UČESTVUJU U RASPRAVI:

Ana Brnabić, predsednica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Zagorka Aleksić, zamenica predsednice Odbora, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, vladajuća većina

Marina Mijatović, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija

Marija Zdravković, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Milija Miletić, član Odbora, poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe

Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju

TRANSKRIPT:

00:00:04 - Ana Brnabić: Svima otvaram sedmu sednicu odbora za prava deteta. Postanete li u sali prisutno 21 član, odnosno zamenik člana odbora i da odbor ima kvorum za odlučivanje. Želeo bih na početku da pozdravim predstavnike Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Sa nama su danas Jelena Žareć-Kovačević, ministarka Biljana Rakić i Marko Risteć, pomoćnici ministra, kao i Vukota Vlaković, šef OCK za porodičnu pravnu zaštitu ministarstva, dobrodošli.

00:00:41 - Ana Brnabić: Shodno članu 76 poslovnika Narodne skupštine. Hukštine predložim da odbor obavi zajednički jedinstveni pretres u tačkama 1 i 2 predloženog dnevnog reda, to su razmatranje informacije o radu Ministarstva za brigu u porodici i demografiju, prva tačka za period oktobar-decembar 2024. godine i druga tačka za period januar-mart 2025. godine. Stavljam na glasanje ovaj predlog.

00:01:07 - Ana Brnabić: Ko je za? Da li ima neko protiv, neko uzdrzan, konstatujem da smo jednoglasno prihvatili predlog za spajanje rasprave. Sad, u shodnom članu 93, stav 3 poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda sedme sednice u celini. Dobili ste ga, ali evo da pročitam još jednom. Prva tačka razmatranja je informacija o radu Ministarstva za brigu u porodici i demografiju za period oktobar-decembar prošle godine, informacija o radu ovog ministarstva za period januar-mart ove godine.

00:01:45 - Ana Brnabić: Treća tačka, upoznavanje odbora sa završenim dokumentom sprovedenog projekta Parlamentarstvo. I razmatranje, kao četvrta tačka, razmatranje inicijative koju je podnela fondacija Uzmi knjigu. Molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu, ko je za, da li ima neko protiv, neko uzdržan. Konstatujem da smo i ovo usvojili jednoglasno. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu treba da se izjasnimo o zapisnicima 5.

00:02:16 - Ana Brnabić: i 6. sednice odbora koji su vam dostavljeni elektronskom poštom. Ako nema primedbi, stavljam na glasanje zapisnike koje imamo. Da li ima neko protiv, neko uzdržan? Konstatujem da smo i ovo jednoglasno usvojili.

00:02:35 - Ana Brnabić: To je za petu sednicu zapisnik za šestu sednicu koja je za. Da li ima neko protiv, neko uzdržan i ovo smo jednoglasno usvojili. Prelazimo sada na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prva i druga tačka dnevnog reda, zajednički jedinstveni pretres. Dakle, Ministarstvo, kao što znate, je dostavilo svoj izveštaj. Ja ću sad zamoliti predstavnike Ministarstva da uzmu reč i da ostanete samo.

00:03:06 - Ana Brnabić: Prisutni na sednici odbora tokom čitave rasprave. Apsolutno. Zvolite.

00:03:12 - Jelena Žarić Kovačević: Hvala vam, uvažena predsednice Narodne skupštine i predsednice odbora za pravo deteta. Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam danas na sednici odbora. Uvaženi narodni poslanici, članovi odbora za pravo deteta, zahvaljujem vam se na ovoj zakazanoj sednici sa navedenim dnevnim redom i zahvaljujem se na prilici da govorim o izveštaju i o rezultatima rada Ministarstva za brigu porodici i demografiju u domenu porodično-pravne zaštite dece i podrške porodicama i deci, naravno sa posebnim osvrtom na ono što je urađeno u poslednjem kvartalu minule godine i prvom kvartalu ove godine. Budući da je zaštita dece i obezbeđivanje maksimalnog ostvarivanja njihovih prava najvažnije pitanje, ali istovremeno i najosetljivije pitanje za društvenu zajednicu, verujem da ćemo kasnije u eventualno nekoj diskusiji i u otvorenom dijalogu doći do kvalitetnih odgovora i razmeniti iskustva koje će pre svega značiti našem ministarstvu, da bismo u buduće kreirali politike na način kako to odgovara svim građanima Srbije.

00:04:21 - Jelena Žarić Kovačević: U kratkim crtama predstaviću najpre ono što je sprovedeno od aktivnosti u četvrtom kvartalu 2024. godine. Osim redovnog rešavanja upravnih i vanupravnih predmeta u oblasti porodično-pravne zaštite, izvršen je nadzor nad stručnim radom Centara za socijalni rad, organa starateljstva u 23 predmeta utvrđivanja opšte podobnosti dece za usvojenje, a u 36 predmeta utvrđivanja opšte podobnosti budućih usvojitelja, čiji su podaci uneti u jedinstveni lični registar usvojenja koji vodi, naravno, naše ministarstvo u skladu sa porodičnim zakonom. Prema podacima iz jedinstvenog ličnog registra usvojenja zasnovano je ukupno 21 usvojenje, dakle 20 domaćih i jedno međunarodno usvojenje. 7.

00:05:10 - Jelena Žarić Kovačević: Oktobra 2024. godine izdali smo instrukciju o načinu rada Centra za socijalni rad u sačinjavanju i dostavljanju nalaza i stručnog mišljenja sudu. Takođe, na osnovu preporuke date u okviru izveštaja državne revizorske institucije o reviziji usklađenosti poslovanja, efikasnosti rada centara za socijalni rad, pružanju socijalne i porodično-pravne zaštite, donet je pravilnik o načinu vršenja nadzora nad stručnim radom organa starateljstva. Na osnovu ovog pravilnika donet je i plan nadzora nad stručnim radom centara za socijalni rad, dakle, organa starateljstva, koji će se sprovoditi i sprovodi se za... 2025.

00:05:51 - Jelena Žarić Kovačević: Godinu. Na inicijativu Ministarstva održan je sastanak sa direktorima centara za socijalni rad na kome su izneti problemi i neki ključni ciljevi i aktivnosti Ministarstva u cilju popravljanja položaja dece bez roditeljskog staranja i zaštite prava dece uopšte. I to se odnosilo na smanjenje broja dece na domskom smeštaju i hraniteljstvu, povećanjem broja usvojenja ili povratkom dece u biološku porodicu, zatim povećanje broja hraniteljskih porodica kao resursa za vaninstitucionalni smeštaj dece i medijsko promovisanje značaja zaštite dece bez roditeljskog staranja, dakle medijska promocija hraniteljstva i usvojenja. Naravno, nastavljene su zajedničke aktivnosti Ministarstva i UNICEF-a u promociji i unapređenju hraniteljstva kao oblika alternativne zaštite dece bez roditeljskog staranja, kako bi se rešio problem smanjenja broja hraniteljskih porodica u Republici Srbiji. UNICEF nas je obavestio o konkretnim rezultatima naših zajedničkih sprovedenih aktivnosti.

00:07:05 - Jelena Žarić Kovačević: Između ostalog, regrutovane su 82 hraniteljske porodice, ukupno je 223 dece i mladih. Od toga 117 dečaka i 106 devojčica smešteno u hraniteljske porodice. Najveći broj dece i mladih, njih 196, je smešteno u standardne hraniteljske porodice, a u srodničke hraniteljske porodice smešteno je desetoro dece i mladih. Specijalizovano hraniteljstvo je obezbeđeno za devetoro dece i mladih, a povremeno za njih desetoro. Razvijan je i akreditovan program obuke profesionalaca i kandidata za standardno hraniteljstvo, koji se zove porodica po meri deteta, naravno u skladu sa novim pravilnikom o hraniteljstvu.

00:07:53 - Jelena Žarić Kovačević: Mi smo bili prisutni i aktivno učestvovali na 43. sednici Komiteta Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, koja je održana u novembru u Strazburu. Sastanak je bio posvećen razmatranju odgovora na preporuke koje su date zemljama članicama da unaprede sisteme zaštite dece od zloupotrebe u sajber prostoru. Popravljamo kvalitet života u lokalnim zajednicama. Ministarstvo je obezbedilo finansijsku podršku za ukupno 68 jedinica lokalne samouprave na osnovu odluke o raspodeli sredstava programa finansijske podrške merama populacione politike.

00:08:35 - Jelena Žarić Kovačević: Podržane su mere poput obezbeđivanja učbenika, školskog pribora i užine za učenike osnovnih škola, uređenje i opremanje prostorija u osnovnim školama, adaptacija, uređenje i opremanje predškolskih ustanova, besplatan boravak u vrtićima, uređenje i opremanje dečjih igrališta, prevoza dece u osnovnim i srednjim školama. Zakon o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom počeo je da se primenjuje od 1. novembra 2024. godine. U skladu sa tim izvršena je isplata razlike između već isplaćenih iznosa i novo utvrđenih iznosa roditeljskog dodatka, pa ušla za nabavku opreme za dete i jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta za decu koja su rođena.

00:09:28 - Jelena Žarić Kovačević: 1. januara 2024. godine i kasnije. Nastavljeno je donošenje posebnih rešenja za roditeljski dečji dodatak, podnošenje rada Komisiji za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, učešće i kupovinu, odnosno kupovinu kuće ili stana po osnovu rođenja deteta. Komisija je odobrila 96 zahteva, dok je 10 zahteva odbijeno.

00:09:52 - Jelena Žarić Kovačević: Dozvolite mi sada da se nakratko osvrnem i na prvi ovogodišnji kvartal. Dakle, završen je rad na 54 upravna i 298 vanupravnih predmeta u oblasti porodično-pravne zaštite. Prema podacima iz Jedinstvenog ličnog registra usvojenja, zasnovano je ukupno 9 domaćih usvojenja. Na osnovu plana nadzora nad stručnim radom Centara za socijalni rad za 2025. godinu, Ministarstvo je izvršilo u februaru 2025.

00:10:23 - Jelena Žarić Kovačević: Godine tri dvodnevna nadzora nad stručnim radom tri odeljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, nakon čega su sačinjeni izveštaj i naložene mere u segmentu koji se tiče nadležnosti ministarstva. Donet je pravilnik o dopunama pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad. U januaru je realizovana tradicionalna aktivna oslobađanja porodilišta širom Srbije sa fokusom na novorođenčad rođenu 1. januara 2025.

00:10:55 - Jelena Žarić Kovačević: Godine, dakle uručeni su bebi paketi u više od 20 gradova. Predstavnik ministarstva prisustvovao je 44. sednici Komiteta strana Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja u Strazburu. Na temu sačinjavanja novog plana aktivnosti, ministarstvo je aktivno učestvovalo u postupku mirnog rešavanja kolektivnog radnog spora između Sindikata Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Nezavisnost sa jedne strane i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu i drugih učesnika u postupku nastalog povodom štrajka zaposlenih sa druge strane. Ministarstvo je poslalo instrukciju o obrazovanju Saveta za brigu o porodici i demografiju.

00:11:39 - Jelena Žarić Kovačević: Savet za brigu o porodici i demografiju obrazovan je u ukupno 134 jedinice lokalne samouprave sprovođenjem javnih poziva za dodelu bespovratnih sredstava opredeljenih za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece jedinicama lokalne samouprave. U 25. 72 jedinice lokalne samouprave su dobile novac za sufinansiranje mera populacione politike. Doneto je rešenje o nominalnim iznosima dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 25.

00:12:16 - Jelena Žarić Kovačević: Shodno uredbi o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja dečijeg dodatka. Komisija za subvencije... U januaru odobrila je 77 zahteva, odbila 3. U februaru odobrila 106, odbila 7. U martu mesecu komisija nije zasedala.

00:12:41 - Jelena Žarić Kovačević: Redovno smo učestvovali na sednicama odbora za prava deteta i ja bih iskreno želela da se sa time i nastavi, naravno u pravcu jačanja sveukupnog okvira i zakonodavnog i uopšte okvira za zaštitu dece i za porodičnu pravnu zaštitu generalno. Hvala vam.

00:13:00 - Ana Brnabić: Hvala vam. Sad otvaram diskusiju. Ko od članova odbora želi da kaže nešto? Izvolite.

00:13:10 - Marina Mijatović: Dobar dan svima. Marina Mijatović, Zelenolevi front. Ja bih se prvo osvrnula generalno na sadržinu izveštaja. Mislim da sam i prethodni put rekla da se iz ovih izveštaja ne vidi tačan baš rad nijednog ministarstva, posebno kada vidimo da se navode samo brojevi, na primer koliko je podneto zahteva, koliko je podneto žalbi. Mi iz toga ne vidimo.

00:13:30 - Marina Mijatović: Ni zbog čega su te žalbe podnete, ni kakve su odluke, ni zbog čega su određene odluke. Dakle, da bismo mogli da učestvujemo u podnošenju amandmana, u menjanju zakona i uopšte bilo kojih propisa, mi to moramo da vidimo iz ovih izveštaja i to je generalno uopšte mana ovih izveštaja. Što se tiče sadržine dalje ovog izveštaja, ja bih se takođe osvrnula na grupu za unapređenje kvaliteta života porodica sa decom koja su obolela od retkih bolesti. Nisam videla iz ovih izveštaja šta je to ministarstvo uradilo povodom ove teme i da li su se, na primer, pojedina udruženja ili uopšte pacijenti, da li su se obraćali ministarstvu za neku vrstu pravne pomoći ili bilo kakve vrste pomoći. Ovo konkretno mogu da navedem i apel nacionalnog udruženja Porfirije Srbije koji su se više puta obraćali u medijima da...

00:14:27 - Marina Mijatović: Traže određeni lek, već imamo dve preminule osobe zbog toga što nisu u adekvatnom periodu dobile lekove. Pa da vidim, na primer, da li ministarstvo sarađuje sa ministarstvom zdravlja i gde je tu najviše problem baš za ovu grupu pacijenata. Dalje, samo trenutak da prođem kroz izveštaj. U ovom izveštaju, prvom, dakle za prethodnu godinu, se navodi da je ministarstvo učestvovalo na okruglom stolu informativnoj kampanji za predstavnike romske zajednice. Ako može samo da pojasni šta to tačno znači ova kampanja i do kakvih se zaključaka došlo.

00:15:15 - Marina Mijatović: Zatim dalje, što se tiče migracija, dakle unutrašnjih migracija, Ministarstvo takođe ovde navodi da prati praćenje migracionih tokova, predlaže određene mere, odavde se ne vidi tačno koje su to mere, do kojih se zaključaka takođe došlo, da li se sarađuje sa drugim ministarstvima, jer ja bih rekla po ovom izveštaju da je u pitanju i ekonomski status određene opštine ili određenog rada i kako to utiče na ove migracije. I ono što je meni najspornije, to su ovi izveštaji koji se tiču zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ja vidim po izveštaju Ministarstva da je bilo dosta žalbi i da je bilo dosta o podnošenju tužbi u Upravnom sudu. Interesantno je zbog čega, koji su to nedostaci zakona ili možda nekih podzakonskih akata.

00:16:09 - Marina Mijatović: Da ispitamo zbog čega se podnose tolike pritužbe. Takođe, to se odnosi i na predstavke. I još jedno pitanje imamo, to je vezano za projekat, odnosno za sredstva opremanja zdravstvenih ustanova. Dakle, na koju opremu se odnosi opremanje zdravstvenih ustanova, dakle, koja sredstva su tu izdvojena i u koju svrhu.

00:16:42 - Ana Brnabić: Hvala vam. Jelena, hoćete li vi?

00:16:50 - Jelena Žarić Kovačević: Ovo je, evo ja ću. Da krenem prvo, da krenem prvo, od toga zašto se iz izveštaja ne vidi, zašto je, na primer, podneta neka žalba, kako biste vi mogli da učestvujete u podnošenju amandmana, recimo, koji se tiču nekog zakona. Apsolutno se slažem da možemo u budućnosti da proširimo izveštaje, pa da... negde tematski izdvojimo žalbe prema tome na koji način su, da ih razvrstamo zapravo da vidimo zbog čega su podnete žalbe i šta je to zbog čega se ljudi najviše žale. Sad u ovom trenutku ja to ne mogu da vam kažem zato što imam ispred sebe samo statistiku, a ne vam predmete, ali kad bismo uzeli sve predmete i pogledali, znali bismo.

00:17:34 - Jelena Žarić Kovačević: Evo uzimam na sebe da se potrudimo za sledeći izveštaj. Obezbedimo i tu informaciju. Što se tiče retkih bolesti, mogu da vam kažem nešto što se tiče početka mog mandata. Dakle, mi smo retke bolesti stavili zaista sada u prvi plan. Mi znamo da je u registru od retkih bolesti obolelo oko 15.000 ljudi u čitavoj Srbiji.

00:18:02 - Jelena Žarić Kovačević: I mi u ovom trenutku u saradnji sa RFZ-om radimo analize koje će pokazati da li je neka retka bolest karakteristična za neki naš region, odnosno za neki naš okrug. Zato što smo primetili da se, recimo, cistična fibroza više javlja u nekim okruzima, u nekim opštinama i gradovima od nekih drugih retkih bolesti. U tom smislu smatramo da možda možemo na taj način i preventivno delovati ukoliko podelimo te analize sa... ministarstvom zdravlja i ukoliko preduzmemo neke korekcije, sad ja nisam lekar, nemojte misliti da znam, ali ukoliko preduzmemo neke korekcije koje će ići ka prevenciji ili neke korekcije koje će svakako pokrivati potrebe građana u tom smislu. Ono što smo mi još uvek radimo, ali ono što smo mi uradili jeste rad na terenu upravo sa tim porodicama, radimo na dva načina.

00:19:01 - Jelena Žarić Kovačević: Prvi način su udruženja. Udruženja koja u svojim osnivačkim aktima imaju da rade sa retkim bolestima ili su čak osnivači udruženja roditelji obično deteta koji ima neku retku bolest pa su negde i na svojoj koži to osetili na žalost, ali i mogu da nam kažu sa čime su se susreli. Na primer, koliko brzo je postavljena dijagnoza, koliko je potrebno vremena da se postavi dijagnoza, koliko je potrebno vremena da se nađu odgovarajući stručnjaci. Dakle, to su sve analize koje mi radimo u ovom trenutku u kojem smo započeli i za koje ja nisam sigurna da će biti gotove za podnošenje narednog izveštaja, ali u svakom slučaju u retke bolesti smo stavili akcenat, trudimo se da sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja i sa RFZO-om upravo oko toga kome je najpotrebnije.

00:19:52 - Jelena Žarić Kovačević: Drugi način na koji sarađujemo sa građanima jeste obilazak porodica, gde konkretno na terenu možemo da vidimo sa čime se porodice suočavaju, koje imaju jednog člana ili dete koje je obolelo od retkih bolesti. Sada mogu da kažem da imamo i državnog sekretara, koga ranije nije imalo to ministarstvo, državnog sekretara koji je isključivo nadležan za retke bolesti. Bavi se uslugama koje se pružaju građanima koji se jave na telefon ili koji se obrate toj grupi koja je formirana u okviru našeg sektora za porodičnu pravnu zaštitu. E sad, dajte mi samo vremena da vidim iz izveštaja šta ste pitali.

00:20:33 - Jelena Žarić Kovačević: Pitali ste kampanja za romske zajednice. Aha, nosilac je Ministarstvo uprave i lokalne samouprave. Ovo su pravno nevidljiva lica. O pravno nevidljivim licima, mislim, to vam zapričam sa stana od svog prethodnog mandata, pošto sam radila na tome. U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu postoji dosta analiza i postoji dosta rada na tome da sva lica postanu pravno vidljiva.

00:21:03 - Jelena Žarić Kovačević: Lica koja su srpske nacionalnosti ili koja su neke druge nacionalnosti, a ne romske nacionalnosti u našoj zemlji su uglavnom pravnovidljiva. Pravnovidljiva lica su uglavnom romske nacionalnosti i posledica toga je da neko ne može da upiše školu, da ne može da prijavi decu, da nemaju adresu stanovanja, da nemaju zdravstveno osiguranje, da nemaju ono socijalno davanje koje imaju svi drugi ljudi koji su pravno vidljivi, da tako kažemo, u našoj zemlji. U tom smislu se verovatno uključilo i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ali ne samo po pitanju pravno nevidljivih lica, mi sarađujemo sa romskom zajednicom i po mnogim drugim pitanjima. Mene očekuje jedan sastanak sa predstavnicima romske zajednice sa kojima ću razgovarati o, recimo...

00:21:50 - Jelena Žarić Kovačević: Maloletničkim brakovima, odnosno o situacijama kroz koje najčešće prolaze devojčice koje su romske nacionalnosti, koje budu date, prodate ili na neki drugi način. To je u ovom trenutku u Srbiji jako retko i ima ga jako malo, ali još uvek postoje neki, recimo, nerazvijeni krajevi naše zemlje gde takva situacija može da se javi, tako da što se tiče romske zajednice, to je. To je saradnja sa romskom zajednicom. E sad što se tiče, pitali ste za održavanje ustanova zrelostne zaštite. Sredstva su uglavnom odvojena preko projektnog finansiranja.

00:22:37 - Jelena Žarić Kovačević: I sad pošto su naši projekti takvi da mogu da budu infrastrukturni, ali mogu da budu i drugačiji, ova sredstva koje mi izdvajamo, a koje su potrebe... Lokalne samouprave su data lokalnoj samoupravi koja je utvrdila da postoji potreba za kupovinom nekog aparata. Da li će to biti mamograf ili, pomozite mi, ultrazvuk ili bilo koji aparat gde će lokalna samouprava konkurisati i dati taj aparat na korišćenje lokalnom domu zdravlja ili nekoj ambulanti. U svakom slučaju trudimo se da u što većoj meri... odobrimo ta sredstva, jer znamo da su ti aparati jako skupi i na taj način smatram da na dobar način i pomažemo lokalnoj zajednici.

00:23:24 - Jelena Žarić Kovačević: E sad, hoćete vi za zakonu finansijskoj podršci porodice sa decom, pošto je to kod vas? Šta tačno bilo pitanje za zakonu finansijskoj podršci porodice sa decom?

00:23:45 - Ana Brnabić: Ako mogu tu da se umešam, narodna poslanica je u pravu, mislim, i stvarno konstruktivan je predlog da u budućim izveštajima malo više pažnje posvetite i tome po čemu su žalbe, koje su teme žalbi i predstavki građana, da bismo mi kao narodni poslanici to mogli da razumemo, da imamo tu informaciju i da u skladu sa tim eventualno iniciramo izmene i dopune određenih zakona. Dakle, ako imamo, na primer, ne znam, da imamo 366 predmeta, da je recimo to 53 upravnih odlučivanja po žalbama građana, predstavkama građana, šta je to u stvari što ne funkcioniše ili nedovoljno dobro funkcioniše, da bismo i taj aspekt sagledali. Po zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mislim da ne možete sada da nam odgovorite, ali dajte u sledećim izveštajima, jer ipak je ovo predstavnički dom, Jelena, kao što znate, vi ipak ste bili dugo narodna poslanica, za nas je važno i vrlo relevantno da znamo na šta se žale građani i šta su njihove predstavke. Hvala.

00:25:14 - Jelena Žarić Kovačević: Osim opremanja zdravstvenih ustanova, vi se ovde možete upoznati i sa odredbama vezanim za nabavku udžbenika, školskog pribora, uređenje i opremanje dečjih igrališta. Dakle, to su možda neki manji infrastrukturni projekti, ali koji su svakako skoncentrisani na to da se deci i porodicama obezbedi ili neko mesto za igru, ili neko mesto gde će provoditi svoje vreme. Evo, imamo i nabavku vozila za potrebe domova zdravlja. Imamo različite zahteve od strane lokalnih samouprava. Uglavnom su to zahtevi lokalnih samouprava koje oni sami ne bi mogli da ispune, već im treba pomoć ministarstva i mi se trudimo zajedno da se držimo u okviru svojih nadležnosti.

00:25:55 - Jelena Žarić Kovačević: Ali zašto, ako je jednoj lokalnoj samoupravi potreban mobilijar ili dečije igralište, ne pomoći? A lokalna samouprava svakako učestvuje sa određenim iznosom. Da, mi smo, ja sam recimo i relativno skoro, pre nekoliko dana, imala sastanak sa Natašom Stanisavljević iz komesarijata i trebalo bi da, recimo, radimo jednu brošuru u kojoj će se skoncentrisati na lokalne samouprave, zato što su lokalne samouprave različitog, normalno, sastava stanovništva i različite tu migracije u pojedinim opštinama i gradovima. Ukoliko se opštine i gradovi nalaze na nekim pograničnim područjima, tamo će, naravno, migracije biti veće. Tako da ono što mogu da vam kažem je da će u narednom izveštaju, svakako, naredni izveštaj sadržati i taj deo koji se odnosi na migracije.

00:27:01 - Jelena Žarić Kovačević: Nataša Stanislavljajić je bila iz komesarijata na sastanku, ukoliko se sećamo, u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju i razgovarali su o jednoj brošuri na kojoj ćemo sad mi da radimo. Ali su razgovarali i o nizu faktora koji zapravo utiču na migracije i na to u kom domenu naše ministarstvo bi moglo da se uključi. Mislim, oni rade i sarađuju sa svim ministarstvima, tako da je to apsolutno normalno da se naše ministarstvo uključi. To hvala.

00:27:36 - Ana Brnabić: Hvala. Da li što želite reći?

00:27:42 - Marija Zdravković: Dobar dan. Ja sam samo htela da se uključim oko ovog našeg... razgovora oko Fonda za retke bolesti koja je pomenuta i nekog, razumela sam, dužeg čekanja na terapiju. Ja se bavim upravo dijagnostikom retkih bolesti iz oblasti kardiologije, inače držim predavanja specijalizantima, doktorantima na Medicinskom fakultetu u Beogradu, između ostalog u dijagnostici i terapiji tih bolesti.

00:28:14 - Marija Zdravković: Velika je stvar što imamo odvojeni fond za retke bolesti i ja moram da vam kažem, recimo da konkretno to oboljenje srca, amiloidoza, godišnje terapije košta 350.000 evra i ona je dostupna našim pacijentima. Ali da bi pacijentima ta terapija bila dostupna, ona mora biti data indikativno, a to znači da postoji komisija koja procenjuje da li pacijent ispunjava uslove koji su propisani ne po onome što smo mi odlučili ili bilo koja druga zemlja, nego po svetskim standardima i takozvanim preporukama koje su prihvaćene i u EU i u Americi i tako dalje. Ja ne znam da ima nekih problema u svojoj ličnoj praksi u radu sa tim pacijentima, a ujedno je, kao direktor KBC Bežanijska Kosa, da svi papiri dolaze kod mene. Postoji fond za retke bolesti, a postoji i mogućnost davanja terapije po članu devetom, isto omogućeno u našoj zemlji, a to je terapija za one pacijente kod kojih su iscrpljene sve mogućnosti lečenja.

00:29:17 - Marija Zdravković: Znači poseban fond koji je isto veoma značajan i veoma važan za naše građane zbog toga što najteži pacijenti mogu da dobiju pravu terapiju. I to su neka moja saznanja koja su veoma u materiji. Ja svakodnevno radim sa tim pacijentima, ne samo u kojoj dozi leče se iz Beograda, nego pošto mi radimo magnetnu rezonancu srca, iz cele Srbije nam se upućuje jedan od nalaza da bi se pristupilo dobijanju tog prava i nalaz magnetne rezonance srca, ali da bi se pravo ostvarilo, izabrani je lekar koji vodi pacijenta, mora adekvatno da kompletira dokumentaciju. Hvala vam.

00:30:01 - Ana Brnabić: Hvala vam. Još neko? Izvolite.

00:30:06 - Milija Miletić: Zaklanju se predsednice, uvažena ministarka, poštovani kolege, evo ja sam dolazi od jedne te male opštine, demografski najugroženije, može da, 10 najugroženih opština demografskih u Srbiji. I mogu da kažem da mi ministarstvo koje vi vodite, a i vaša koleginica koja je bila pre vas, radi ono što je potrebno za te naše opštine. Ja sam ovde naše mode za pravo deta predlagao da se stavi fokus na našu decu koje žive u seoskim područjima. Razlog toga je da ne poralja se više, to se više puta govori, to je za mene veoma bitno. Vaše ministarstvo u saradnji sa lokalnom upravom ima mogućnost da i to pomaže i domove zdravlja.

00:30:48 - Milija Miletić: Mislim, ja imam veliko poverenje u vas kao ministarku i kao čoveka koja dolazi iz Niša, jer vi znate kakve probleme imamo kod nas u našim opštinama. Ovo je problem sa ovim retkim bolestima, sa ovim fondom, to je nešto što je stvarno za sve nas veoma bitno. I kod nas u Svaljigu imaćemo u oktobru meseca neku organizaciju baš konkretno vezanu za retke bolesti gde ćete vi verovatno biti kao ministarka. Jeste prepoznali, to je i vašim angažovanjem već ste ispomogli nekim porodicama. Još jednom, evo ja ću vam kao čovek iz Svaljiga, kao osoba koja živi u takvoj opštini, dati maksimum podrške i vladi konkretno za podršku u tim malim sredinama jer verujte mi, tamo su naši budžeti veoma mali.

00:31:34 - Milija Miletić: Veoma je velika potreba, zato što ministarstvo, vlada, kroz projekat mora pomoći takvim opštinama i veliki akcenat mora staviti na seoska područja i na decu na selu i žene na selu. Još jednom, imate podršku, daću glas za ove izveštaje, jer znam da ovo što radite, radite dobro i tako samo nastavite.

00:31:55 - Ana Brnabić: Želim vam sve.

00:31:56 - Jelena Žarić Kovačević: Hvala. Hvala vam što ste se javili i što ste me podsetili da sam bila u Svrljegu. U Svrljegu bila upravo u poseti porodici koja ima dečaka sa retkom bolešću i je apsolutno jasno da lokalne samouprave nisu u situaciji da izdvoje tolika sredstva. Dečakova terapija košta 230.000 evra na godišnjem nivou i ono što sam želela da kažem jeste da država u ovom trenutku izdvaja 10,2 milijarde dinara za retke bolesti i za lečenje ljudi koji... imaju retke bolesti.

00:32:32 - Jelena Žarić Kovačević: Verovatno će u nekom narednom periodu to izdvajanje biti veće. Ali da, oktobra meseca znam da će kod vas biti dešavanje koje se vezuje za retke bolesti i ja ću biti prisutna jer sam sa udruženjima koja funkcionišu na vašoj teritoriji, da tako kažem, na teritoriji opštine Svrljig, apsolutno razgovarala na koji način možemo da se uvežemo i da na terenu pomognemo svima onima koji boluju od retkih bolesti. Hvala.

00:33:00 - Ana Brnabić: Višnakov, aha, izvolite.

00:33:02 - Marina Mijatović: Možda bih dodala da sam bila konkretna da je u pitanju porfirija i da trenutno samo pet pacijenata čeka na lek, da im je ugroženo zdravstvo i da im je ugrožen život uopšte, a registrovanih ukupno ima 120 u Srbiji, tako da mislim da ovih pet pacijenata kojima je neophodna terapija, opet mislim da bi trebalo nekako videti da im se ta terapija obezbedi. Koliko imam informaciju, da je 13.000 evra ta mesečna terapija za ovog pacijenta. Samo za ovih pet pacijenata, dakle, to je ono što je sada trenutno problematično, jer su u prethodnom periodu dva pacijenta preminula zato što nisu dobila terapiju. Dakle, terapija je uspešna, da ima dokaza i u Evropskoj uniji i u Americi.

00:33:50 - Marija Zdravković: Izvinjavam se, ovo je usko specifična oblast, izvinjavam se što se ja uključujem, ali moram. Vi ste koleginice, jel' tako? Jeste li lekar? Vi ste advokatice? E dobro, bitno je da znate o čemu pričate.

00:34:06 - Marija Zdravković: Kada se podnese komisiji za retke bolesti, vi znate da postoji pravni osnov da se lek treba kupiti po članu 9 i da pacijentu? Zato što ja potpisujem niz takvih stvari po članu 9, da pacijenti ne bi čekali. Ne znam da li je podneto, da li je rečeno. Ovo je meni jako bitno da se vidi, jer su pre dva dana bila jedna edukacija kod nas. Došla je kompanija koja proizvodi test na genetsko testiranje akutnih hepatičnih porfiri, ako govorimo o tom oboljenju, gde su nas izvestili da trenutno ne postoji ni jedan pacijent u Srbiji koji čeka.

00:34:51 - Marija Zdravković: Kao kolegijum lekara koji se bave diagnostikom. To i onda jako je bitno, možda mi nismo dobili preklučnu dobru informaciju na stručnom naučnom sastanku koji je bio baš u vezi toga.

00:35:06 - Zagorka Aleksić: Pardon, hvala predsednice.

00:35:07 - Marija Zdravković: Znači, je vrlo retko oboljenje, ali mislim retko je po broju stanovnika, ali zahteva genetski test da bi se terapija odobrila.

00:35:20 - Ana Brnabić: Tim pre je ovo važnije, relevantnije pitanje, tako da hajde molimo se da članovi odbora dobiju informaciju da li postoji tih pet pacijenata ili ne postoji pet pacijenata, pošto je očigledno da i lekari imaju drugačiju informaciju. Ovo je pa nam javite. Još neko? Ja bih jedno pitanje, nema veze sa ovim izvršenim periodom, ali je nama relevantno u odboru. Kako ide primena zakona o alimentacionom fondu?

00:35:52 - Jelena Žarić Kovačević: Primena zakona o alimentacionom fondu je, pre svega, zahvaljujući kancelariji za IT. Krenula je pre planiranog vremena. Dakle, pre nego što je zakon stupio na snagu, mi smo u saradnji sa Kancelarijom za IT oformili najpre jedan kontakt centar, kome građani mogu da se jave. Stavili smo ključna pitanja, najčešće pitanja koje građani postavljaju. Naravno, najčešće pitanje koje će građani postaviti je da li je potrebno da podnesem neki zahtev i kada mogu da računam na prvu ratu alimentacije.

00:36:24 - Jelena Žarić Kovačević: Ali ima tu još dosta pitanja. Neko ima presudu, neko nema presudu, neko je pokrenuo izvršni postupak, neko nije. I u tom kontakt centru rade zaposleni iz ministarstva koji su operateri, dakle koji su diplomirani pravnici, ekonomisti, psiholozi, sociolozi, ljudi koji se bave, koji su se unazad desetinama i više godina bavili porodičnom pravnom zaštitom. I koji znaju našim građanima koji se javljaju da daju prave odgovore na koji način ćemo mi primeniti taj zakon. Pitanja su različita, do sad se javilo negde malo više od hiljadu ljudi u kontakt centru.

00:36:57 - Jelena Žarić Kovačević: Javilo se negde oko 300 ljudi koji su tražili razgovor sa operaterom. Imamo nešto malo više od 200 mailova. Naravno, mi se trudimo da na sve to odgovorimo i da ljude uputimo u pravom pravcu, da oni ne bi gubili vreme. Čekamo, još uvek nemamo prvi predmet, jer zakon je stupio na snagu, ali još uvek nisu prošla dva meseca za javne izvršitelje da vide da li je neko u stanju nemaštine ili ne, da li će plaćati alimentaciju ili neće plaćati alimentaciju.

00:37:27 - Jelena Žarić Kovačević: Tako da ćemo zapravo te detalje videti kada prvi predmet bude došao kod nas. U svakom slučaju moramo da budemo efikasni jer na to nas obavezuje zakon koji kaže da mi imamo 15 dana da uradimo isplatno rešenje i da isplatimo prvu ratu alimentacije. Tako da što se tiče alimentacionog fonda mi smo već... odredili zaposlene iz ministarstva koji se bave isključivo time. Kontakt centar radi 24 sata dnevno.

00:37:55 - Jelena Žarić Kovačević: Operateri rade od 8 ujutru do 3 popodne, daju odgovore na pitanja i mislim da ćemo moći iz tog kontakt centra i da izvučemo neke zaključke i da napravimo neke analize zapravo šta je to što je građanima, koji je odgovor na koje pitanje je građanima najpotrebniji. Što će nam mnogo značiti jer mi taj kontakt centar možemo da menjamo vremenski pa da ubacujemo pitanja koje se, recimo, češće postavljaju. Tako da to ide.

00:38:26 - Ana Brnabić: Hvala. Ako se više niko ne javlja za reč, zaključujemo ovu raspravu i prelazimo na odlučivanje o svakoj informaciji iz dnevnog reda pojedinačno. Prvo stavljamo na glasanje informaciju o radu ministarstva za period oktobar-decembar prošle godine. Molim vas. Da se izjasnimo ko je za, da li ima neko protiv, uzdržan.

00:38:52 - Ana Brnabić: Sa jednim uzdržanim konstatujem da je odbor većinom glasova prihvatio informaciju o radu ministarstva za ovaj period, s tim što imate u vidu ovo što smo zavoleli da imamo više informacija u izveštajima o žalbama i predstavkama. Stavljam na glasanje informaciju o radu ministarstva za period januar-mart 25. Ko je za? Da li ima neko protiv? Uzdržan sa jednim uzdržanim glasom.

00:39:20 - Ana Brnabić: Konstatujem da je odbor većinom glasova prihvatio informaciju o radu Ministarstva za period januar-mart 2025. godine i sada će odbor na osnovu člana 229 stav 4 Poslovnika Narodne skupštine podneti izveštaj Narodnoj skupštini na taj način izvestiti da je odbor razmotrio i odlučio da prihvati informaciju o radu ovog ministarstva. Ja vam se zahvaljujem na predstavljanju informacija i na prisustvu i zaključujem ovde zajednički jedinstveni pres. Hvala.

00:39:53 - Ana Brnabić: Sada mi prelazimo na treću tačku dnevnog reda. Predstavnici ministarstva su slobodni da idu. Hvala. Upoznavanje odbora sa završnim dokumentom sprovedenog projekta parlamentarstvo. Završena je realizacija ovog projekta koja je sprovela Vesminska fondacija za demokratiju u saradnji sa Kancelarijom UNICEF u Srbiji.

00:40:15 - Ana Brnabić: Centralna aktivnost projekta bio je mentorski rad narodnih poslanika, članova odbora za prava deteta i mladih, članova omladinskog odbora UNICEF-a. U realizaciji projekta učestvovalo je 10 članova i zamenika članova odbora za prava deteta. Ja se zahvaljujem svima vama što ste se odazvali pozivu i uzeli ulogu poslanika mentora. I time, ispred Odbora za prava deteta, ali takođe i ispred Narodne skupštine Republike Srbije, dali ste ogroman doprinos realizaciji ovog projekta. Vespinsterska fondacija za demokratiju dostavila je odboru završni dokument u kojem su sadržani zaključci i preporuke mladih u četiri oblasti: digitalno nasilje, mentalno zdravlje i dečija prava, inkluzivno obrazovanje sa fokusom na Rome i prevencija nasilja i diskriminacije u školama.

00:41:03 - Ana Brnabić: Tako da sam predložila da... Deo današnje sednice posvetimo informisanju i upoznavanju svih članova odbora sa završenim dokumentom. Imajući u vidu da je završen dokument projekta svečano predat zamenici predsednika odbora za prava deteta, u martu ove godine zamolila bih moju zamenicu, narodnu poslanicu Zagorku Aleksić da nam se obrati. Izvolite.

00:41:28 - Zagorka Aleksić: Poštovani članovi odbora za prava deteta, meni je zadovoljstvo da vam predstavim projekat Parlamentarstvo, koji je rezultat zajedničkog rada mladih učesnika ovog projekta, narodnih poslanika, stručnih ljudi iz UNICEF-a i Vestminsterske fondacije za demokratiju, kao i njihovih saradnika. Cilj ovog projekta je bio da mladi istraže neke određene društvene probleme koji se njih tiču neposredno, i da kroz mentorsku saradnju sa nama, narodnim poslanicima, dođu do rešavanja problema, dođu do sticanja boljih uvida u mehanizme procesa odlučivanja i to sve sa naglaskom na njihovu participaciju. U okviru projekta mladi su formulisali konkretne predloge javnih politika i predstavili ih nama kao predstavnicima građana i mislimo da je time napravljen jedan značajan korak ka postizanju aktivnog učešća mladih u procesima odlučivanja.

00:42:32 - Zagorka Aleksić: Tematski okvir projekta obuhvatao je problem nasilja među mladima, dakle to je onako najšire rečeno. Tokom višemesečne realizacije projekta, narodni poslanici, članovi Odbora za prava deteta, koji su se prihvatili mentorstva, su ocenili, pa mogu da kažem da je to bio neki naš neformalni zakričak, da je ovaj... Projekat bio dragocen zapravo u oba pravca mladima, zato što smo ih mi uputili u određene mehanizme i uvide, a i nama zato što smo imali priliku da o jednom ovako složenom problemu, ne složenoj tematici, čujemo iz njihove perspektive šta oni misle o tome. U cilju sistematičnog pristupa i efikasnijeg rada, projektni tim je definisao ceo projekat zapravo u četiri modula. Digitalno nasilje, inkluzivno obrazovanje sa posebnim fokusom na veću uključenost Roma.

00:43:29 - Zagorka Aleksić: Zatim prevenciju nasilnog ponašanja i zaštitu mentalnog zdravlja specifičnih osetljivih grupa. Konkretno, u ovom slučaju to su bili dečaci kao osetljiva grupa, zato što se smatra da su oni nekako uvek zapostavljeni u ovim primerima. Šta se zapravo dalje dešavalo? Oni su analizirali primere dobre, mada i onih loših praksi u našoj zemlji i ponudili su preporuke za dalje delovanje. Finalni dokument sa analizama i preporukama, koji ste vi imali priliku da dobijete na vaše mejlove, oni su zapravo zamislili da mi predamo vladi, to jest adekvatnim ministarstvima, na dalje razmatranje i na dalje rad.

00:44:16 - Zagorka Aleksić: Moram da kažem da bi meni nekako bilo žao da mi to samo predamo dalje i bilo bi dobro, predsednice, da Narodna skupština i dalje ostane akter koji je važan u celoj ovoj priči. I time bismo zaista pokazali da imamo, da dajemo jednu institucionalnu podršku ovoj inicijativi i stavili bismo do znanja da njihova angažovanost nije bila uzaludna. Šta je dalje važno? Važno je istaći da su učesnici ovog... projekta dolazili iz različitih krajeva Srbije.

00:44:48 - Zagorka Aleksić: Oni su iz različitih kulturnih sredina, iz različitih socijalnih sredina. Tu smo imali učenike, studente, ali i zaposlene mlade ljude i ova raznolikost je omogućila jedan pluralizam mišljenja, ali svakako i formiranje jednog jedinstvenog stava o potrebi sistemskog rešavanja nasilja među mladima. Šta je bila naša uloga? Uloga je bila više struka da pružimo podršku, da usmeravamo mlade, da ih saslušamo i da pomognemo kada je u pitanju oblikovanje tog završenog dokumenta i mi smo u nekom delu bili složni da je najbolje da sada idemo u formi ovih preporuka kao što vi ste ih već i dobili. Te preporuke su utemeljene, one su realno dostižne.

00:45:40 - Zagorka Aleksić: Mislim da nisu potrebna neka velika sredstva, imamo kapacitete da ih sprovedemo i ja verujem da bi bilo zaista korisno da odbor za prava deteta i dalje učestvuje u realizaciji ovakvih i sličnih projekata i nadam se da se kolege, mentori isto slažu. Hvala vam.

00:45:59 - Ana Brnabić: Hvala vam, da li neko želi reći? Ne? Dobro, onda Zagorka, ja vas zadužujem da nastavite vi da radite na ovom projektu, svakako da se resornim i relevantnim ministarstvima proslade zaključci, ali da parlament, odnosno ovaj odbor, ostane uključen pa ćete nas svi informisati o daljim koracima. Sada molim da se izjasnimo o ovom predlogu, odnosno da odbor uputi završeni dokument sa zaključcima, preporukama i analizom stanja Vlade Republike Srbije na razmatranje eventualnog implementiranja. Ko je za, da li ima neko protiv, neko uzdržan? Ne konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio predlog da se završeni dokument uputi Vladi Republike Srbije, a svakako da parlament ostane uključen i da nastavi da vrši neku...

00:46:57 - Ana Brnabić: Vrstu kontrole, nadzora i dalje inicijative za sledeći korak. Četvrta tačka dnevnog reda je razmatranje inicijative koje je podnela fondacija Uzmi knjigu. Ja ću pročitati u stvari šta je inicijativa. Moj je predlog da, pošto je prilično osetljiva tema i prilično kompleksna tema, inicijativu smo opet dobili prilično kasno, odnosno, ja ne verujem da ste kao članovi odbora imali dovoljno vremena za dodatne informacije i analize, preučavanja. Da ovo ostavimo, odležimo za naredni sastanak, zato što je, evo, tema je da odbor za prava deteta usvoji preporuku roditeljima da deci mlađoj od 15 godina ne bude dozvoljeno da koriste društvene mreže.

00:47:51 - Ana Brnabić: Ova preporuka ne bi imala obavezujući karakter. Ali savet koji vam i svakako odnosilo bi se na aplikacije poput TikToka, Snapchata, YouTubea, Instagrama i Facebooka. Dakle, ja ovde mislim da mi kao članovi odbora treba da imamo malo više informacija kako se ovom problemu pristupilo u nekim drugim zemljama, kakva su njihova iskustva, koliko ovako nešto uopšte može biti delotvorno. Na prvu loptu rekla bih da bi svakako to zaštitilo decu starosti ispod 15 godina, ali ovde zadirem u jednu temu koja je zaista kompleksna na različite načine, pa ako se slažete, ovu tačku dnevnog reda bih ostavila za narednu sednicu odbora.

00:48:39 - Ana Brnabić: Da? Hvala vam mnogo, onda bih ovim zaključila ovu sednicu odbora i vidimo se svakako uskoro, a službu molim da nam za ovo pripremi sledeći sastanak dodatne analize kako bismo mogli da uzmemo u obzir kako je to urađeno i u nekim drugim zemljama, a na kraju krajeva i od stručnih ljudi ovde u Republici Srbiji sa kojima je odbor već imao saradnju, šta bi bila njihova preporuka u tom smislu. Hvala vam mnogo.

Snimak sednice