Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo, kao i juče dve teme koje mislim da oslikavaju važnost rešavanja problema u društvu. Jedan se odnosi na skup krivičnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji je nastao kao rezultat rada Fondacije „Jurić“ i svih onih suštinskih problema u društvu koji su se godinama nagomilavali i nemogućnost države da rešava ovakve probleme, a probleme smo videli u prošlosti, veliki su.

Mislim da je ovo suštinski, ovaj predlog gospođo ministar, dug jedan države prema svoj onoj deci koja su tragično izgubila svoje živote i njihovim roditeljima, a pozivanje na nečovečnost i nehumanost bilo kojih međunarodnih organizacija u društvu, pokazuje jedan vid najvišeg licemerja kada govorimo o tim međunarodnim organizacijama. Države članice tih međunarodnih organizacija upravo rade ovo što mi sada radima i to odavno. Reći ću vam primere da nema uslovnog otpusta postoji u zakonima najrazvijenijih država članica EU.

Godine 2017. do kraja septembra 1.831 čovek leži u zatvorima Nemačke na izdržavanju doživotne robije, od toga 1.720 muškaraca i 111 žena. Prošle godine u junu mesecu, inače je osuđena žena na doživotnu robiju koja je ubila na najgori svirepi način devet migranata i jednu policajku i oko toga se digla nemačka javnost da li je to adekvatna kazna ili ne, ali je celo društvo stalo u odbranu primene zakona koji odavno postoji.

Kada govorimo o tome da u zakonima ne postoji primer uslovnog otpusta, kako je to onda moguće da postoji u zakonima jedne Engleske, jedne Holandije, Slovačke, Bugarske, Slovenija, čak zove ovaj zakon, odnosno kaznu dosmrtna kazna izdržavanja zatvora za najsvirepija ubistva, kad su u pitanju ubistva dece, trudnica.

Prema tome, mi se s ovim predlozima zakona stavljamo rame uz rame u zakonske okvire onih država koje su najrazvijenije države EU i koje god međunarodne organizacije koje bi želele da nas kritikuju za ovako nešto, jednostavno nemaju argumente za to.

Reći ću vam i podsetiću vas na neke primere u društvu, koje smo možda zaboravili, a Fondacija „Jurić“ ih nije zaboravila. Jedno svirepo ubistvo trogodišnje devojčice koja je bila predmet silovanja očuha uz saglasnost majke u Zvezdarskoj šumi 2005. godine. Trogodišnja devojčica je umrla nakon toga. Sudski spor je završen. Kazna dobijena od strane suda u Beogradu je 40 godina zatvora za svirepo ubistvo za očuha i 37 godina za majku.

Sad se postavlja pitanje - kada bude izvršio tu kaznu i završio sa 60 i nešto godina, šta ostaje takvom čoveku, pod uslovom da dobije uslovni otpust, kakav bi on član ovoga društva bio, s obzirom da imamo poražavajuću statistiku, da preko 80% izvršioca ovakvih kazni su povratnici?

Postavljamo pitanje - koga mi, u stvari, u društvu onda gajimo kada bi dozvolili da nakon ovolikih kazni pustimo da šetaju slobodno ulicama gradova Srbije, ovakve ljude koji su spremni da izvrše ovakve monstruozne činove koje smo svega bili svesni? I oni koji su vodili državu do 2012. godine, u ovakvim slučajevima nisu hteli čak ni da pričaju, ni da puste da se u medijima ovako nešto objavi. Gurali su pod tepih ovakve probleme jer nisu hteli da se suoče u društvu sa ovakvim slučajevima.

Najzad je SNS u saradnji sa Nevladinom organizacijom, u saradnji sa roditeljima koji su doživeli ovakve najgore tragedije u svom životu, otvorila ovo pitanje, zaista krajnje je odgovorno prišla rešavanju ovog problema i zbog toga je vreme koje je potrošeno za izradu ovakvih zakonskih predloga jeste trajalo i jeste dugo, godinu dana, je direktno od inicijative do zakonskog predloga prošlo i jeste podržalo 158.000 potpisnika ovako nešto, ali smo, na krajnje odgovoran način, prišli rešavanju ovog problema i danas suštinski imamo epilog ovakvog rešavanja problema u društvu.

Ono što je deo opozicije pokazao, a to je da je potpisao ovakvu inicijativu, a onda kada treba da ovde dođe u parlament i ovako nešto podrži, je pokazao da nije spreman da pokaže ni političku, ni društvenu odgovornost i odgovor prema najtežim pitanjima koje se otvaraju u društvu, ali je spreman da zove majke nastradale dece na svoje proteste da bi rušio Aleksandra Vučića i rušio politički sistem bez izbora. E, to su rezultati onih koji nam drže pridike i moralne lekcije o tome kako treba da vodimo državu i kako treba da rešavamo najgora pitanja i najteža pitanja u društvu, a to su pitanja života naše dece, trudnica, od strane onih koji su, jednostavno, zastranili, kojima je potreba nadzor države, kojima je potreban nadzor lekara i koje moramo probleme da prepoznajemo u društvu i da radimo na preventivni.

Neću više da pričam o Krivičnom zakonu. Zahvaljujemo vas se, gospođo ministar, što ste spremni da ovakvim stvarima pričate svuda i na svakom mestu i sa udruženjima građana i sa stručnom javnošću koja nije mogla da izađe pre nego što je država izašla sa ovim, jer se stalno pozivala na evropske vrednosti, na nehumanost i to je ono oko čega, jednostavno, građani Srbije su se svi složili da mi moramo da budemo, pre svega ljudi, a tek onda da govorimo o tome da li imaju određena prava oni koji su počinili najteže zločine i na koji način država treba prema njima da se ophodi.

Znači, veličina kazne i veličina zločina treba da se nađe srazmerna mera, srazmerna mera je data kroz ovaj predlog zakona i to je ono što pokazuje da najrazvijenije države i u Svetu i EU imaju ovakve zakone. Prema tome, nismo mi van tih zakona, nego mi idemo rame uz rame sa tim razvijenim državama.

Kada govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, prvo ono što pokazuje, to je da je zakon urađen uz pomoć ekspertize jedne grupe zemalja koja se bore protiv korupcije, koje su inače dobri saradnici i deo zemalja koje su članice Saveta Evrope, znači, one pod nazivom GREKO i te preporuke inače Srbija ima i mi kada učestvujemo u radu, skupština Saveta Evrope stalno se pozivamo, ne samo mi, nego sve države na te preporuke.

Ono sa čime Srbija danas izlazi to je da ima dobre rezultate u primeni tih preporuka i vi ste na čelu tog ministarstva koje se, na kraju krajeva, i bavi ovim pitanjima. Srbija od 13 preporuka, 10 preporuka ispoštovala. Jedanaesta je, praktično, donošenje ovog predloga zakona.

Ono što treba reći danas to je da prethodni govornici su govorili o tome da mi sada govorimo o Krivičnom zakonu, da nije stavljeno izmenama i dopunama. Treba reći da Agencija za borbu protiv korupcije nije imala bilo kakve mehanizme da pokrene bilo kakve postupke, da prepozna da li je neko od funkcionera koji prijavljuje svoju imovinu na granici sa zakonom, niti je bila mogućnost da se to na određeni način kvalifikuje, jer nije bila zakonska mogućnost. Sada postoji u zakonu.

Ono što je važno, to je da se radi na zaštiti javnog interesa, na smanjenju rizika od nastanka korupcije i na jačanju integriteta ljudi koji rade taj posao, same institucije. Uvodi se ta dvostepenost, kada govorimo o samom direktoru i savetu i onaj deo koji se odnosi na Odbor za borbu protiv sukoba interesa, koji je postojao sada, uvodi se nov termin „Veće“ i njihov sam izbor koliko je kompleksan pokazuje koliko će se u stvari raditi na integritetu izbora ne samo direktora, nego i članova Saveta, ali i članova Veća. Znači, raspisuje se konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, ali ono što postoji, to je Komisija Pravosudne akademije koja sprovodi taj konkurs, koja sprovodi testiranje iz tri dela. Kada dobijete listu kandidata, Ministarstvo pravde prosleđuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je i rad same Agencije.

Kada vi vidite taj jedan transparentan način za sam izbor tih kandidata koji ulaze u trku za direktora, članove Saveta i članove Veća, onda vidite suštinski da je mnogo toga kvalitativno urađeno kada je u pitanju sama institucija Agencije.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na povrede ovoga zakona. Uvodi se nov mehanizam anonimnih prijava, što do sada nije bio slučaj kada govorimo, recimo, o tome da neko ima određenu imovinu, prijavio je funkcioner, a sakrio je drugi deo svoje imovine. Znači, postoji mehanizam anonimne prijave koja može biti razmatrana od strane same Agencije i povećavaju se sama ovlašćenja Agencije.

Sada, kriminal, korupcija uopšte u svakom društvu je jedna od najvažnijih tema, ali je važna i od strane građana Srbije. Koliko građani Srbije poznaju uopšte termin borba protiv korupcije, a mislim da je najvažniji za članove političkih stranaka i ono sa čime je SNS izašla i zaista napravila jedan iskorak uopšte u ovoj temi je ne samo ovaj zakon, nego i sama dela koja stoje iza nas, a to je da nismo pravili razliku između naših i njihovih, odnosno prethodnih funkcionera i sadašnjih funkcionera, nego svako ko se ogreši o zakon mora da odgovara, pa tako nismo štitili svoje funkcionere, ministre, poslanike, predsednike opština. Mi smo sada imali primer i pokretanja krivičnog postupka protiv predsednika opštine, predsednika skupštine koji su se ogrešili o zakon u jednoj lokalnoj samoupravi, ali to treba da važi za sve one političare koji, jednostavno, krše zakon kada je u pitanju korupcije.

Oni koji nam danas drže predavanja o tome da postoji korupcija, a pre toga su bili bivši gradonačelnici i bivši ministri spoljnih poslova, pa recimo imaju prijavljenu imovinu, kao što je bivši gradonačelnik, uknjiženo 1.624m2 poslovnog i stambenog prostora i prijavljenih vrednosti 25 miliona evra. Znači, vrednost imovine pokazuje najviši stepen licemerja o kome, jednostavno, građani Srbije ne žele da razgovaraju. To pokazuje, praktično, i podršku građana ne samo protestima, nego i politici onog ko kupuje političke stranke i želi da se vrati u politički život da bi opet sticao tu imovinu.

Pitanje se postavlja i za bivšeg ministra spoljnih poslova koji je utvrđeno radio sa onima koji se bave svetskom korupcijom i svetski veštaci su na tim suđenjima ustanovili da je glavna veza za svetsku korupciju upravo bio Jeremić, koji je suštinski radio ono protiv čega danas vode velike proteste koje, jednostavno, građani Srbije ne žele da podrže. Samo ne stoji nigde objašnjenje kako možete da vodite nevladinu organizaciju CIRS, da prođe kroz tu nevladinu organizaciju osam miliona evra za predsedničke izbore i da imate pravni osnov za tako nešto i još da dobijete 200 hiljada evra od nekih ambasada u Berlinu i ne stoji obrazloženje svih tih političara kako i na koji način imaju moralno pravo da pričaju uopšte o borbi protiv korupcije u društvu i da drže moralne pridike nama koji donosimo zakone, koji sprovodimo Zakon o borbi protiv korupcije.

Ovaj zakon i sve zakonske predloge zaista u danu za glasanje treba da podrže svi poslanici, bez obzira na poziciju i opoziciju, jer mnogo toga menjaju u društvu, jer mnogo toga pokazuju da Srbija je jedna demokratska država u kojoj probleme i onih najtežih ciljnih grupa u društvu smo spremni da rešavamo i spremni da razgovaramo, ali i spremni da podržimo sve one koji su tu da građanima Srbije olakšaju život kada je u pitanju ne samo borba protiv korupcije, ne samo priliv stranih direktnih investicija, ne samo ekonomski rast i razvoj, jer to direktno sve utiče na našu budućnost, budućnost naše dece i na politiku Srbije koja je priznata u EU i u svetu.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati predloge svih ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu u ovom setu zakona imamo predlog ratifikacija sporazuma koji se odnose na kreditna zaduživanja, i to dva u odnosu na kinesku Eksport-import banku, dva sporazuma Evropske investicione banke, tri koja se odnose na Evropsku banku za obnovu i razvoj i jedan koji se odnosi na Banku za razvoj Saveta Evrope.

Važno je reći da svako ko je zajmodavac, odnosno daje kredite, naravno da ima određene interese. Ti interesi, kada posmatramo političku situaciju danas u Srbiji 2019. godine i onu koja je bila 2010, 2011. i 2012. godine, potpuno je u velikoj suprotnosti, zato što danas krediti o kojima govorimo i sporazumi se isključivo odnose na infrastrukturne projekte, što jednostavno pokazuje jednu ozbiljnu, odgovornu politiku vođenu od strane Vlade Republike Srbije još od 2012. godine, kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje države, pa do danas kada je na poziciji predsednika države, da jednostavno takva politika ima svoj kontinuitet.

Ona pokazuje suštinski da mi danas govorimo da u Srbiji postoje i ruski i kineski krediti i evropski krediti, azerbejdžanski krediti i krediti koji se odnose na turske investitore i da zahvaljujući takom vođenju odgovorne politike i sa istokom i sa zapadom, Srbija danas zaista postaje razvijenija država, upravo što razlika između, kada država podiže infrastrukturne kredite, odnosno kredite za infrastrukturu i kada podiže za prostu potrošnju, za povećanje plata i penzija, govori o tome koliko ste odgovorni kao državnici i koliko ste odgovorni i zaista sposobni da vodite Srbiju u bolje sutra.

Reći ću vam da do 2012. godine krediti o kojima je govorio moj kolega Marijan Rističević su pokazali da javni dug Srbije o kome se toliko govorilo, oni koji danas ne žele da uđu ovde u salu, da su bili zadužili Srbiju za 15 milijardi evra, govori o tome da su krili o tome koliko su u stvari napravili duga za sve ove sledeće godine, jer smo mi svaku sledeću 2013, 2014, 2015. godinu, pet godina imali samo kamate da otplaćujemo u vrednosti od 1,1 milijarde do 1,4 milijarde evra. Tako da je za pet godina skoro pet milijardi evra otplaćeno samo na kamate. Nemojte da zaboravite da su dugovi javnih preduzeća vođeni kod poslovnih banaka koje takođe nisu ulazile u stvari u javni dug nego skrivane na posebnim računima, a nemojte da zaboravite da smo imali famoznih 38 firmi u restrukturiranju, odnosno one koje su privatizovali, pa koje se nisu pokazale kao dobre, pa su vraćene praktično da 100 hiljada ljudi prima neke mizerne plate za firme koje ne rade, u vrednosti koje su koštale budžet Republike Srbije 750 miliona evra godišnje, što za četiri godine iznosi tri milijarde evra.

Prema tome, to je sve ono što je sačekalo Vladu Aleksandra Vučića i SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da te probleme rešava – i onda kada je podizala određene kredite od strane ruskih fondova koje je trebalo da nadomeste određena plaćanja za plate i penzije i kada je trebalo izaći pred građane Srbije i reći da para za isplatu plata i penzija nema, da moramo da sprovedemo ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju.

Danas mi imamo toliko dobre sporazume i ugovore koji su potpisani još kao neki tehnički sporazumi 2009. godine, kada pričamo o Narodnoj Republici Kini. Govorimo o kineskoj Eksport-import banci koja je osnovana još 1994. godine, u državnom je vlasništvu pod direktnom upravom državnog saveta i finansirana je od strane države. Podrška kineskoj spoljnoj politici, trgovini i investicijama i međunarodnoj ekonomskoj saradnji pokazuje da kineska strana tek kada ima na drugoj strani sa kojom pregovara oko puštanja određenih kreditnih linija za infrastrukturu, tek kada ima zaista odgovornu drugu stranu koja je pripremila projekte koji su isključivo iz oblasti infrastrukture, jer su se oni tu pokazali kao najodgovorniji i najbolji, tek onda je spremna da izađe sa jednim ovakvim sporazumom i potpiše sporazume sa određenim državama.

Srbija se očito pokazala kao sposobna za tako nešto da prošle godine zaista potpiše gotovo u vrednosti od tri milijarde evra projektno finansiranje i kao takva ide u fazno po sekcijama. Danas mi imamo na dnevnom redu onaj deo koji se odnosi na povlašćenog kupca za projekat izgradnja auto-puta E765, znači deonica Preljina-Požega, koji govori o 445 miliona dolara, gde je to oko 85% same investicije projekta i govorimo o ugovoru o kreditu koji se odnosi na projekat modernizacije graničnog prelaza mađarsko-srpske železnice, pogotovo granica Kelebija, koja je u stvari nastavak ovog projekta koji treba da zaživi, putna odnosno železnička infrastruktura u pravcu Beograd-Budimpešta. Mi time suštinski treba da obezbedimo železnicu koja će ići brzinom 200 kilometara na sat, koja će nam obezbediti zaista jedan evropski put kroz Evropsku uniju i koja će pokazati da, bez obzira što imate kineske investitore, mi kao Srbija radimo sa najboljima u određenim projektima koji se odnose na infrastrukturu.

Ovo pokazuje da Srbija ide zaista svojim razvojnim putem koji govori o tome da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu. Šta to znači? To znači da više prihodujemo nego što rashodujemo, da sa razvojem infrastrukturnih projekata mi povećavamo investicije. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija u prošloj godini imala 3,5 milijardi priliv stranih direktnih investicija, što je ukupno više nego ceo regiona zemalja zapadnog Balkana.

Znači mi time pokazujemo da smo zaista krajnje odgovorni i pre svega prema sebi kao građanima Srbije, a onda i prema svojim partnerima sa kojima sarađujemo i zbog toga me i ne čudi što mi imamo u istom ovom paketu danas ne samo ratifikaciju sporazuma sa kineskom bankom već i sa Evropskom investicionom bankom, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kao i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Kada smo rekli da Evropska investiciona banka je potpisala svoje sporazume još 11. maja 2009. godine da će pustiti određene svoje kreditne linije onda danas si rekla da postoji taj program partnerstva za lokalni razvoj kojim će odobriti 22 miliona evra za određene svoje projekte, ali će i dati takozvane projekte jačanja otpornosti lokalnih samouprava gde će 40 miliona evra praktično odobriti za povlačenje određenih investicija koje se odnose na rekonstrukciju, modernizaciju, proširenje kanalizacione infrastrukture, vodovodne infrastrukture i time ovim sporazumima vidite da je različit način finansiranja. Dok, recimo kineski naši partneri daju određene kamatne stope koje su fiksne mnogo manje. Oni odmah naplaćuju, recimo troškove obrade kredita, dok određene, znači kreditne linije Evropske investicione banke pokazuju da njihova ulaganja ovde kroz određene kredite, nisu predviđeni troškovi obrade kredita i provizije za ne povučena sredstava.

Znači, samim tim postoje određeni projekti realizacije od 2018. do 2022. godine i postoje različiti modaliteti u kojima se finansiraju različiti projekti. Tako da mislim da je Srbija i Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevine, kao i Kancelarija za javna ulaganja i Kancelarija za IT i Poreska uprava su prema svojim potrebama projektnog finansiranja praktično sagledali sve mogućnosti na osnovu kojih određene projekte treba da realizuju i našli najbolji način, u stvari najbolji put do realizacije tih projekata.

Kada govorimo o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj onda tu imamo tri vrste ratifikacije sporazuma, jedan se odnosi na modernizaciju poreske uprave u iznosu od 45,3 miliona evra, zatim imamo unapređenje trgovine i saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana sa 35 miliona evra i unapređenje usluga elektronske uprave sa 43,8 miliona evra. Razvoje digitalizacije i obećanje ove Vlade Republike Srbije da će građani Srbije imati sve više bolji pristup u smislu elektronskih usluga koje država treba da obezbedi, da smanji troškove bespotrebne administracije, da poboljša i olakša rad uz pomoć, zaista onih projekata koji bi doveli do uvođenja IT i inovacija u kontaktima države i samih građana Srbije, pokazuje da Vlada zaista nije odstupila od svojih obećanja koje je dala kada je ovde i premijerka Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze i zaista to treba podržati.

Na kraju krajeva, mi imamo ovde sagledano sa svih strana, a kada pogledate ove projekte, odnose koji se odnose i na modernizaciju lokalnih samouprava i na kraju kada govorimo o banci Saveta Evrope imamo unapređenje zdravstvenih ustanova u 17 opština koje su od velikog značaja kroz finansiranje od preko 200 miliona evra. Vi možete da vidite da je Ministarstvo finansija oformilo jednu centralnu fidicijalnu jedinicu koja će u stvari obavljati stručno upravljanje ovim projektima i raspisivati konkurse za javne nabavke koje bi trebale suštinski da se završe u što efikasnijem roku prema zakonskim odredbama upravo da bi se najbolji i najefikasniji način realizovali svi ovi projekti. Time suštinski mi pokazujemo i kao država da smo sposobni da sutra dan kada budemo govorili o nekim strukturnim finansiranjem iz fondova EU zaista postoje ljudi koji se nalaze i u Ministarstvu finansija, sposobni da zaista vode i upravljaju ovim projektima na najbolji i najefikasnije mogući način.

U danu za glasanje, smatram da ovakav set sporazuma i ratifikacija njih treba da bude podržana ne samo od SNS za koju ne sumnjam da će poslanici podržati već i od onih poslanika koji se možda i ne slažu sa politikom vladajuće koalicije zato što ovi zakoni, ove ratifikacije, ovi sporazumi daće jedno bolje sutra svima nama koji živimo u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Odbor, da bi tačno definisali ko podnosi izveštaj o realizaciji budžeta, to je Vlada Republike Srbije, a ne ministar finansija, nadležni Odbor raspravlja to. Da bi bili krajnje iskreni, dokumentacija o tome šta se dešavalo od 2003. do 2007. godine ne možete da nađete ni u Državnoj revizorskoj instituciji, nego u različitim institucijama koje treba određena revizorska kuća da obradi i da kaže šta se dešavalo do 2007. godine.

Mi od 2007. godine do sada imamo evidenciju upravo zbog toga što Državna revizorska institucija uradi svoje mišljenje na osnovu izveštaja o realizaciji budžeta i to je ono što je dobro, zato što neko stručan uradi kompletno izveštavanje i jednostavno prezentuje to narodnim poslanicima. Očito postoji i dobra volja da se utvrdi šta je to bilo do 2007. godine od strane ministra i Ministarstva finansija i da jednostavno se jednim objedinjenim predlogom dođe ovde u Skupštinu Srbije, napravimo jednu javnu raspravu o tome šta se dešavalo do 2007. godine, šta se dešavalo od 2007. do 2012. godine, jer od 2012. godine mnoge finansijske međunarodne institucije su bili svedoci onoga šta smo zatekli 2012. godine i šta se dešavalo do sada i na koji način je došlo do fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi i zbog toga danas možemo da kažemo da imamo uspešne javne finansije.

Prema tome, mislim da se svi slažemo kao narodni poslanici ovde da do toga treba da dođe, ali da taj predlog treba da bude sveobuhvatan i da prati kontinuitet, jer oni koji su trebali da poštuju Ustav od 2003. do 2007. godine to nisu govorili, oni koji su deo koji se odnosi na javni dug prekoračili 45% jednostavno su se zaduživali i nisu poštovali Ustav. Prema tome, treba tačno da se izađe sa imenima ko nije poštovao Ustav i u kojoj granici. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nalazimo se na kraju ove rasprave u načelu. Gospodine ministre, možemo da konstatujemo da ste uradili jedan dobar posao i pronašli rešenje shodno mogućnostima za ovako kompleksne probleme koji su snašle, ne samo 15.500 građana koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, već mnogo, mnogo više ljudi i porodica koje su direktno ili indirektno vezane za ove problema.

Prema tome, ne tiče se ovaj problem samo onih koji su direktni korisnici kredita, već četvorostruko veći broj ljudi čije porodice zavise od tih rata koje plaćaju, koje dolaze svaki mesec. Svaka priča i svaka porodica je bila podjednako srećna kada je uzimala taj kredit, jer je želela da reši svoje stambeno pitanje i da krene u neki novi život. Posle pet ili deset godina njihova stradanja, muke i nevolje je svaka priča za sebe i to je ono što je pokušaj da i predsednik države inicira rešavanje ovakvog problema, zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvom.

Vi kao ministarstvo ste inicirali taj razgovor direktan i sa tim ljudima predstavnicima, odnosno udruženja koja su predstavnici tih ljudi sa tim problemima, naravno uz prisustvo Narodne banke Srbije i ono što se videlo to tada, Narodna banka Srbije je zajedno sa Kasacionim sudom, gledajući svoje nadležnosti, ne skrećući sa pravog puta slučajno da ima određene subjektivne ili objektivne probleme da pomogne tim ljudima na ovaj ili onaj način, shvatila da ne može da pomogne tim korisnicima kredita na način da im smanje rate, da im smanje troškove, da im smanje taj pritisak, pogotovo onog dela građana koji su bili maltene do toga da ne mogu da servisiraju rate, docnje velike, i da će se sutradan naći na ulici.

Znači, morao je neko da izađe sa ovakvim predlogom. Da li je to dobro da se to daje iz budžeta Srbije, da li je to na teret svih građana Srbije. O tome mislim da treba da sudi celo društvo. Podsetiću vas da 02. marta 2007. godine država je isto to uradila. Podsetiću sve građane Srbije da je tada uredba Vlade, pored 247 miliona dinara, odobrila još 450 miliona dinara u to vreme, koje je predstavljalo u stvari subvencije kredita u švajcarcima. Tada je gospodin Jelašić rekao da se to ne radi iz budžeta. Tada su subvencije iznosile za ove kredite 14 hiljada evra za kredite do 50 hiljada evra u švajcarskim francima, 28 hiljada za kredite za 100 hiljada evra.

Prema tome, i tada je država intervenisala pokušavajući da reši probleme i znala svesno da gura građane u ovakve modele finansiranja. U tom trenutku zaista je švajcarski franak bio povoljan. Građani su mogli da kupe 30% veću kvadraturu stana u tom trenutku jer nisu bili kreditno sposobni da kupe stanove za kredite indeksirane u evrima. Nijedna banka nije socijalna ustanova. Ne poklanja pare, već ustupa pare za svoje interese i to ovde svi dobro znamo.

Ono što se dešavalo posle toga je praktično ekonomski kolaps koji je 2012. godine SNS na čelu sa gospodinom Vučićem morala da se suoči sa rešavanjem mnogih problema u društvu jer smo došli do toga da ne možemo da servisiramo osnovne obaveze kao država prema penzionerima, zaposlenima u državnoj upravi, u prosveti, u zdravstvu. Prema tome, trebalo je izvršiti ekonomske reforme.

Danas imamo rezultate tih reformi. Danas posle tri meseca u 2019. godini možemo da kažemo da imamo četvrti put suficit od 15,9 milijardi, da imamo rast koji je u prošloj godini bio 4,3%, ne pad kako je bio 3,1% u 2012. godini, da imamo najveći stepen privlačenja stranih direktnih investicija 3,5 milijardi evra, što je duplo više nego za ceo region koji iznosi 1,9 milijardi evra. Možemo da kažemo da nam je javni dug pao sa 70 na 50,8% i da nam je nezaposlenost 12% što je u odnosu na onih 26% skoro duplo manje.

Znači, danas govorimo o predlogu jednog rešenja koje je moguće da izađe kao zakonsko rešenje odavde iz Skupštine i bude podržan i od Vlade i od skupštinske većine, to što nikad nismo mogli da uradimo ni 2012, ni 2013, ni 2014. godine, ni do sada. I, možemo da kažemo da i ti sudski postupci koji se vode jedan vid zaštite ljudskih prava koji do 2012. godine nije mogao da bude. Reći ću vam, dok je Đilas bio, dok je „Hipo Alpe Adria“ banka bila, niko nije mogao da podigne sudski spor protiv nijedne banke za kredite indeksirane u švajcarcima. U vreme Aleksandra Vučića je došlo do demokratije u kojoj svaki građanin ima pravo da vodi sudski spor.

Prema tome, mnoge stvari su se promenile, samo oni koji su gurali ove ljude da uđu u to dužničko ropstvo, danas su pokušali politički da manipulišu njima i da prave jednostavno, političku kampanju na tome da je Aleksandar Vučić kriv za ovakvo stanje u državi, što naravno nije istina. Trebalo je stvoriti ekonomski ambijent da jednostavno dođete u mogućnost da pomognete ljudima i olakšate njihov život, da servisiraju ta mesečna zaduženja i rate.

Kritičari koji kažu da je potrebna javna rasprava, i kritičari koji kažu da je potrebno da se sprovode odluke suda, da to treba da radi Narodna banka a ne budžet Srbije su zakasnili sa tom svojom ocenom. Zašto? Zato što je to trebalo govoriti i onda kada je počelo da dolazi do poremećaja na tržištu kapitala i onda kada su udvostručene rate koje su trebali građani da plaćaju, i onda kada je 1500 porodica izgubilo krov nad glavom, a plaćali te svoje kredite. To je jedan najviši stepen licemerja kada govorimo o opoziciji. Zato što mi ovde imamo prilike da vidimo da pripadnici onih koji su propagirali ove kredite danas govore protiv Aleksandra Vučića, ali s druge strane Boško Obradović ima svoje poslanike koji u slobodno vreme nose vešala, oni zastupaju udruženja pred sudovima za ovakve kredite. Tako da, vi danas u stvari i ne znate kakva je politika tih tzv. opozicionih lidera po pitanju rešavanja problema ovih građana.

Predsednik Vučić, je zaista prvi inicirao da se nađe konsenzus u društvu po pitanju ovih problema i pokazao da brine o svim građanima podjednako, i zbog toga ćemo mi danas imati prilike da on to jedinstvo pokaže prema svim građanima Srbije, kroz svoj plan i program za budućnost. Mislim da treba da ga čuju i oni koji danas ne žele da uđu da glasaju, uopšte da raspravljaju o ovom zakonu, jer je vrlo važno reći kakva će budućnost Srbije biti i pogotovo u izazovima koji nas čekaju po mnogim političkim pitanjima.

Nema podele među građanima i SNS na čelu sa našim predsednikom upravo želi da pošalje tu poruku danas, jaku političku poruku kada je u pitanju bilo koje političko pitanje, pa i pitanje KiM i života Srba na KiM, i zbog toga je važno da danas svi građani izađu i daju podršku Aleksandru Vučiću, jednoj odgovornoj politici SNS, i uopšte države Srbije, ali i podršku onom što je važno za budućnost naše dece. Zbog toga u danu za glasanje SNS će podržati sve ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu od 18 tačaka dnevnog reda, šest su vezana za finansije, šest za oblast građevinarstva i saobraćaja, dva zakona su vezana za efikasniju primenu zakona kada su u pitanju stranci i zapošljavanje stranaca. Jedna izmena i dopuna odnosi se na Agenciju za privredne registre i dve izmene, odnosno saglasnosti na sistematizaciju dve institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što je Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Današnja sednica ima u fokusu jedan od najvažnijih zakona koji u ovom trenutku izaziva u javnosti mnogo interesovanja uprkos tome što proteklih godina ljudi koji su pogođeni određenih problemima niko nije hteo ni da sasluša ni da vidi, a kamoli da pomogne. Onda je trebalo da pre svega ozbiljna država na čelu i sa SNS i Aleksandrom Vučićem sprovede ekonomske reforme i dovede državu u poziciju da može da ima suficit, da stabilizuje svoje javne finansije da bi mogla da rešava veliki probleme iz davne prošlosti, a iz ove prošlosti.

Zašto kažem iz davne? Zato što jedan od tačaka dnevnog reda je praktično rešavanje klirinčkog duga Srbije prema Češkoj, što je deo sukcesije SFRJ i deo sukcesija razdvajanja Češke i Slovačke, tako da sada tek imamo mogućnosti da rešavamo takav vid dugovanja i to je nešto čime Srbija danas treba da se ponosi da je u mogućnosti da rešava neke stare dugove koje stoje zapisane, a zbog kojih može da relaksira međunarodne odnose dve države. I to je, recimo, primer Češke i Srbije, koja ima dobre odnose i zaista zbog toga, zbog nekih dugovanja iz prošlosti od pre 20, 30 godina treba da rešava te stvari.

Nekada do 2012. godine, o tome niste mogli ni da razgovarate, a kamoli da sada pričate o rešavanju problema ljudi koji su 2005, 2006, 2007, 2008, sve do 2011. godine uzeli praktično kredite od komercijalnih banaka.

Ovaj problem, ja sam rekla i u javnosti, nije ekonomski, i ne možemo ga uopšte posmatrati s te ekonomske strane, da li je on isplativ ili nije isplativ. Ovaj problem predstavlja jedno socijalno pitanje ljudi koji su postali socijalni slučajevi zbog toga što su 2005, 2006. do 2011. godine, verovali onima koji su vodili Republiku Srbiju, verovali u ono što je stajalo iza njih, a to je kampanja pojedinih ministara, tadašnje Vlade koje su sedeli u Vladi zajedno sa demokratskom strankom, zajedno sa predsednikom Borisom Tadićem i jednostavno tu politiku propagirali da je u tom trenutku idealno imati takve kredite.

Ne govoreći o tome koliki je rizik u suštini da u budućnosti takve kredite imate i ne konvertujete ih u evre.

Na kraju krajeva i Narodna banka i država se ogradila u to vreme potpuno od mogućnosti poremećaja na tržištu kapitala, odnosno porasta kamatnih stopa kada su u pitanju švajcarski franci i zbog toga je na određeni način obmanula svoje građane po tom pitanju i zbog toga danas kada kažemo da banke nisu bile poštene prema svojim klijentima upravo kažemo da nije postojala neka zaštitna klauzula koja je trebala da stoji tada u ugovoru da kaže – ukoliko dođe do poremećaja u tržištu kapitala, ukoliko, recimo, rate vaše budu 100% vreće, znači, duplirane u odnosu na onaj iznos koje su bile 2005, 2006. do 2011. godine, banka se obavezuje da ona ih vrati na određeni nivo koji je bio u danu kada ste vi uzeli te kredite.

Toga nije bilo. Tih zaštitnih klauzula od strane, znači, komercijalnih banaka nije bilo, a nije bilo ni reakcija Narodne banke u to vreme, koje je bilo, naravno, 2013. godine, koje se trudila da sprovede sudske postupke koje su sami korisnici ovakvih kredita podneli i negde Narodna banka koliko je mogla je radila, Kasacioni sud koliko je mogao je radio, ali sve je to bilo nedovoljno očito da korisnicima ovih kredita omogući da servisiraju te svoje obaveze.

Došlo je do toga da oni ljudi koji su podigli kredite od 50.000 evra imali rate od 25.000 dinara, zato što su imali plate 50.000 dinara, posle 10 godina isplatili praktično celu vrednost svog stana, a dugovali još toliko i da jednostavno nisu bili u mogućnosti ni da servisiraju taj svoj dug, a morali su, recimo, ukoliko nemaju za ratu da vrate stanove bankama koje su ponovo na tržištu kapitala prodavali te stanove.

Takav slučaj je došao da do danas imamo 1.500 prodatih stanova, odnosno uzeti ih od strane komitenata, da imate 15.500 ljudi koji treba i dalje da servisiraju i nekako se muče da te svoje rate isplaćuju i da te rate im iznose, maltene, koliko i jedna cela plata i čak do toga da određeni ljudi su došli ivicu propasti, kada je u pitanju i njihovo fizičko zdravlje zbog toga.

Ne kažemo da banke su ovde bile nepoštene prema svojim komitentima u trenutku davanja kredita, ali su bili nepošteni kada je došlo do promene politike i nepoštene su bili u trenutku da obaveste svoje komitente da treba da promene određene uslove kada su u pitanju, čak im nisu davali ni mogućnost komitentima da promene svoje ugovore.

Šta se dešavalo na tržištu kapitala? Od 2005. godine odnos švajcarskog franka i evra je bio 1,65 i 1,5, dok nije došao do 2011. godine na 1,2, dok se skoro nisu izjednačili, a komitenti su morali po dva osnova da plaćaju bankama obaveze, a to znači da su plaćali neosnovano dugovanja i po toj valutnoj klauzuli, po kursnim razlikama i po kamatama, a banke su naplaćivale isključivo svoj deo interesa, a to znači kamate i kursne razlike. Glavnicu uopšte komitenti nisu isplatili i to je ono što je bilo krajnje nepošteno prema klijentima, iz razloga što država u tom trenutku kada je dala tu mogućnost na tržištu kao jedan vid finansijskih usluga, mogućnost da zaštiti korisnike kredita od ovakvih problema.

Ono što danas mi imamo kao slučaj, to je da imamo određene kritike po ovom zakonu i od strane određenih nevladinih organizacija koji kažu da nije bilo javne rasprave po ovom pitanju i ovom zakonu, a ja ću vam reći da takva javna rasprava je bila na samom sastanku Ministarstva finansija od strane udruženja koja su skupila sve te ljude, koji su praktično ostali i na ulici i ostali u problemu sa tim kreditima, da je to bio jedan vid javne rasprave i direktne komunikacije sa ljudima koji su danas došli ovde da predlože ovaj zakona.

Drugi deo kritika se odnosi na sam Fiskalni savet koji je rekao da nije dobro servisirati dugovanje iz budžeta Srbije. Svi mi znamo da to nije dobro uraditi, ali gledati mirno i krajnje neodgovorno, da 15.500 ljudi postaju socijalni slučajevi Republike Srbije, ne može nijedna Vlada, nijedan predsednik države.

Zato se predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić uključio u ovako nešto. Ali, kada pogledate kritike opozicije koja kaže da mi ovim zakonom u stvari onemogućavamo vođenje sudskih postupaka, jednostavno ne stoji. Svaki građanin Srbije ima pravo, ukoliko želi da pokrene bilo kakav sudski spor, pa i po pitanju ovih kredita, može da pokreće ovako nešto.

Može da promeni osnov za pokretanje postupaka, dato mu je pravo, ono koje je zagarantovano Ustavom, a i nama je dato pravo ovde kao poslanicima da donesemo jedan vid leks specijalisa, gde ćemo zaštititi interese građana, jer oni se na to i pozivaju, da svaka država, svaka Vlada mora da štiti interese građana Srbije i interese potrošača i mora da reaguje.

Tačno je da je najteža odluka ako to radite iz budžeta Republike Srbije. Ali, ne postoji drugi način da su Narodna banka i Kasacioni sud mogli da omoguće ovakve uslove za komitente, da reše svoj problem i oni bi do sada to uradili. Oni su davali određene odluke, odlagali i nisu bili u mogućnosti da ovako sprovedu prontno i olakšaju život ovim ljudima i zbog toga je morala i predsednik države i Vlada Srbije i Narodna skupština da jednostavno se uključe u rešavanje ovakvog problema.

To je ono što mislim da je najznačajnije da ovakav leks specijalis ne treba da nas deli stranački, već treba da nas ujedini kod ovakvog donošenja i konsenzusa, pomoći u društvu ljudima koji zaista su došli u ovakvu situaciju.

Kada pričamo o opoziciji koja ima obraza da kritikuje bilo kakav zakon, pa i ovaj, onda treba reći da isti taj Boško Obradović ima svoje poslanike ovde Dveri koji zastupaju efektivu u određenim rešavanjima problema, kada su u pitanju švajcarski franci, ima obraza da dolaze na Odbor za finansije i pitaju Narodnu banku zašto ona ne rešava probleme na sudu, već samim tim – kadija te tuži, kadija te sudi. Đilas i Vuk Jeremić su bili ti koji su podržavali političku opciju koja je davala ovakve kredite, a gospodin Boško Obradović brani ovakve kredite, tako da na ovaj način zarađuju od tih građana i onda pre 2012. godine, a i sada 2019. godine na osnovu toga što ih brane, pod gestom – sve ćemo mi to gratis, a u stvari zajedno sa sudijama odugovlače i rade nedvosimsleno za banke ceo ovaj posao.

Prema tome, ovakav stepen licimerstva, mogu samo da spreče, ukoliko se vrate ovde kada bude dan za glasanje i podrže ovakav leks specijalis. U protivnom, veličina i ove Vlade i predsednika države je što je shvatio koje probleme treba rešiti u društvu, iako za te probleme niko od ovih ljudi koji sede u ovoj Skupštini zaista nisu bili dužni da rešavaju.

Na nama je kao društvu, da probleme koji nas tangiraju i koju postaju socijalni problemi u društvu moramo da rešavamo i to nije jednostavan posao, ali smo pokazali da jednostavno, na osnovu težine tih problema sa kojima možemo da se suočimo možemo i da ih rešimo.

Ono što je važno reći da je problem rešavanja kredita u švajcarcima konverzijom i smanjivanjem kamatnih stopa, u stvari pokazao da je konsenzus između svih udruženja građana koji su se bavili ovim problemom prihvaćen sa ove strane, da su banke prihvatile taj predlog, da su i Narodna banka i Ministarstvo finansija izašli zajednički praktično sa ovim predlogom i to je ono što danas po prvi put u društvu imamo kao konsenzus svih zainteresovanih strana.

Nije dobro što leks specijalis ne može da obuhvati sve ljude koji su bili pogođeni, a to i ovih 1.500 ljudi koji su prodali svoje stanove, kojima su banke, recimo, uzele i koje su jednostavno deo daleke prošlosti u kojoj jednostavno ne možemo da zadiremo.

Leks specijalis predstavlja uvek jedno političko pitanje i rešavanje problema u društvu. Oni koji su nas doveli do toga danas ne žele da pričaju o tome i ovu temu će hteti sigurno da što dalje, na gori način predstave u društvu kao jednu političku kupovinu, ali i oni su pokušali ove ljude da prevare i drugi put da bi ih politički izmanipulisali, da bi pokušali da naprave od njih štrajkače i brojeve koji podržavaju politiku protiv Aleksandra Vučića i jednostavno, to ova skupštinska većina i nije dozvolila.

Zbog toga u danu za glasanje apelujemo i na poslaničke grupe koje nisu članovi vladajuće koalicije da podrže ovakav Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

U ime predlagača i Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, danas imamo na dnevnom redu predlog predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Na sednici Odbora od 21. marta 2019. godine, Odbor je obavio razgovor sa kandidatom i s obzirom da je predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti dosadašnji član Komisije za hartije od vrednosti, onda smo imali prilike, kao članovi Odbora, da zaista čujemo šta je do sada urađeno, koliko se komisija promenila u svom radu i šta je to što ćemo u budućnosti očekivati od rada i ove Komisije, ali ono što je najvažnije, to je da sama Komisija kao institucija nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Imali smo prilike da čujemo od kandidata određene stvari koje do sada u izveštajima, koji su se podnosili, nismo imali prilike da čujemo. Od 2016. godine kandidat je i kao član aktivno učestvovao u mnogim promenama koje su se desile u radu same institucije.

Moram da kažem da je broj akata koji su urađeni kao način rada kojim je Komisija krenula u zadnje dve godine da radi, u stvari otvara mogućnost unapređenja tržišta kapitala u Srbiji i otvara nove mogućnosti za priliv stranih, direktnih investicija i ne samo konkretnih stranih direktnih investicija, već i tzv. portfolio stranih investitora. To su znači niz projekata u kojima strani investitori vide mogućnost da u Srbiji ulažu svoj kapital kroz različite vidove projekata, od onih koji se odnose, ovo što je gospodin ministar Lončar govorio za samu Azijsku investicionu infrastrukturnu banku, koje se odnose na te profitabilne sektore do onih tzv. neprofitabilnih, a nama jako važnih, kao što su i u oblasti zdravstva, kulture i obrazovanja.

Ono što smo imali prilike da čujemo od samog kandidata, to je da je Komisija do sada, u ove protekle dve godine, održala 83 sednice i dala mišljenje na 11.786 predmeta. Znači, to je jedan impozantan broj, kojim je zaista trebalo da rade novih pet članova Saveta komisije za hartije od vrednosti, 40 ponuda koje je dala kada su u pitanju privatizacije, tri prospekta, 62 saglasnosti investicionim fondovima da mogu da rade na osnovu određenih standarda, procedura i zakonskih rešenja, ali i 36 nadzora sprovela tamo gde je ona zadužena, 41 podzakonski akt i 33 mišljenja.

Znači, time je pokazala da ona zaista aktivno učestvuje u politici tržišta kapitala u Srbiji, iako je naglasila da je dominantan uticaj učešća na tržištu kapitala preko 90% od strane banaka.

Međutim, to daje šansu da u tom tržištu kapitala, zaista učestvuju i mnogi drugi koji nisu banke i različiti investicioni fondovi, zatim osiguravajuća društva.

NJihov cilj je da zajedno sa Ministarstvom finansija naprave takav zakonodavni regulatorni okvir kojim će zaista obezbediti priliv stranih direktnih investicija, to znate da znači i nova radna mesta i nove fabrike. Aktivno je učestvovala u procesu evropskih integracija, kada su u pitanju Poglavlja 4, 6, 9. i 17.

Ono što je za nas važno da u narednom periodu, ono što nas očekuje kao narodne poslanike, aktivno učestvuje u stvaranju novih zakonskih rešenja, kao što su Zakon o robnim berzama i Zakon o računovodstvu i reviziji, gde bi i sama Komisija za hartije od vrednosti uzela svoje određeno učešće.

Znači, samim izlaganjem kandidata dobili smo na znanje da je ovo samo početak promene i unutrašnjeg i spoljašnjeg rada same ove Komisije, koja trenutno zapošljava 35 zaposlenih.

Ono što je važno reći, to je da kada vidite biografiju samog kandidata, moram da kažem, da kada smo ga birali za člana Saveta komisije za hartije od vrednosti je dobio kompletan broj glasova i pozicije i opozicije upravo zato što je bio na najvećem testu kada su u pitanju opšte hartije od vrednosti, da su tada učestvovali svi članovi Odbora na tom izboru i da je zaista našao adekvatne, stručne odgovore i rešenja za sva pitanja koja su mu postavljena.

Govori se o gospodinu Marku Jankoviću, diplomiranom ekonomisti na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Beogradskog univerziteta, 1982. godište, koji pored stečenog akademskog znanja ima različitu vrstu licenci, govori engleski, ruski i nemački jezik.

Ono što o želi da kaže da je imao prilike da u svojoj karijeri, kao izvršni direktor različitih organizacija, gde je učestvovao u njihovom procesu donošenja strateških dokumenata, pogotovo kada je u pitanju izveštavanje Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti. Znači, imao je prilike da to vidi i spolja i unutra kako izgleda rad državnih institucija i samog tržišta. Da je bio od 2014. godine do 2016. godine u Centru za Faktor d.o.o., deo koji se isključivo bavi rizicima, da je od 2007. do 2012. godine u banci bio glavni broker u Credit Agreicole banci, kao član tog komiteta, koji se upravo bavi hartijama od vrednosti i da jednostavno kao najveće poslove vidi određene svoje učešće u redovnim kupovinama trezorskih zapisa. Zatim, u prodaju Agricole life Srbija osiguranja i zastupanje velikog broja malih akcionara, kao i obavljanje poslova korporativnog agenta.

Znači to je biografija sa kojom je ušao za člana saveta Komisije za hartiju od vrednosti, a ovo sve pre toga je u stvari njegovo učešće u radu koje je dovelo da različite aktivnosti same Komisije za hartiju od vrednosti.

Ono što je najvažnije, to je da je u svom izlaganju rekao da želi da mnogo toga promeni kad je u pitanju zakonska regulativa, upravo zbog toga da bi na adekvatan način odgovorili svim promenama na tržištima kapitala koji se dešavaju u skladu sa politikom, ne samo Vlade Republike Srbije, nego u politikom i predsednika Republike Srbije, koji je po prvi put objedinio rad svih institucija u cilju toga da Srbija zaista uvek pravi jako dobar rezultate kada su u pitanju finansijski efekti rada i same Fiskalne konsolidacije, koju smo preživeli u prethodnih četiri godine i ekonomskih reformi koje Srbija sprovela.

Da bi obezbedili uslove zakonodavne za veće, ekonomski rast Srbije koji treba da ide iznad četiri procenta mnogo toga treba da menjate, upravo mislimo da je on prava osoba koja će zajedno i sa Narodnom bankom Srbije i sa Ministarstvom finansija u zakonskom delu moći da zaista da svoj pun doprinos da menja određene zakonske predloge, kojima će Srbiji dati mogućnost da zaista ide u stepene visokog rasta i da idemo ka tome da se otvaramo kao država i svoju zakonsku regulativu implementiramo i harmonizujemo, ne samo sa standardima EU, već i sa svetskim standardima, da tržište kapitala ne poznaje granice, ali u tom smislu da morate da sačuvate svoju nacionalnu ekonomiju i da radite u interesu svih građana Srbije.

Tako da, smatramo da predlog za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, Marko Janković je adekvatan predlog za ovakvu poziciju, na ovakvom mestu institucija. Hvala.

Zbog javnosti želim da obrazložim predlog za kandidata za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, na kontu izlaganja koleginice koja je posumnjala u sukob interesa ovog kandidata. Moram da kažem da je inače obavezna dokumentacija koja je morala da se podnese da bi uopšte se stavilo na dnevni red odbora i kao predlog je biografija kandidata sa izjavom o prihvatanju kandidature, zatim, okvirni plan rada Komisije, koji predlaže kandidat, ali je on i dostavio plus potvrdu da nikad nije bio osuđivan i obaveštenje Agencije za borbu protiv korupcije da ne postoje nikakve smetnje za obavljanje ove funkcije.

Moram da kažem i da je 2016. godine takođe se obratio Agenciji za borbu protiv korupcije upravo zbog ovih dilema, koje ste možda vi imali, a možda smo i mi imali, ali u trenutku kada smo raspisali javni poziv za dostavljanje predloga i kada razmišljate o nekom kandidatu, sam kandidat je izrazio želju da želi da se jednostavno obrati nadležnim institucijama, gde će dobiti određene potvrde da ne postoje nikakve smetnje da se kandiduje za određenu funkciju. To smatram kao jedan zaista pozitivan iskorak i još 2016. godine, i ove godine, kada je kandidat predložen za ovo mesto. Time smo pokazali suštinski da zaista ne postoji bilo kakva sumnja o tome, jer mi možemo kao narodni poslanici da sumnjamo da li postoji negde sukob interesa za obavljanje neke funkcije, ali mislimo da je jedina institucija nadležna da stručno donese ovakvu odluku i obaveštenje upravo Agencija za borbu protiv korupcije. To je ono zbog čega smo smatrali da zaista ne postoje smetnje za bilo kakvo obavljanje funkcije. A da li postoji iskustvo sa njegove strane, da sa svake strane kad posmatrate u stvari tržište kapitala i uopšte njegov rad i da je kvalifikovan za ovo mesto, sigurno da postoji.

O tome smo razgovarali 2016. godine kada je bio predlog za člana Saveta Komisije za hartije od vrednosti, i tada smo, jednostavno, na osnovu razgovora sa njim, svi članovi odbora doneli tu jednoglasnu odluku, jer je tada on u stvari pokazao na tom intervjuu koliko zaista poseduje znanja i iskustva u ovoj oblasti. Zbog toga smo videli da na osnovu tog znanja i onog što je radio protekle dve godine zaista zaslužuje da bude kandidat za ovu poziciju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, danas zaista imamo prilike da razgovaramo o jednom aktu za koji, mislim da pre više godina i pre 2012. godine, niko nije ni mogao da sanja da će se naći kao predmet uopšte rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Upravo, ono o čemu smo imali prilike da čujem u prethodnoj raspravi je, ukoliko vodite državu na jedan krajnje odgovoran način, uspostavljajući dobre političke odnose i sa istokom i sa zapadom, ne stavljajući se ni na čiju stranu nego na stranu isključivo interesa države Srbije, svoje države, svojih građana, onda možete da imate rezultate kakve danas ima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i kao jedan od tih rezultata je upravo današnja tema, odnosno kada govorimo o Aktu, kojim treba da usvojimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao polaznu tačku saradnje sa novoformiranom Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom, koja je inače nastala na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine.

I kao što vidite, ona je počela sa svojim radom 2016. godine, i mislili ste u tom trenutku, verovatno, da je taj drugi blok istočni, koji se stvorio ekonomski da će to biti isključivo jedna banka razvojna Kine, Indije, Rusije, kao što vidite ubrzo posle toga, njenom radu se i priključilo još ukupno 93 države, znači, i razvijene države EU, kao što je Nemačka, kao što je Francuska, kao što je Velika Britanija, kao što je Španija, tako da ta priča kada vam neko sa zapada uslovljava saradnju ukoliko sarađujete s nama ne možete sa istokom, ne stoji. Zato što svi oni vole da sarađuju i sa Kinom, i sa Indijom, i sa Rusijom, kada je u pitanju ekonomija, a kada je u pitanju politički interesi, onda tu svako gleda sebe.

Srbija je, naravno, u proteklih godina gledala isključivo svoj interes i zbog toga je na velikim mukama bila, ali je uspela da održi korektne političke odnose i sa istokom i sa zapadom i mislim da to svi zvaničnici istoka i zapada priznaju Aleksandru Vučiću.

I zbog toga mi danas imamo ovakvu ponudu koja stoji, to je da na osnovu pisma koje je poslao premijerka Vlade Republike Srbije, gospođa Brnabić, dobijemo odgovor da možemo da budemo članovi ovakve banke i da na osnovu tog članstva povlačimo kasnije određene kreditne linije kada je u pitanju infrastruktura.

Ja ću vas podsetiti da je 2018. godine u septembru delegacija na najvišem nivou Republike Srbije na čelu sa predsednikom države potpisala, a veliki kapitalni paket za Republiku Srbiju u saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, vredna tri milijarde dolara.

Znači, nemojte da zaboravite da je tu bio RTB Bor sa 7,4 milijarde, da je tu praktično otvaranje jedne velike fabrike „Šan-dong Ling-long“, koji se odnosi od milijardu dolara, koje predstavlja fabriku guma, ali kao što vidite nije to slučajno zbog čega mi danas pričamo o „Folksfagenu“, zato što ta fabrika ima već potpisane ugovore do 2021. godine sa „Folksfagenom“ o isporuci i sa „Renoom“. Prema tome, te fabrike, već aktivno rade sa najvećim kompanijama EU, tako da, kada vi potpišete ovakav paket ulaganja u svoju državu sa jednom od najvećih Azijskih džinova, kako ih zovu, kada govorimo o Narodnoj Republici Kini, onda je potpuno jasno zbog čega možete sutra da razgovarate sa najrazvijenijim fabrikama, kompanijama EU.

Prema tome, ono što danas mi ovde donosimo odluku je upravo ta da će Srbija biti jedna od članica, jedna od 93, odnosno sada od 94 država, koje su osnivači ove Azijske infrastrukturne investicione banke, da će biti punopravan član, da kada izglasamo ovakav akt ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša je obaveza da uplatimo 200 hiljada dolara, kao prvu tranšu od pet godina narednih i da samim tim steknemo pravo da sa dobrim infrastrukturnim projektima, povlačimo određene kreditne linije, koje će biti čak bolje, nego što su kreditne linije i Svetske banke i MMF. To ne znači da smo se mi odrekli, niti saradnje sa Svetskom bankom, niti saradnje sa MMF, ali znači jednu konkurenciju, mogućnosti saradnji kada su u pitanju velike investicione banke, govori o tome da smo sebi obezbedili konkurenciju kreditnih ponuda, a to znači da može i imamo pravo da biramo, da određene projekte radimo sa jednom bankom, opet različite projekte sa drugom bankom, da smo sebi obezbedili mogućnost.

To je upravo ono o čemu gospodin Vučić danas pokušava građanima Srbije, kada odlazi da kaže šta je budućnost. Da su to nova radna mesta, da su to fabrike od kojih zavisi ukupna ekonomija Srbije, ali zavisi i budžet Republike Srbije na osnovu koga ćemo mi lakše izdvajati i za nove bolnice, za nove škole, za nove kulturne centre, povećavati plate i penzije, čime ćemo u stvari obezbediti bolji standard građana. Zbog toga se zaista slažem sa prethodnim govornikom, mojim kolegom Jovanovićem, kada govori o tome da ovakav predlog ne treba uopšte da deli ni političke stranke, ni poziciju, ni opoziciju, nego treba da podržimo.

Upravo je jedan od ovih razloga, kada govorimo ko su članice i osnivači u stvari borda ove investicione banke, da kažemo da su to najrazvijenije zemlje EU, da su to članice i istoka i zapada i da zbog toga postoji razlog da sve poslaničke grupe i svi poslanici koji učestvuju u radu treba da podrže ovaj predlog.

Ono što treba još naglasiti, da ono što su najvažnije investicije, kada govorimo o Srbiji i Kini, i to ne smemo da zaboravimo, stiče se utisak tek na početku realizacije, zato što će te razultate o tom visokom ekonomskom rastu, preko četiri, pet posto doći, tek za dve, tri godine, jer nama tek sledi veliki ugovori sa „Ikarbusom“ , vredni 2,6 miliona dolara, zatim vredna izgradnja industrijskog parka na 300 hektara u Borči, kao jedan od glavnih projekata, gde Srbiju jednostavno Narodna Republika Kina vidi kao luku za Kineske investicije.

Kao što vidite, u te investicije uključuju se i razvijene evropske zemlje i Srbija će biti praktično, treba da bude čvorište za investicije na Balkanu. Zato će biti jedna od država koja treba da ima najveći rast.

Ono što mi danas imamo prilike da vidimo, da takav koncept, takav plan i program, žele da uruše oni koji nemaju poverenje građana. Oni jednostavno podržavaju pojedince kao što su Đilas, Obradović, kao što je Jeremić, koji na volšeban način dolaze do određenih finansijskih sredstava, onih koji danas bivaju osuđeni od strane istog tog zapada i jednostavno odlaze na robiju od tri godine minimum, koji su finansirani na osnovu crnih nekih fondova, pokušavaju da ruše državu Srbiju, objašnjavajući građanima Srbije, kako je to legitimno, da na nasilnički način ulazite u institucije, nasuprot volji građana, koji su ih ocenili jako dobro sa 2, 3, 4%, a čak neki ne mogu ni da pređu cenzus, kao što vidite.

Oni su svesni toga da nemaju tu podršku građana, svesni su toga da ne mogu da izađu na izbore i zbog toga žele određene scenarije koje smo već do sada videli i ovde u regionu i u svetu, da dođu na vlast silom. Tako nešto Srbija neće dozvoliti i zbog toga će tražiti od građana Srbija podršku da zaista i ova Vlada i predsednik države izađu sa platformom, predlogom kako dalje treba ići, pa neka se građani opredele.

Ako žele izbore, imaće izbore. Moći će da se jednostavno opredele da li žele budućnost ili žele prošlost, ili žele neke scenarije kao što su gledali do 2012. godine, da nemaju gde da rade, da nemaju plate, da nemaju budućnost za svoju decu ili će gledati nešto što je zaista karakteristika svih razvijenih država kojim Srbija teži.

Da li je lak taj put u budućnost? Naravno da nije, ali svaki dan, korak po korak, vi postižete određene rezultate i ovi današnji akti su sastavni deo tih rezultata i zbog toga treba zaista ovakav predlog podržati od strane svih poslaničkih grupa.

U danu za glasanje SNS glasaće za ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava imali smo temu – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Mi smo to sagledali i sa političkog i sa administrativnog aspekta. Nismo hteli da ulazimo u zamku, kada govorimo o političkom aspektu, da raspravljamo o tome da li su interesi građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine veći, bolji i jači od argumenata koje bi građani iz drugih delova Srbije dali i to je ono zbog čega jednostavno o tome nismo hteli da raspravljamo, niti da raspravljamo da li Šumadija, da li okruzi, da li lokalne samouprave ili neki drugi delovi geografski, sa određenim elementima i oblicima neke samostalne državnosti, treba da imaju veći primat ili veću raspravu u parlamentu Republike Srbije. Mi smatramo da su prava i obaveze svih građana Srbije podjednaki, važe za sve isto, a da razgovaramo o tome na koji ćemo administrativni način posmatrati budžet Republike Srbije i ono što su zahtevi AP Vojvodine je upravo ono o čemu smo hteli da pričamo.

Razgovarali smo o tome da ne možete da uzmete nož i da presečete budžet i da kažete – znate, 30% budžeta ili 20% taksi ili 30% prihoda, jer tu su stvari mnogo kompleksnije nego što možemo da posmatramo. Kompleksne su u onom delu kad kažemo kolika je prvo osnovica koja se uzima za prihode koji bi bili sastavni deo, recimo, budžeta Autonomne pokrajine, oni su sastavni deo budžeta Republike Srbije i ta osnovica se računa na nivou cele Srbije.

Drugo, pitanje tih transfera o kojima govorimo, imamo deo koji se odnosi za zaposlene, kao što ste rekli, 74,4 milijarde dinara je budžet za 2019. godinu namenjen AP Vojvodini i ono zbog čega treba reći da je to 13 milijardi više nego 2016. godine, a 1,34 milijarde više nego prethodne godine.

Prema tome, onoliko koliko je Vlada AP Vojvodine radila do 2012. i napravila probleme, što se tiče raspolaganja budžeta od dve milijarde dinara za dva miliona građana koji žive tamo, za toliko su svi građani Srbije morali jednostavno da pokrivaju mnoge troškove koji su izašli kao problemi neodgovorno vođene politike Pajtića, a u tome svemu mislim da ste mnogo doprineli vi što ste ćutali o tome koliko je loše vođena uopšte finansijska politika AP Vojvodine. Parcijalno rešavanje i preraspodela finansija u tzv. decentralizaciji nadležnosti AP Vojvodine jednostavno nije prihvatljiva.

Podsetiću vas da je želja sigurno Autonomne pokrajine da ima veće transfere, da ima veće prihode, da ima veće plate, ali nemojte da zaboravite da ste dali u predlogu da i Poreska uprava treba da se izdvoji od Poreske uprave i da postane potpuno zasebna, da PIO fond treba da se izdvoji od PIO fonda koji je na nivou cele Republike Srbije, da su mnoge stvari u tom delu potpuno neprihvatljive, ali s druge strane, investicije o kojima govorimo, koje su na nivou cele Republike Srbije, kao što je izgradnja brzih pruga trase Beograd–Budimpešta, kao što izgradnja gasovoda „Turski tok“ najvećim delom ide preko AP Vojvodine, gde mislimo da će određene naknade, od kojih će sigurno biti deo transferisan prema lokalnim samoupravama i prema samoj AP Vojvodini, dati mnogo više nego 7% koji su definisani Ustavom Republike Srbije.

Odluka Odbora je bila da se pitanje finansiranja ne može rešavati parcijalno, ne može biti nezavisno od pitanja podele nadležnosti svih nivoa vlasti u Republici Srbiji, da mora da bude jedan deo planske, opšte reforme fiskalnog budžetskog sistema u celoj zemlji i da ne možemo suspendovati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Zakon o poreskom sistemu, zakone koji se odnose na poreze i o dodatoj vrednosti i o prihodima, kao i zakone koji se odnose na naknade za korišćenje javne svojine. Hvala.

Zahvaljujem. Da ne bi ostala nedorečena kada govorim o vraćanju, govorila sam o vraćanju investicije, ne verujem da AP Vojvodina, ima 943 miliona evra da investira u deo pruge Beograd – Budimpešta.

Znači, garancije za takve infrastrukturne projekte daje Republika Srbija, ne verujem da AP ima dovoljno sredstava da može da da garancije za izgradnju recimo deo praktično gasifikacije projekta Turski tok.

Znači, ne verujemo da na taj način uopšte na ovaj koncept možemo da razgovaramo o zakonu o finansiranju AP Vojvodine.

Zbog toga smatrali smo i na samom odboru, da radne grupe i Ministarstvo finansija, i nadležnih sekretarijata AP Vojvodine, zaista treba da nađu način jer ideja jeste vaša da imate veće transfere, veće dotacije, veće investicije.

I nemojte da zaboravite, otvaranje svake fabrike na teritoriji AP Vojvodine išla je kroz subvencije Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije.

Znači, taj regionalni razvoj, ta podrška AP Vojvodini od strane Vlade Republike Srbije, mnogo je veća značajnija, nego što je ono što stoji u Ustavu Republike Srbije.

Budžet Republike Srbije je takođe ustavna kategorija. Znači, nećemo doći u situaciju da usvajanjem ovakvih zakona koji su bili na vaš predlog, dolazimo do toga da bi urušavali sve ustavne kategorije.

Ono što je nama ostalo ovde posle 10 godina priče o ovoj temi što smo ipak kao skupštinska većina otvorili ovu temu u javnosti i zaista, gospođa Maja Gojković je imala dovoljno sluha da stavi ovu temu na dnevni red, o tome treba da razgovaramo, ali na ovaj način, zaista je neprihvatljiv, ne samo za Vladu Republike Srbije, nego i za nas i za SNS, koja vodi ovako odgovornu državu.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i trošenje javnih sredstava je na 62. sednici, održane 18. decembra 2018. godine u skladu sa članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Narodnoj banci i u skladu sa članom 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavio razgovor i razmotrio predlog poslaničke grupe SNS da gospodin dr Ivan Nikolić bude kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke.

S obzirom da je deset dana pre toga, na prethodnoj sednici upućen poziv svim poslaničkim grupama da daju predloge za članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije i s obzirom da je samo jedna poslanička grupa dala taj predlog, a predlog gospodin dr Ivan Nikolić je inače i imao prethodni mandat od pet godina na istoj ovoj funkciji, te smo smatrali za potrebno nakon obavljenog razgovora sa kandidatom da isti ovaj predlog uputimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, da danas bude i sastavni deo ovog dnevnog reda.

Gospodin Ivan Nikolić je inače obavljao ovu funkciju člana Saveta. On je zaposlen u Ekonomskom institutu u Beogradu od 2004. godine. Rođen je 1975. godine. Inače je u zvanju naučnog saradnika i pozicije direktora i naučno-istraživačkog razvoja. Urednik je i koautor mesečnog biltena „Makroekonomska analiza i trendovi“ tzv. MAT i najuticajniji domaći stručni časopis, kada govorimo za oblast makroekonomskih istraživanja.

Inače je na Ekonomskog fakultetu u Beogradu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Njegova polja i ekspertize za kretanje Republike Srbije su i sastavni deo mnogih strategija i projekata koji su i sastavni deo dokumenata Vlade Republike Srbije, kao i Vlade Republike Srpske. Objavio je i veći broj naučnih i stručnih radova, te je učestvovao u radu više naučnih skupova od nacionalnog i međunarodnog značaja. Član je Naučnog društva Ekonomista Srbije.

Smatrali smo za potrebno da sa ovakvom biografijom i onim rezultatima koje je već NBS postigla, da članove koji su deo tima koji daje dobre rezultate ne treba menjati, stoga smo i ovakav predlog koncipirali.

Na istoj sednici Odbora imali smo prilike da usvojimo ostavku profesora Dedejića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti iz ličnih razloga. Profesor Dedejić se inače bavi naučno-istraživačkim radom i mnogo toga, kada govorimo uopšte o onome što je postignuto za rad Komisije u prethodnom periodu od kada je konstituisan novi sastav Komisije za hartije od vrednosti, daje dobre rezultate. Sam rad može se pokazati da je zaista ova komisija napravila jedan veliki iskorak kada je u pitanju tržište kapitala, a samim tim treba reći da je ova komisija bila sastavni deo četiri važna poglavlja kada govorimo uopšte o tržištu hartija od vrednosti. Aktivno su učestvovali u pregovorima sa EU kada su u pitanju Poglavlje 4, kretanje kapitala - 6, pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomija i monetarna politika.

S obzirom da je uloga profesora, odnosno zvanje koje nosi gospodin Dedejić i funkcija predsednika Komisije, nespojiva po mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije, a i uopšte jednostavno obavljanje ove funkcije ne dozvoljava izdavaštvo, odnosno bavljenje izdavaštvo i naučno-istraživačkim radom na fakultetu, profesor Dedejić je jednostavno smatrao da je dao svoj veliki doprinos da se pokrene rad ove komisije na jedan potpuno nov način. Ali, smatra da svoj rada zaista ne može da zaustavi time što bi obavljao ovu funkciju do kraja mandata.

Tako da je zbog toga, iz ličnih razloga je tako naveo, dao ostavku na ovo mesto. Smatramo da će od velikog značaja, bez obzira gde se nalazi, na kom mestu kao profesor, zaista uvek dati pomoć da u ovoj oblasti Komisija radi na jedan kvalitetniji i bolji način.

Stoga smatram, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda, a nadležnosti su Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, molim Skupštinu i narodne poslanike da usvoje ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od gospodina ministra o čemu govori i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina i SNS, a to je da rezultati reformskih zakona u poslednjih pet godina daju velike rezultate, s obzirom da je otvoreno preko 180 fabrika, ali je i potreba da se društvo menja, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, zbog toga što one zakone koje smo doneli treba unaprediti.

To unapređenje upravo pokazuju ovi delovi zakona, kada je u pitanju samo predškolsko obrazovanje i osnovno obrazovanje, ali i kada je u pitanju izdavačka delatnost, za koju se svi ovde slažemo da treba da se pojača i samim tim što i ministarstvo i Vlada uzimaju u svoje okrilje srpsku kuću koja je jedna od najvažnijih kada je u pitanju srpska tradicija, kao što smo imali prilike da čujemo od naših kolega iz opozicije koji govore o tome da jednostavno ovakav vid rada Ministarstva obrazovanja odnosno prosvete govori o tome da je napravljen jedan napredak u tom delu kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

Ono što je najvažnije reći, da Vlada Republike Srbije, kada je govorila o unapređenju ne samo obrazovanja već svih segmenata u društvu, a to je digitalizacija društva, ne isključuje praktično očuvanje srpske tradicije. I ovim danas, u stvari, predlozima to i pokazuje.

Znači, mi jesmo za to da moramo da pratimo informatičku ekspanziju u svetu, jer jedino tako možemo da hvatamo korak, kada je u pitanju ne samo obrazovanje nego i ekonomski rast i razvoj i time suštinski mi dovodimo do toga da Srbija zaista može da se nosi sa najboljima, najpametnijima ali i najrazvijenijim ekonomijama. I nije slučajno što pojedine obrazovne institucije, dajemo im poseban status, jer nije ni slučajno što Matematička gimnazija i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ su upravo one koje stavljamo pod okrilje države i dajemo veliku podršku, jer sami rezultati pokazuju tako nešto.

Srbija je uvek imala jako pametnu decu. Znači, to negovanje njihove pameti, kroz odgovornost države, sada pokazujemo u stvari i na delu.

Sve ono za šta nas pojedini napadaju, koji sebe nazivaju opozicijom, a reći ću vam da ako pogledate opoziciju koja želi da ima određene proteste jednom nedeljno ovde u Beogradu, nemaju političke stranke, postoje samo jedna ili dve, sve ostalo je u domenu određenih pokreta, koji žele u društvu da podignu svetlo, odnosno javnost na tome da Srbija mora da čuva svoje kadrove. E, pa ona to i radi, ne samo na osnovu donesenih zakona i strategija koje smo imali i koje je Ministarstvo zaista uspešno uradilo u proteklih pet godina, sprovodeći ekonomske reforme, gde je jako teško u društvu kada sprovodite ekonomske reforme istovremeno da idete u rast i razvoj, pogotovo kada su u pitanju oni neprofitni delovi u društvu kao što je obrazovanje, kao što je zdravstvo, kao što je kultura.

Znači, ovim je Ministarstvo prosvete pokazalo da je definisalo mnoge svoje ciljeve, ostvarilo svoje ciljeve i kada je u pitanju IT sektor i informatička podrška društvu, ali i kada je u pitanju podrška onim zanimanjima koja do sada nigde nisu postojala kada je u pitanju nomenklatura zanimanja, pogotovo kada pričamo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Zbog toga treba zaista danas reći da je Ministarstvo ovim predlozima zakona i Vlada Republike Srbije zaista napravila jedan veliki iskorak u društvu, odnosno razmišlja o budućnosti Srbije. Svi oni statistički podaci koji govore o tome da naši mladi ljudi kada završe fakultete žele da nađu podršku, odnosno svoj posao u nekim drugim zemljama, mislim da idu u prilog tome da će takva atmosfera u društvu da se menja. Ovo su koraci kojima želimo mnogo toga da menjamo.

Trendove koje ne može ne samo naša zemlja, nego zemlje u regionu, pa i zemlje EU da sputaju, a to su te migracije izazvane ekonomskim mogućnostima u državama kao što je Nemačka, kao što je Austrija, koje su donele jedan set pozitivnih zakona kojim žele da usisaju preko 30.000 inženjera, 30.000 lekara, a to je njihov strateški cilj koji su oni napravili pre 10 godina, jer su svesni toga da je njihovo stanovništvo staro i da prirodnim odlivom kadrova iz njihovog sistema oni moraju da integrišu veliki broj stručnjaka i oni donose takve zakone.

Srbija je pokazala da ovakvim zakonskim predlozima i ono što je priključenje Srbije u članstvo CERN-a ima pametne ljude, ima inženjere, ima naučne istraživače koji učestvuju u svetskim projektima, koji danas menjaju svet.

Reći ću vam jednu činjenicu koja pokazuje da mnogo puta u društvu mnoge stvari nisu prepoznate na adekvatan način. Godine 1937. bio je jedan članak u Beogradu i u Srbiji koji je, inače, Teslu okarakterisao kao jednog ludog električara i gde, jednostavno, tadašnja država nije prepoznala takve ljude kao velike istraživače. Zbog toga je bilo jednostavnije da neke razvijene ekonomije, kao što je Amerika, uzmu takve stručnjake i zaista naprave budućnost sveta, odnosno mi očuvanjem naših kadrova kroz sistem funkcionisanja naših institucija, naučnih instituta, pa čak i rada na međunarodnim projektima koje će se Srbija potpisati zajedno sa svim svetskim institucijama i institucijama EU, pokazuje da želimo da očuvamo naš kadar ovde u Srbiji.

Mislim da je taj vid uopšte unapređenja ovakvog sistema obrazovanja, pa na kraju krajeva i povećanja standarda samih učenika i studenata u Srbiji, koji ste dali ovim Predlogom zakona, suština koja daje zaista budućnost života i rada tih mladih ljudi u Srbiji po najvišim standardima, na onaj način na koji to mogu da dobiju i u drugim državama razvijenih privreda. Ono uvođenje dualnog obrazovanja, za šta smo dobili najveće kritike, sad se pokazuje da daje rezultate.

Ali, ja bih se osvrnula na nešto što od 2012. godine, negde ne smemo da zaboravimo. To je zatečeno stanje kada govorimo, ne samo o ekonomiji, pošto smo mnogo toga videli i čuli, i kada je u pitanju ekonomske reforme i te rezultate koje sada imamo veliki broj fabrika preko 180 fabrika za pet godina.

Osvrnula bih se na to, da znači i naša je obaveza kao društva da školujemo kadrove koji treba da rade u tim fabrikama, jer i te fabrike koje će biti otvarane i koje su već otvorene uvek će ići ka tome da podižu lestvicu njihovog funkcionisanja sa primenom tih najmodernijih IT tehnologija i samim tim, znači, obrazovanje tih kadrova unutar tih sistema će svake godine povećavati tu lestvicu koja će morati da dostižu.

I, dobra je ideja, primera radi, kao što su Sremski Karlovci se naprave jedan centar za obrazovanje uopšte naših kadrova, kao što je primer Frajburga u jednoj Nemačkoj, gde će biti jedan mali univerzitetski grad, ali naš problem je što su veliki centri kao što je Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, jednostavno napravili te tehnološko-naučne parkove, gde će studenti radije živeti i raditi i studirati u tim gradovima, nego što će biti školovani u malim univerzitetskim centrima kao što su Sremski Karlovci.

To je taj problem gde mi moramo da nađemo način kao država kako da ga prevaziđemo i mislim da, Ministarstvo sigurno radi na tome da pokuša da nađe takva rešenja. Ono što je sada nama u društvu, negde osvetljeno kao problem to je da imamo predstavnike tzv. opozicije koja želi putem nasilja u svakodnevnom životu, kroz verbalnu komunikaciju, a boga mi i kroz konkretne svoje slučajeve, fizičkog nasilja nad ženama i nad svim onima koji ne misle isto, žele i pokušavaju da formiraju jednu političku sliku o Srbiji, gde ne postoji demokratija.

Demokratija u društvu se pokazuje na različite načine, a pre svega, ono što su insistirali mnogi to su ta kritička mišljenja o kojima treba da razgovaramo kao o problemima u društvu i mi razgovaramo.

Mi kao odgovorni kreatori politike Republike Srbije i u parlamentu i u društvu, Ministarstva, otvaraju jednostavno mnoga pitanja koja oni do 2012. godine nisu smeli da potegnu.

Znači, zbog toga nisu ni statistiku koja je govorila o tome koliko su žene zaista ugrožene, kada govorimo o nasilju nad ženama. Ali, čudi me taj vokabular koji se koristi danas u društvu za napad, pokazuje, pre svega, nedostatak kućnog vaspitanja, a i određene poremećaje u ponašanju. Čudi me da određeni pojedinci koji su profesori na fakultetu, koji su dali takvu podršku, jednostavno ne osuđuju ovakav način izražavanja u društvu. Ne postoji politika, odnosno politička platforma, sa kojima oni koji mitinguju svake nedelje i pokušavaju da pokažu kako ih ima sve više i više i kako se nalaze u svakakvim gradovima u određenom broju, a taj je broj više puta i dvocifren, ne pokazuju jednostavno da žele uopšte da komuniciraju sa bilo kim u srpskom društvu.

To je ono što pokazuje jednostavno da je to jednostavno sve jedan projekat, projekat koji je finansiran verovatno od nekih vlada koje nisu Vlada Republike Srbije i pokazuju da su oni na tom svom zadatku i dokle god to traje finansiranje, taj zadatak će trajati.

Srbija ne veruje onima koji politikom vešala, nasilja, verbalnog, fizičkog, ne samo prema ženama, novinarima i onima koji ne misle isto, može da pobedi u Srbiji, jer Srbija jednostavno pokazuje da građani Srbije uvek misle na svoju budućnost i samo takva politika može da dobije u Srbiji, ne samo na izborima, ne samo u debatama, ne samo u mišljenjima građana koji misle dobro sebi i svojoj deci, svojim porodicama, već svuda na svakom mestu gde pitate građane o tome šta misle o tome kako vide Srbiju u 2030. godini?

Upravo ovakav set zakona pokazuje da smo mi zaista neko ko misli na budućnost, ko misli da otvara nova radna mesta i ko misli da zadrži decu ovde u Republici Srbiji da imaju svoje porodice i svoj posao.

Zbog toga u danu za glasanje, ovaj set zakona ćemo podržati i kao SNS i kao njeni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, na osnovu diskusija mojih kolega, imamo prilike da građanima Srbije damo i dokaze za to da svi oni koji zarađuje pare na međunarodnom kriminalu i korupciji, a želeći da te pare ovde unesu, da bi destabilizovali državu i da bi došli na vlast preko ulice, a ne preko svojih programa i na kraju krajeva, diskusija koje bi dovele do napretka Srbije, jednostavno, ne mogu da prođu, zato što građani Srbije uvek prepoznaju ovakve igrače.

Najbitnije je da budu jako dobro informisani. Ono što je vest ovih dana, a sutra će biti usvojen budžet Republike Srbije za 2019. godinu, penzioneri će primiti svoje penzije, zaposleni u državnim institucijama takođe, profesori, nastavnici, zdravstveni radnici, imaće veće plate, nego što su imali prošle godine, imaće mogućnosti da rade u boljim institucijama, boljim objektima, jer Vlada Republike Srbije ulaže u unapređenje tih objekata.

Ono što je važno reći, da plata prosečna u januaru mesecu će iznositi 465 evra, za razliku od onih koji su nam ostavili u zalog 2012. godine velike dugove i platu od 330 evra mesečnu.

Prema tome, ako govorimo o razlici između onih koji su vodili državu, koji bi sada želeli u subotu da pokažu neki pariski, ukrajinski scenario, sada imamo jednu stabilnost, odgovornu politiku i imamo na pomolu otvaranje novih radnih mesta, jer je fabrika koje će sutra biti otvorena u Kragujevcu samo prva od tri fabrike koje se najavljuju, koja je, zajedno u saradnji sa „Simensom“, otvorena upravo zbog toga, a imali smo prilike i u Zrenjaninu da vidimo da dolaze fabrike sa unapređenjem novih tehnologija vezanih za IT sektor.

Tako da u Danu za glasanje treba podržati ovakav zakon, pogotovo kada govorimo o Centralnom registru, jer, podržavajući ovakav zakon, ne borimo se samo za ekonomske reforme, već za digitalizaciju Srbije, za borbu protiv sive ekonomije i za otvaranje novih radnih mesta. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na dodavanje stava u članu 2. Zakona koji se odnosi na Agendu 2030, da uopšte treba posvetiti veliku pažnju toj agendi, koja podrazumeva jedan strateški akt UN i svih članica UN koje treba da sprovedu ciljeve održivog razvoja, koji se odnose na smanjenje siromaštva, na unapređenje obrazovanja, uključujući ekonomski rast i klimatske promene. Upravo mislim da je budžet za 2019. godinu nekako dizajniran način i kada govorimo o uravnoteženosti, pošto se stiče utisak da mnogi nisu razumeli šta znači uravnotežen ne samo po pitanju prihoda i rashoda, već po pitanju rashoda koji se odnose podjednako na onaj deo koji podrazumeva proizvodni, odnosno razvojni deo, odnosno investicije u Srbiji i onaj deo troškova koji se odnosi na obrazovanje, zdravstvo i kulturu.

Ono na šta sam htela da skrenem pažnju, s obzirom da znamo da je Centralni registar elektronska baza podataka i elektronski servis koji svi treba da koriste, treba reći nešto što se malo ovde zna, a to je da Srbija zaista ide krupnim koracima kada je u pitanju digitalna ekonomija, uopšte digitalizacija Srbije, da je ona na 41. mestu članica EU po otvorenosti podataka i to su podaci iz juna 2018. godine koje je objavilo 24 državne institucije sa ukupno 105 skupova podataka i 354 datoteke.

Ono što treba reći da ovakvim postupkom, odnosno sprovođenjem ciljeva Vlade Republike Srbije i onim što smo imali prilike da čujemo od premijerke Ane Brnabić, a koje je naravno podržao gospodin Aleksandar Vučić onoga trenutka kada je i predložio premijerku, je u stvari da strateški prioriteti Srbije treba da idu ka podršci u IT preduzetništvu, startapovima, poreskoj politici, stranim tržištima, kao i ojačavanju kadrovskih potencijala i promociju uopšte srpske industrije iz oblasti IT.

Zato smatram da je ovakav zakon i ovakav predlog zaista u skladu sa politikom Vlade koja nam daje mogućnosti da zaista unapredimo i svoju privredu, ekonomiju, ali i društvo uopšte. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, dopunila bih samo izlaganje prethodnog govornika, mog kolege Martinovića da kažem da su se upravo opozicioni poslanici pozivali na te zvanične podatke o kojima sada govorimo, isto kao što su se pozivali na određene podatke i ocenu fiskalnog saveta da se veliki deo budžeta Srbije troši na vojsku i policiju i na njihovo opremanje. Ne žele da kažu da i takav vid podrške države, upravo namenskoj industriji i proizvođačima koji su domaće kompanije koje godinama rade, kao što su oprema, kada govorimo o uniformama na jugu Srbije, koje su fabrike koje zapošljavaju veliki broj radnika.

Upravo ne govore o tome da je to jedna podrška države namenskoj industriji kojoj su izvozno orijentisane, čime u suštini privreda Srbije zaista povećava svoj izvoz, ali i povećava priliv stranih direktnih investicija, jer povećanjem konkurentnosti, mi imamo povećanje stranih direktnih investicija, pa tako imamo izveštaj u avgustu 2017. godine, da je Srbija na međunarodnom nivou jedna od najbolje kotiranih država koja je sa indeksom efikasnosti za grinfild investicije u svetu.

To znači da je ona reprezentativna država kada su u pitanju investitori koji žele da otvore nova radna mesta, fabrike. Mi smo imali prilike to da vidimo u Zrenjaninu, da sada dolaze fabrike sa visokom tehnologijom, pogotovu kada je IT sektor. Stoga i ovaj predlog amandmana o kome govorim i kada govorimo o Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, upravo govori o primeni najsavremenijih softvera za objedinjavanje više baza iz više sektora u državi koji treba da, jednostavno, rasterete državu kada su u pitanju troškovi, ali i građane Srbije, kada su u pitanju mnogi kontakti sa državnim organima.

Tako je Republički zavod za statistiku zaista hteo da prikaže koliko je Srbija, u kom je nivou, kada je u pitanju digitalna ekonomija, pa je uradio jedno veliko istraživanje, koje je reklo za preduzeća da 100% preduzeća koristi računar u svom poslovanju, 99,7% ima internet priključke, da bi 80,4% preduzeća posedovalo veb sajt.

Za građane, kada govorimo o istraživanju, treba reći da 90% domaćinstava poseduje mobilni telefon, 68% poseduje računar i preko 1.270.000 lica koristi elektronske servise javne uprave.

Upravo je to jedan od glavnih pokazatelja da država jako mnogo radi kada je u pitanju Strategija razvoja industrije i informacionih tehnologija u periodu od 2017. do 2020. godine i da je Vlada Republike Srbije uradila i prihvatila jedan akcioni plan po kojem želi, jednostavno, da unapredi i poveća sve ove procente, čime bi suštinski zaista povećali zainteresovanost ne samo stranih i domaćih investitora, već svih onih država u regionu koje žele informatički da se povežu.

Agenda 2030 upravo govori o tome da održivi razvoj i da povećanje konkurentnosti ekonomskog razvoja direktno utiče na smanjenje siromaštva, da direktno utiče na otvaranje velikog broja radnih mesta i unapređenje obrazovanja i upravo zbog toga je uopšte ovaj razvoj IT sektora u Srbiji od velikog značaja i zbog toga mislim da i oni predlozi zakona i investicija u obrazovanje u nove naučno-tehnološke parkove, koji će biti i u Beogradu i u Novom Sadu, će doprineti zaista razvoju ovog sektora. Hvala.