice normalnog, jer pored toga što sam ostavio torbu, pa su me vratili, pa sam morao da ostavim sat, pa su me vratili, pa su mi rekli da moram da skinem sako, iako se vidi da nemam ništa na sebi više, pa sam morao da skinem i sako, pa kada sam skinuo sako, rekli su mi da skinem i kaiš, da mi pantalone spadnu i da budem prvi poslanik u ovoj Skupštini koji je u donjem vešu ulazio u Skupštinu.

Malo je smešno, ali meni je bilo onako baš ponižavajuće, jer nikada nisam prolazio kroz takvo jedno ponižavanje od strane jednog čoveka, naravno, kažem, poštujem momke, ali to je jedan čovek. Kada sam ga pitao zašto se tako ponaša, on mi je rekao da ima naređenje. Sada vi meni objasnite, ako on ima naređenje da mi lomi prste ili nekome od nas, da li ja to treba da trpim i šta treba da uradim.

Da bih vam samo prosto dočarao, kada sam to sve stavio, on je rekao – zavrnite majicu i okrenite se ovde. Znači, ja zavrćem majicu onako go i okrećem se tu, izvinite, kao prostitutka. Ja prosto ne dozvoljavam da me bilo ko ponižava. Uopšte nije bitno da li sam poslanik ili običan čovek, ali prosto to se preslikava. Znači, ono što se dešava ovde u Skupštini vidimo to na ulici, ono što se dešava na ulici prenosi se u Skupštinu. Ono što nisam očekivao, mada sam govorio pre nekoliko meseci da mi ova Skupština bojim se da se pretvara u u ukrajinsku Radu, govorio sam da samo još očekujem da će početi da gađaju jajima, bombama i da se predsedavajući brani kišobranima, nažalost, i to sam video, a bio sam svedok Majdana u Ukrajini i znam kako se sve to odigravalo.

Mi smo u jednoj nezahvalnoj poziciji, govorim o našoj poslaničkoj grupi. Zašto? Zato što jedni nas napadaju da smo Vučićevi. Eto, ja bih zamolio kolege iz SNS neka nam daju bar neku zvaničnu potvrdu jesmo li Vučićevi ili nismo, jer očigledno je da ne možete da budete normalan. Drugi nas napadaju da smo protiv države, zato što ne kritikujemo dovoljno vlast. Sve je to zbog toga što se ovaj ceo politički život pretvorio u jedan stadion, u navijačke grupe, znate, gde jedna grupa navija za jednu stranu, druga grupa navija za drugu i nikako ljudi da shvate da država nije stadion, da je ovo ipak ozbiljna jedna institucija, kao što je i Skupština. Nažalost, danas se više ceni ludost nego razum i normalnost.

Mi jesmo, naravno, opozicija i jedina razlika je u tome što mi nismo opozicija državi i nikada to nećemo biti, to smo govorili od samog početka. Mi, naravno, ne dobijamo instrukcije od zapadnih struktura, niti sarađujemo sa njima. Mi imamo apsolutno državotvorne stavove i, nažalost, neki smatraju da nam je to mana. Valjda svi očekuju da donosimo bombe i da pravimo ratne scene u Skupštini.

Mi smo, inače, išli na izbore sa idejom da unesemo novu dimenziju u političkom životu, a to je kultura dijaloga. I dalje se držimo toga i, naravno, ostaćemo pri tome. Šta više, smatramo da je to najneophodnije i u ovoj Skupštini i na ulici ono što se dešava. Naravno, svako ima svoj pogled na način borbe, ali mi smatramo da protiv vlasti treba da se borimo, naravno, znanjem i sposobnostima, korigovanjem svega onoga što je loše urađeno. Hoću da kažem institucionalno, razumem da imate uvek većinu i da ćete uvek da nas nadglasate, ali svaka odgovorna vlast mora da čuje i da reaguje na ono što govori opozicija i narod. U suprotnom, dobijete ovo što imate sada na ulicama Srbije. Naravno, ne smemo da se pravimo mrtvi, kao da se ništa ne dešava. Nezadovoljstvo naroda jeste opravdano. Vlast mora da preduzme konkretne korake i mere da spreči kriminal i korupciju. Ona je najviše, naravno, u redovima vlasti, to je prirodno, a da ne govorim šta se dešava na lokalu i kakvo je stanje tamo i koliki je tu kriminal i koliko je tu…

Evo, samo jedan kratak primer. Imate ovde četiri ministara, nijedan nije reagovao adekvatno. Znači, napravili su u Priboju nelegalni kamenolom i, pazite, sukob ide u Beogradu, ljudi dolaze sa kamionima i počinju da kradu, da voze materijal i kada sam ja došao da to zaustavim, naravno, vlast im je došla, pa rekoh – vi radite protiv svoje vlasti. –Pa znaš, poslednji su nam dani, pa da iskoristimo otprilike ono što možemo. Mislim, slikovito vam prenosim nešto što sam svedok kako se ponašaju na lokalu.

S druge strane, moram da kažem da mi kao pokret apsolutno podržavamo zahteve studenata, ali hoću isto tako da kažem da su za nas svi studenti, sve su to naša deca, jer pazite, osim onih što su na ulici, što protestuju, najveći deo je onih koji su kod kuće i koji čekaju kada će moći da nastave svoj rad i da polažu ispite.

S druge strane, nezadovoljstvo drugih studenata i njihovi zahtevi su apsolutno opravdani, jer ona tragedija koja se dogodila, naravno da se zna ko je odgovoran, naravno da mora javnost da sazna o tome i ko će da snosi odgovornost za ono što se dogodilo. Zna se kako se vodi građevinski dnevnik, zna se ko je nadzorni organ, zna se ko je izvodio radove, tako da je to, u principu, jako prosto ustanoviti, ne znam zašto se toliko čeka.

Ono što takođe želim da kažem, mi ne želimo, kao pokret, da lešinarimo na ovim studentskim protestima. Vidimo neke kolege koje su i tamo i ovde, u svakom slučaju, mnogi od naših prethodnih kolega ovde i ne dolaze, ali svoju platu redovno uzimaju i ovde i u Gradskoj skupštini itd. To je toliko o njihovom moralnom stavu.

Ono na šta želim posebno da obratim pažnju, jer mislim da ovo u budućnosti takođe može izazvati veliko nezadovoljstvo kod naroda, jeste ugrožavanje zemlje kroz prodaju nacionalnih resursa. Ne znam koliko narod zna, ali postoji plan vlasti, naravno, da reorganizuju strateška društvena preduzeća, kroz prodaju ili pretvaranje u akcionarska društva. Da ja ne bih sad pogrešio, zato ću sada da pročitam, jer to je neki spisak od 40 do 70 strateških preduzeća. Među njima je, naravno, EPS, Transnafta, Srbijagas, Elektromreže, Elektrodistribucija, Putevi, Koridori Srbije, Pošta, Nuklearni objekti Vinča, Srbijašume, Železnice Srbije, Srbijavoz, preduzeće iz odbrambene industrije itd, da vam ne nabrajam.

To su sve strateška preduzeća ove države i to je u principu budućnost i naše države i naše omladine.

Video sam da u EPS-u imamo, recimo, nadzorne odbore koje čine tri stranca i četiri naša čoveka. Ko je tako uradio i zbog čega, apsolutno mi nije jasno. Koje su njihove kvalifikacije tih stranaca i zar je moguće da mi nemamo odgovarajuće ljude, odnosno kvalifikacije?

Ono što mi je takođe čudno, da u jednom licu ministar ima mogućnost da predstavlja Skupštinu i da ima tzv. zlatni glas, posebno ako ministar nije iz te sfere.

EPS jeste strateški resurs Srbije. Mislim da se ne sme dozvoliti njegova privatizacija, jer bi time ugrozili socijalnu dimenziju stanovništva. Ja vidim po mojim roditeljima, komšijama, pa i sam plaćam tu struju na nekoliko mesta, koliko je to poskupelo i koliko je to postalo opterećenje za običnog čoveka. Zamislite sada, ukoliko se EPS proda, naravno da će novi vlasnik diktirati tržišne ili ekonomske cene, što znači da narod neće moći da plaća. On ne može da plaća ni ovo što sada dobija, a mogu da zamislim šta će se dogoditi ako to budu tržišne, odnosno ekonomske cene, koje mogu biti nekoliko puta veće, jer taj investitor ovde ne ulaže da bi održavao neki socijalni mir i pomagao ljudima, nego da iznese kapital.

Isto tako, to se tiče i ovih zelenih energija, mini-elektrana, itd. Neću sada dugo o tome govoriti, ali, recimo, dole u Priboju imate nekoliko privatnih mini-elektrana. Pazite, to je jedna dolina gde, kada izgradite tu elektranu, sva ta vlaga, jednostavno visi nad vodom, a onda još imate grejanje koje je na neku sečku itd. i naravno da se to sve sakuplja, to sve deca udišu, taj vazduh, a onda se čudimo odakle astma i odakle kancerogene bolesti, itd.

Vezano za nuklearnu energiju, vidim da Srbija stalno traži neka savezništva, pregovaraju sa Francuzima itd, ne mogu da shvatim da nekome nije jasno da je Rusija svetski lider broj jedan, ne samo po kvalitetu nego i po ceni, to je nekoliko puta jeftinije i ako neko ne zna, evo ja sam spreman da vam pomognem i obezbedim te kontakte, može to naravno i Dule Bajatović, on isto ima mnogo dobre kontakte, ali hoću da kažem da to ne sme da bude političko rešenje nego mora da ima i svoju ekonomsku osnovanost, a zna se ko je broj jedan u svetu što se tiče nuklearne energije.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ova preduzeća koja planirate da na ovakav način izvršite restrukturizaciju, mislim da je to jako opasno po budućnost i mislim da to može da izazove realno još veći revolt građana koji će biti objektivan, jer ovo što se danas dešava je negde i politizacija. Svesni smo mi da tu postoje spoljni uticaji.

Mi smo govorili da je naša podrška studentima uvek tu, ali samo ne želimo da se spoljni faktor tu uključi, jer onda mi možemo da dobijemo ono što smo videli realno na Majdanu. Još je ovo daleko od klasičnog Majdana, ja sam doktorirao na tu temu, ali je jasno da su tu elementi i da su zainteresovane strane, da tu postoje. Ne kažem, verujem da su 90% naših studenata, možda i više, iskrena deca, koja jednostavno žele da ostvare svoja prava i tu treba da ih podržimo, ali bojim se da tu postoje ljudi koji upravljaju nekim procesima i oni to ne mogu da prepoznaju.

Hteo sam još da kažem par reči. Gospodin Vulin je govorio o zabrani onih organizacija, a ja hoću da kažem, bez obzira što mi jesmo opozicija, ali mi smo čak i pre dolaska u Skupštinu inicirali takav jedan zakon, kao što postoji u Americi, kao što postoji u Rusiji. Videli ste koliko je USAID imao uticaj u Srbiji, i ne samo on, ima tu različitih načina kako se to radi. Mi smo podržali taj predlog, a isto tako smo podržali predlog što se tiče BRIKS-a, mada sam iznenađen da poslanici gospodina Vulina nisu dobili podršku od svojih partnera. Mi im nismo partneri, ali jesmo u ideološkom smislu i zato smo podržali taj projekat. U tom smislu, očekivao sam da će više ljudi biti koji će glasati za to, jer kada razgovarate privatno, svi podržavaju BRIKS, svi bi hteli nešto u tom kontekstu, ali kada treba da se stisne ovo dugme, nešto se mnogi stide.

Na kraju, hoću da poručim studentima i svima onima koji protestuju. Kada sam juče video da skaču, znate, skakanje je bilo simbol Majdana u Ukrajini. Sada meni objašnjavaju kako je to sa stadiona preuzeto, itd. Isto su to govorili i u Kijevu kako je to preuzeto sa stadiona. Ali, to što je preuzeto sa stadiona je posle dovelo do stotine hiljada ljudskih žrtava.

Dalje, ova ostrašćenost. Pazite, ne možete da objavite ništa, ne možete normalno da objavite, nešto racionalno, a to sam isto video tamo. Znači, oni počeli da da prave spiskove, spiskove ko je šta objavio, ko je kakav, onda se ti spiskovi daju nekim grupama, bandama, boga pitaj ko su ti ljudi i onda oni imaju slike pa vas čekaju na ulicama, čekaju ispred kuća, ispred ulaza, ispred škola, ispred radnih mesta, itd. Tako je to sve započelo. A onda se, naravno, pojave gruzijski snajperi na hotelima koji su okolo Majdana i oni počinju da ubijaju i jedne i druge. Rezultat smo videli. Naravno, svi su skresali, vlast je posle toga skresala svo to drveće da ne bi mogla da se izvrši analiza odakle je ko pucao, na koji način, itd.

Zašto ovo govorim? Naravno da ja molim boga i nadam se da će ovo sve da prođe mirno, ja to hoću i verujem da većina studenata i učesnika isto tako želi, ali naravno da ova vlast mora da razume i da vidi da narod ima nezadovoljstvo i da adekvatno reaguje. Bojim se da mnoge stvari koje radite, radite pogrešno, neko svesno, neko nesvesno to radi, ali, prosto ne vidim smisao da se izaziva.

I ovi studenti što su ovde u parku, da li su svi studenti ili nisu, ko zna? Verovatno ni sa druge strane nisu svi studenti, ali prosto to izazivanje sukoba je nešto što nama nikako ne odgovara.

Kao ekonomista, ja vam apsolutno objektivno mogu reći da sve ovo što se dešava će da nas košta. Ja nisam vlast, niti predstavljam interese vlasti, ali sam svestan tih procesa, jer novac voli tišinu, odnosno investicije, itd. Sigurno je da će ovo da nas košta, i to ozbiljno, ali se samo nadam da nas neće koštati po cenu države.

Da vam dovršim. Kada se sve to dogodilo na Majdanu, šta je bilo dalje? Došli su evropski lideri koji su rekli - e, sad, sedite vi ovde, sedite vi ovde, i onda mu dovedu Klička, kome su bokserskim rukavicama mozak davno izbili i on postane lider, a vi postane država koja se ništa apsolutno ne pita i koja dođe u ovu situaciju u koju su došli sada, gde milioni ljudi su poginuli, ranjeni, itd, a sve zarad čega?

Zato ja još jednom pozivam, nadam se da su službe i policija odradile sve da se spreči bilo kakav mogući sukob, ali vam kažem kako se to dogodilo. Nikada niko nije pomislio u Ukrajini da će snajperima da pucaju i u policiju i u ljude. I onaj policajac koga napadnete, ima mnogo tamo mojih prijatelja, familije, ne možete da ga napadnete, kao što ne možete ni običan narod. To je njegov posao, on radi taj posao i morate to da poštujete. Imate mnogo tih tzv. ludih glava koje bi, vidim ovih dana, da se sukobe, koje bi sve uradile samo da dođe do nekog sukoba. Pazite, to su ljudi koji nisu realizovani. Ja nemam taj problem.

Još jednom kažem, nemam nikakve veze sa Vučićem a da sam sa ovom vlašću, ali principijelno stojim na svojim pozicijama i želim da samo upozorimo ljude i da kažem, da institucionalno moramo da se borimo. Naravno, da vlast ne čuje. Naravno, da imate većinu, sve to mogu da razumem, ali opet negde očekujem neki racio, neki racionalni pristup, da čujete ono što narod želi da vam kaže i da ipak računate na mišljenje onih koji predstavljaju taj narod, odnosno nas ovde poslanike.

Danas ste kolegu ovde napali koji je objektivno govorio i apsolutno ništa nije izazvao. Treba da sa jedne strane budete čak, ne zahvalni, to je naš posao, ali smo mi tu da trpimo. Pazite, ovo što sam ja ovde, meni ne doprinosi podršku u narodu, ali bože moj, ja sam danas ovde, sutra sam na nekom drugom mestu.

Došao sam ovde da svojim znanjem, sposobnostima i nekim mojim mogućnostima nešto doprinesem, ako to ne razumeju ne razumeju, ali ja da budem klovn i da pričam ono što neko želi da čuje ja to neću jer za mene je država mnogo veća nego što… Video sam jednostavno kako se ona gubi, video sam kako narod strada i prosto to ne želim da vidim.

Još jednom kažem, pozivam vlast da ipak shvati ozbiljnost svega ovoga što se dešava i da mora da objektivnije razgovara i sa opozicijom i sa predstavnicima naroda. Vidim da oni sada to pokušavaju, ali je vreme prošlo. Bojim se i da jednostavno oni sada ne žele da razgovaraju sa vama.

Mislim da je mnogo propusta napravljeno sa vaše strane, ali pozivam još jednom da taj, kako bih rekao, potpaljivanje benzinom ipak na neki način završite i da se ovo ipak na miran način završi.

Toliko. Hvala vam puno.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.