Uvažene predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, nadam se da će moj kolega zaista ubediti sve svoje funkcionere SPS da zaista budu na istoj strani u odbrani državnih i nacionalnih interesa kada je u pitanju Srbija i to je za nas, pre svega, mislimo od krucijalnog značaja.

Mi danas u stvari ovim setom sporazuma branimo u stvari i čuvamo političku, ekonomsku stabilnost Srbije. Ovih 23 sporazuma u stvari je odgovor na sve ono što se dešava u proteklih četiri meseca u Republici Srbiji i bilo bi neodgovorno da sada govorimo samo o sporazumima, a da ne kažemo u kom ambijentu mi donosimo u stvari i kao poslanici ćemo podržati i glasati za ove sporazume. Taj ambijent, pre svega, su protesti, blokade, posle nemilog događaja od 1. novembra 2024. godine, u kojem su se pojedini kreatori politika o kojima smo imali prilike da čujemo sa centrima moći u nekim bezbednosnim službama nametnuli nekim studenskim predstavnicima da postanu deo centara moći koji će odlučivati ovde kako će Srbija živeti, kako će privreda izgledati, kako ćemo mi između sebe se deliti, i to prema u stvari jednom vodiču takozvane anarhističke organizacije pod imenom „Blokadna kuharica“.

Kao što smo imali prilike da vidimo, sve po tom vodiču se dešavalo svih ovih 120 dana. I to je ono što, u stvari, za nas je predstavljao jedno veliko čuđenje kako je nama moguće da se jedan hibridni rat koji se vodi naravno u mnogim državama desi baš i Srbiji. O tome je govorio gospodin Drecun u protekle dve, tri godine, ali niko nije verovao da to baš može u Srbiji da se desi na ovaj način najpodlije, pre svega, kroz mlade ljude koji treba da budu zavedeni različitim idejama. Zašto kažem različitim idejama? Jer kroz povod pada nastrešnice i pogibije 15 ljudi, mi smo svakakve političke platforme čuli ovih 120 dana. Ti zahtevi o kojima smo govorili proteklih meseci upravo pokazuju da od početka smo govorili da su političke prirode i niko nije verovao.

Međutim, prva tri zahteva zaista su ispoštovana do krajnjih granica kada govorimo o Vladi Republike Srbije i predsedniku države, zato što je do sada na sajtu, to smo juče imali prilike da čujemo od ministara, na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16.407 dokumenata. Pa, gospodo iz različitih plenuma, ako je to nedovoljno, neka vam kažu oni koji vas instruišu šta je to što još fali, gde to stoji otprilike što VJT ne može da funkcioniše ukoliko nema još neki papir o kome pričate da zahtevi nisu ispunjeni?

Kada pričamo o četvrtom zahtevu, imali smo prilike prošle nedelje i ove nedelje da razgovaramo o tome i čuli smo i od predstavnika Vlade da najzad i juče je do kraja ispunjen taj četvrti zahtev što se tiče finansiranja i plata profesora i univerziteta i 50% subvencija za školarine studenata. I to je ono što se pokazalo kao tačno da su novi zahtevi na pomolu, a to je jedan od plenuma fakulteta hteo da da kao dodatni zahtev, a to je ekspertska vlada Republike Srbije kao prevazilaženje problema koji su nastali u društvu. Pa je nastao problem zato što postoje određeni studenti koji zaista žele da uče i oni su većina i oni su najzad smogli snage da se organizuju i da kažu da žele da nastave svoje studiranje kada su videli da je i ovaj četvrti zahtev ispunjen i da ne postoji više prepreka za bilo kakve blokade, za bilo kakve animozitete u društvu.

Dijalog na koji su pozivani i studenti koji blokiraju univerzitet, pa čak i profesori koji ih podržavaju u tome, uvek je ostao negde kao dignuta ruka u vazduhu od strane i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, pa na kraju krajeva, i poslanika, kada pričamo o Odboru za prosvetu i nauku. To je, u stvari, pokazatelj za nas da dijalog nema alternativu, ali očito druga strana pokazuje da nisu za dijalog, da su za to nešto što treba da se desi upravo u subotu. Zašto to govorimo? Zato što oko 30.000 ljudi na svojim nalozima na društvenim mrežama poziva na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.

Znači, kada vi pozivate građane na rušenje ustavnog poretka, onda preuzimate veliku odgovornost da snosite sve konsekvence kada je u pitanju zakon i članovi zakona koji se odnose na rušenje ustavnog poretka, ali bogami i primenu evropskih standarda kada je u pitanju ova oblast. Mi smo imali prilike da vidimo kako se to radi u Francuskoj, kada su u pitanju Nemačka, Slovačka. Znači, mi imamo te modele EU i kako se to radi i kako se to završava. Nikada do sada u ovih četiri meseca zaista Republika Srbija nije htela, na svoju štetu nije htela da primenjuje ove standarde i zakone koji su zaista na snazi.

To je ono što je mnogim ljudima možda i smetalo koji su protiv tih blokada, ali jednostavno, jedna dobra stvar koja je izašla iz svega ovoga je što su maske pale, što se razotkrilo lice ko su, u stvari, inspiratori svih ovih blokada, ko su oni ljudi koji tzv. pumpanjem, odnosno hibridnim svojim delovanjem žele da dovedu da Srbi krenu na Srbe. Plenum komunističke partije Hrvatske i u Drugom svetskom ratu, a bogami, uvek je išao na to Srbi na Srbe, pa kako ćemo, lako ćemo.

Nemojte da zaboravite da po ekonomskim pokazateljima ako je Malta prva po rastu od 5%, Srbija druga 3,9%, Hrvatska je treća 3,8%. Šta mislite kako se Hrvatska nosi sa ovakvim dobrim ekonomskim rezultatima, pogotovo kad govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su za prošlu godinu bile u rekordnom nivou od 5,2 milijarde evra? Znači, njima nije u interesu da mi otvaramo nove fabrike, nova preduzeća, da idemo dalje i da guramo rame uz rame našu ekonomiju sa članicama EU. Negde postoji ta nit istorijska gde Srbiju mnogi vide kao zemlju koju treba da unište, pre svega ekonomski.

Ako hoćete jednu zemlju da uništite, onda idete da uništavate teritorijalni integritet i suverenitet, a to imamo sa problemima na KiM, sa Republikom Srpskom, koja je sada u toku. Zatim, imate deo koji se odnosi na uništavanje institucija, to sada imamo unutra, znači, napad na univerzitet, to su sve institucije, fakulteti, škole osnovne, lokalne samouprave, sada imamo najavu - napad na parlament, na RTS i na Ustavni sud. Znači, to ništa nije baš tako slučajno. Imate napad na medijski prostor, odnosno na medije i imate napad, odnosno na duhovnost jedne države. To ste imali napad za Srpsku pravoslavnu crkvu, na patrijarha i na vladike i na kraju imate ekonomski iznurivanje, odnosno to je ono o čemu govorimo svo vreme - borba za ekonomski rast i razvoj Srbije koju treba jednostavno uništiti.

Mislim da smo mi zaista pokazali i kao vlast veliki stepen odgovornosti, zašta nam se ovde spočitava da to ne radimo, da smo pored svih ovih napada zaista sposobni bili da donesemo i budžet Srbije u nemogućim uslovima, ako se setite, za ovu godinu i set zakona kojima smo ispunili sve zahteve kada je u pitanju univerzitet, ali na kraju krajeva sada govorimo i ovim sporazumima koji zaista treba da daju pun gas kada govorimo i o energetici i oblast saobraćaja i oblast zaštitne životne sredine, ali i oblast inovacija i evropskih integracija.

Za nas ovo predstavlja jedno veliko priznanje u kome mi moramo da pokažemo snagu, kao država, da možemo da se nosimo sa sim izazovima, a pogotovo sa onima koji slede, kada je u pitanju nova geostrateška politika i kada su u pitanju novi odnosi između relacija Amerika, Evropa, Kina, pa i Ruska Federacija, i to je ono za šta svi i strane diplomate daju veliku podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da je zaista vodio odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da je zbog toga vrlo važno da i ovaj set sporazuma podržimo, a da samim tim pozovemo na mir, stabilnost, što je bila i politička kampanja Aleksandra Vučića kad se kandidovao za predsednika Srbije, jer zaista dijalog nema alternativu. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike da vidimo kako zamišlja opozicija Srbiju pod pritiskom Aljbina Kurtija i njegove politike nezavisnog Kosova. Po istom modelu su napravili ovde čitavu scenu u kojoj su ugrozili živote svih poslanika i svih ljudi koji su bili u skupštinskoj sali. Neću se ponavljati ovo što je kolega Tomašević jako dobro definisao detaljno. Ali, ono što je jako važno, što treba poručiti odavde, to je da jave Aljbinu Kurtiju da politika nezavisnog Kosova neće preživeti, da će Kosovo uvek biti Srbija i da ćemo se uvek boriti za interese Srba koji žive na KiM.

Nije slučajno što se to juče desilo ovde, zato što očito je problem o tom desetom mandatu Srba koji su se deklarativno izjasnili da podržavaju Srpsku listu na izborima na KiM. To je jedna od najvažnijih poruka koju mi danas treba da pošaljemo, da politika ni nezavisne Vojvodine, ni nezavisnog Kosova neće živeti ovde u Srbiji dok god je Aleksandra Vučića, SNS u ovoj Srbiji da se pita, da i građani podržavaju ovu politiku. To je ono što mislim da je jako važno da se i studenti izjasne upravo prema onome što se juče ovde desilo.

4/3 BN/JG

Ako ste političke stranke opozicije koje ste preuzeli terorističke metode za odbranu svojih klerofašističkih motiva i ideologija i programa, onda morate da snosite i odgovornost za takvu politiku. Ja molim sve nadležne državne organe da jednostavno uzmu u razmatranje sve ono što se juče desilo, jer svi su građani Srbije imali prilike da vide ko je započeo upravo ove terorističke napade ovde u instituciji, jednom najvišem domu zakonodavne vlasti.

Mislili smo da kada se završio „Ribnikar“ i kada se završio Mladenovac, da smo nešto kao društvo naučili ovde, da u najtežim i najtragičnijim trenucima je potrebna ta sabornost, jedinstvo, mir i stabilnost. Imali smo prilike da vidimo da su mnogi politički akteri hteli da zloupotrebe smrt dece u svoje političke svrhe i građani su dva puta na izborima, i u decembru i junu prošle godine se izjasnili o tome da ne podržavaju ovakvu politiku. Onda se desila nadstrešnica 1. novembra 2024. godine.

5/1 TĐ/IR 10.45 – 10.55

Očito mnogo toga nije naučeno, ali sada ćete videti kada navedem hronologiju događaja. Mislim da smo u ova protekla četiri meseca mnogo toga zaboravili šta je preživela Srbija i kako se država nosila sa svim izazovima u tom trenutku. Nakon pogibije 15 ljudi 1. novembra i nakon preduzimanja svih informacija koje je Visoko javno tužilaštvo preuzelo za prikupljanje informacija kako je došlo do uzroka i koji su krivci za ovakav tragični akt, mi smo već 5. novembra imali ostavke ministara, imali ostavke dva ministra, jednog direktora, naravno pokretanje optužnog zahteva za 13 osoba koji su direktno nadležni, direktno ili indirektno svojim aktivnostima odgovorni za pad nastrešnice i pogibije 15 ljudi.

Nakon toga, podsetiću vas, pritisak kreće od strane opozicionih stranaka gde su 20. januara u Novom Sadu okružili praktično instituciju koja je Visoko javno tužilaštvo, tražeći da na nelegalan način izvrše pritisak upadom u institucije i izvrše pritisak na donošenje, odnosno nedonošenje i pokretanje sudskog postupka kada je u pitanju ovaj tragični akt.

Nakon toga, 22. novembra, videli ste one scene gde su naše ovde koleginice iz opozicionih klupa direktno učestvovale u nasilju nad pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je jedan od elemenata za pokretanje krivičnih postupaka bez obzira što postoji takozvana zaštita poslaničkog imuniteta, koje, juče smo tek dobili obrazloženje, ne važi za krivične postupke tog tipa i 22. novembra kreću određene blokade na fakultetima kada su u pitanju takozvani studenti.

Zašto kažem takozvani? Zato što je jedna manjina rešila da po određenim programima ranijih studenskih protesta pokuša da sprovede blokade fakulteta koji nisu na kraju nikada bile predmet uopšte rada fakulteta, ni kada smo imali 1991. godinu, ni 1995. godinu, a ni 2000. godinu kada su bili studenski protesti. Ja ću vam reći da ono što je tada urađeno, odnosno svi ti studenski protesti su imali određenu političku platformu, političke ciljeve koji su trebali da obezbede dijalog u društvu.

Ovi politički protesti od 22. novembra, koji su započeli blokadama univerziteta, danas posle toliko vremena vidimo da nisu spremni da uspostave dijalog u društvu. Jednostavno taj dijalog, koji se odnosi na produžetak i stalno traženje novih zahteva, pokazuje negde otezanje i zaustavljanje Srbije na putu bilo kakvog ekonomskog prosperiteta.

Zašto ovo govorim? Zato što od 25. do 28. prvi put imamo formiranje takozvanih plenuma na fakultetima, blokadu univerziteta, jedan po jedan fakultet je ulazio u blokadu, znači nisu svi, počela je deoba među studentima, među profesorima, da bi oni kompletno zaustavili, do 12. decembra, sve fakultete, sve univerzitete.

U međuvremenu, nastava kojom je trebao da se završi taj zimski semestar nije završena na svim fakultetima. Na nekim jeste, kao što je recimo Niš, kao što je Kragujevac, jer su oni kasnije ušli u blokadu, ali na Beogradskom univerzitetu nije završen zimski semestar.

Zašto je to bitno? Upravo ovo o čemu je profesor Atlagić govorio. Od 17. marta, ako se ne započne praktično letnji semestar i obaveze koje su zaostale u zimskom semestru, vi ne možete da nadoknadite tu školsku godinu i to je problem funkcionisanja 106 hiljada budžetskih studenata na Beogradskom univerzitetu, a ukupno 260 hiljada studenata.

Šta se dalje dešava? U decembru mesecu dolazi do odluka plenuma koje postaju validne u društvu kao neki nosioci svih promena koje su videli određeni sindikati iz različitih branši da mogu da povećaju ucenjivački kapacitet države. To je ono što je veliki problem, jer su nastala rastakanja sistema koje nikada u Srbiji nisu zabeležena, a to je pokušaj uvođenja takvih blokada i plenuma u srednje škole i u

5/2 TĐ/IR

osnovne škole. Počeli su profesori da se dele. Počeli su roditelji da se dele, počeli su decu da dele. To je nezapamćen zločin i niko do sada se nije drznuo, nikada do sada, da sprovede u ovoj Republici Srbiji.

Podsetiću vas samo protesta 1991. godine. Tada je bio SFRJ. Studenti i opozicija su tada tražili da se Srbija odvoji iz SFRJ. Imala je nacionalne ideje. Imala je progresivne ideja, a metode koje su bile shvaćene od strane studenata i od države da nije politički trenutak bio da se ruši država, kao što mi u ova poslednja četiri meseca imamo prilike da vidimo. To je ono što bih kao decembar mesec zabeležili, kao blokadu i kao završetak objedinjavanja sudskog delovanja tužilaštva koje je 30 decembra zatvorilo i pokrenulo sudske postupke i podiglo optužnice protiv svih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi.

To je ono što je jako bitno, jer je to jedan od ona tri zahteva studenata sa kojima su oni izašli nakon blokada. Kada su izašli sa tim svojim zahtevima, onda je u društvu prikazano da ništa to nije bilo dovoljno, da je potrebno izvršiti pritisak, pored ostavke dva ministra, da predsednik Vlade da ostavku, ali nigde oni nisu rekli da je potrebno da predsednik države da ostavku, ali su se pojavili politički akteri koji su o tome govorili, i o prelaznoj Vladi, i o nezavisnoj Vojvodini, i o nezavisnom Kosovu. Ako se sećate, i o tome kako je Republika Srpska veštačka tvorevina. Sve te spavačke ideje ljudi koji su razarali ovu Srbiju u svojim političkim agendama i odjednom su se probudile kroz političke proteste.

Studenti su negde ostali, koliko-toliko, sami u tim svojim zahtevima, jer su shvatili da ukoliko se stave na bilo koju političku stranu da će izgubiti na težini u ovom društvu za koje se zalažu da budu jedan od velikih korektivnih aktera u društvu.

Da zahvalim predsednici Skupštine što je zaista preuzela veliki teret dijaloga i pregovora koji nije postojao, a upravo održavanjem sednice Odbora za prosvetu 21. januara, a gde je cela Srbija imala prilike da vidi da je rektor Beogradskog univerziteta rekao da bi mogao da bude jedan od medijatora između studenata i države i koji je rekao da postoji plan nastavka predavanja i funkcionisanja univerziteta za koji, dan danas, studenti nisu videli, a pogotovo oni koji se spremaju da izađu na ispite i koji žele da nastave svoje studiranje.

Nakon toga, vi imate i poziv predsednika države da se uđe u dijalog sa profesorima Beogradskog univerziteta, jer je to njegova obaveza. Ta priča u javnosti daf on nije nadležan jednostavno ne stoji. Član Ustava 112. i član Ustava 121. plus posebni Zakon o predsedniku Republike daje u trenutku kada imamo ostavku predsednika Vlade pun legitimitet predsedniku države da uđe u dijalog svih relevantnih subjekata u društvu, a kada imate situaciju u društvu ne slaganja neistomišljenika, jer on je zadužen za jedinstvo u društvu.

Prema tome, ta jedna zamena teza gde su pokušali mnogi akteri ovde u društvu da diskriminišu već dehumanizovanu ličnost predsednika države, ma kako se on zvao, da li se on dopada nekome ili ne dopada, dužnost svakog građanina Srbije je da razgovara sa predsednikom, kao što je dužnost predsednika da razgovara sa svim građanima. Očito su mnogi poleteli za time i govorili kako nije nadležan da objedini sve nestabilnosti u društvu koje dovode do velikih potresa i izazova.

Nemojte da zaboravite da ti koji su upravo studentima davali podršku za to da predsednik nije nadležan ne želi ni njima dobro, jer juče smo videli šta oni u stvari žele. Oni žele prelaznu vladu, žele da se raspusti rukovodstvo RTS-a, žele izbore po njihovim nekim metodama i, na kraju krajeva, prete građanskim ratom, znači oni to ne kriju, ukoliko sve to ne sprovedemo kao vlast.

6/1 AL/MJ 10.55 – 11.05

Sad kad vi imate pretnju građanskim ratom, mislim da naravno institucija mora da reaguje na tako nešto, ali je ovde država pokazala najviši stepen odgovornosti i Vlada Republike Srbije u ostavci i predsednik države i ovaj parlament da četvrti zahtev studenata, za koji smo jedino mi nadležni da možemo da ispunimo, je praktično ovde na dnevnom redu, a to je i ono što nije traženo u zahtevima, a ja ću vam reći - četvrti zahtev je glasio onako klot 20% povećanje troškova izmirenja od strane države.

Šta to znači? U trenutku kada je država pokušala sa njima da razgovara, pa evo zna i Ministarstvo prosvete i zna predsednica parlamenta, oni su rekli - da, da, to su tekući troškovi. Kada je država videla da je to otprilike pet do šest miliona evra rekli su nije problem, onda su se zahtevi nekako prolongirali mesecima, pa su rekli - ne, ne hoćemo 20% od ukupnog budžeta koji se odnosi na visoko obrazovanje, pa onda je trebalo videti a koji su to njihovi zahtevi 20%. Šta znači?

I, kada sam ja pitala određene ljude iz ministarstva - pa dobro gde su izašli sa tim zahtevima? Pa kaže - na društvenim mrežama.

Znači, mi smo morali kao država da budemo krajnje odgovorni, da shvatimo šta u stvari studenti hoće sa tim svojim zahtevima od 20% uvećanja troškova, pa smo onda shvatili da je to i školarina i povećanje plata i profesora i povećanje plata i profesora od 1. januara 11%, sada je to plus 16% ovim zahtevom i to je plus 50% refundacija školarine za studente.

Verujte mi, mislim da u prvom tom predlogu nije bio uopšte interes studenata da se njima pomogne u studiranju, nego je bilo ono ad hok da se negde profesori samo pomognu, da jednostavno ono što je moglo ranije da se završi u pregovorima, a niko nije htev da razgovora, nije završeno, sad je bio taj politički trenutak. Sad je taj u stvari ucenjivački kapacitet bio jako dobar da se sa državom izdejstvuju svi ovi zahtevi. I nije problem. Država je izašla u susret i rekla u redu je - podržavamo i studente i profesore, ali treba reći da do sada je mnogo toga urađeno i ni jednom Beogradski univerzitet se nije zahvalio ni ovoj državi, što su otvorena tri naučna nova instituta, što su tri nova fakulteta izgrađena, što su povećane stipendije studentima, što su renovirane u visokom obrazovanju mnoge institucije i što je podrška sa projektima koji se odnose na saradnju države i nauke i prosvete na mnogo višem nivou nego što je to bilo ranijih godina.

Zato zdušno treba podržati ovaj predlog, iako ja razumem i kolegu Marijana Rističevića, što je podneo ovaj predlog amandmana gde se sigurno ne slaže sa mnogim zahtevima jer država neće više izdvajati 12 milijardi, nego 18 milijardi dinara, ali treba reći ako ove ekonomske rezultate imate najbolje u poslednjih 10 godina, ukoliko želite da jednostavno osujetite i zaustavite državu više te ekonomske rezultate nećete imati, država će imati velike probleme, jednostavno, da sve ove planove sprovede.

Treba biti mudar, treba podržati, treba smiriti strasti, ali studenti treba direktno da se ograde onoga što se juče dešavalo ako žele da budu jednostavno relevantan subjekat u društvu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, ja sam htela da raspravu vratimo na temu amandmana.

Zamolila bih zaista sve kolege da krenemo po tački dnevnog reda koja je sada, po pitanju zakona, koja je na dnevnom redu, da se vratimo na amandmane i da jednostavno završimo ovu sednicu onako kako dolikuje, da svi uzmemo određenu vrstu odgovornosti da jednostavno izglasamo rebalans budžeta jer mislim da je to u interesu svih građana.

Treba da se prime penzije, treba da se prime plate i mislim da je to od velikog značaja u ovom trenutku, jer cela Srbija verovatno je zainteresovana za sednicu o litijumu, i mi smo zainteresovani ovde za sednicu o litijumu isto kao i vi, i mislim da je to u interesu svih nas.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri, kolege poslanici, rezimirala bih nekako ovu sednicu koja se odnosi na rebalans budžeta, s obzirom da smo šest dana slušali sve ono što nije u stvari tema rebalansa.

Kada uzmete u obzir da smo imali promašenu temu, kada je u pitanju rebalans budžeta, jer smo slušali o NATO bombardovanju za koje smo sami krivi, slušali smo o tome kako se dešavaju određene stvari na Kosovu i Metohiji za koje smo mi sami krivi, da naš narod u stvari tamo pati zahvaljujući tome što je ovde na sceni jedna izdajnička politika, slušali smo o tome kako ne treba uopšte finansirati projekte koji su do sada u toku i slušali smo o tome da nema potrebe da na ovaj način posmatramo rebalans budžeta na koji je Vlada dala predlog.

Ono što za nas predstavlja problem, to je što mislim da opozicija želi da kreira jednu potpuno paralelnu realnost i to, naravno, promovišući kroz svoje medije, gde želi na određeni način da deli narod, a to je ono što u stvari nije dobro. Negde je dobra stvar što su pojedine političke stranke shvatile veliku odgovornost, pogotovo kada je Zakon o finansiranju porodice sa decom, i to je ono što je dobro, ali treba biti iskren onda i reći da treba podržati rebalans budžeta, jer ako podržavate zakon koji se odnosi na finansiranje, na novi način finansiranja koji je Vlada predložila, onda morate i tu budžetsku stavku koja u rebalansu iznosi 25,7 milijardi dinara da podržite, a onda ne možete samo to da podržite, nego morate onda i rebalans da podržite.

To je ono što treba pokazati kao jedan put u budućnosti, gde zaista određene opozicione stranke treba da razmišljaju o budućnosti ove Srbije, da postoji tema oko koje mi treba da se dogovorimo. I rezultati rebalansa pokazuju da ova Vlada ima pozitivne rezultate, da postoji 132,5 milijardi dinara koje je trebalo kao jedan višak u odnosu na ono što ste planirali i projektovali krajem 2023. godine za ovu godinu, pokazali ste da imamo pozitivne rezultate.

Taj pozitivni rezultat rada Vlade na čelu i sa predsednikom Vučićem, kao jednog od kreatora spoljne i unutrašnje politike, treba podeliti sa građanima. To se deli na taj način što se gleda da se zadovolji makroekonomska stabilnost, kako države, tako i standard, održati standard građana, tako da u ovoj godini rebalansa imamo povećanje penzija već od 1. decembra, tako što imamo povećanje budžeta koji se odnosi na poljoprivredu od 18 milijardi dinara, što sada obuhvata 7,3% ukupnog budžeta Republike Srbije, da treba da damo i to povećanje kroz socijalnu politiku, tu stavku 25,7 milijardi dinara koji se odnose na socijalna davanja.

Naravno, veliki deo odlazi i za organizaciju uvođenja obaveznog vojnog roka i zbog toga praktično sektor odbrane takođe ima povećanje te budžetske stavke, ali naravno i za kupovinu Rafala.

Ono što je naišlo na velike kritike jeste upravo ta kupovina Rafala, EKSPO i stadion, ali to su teme i mantre koje mi slušamo ne samo sada kada je rebalans u pitanju, nego uvek kada je u pitanju da Srbija treba da napravi određeni iskorak kada je u pitanju uopšte tehnološki razvoj Srbije.

Zbog toga su sve teme negde u raspravi o rebalansu bile vezane za litijum. Nekako su sve teme postale litijumske, misleći da opozicione stranke time će da valorizuju i kapitalizuju nekako tu temu u njihovu korist.

Mislim da je građanima Srbije potpuno jasno da je ovim rebalansom budžeta i Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina podržala razvoj Srbije u zaista pozitivnom smeru, da u odnosu na aktuelnu situaciju i na sve krizne momente koji se u svetu dešavaju i na sve izazove sa kojima Srbija se nosi kao i sve druge države, ima dobre rezultate i te dobre rezultate mi uvek delimo sa građanima Srbije zarad dobrobit svega.

Kada pričamo o Kosovu i Metohiji, treba reći da u ovom rebalansu nismo ni to zaboravili. Vlad je opredelila 2,86 milijardi dinara upravo za taj deo podrške našim građanima, Srbima i nealbanskom stanovništvu koji žive na Kosovu i Metohiji, kojima je sada život potpuno egzistencionalno ugrožen.

Zato smatramo da je ovim predlogom u stvari mnogo toga obuhvaćeno, gde je Srbiji potrebno da pokaže da je snažna država i stoji iza svojih građana. Mislim da u budućem periodu je ovo jako dobra osnova za projektovani budžet koji će trebati da bude za sledeću godinu, da nijedan projekat neće stati, ni obilaznica oko Kragujevca, ni Dunavski koridor, ni Fruškogorski, kao ni izgradnja najvažnijeg puta Šabac-Loznica.

Zbog toga u danu za glasanje ćemo podržati ovakav predlog rebalansa sa zadovoljstvom mislim na zadovoljstvo svih građana. Hvala.

Zahvaljujem se.

Pošto je očito da ovu sednicu o rebalansu budžeta želimo da pretvorimo u sednicu o litijumu i pošto je tema lobiranje bila tema usvajanja ovog zakona još 2018. godine, znači, Zakon o lobiranju je stupio na snagu 14. avgusta 2018. godine, gde kaže decidno, a na osnovu preporuka GREKO i Saveta Evrope, kaže da su učesnici koji su nosioci javnih funkcija, koji rade upravo na donošenju određenih zakonskih akata, a u cilju interesa pojedinih kompanija, su upravo oni koji donose zakon. Pa u prilog ovome što je kolega Milenko Jovanov rekao, ljudi koji su izglasali izmene i dopune Zakona o geološkim istraživanjima, gde su decidno rekli da su nosioci istraživanja ujedno i nosioci prava eksploatisanja, odnosno prerade određenih mineralnih sirovina, su upravo oni koji su lobisti.

Još jednu stvar ću potkrepiti činjenicama. Godine 2021, kada ste vi bili premijer prethodne Vlade, na javnom slušanju i javnoj raspravi o zakonima, sećate se, koji se odnosio na zeleni paket zakona, koji je kasnije ušao u parlament, o kome smo raspravljali, bio je i Predlog zakona o izmenama Zakona o geološkim istraživanjima. Ta javna rasprava je bila u Privrednoj komori u aprilu mesecu 2021. godine, gde je jedan predloga Ministarstva energetike bio, gde smo prisustvovali i gospodin Arsić i ja, da se upravo iznese jedan od članova zakona, kao izmena, da nakon geoloških istraživanja, koji se sprovedu, raspiše javni konkurs na kome će biti nadmetanja svih kompanija koje žele da učestvuju u preradi mineralnih sirovina i ruda.

Četiri advokatske kancelarije su bile prisutne na toj javnoj raspravi. Trista ljudi je bilo prisutno, od toga još 300, pošto je bila godina posle korone, bili su onlajn uključeni na toj javnoj raspravi. Četiri advokatske kancelarije su se javile i rekle, a ni jedna nije zastupala „Rio Tinto“ od njih koje su se javile i rekle su da za njih ovaj zakon iz 2006. i 2011. godine predstavlja osnovni akt za arbitražu i nadoknadu troškova koji se odnose upravo ako budemo izglasali ovakav zakon.

Sada ja vas pitam - ko je lobista upravo za Rio Tinto, ako nije, a da ne kažemo priču da su jedni od suvlasnika „Rio Tinta“ i finansijeri upravo nevladinih organizacija koje su danas nosioci glavnih protesta, kobajagi protiv „Rio Tinta“ i protiv otvaranja rudnika. Koliki je taj stepen licemerstva upravo pokazuje i onaj predlog zakonskog rešenja koji ste vi stavili i želite da stavite na dnevni red da raspravljamo ovde potpuno otvoreno.

Mislim da je svima nama u interesu da pokažemo jednu političku demokratičnost, da upravo čujemo i razobličimo sve ove laži po kojima ste vi glavni lobista. U stvari, oni pod jednim geslom „držte lopova“ žele sebe da operu pred onima koji su građani Srbije i koji jednostavno ne žele da pokažu koliko su u stvari duboko zarili u džep građana Srbije i kada je u pitanju upravo „Rio Tinto“, i to godinama od 2004. godine do danas. Godine 1998. nije bio ni definisan zakon koji daje geološka istraživanja, ovo o čemu priča prethodnik. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani premijeru, ministri, kolege poslanici , predlog budžeta za 2024. godinu usvojen je 26. oktobra prošle godine i tada je Ministarstvo finansija i Vlada u jednom drugom sastavu veoma konzervativno projektovala sam rast na 3,5 posto sa projekcijom javnog duga na 51,7 posto i tada je nezaposlenost bila 9,5 posto. Ono što je važno reći da sada, nakon ovoliko meseci funkcionisanja nove Vlade i novih okolnosti koje se dešavaju na svetskom tržištu kapitala i usluga, mi imamo pozitivne rezultate, imamo veće prihode za 132,5 milijardi dinara nego rashode, što je 6,5 posto od ukupnog budžeta koji je projektovan za prošlu godinu.

To su rezultati koji pokazuju da i ova Vlada i ona koja je pre toga bila u stvari dobro radila svoj posao, dobro predvidela i projektovala svoje finansije i sve svoje projekte koje je tada još zapisala.

Mi smo sada ovde u prilici da moramo da nastavimo određene projekte i prosto je negde čudno što se napadaju projekti koji su usvojeni ne samo godinu, nego i dve godine pre ovoga zato što smo mi sebi zacrtali ne samo određene nivoe plata za 2027. godinu, 1.400 evra prosečnu platu, penziju 650 evra, minimalnu platu, znači od 650 evra, nego zato što smo sebi zacrtali ekonomski rast za koji Svetska banka rekla da je Srbija sposobno da do 2027. godine da ide sa stopama rasta od 6% i 7%.

Nemojte da zaboravite da samo pre četiri godine mi smo imali koronu, mi smo velike potrese, kada pričamo o samoj ekonomiji, da je tada projektovan deficit naš bio 8,3%, 2021. godine 4,5%, 2022. godine 3,3% i za ovu godinu projektovan 2,2%. Mi smo sada rebalansom povećali taj deficit na 2,9%. Inače, svi ekonomisti kažu da bilo koji deficit do 3% ne može da ugrozi bilo kakve javne finansije i mogućnost funkcionisanja uopšte javnih finansija i države i plata ukoliko imate pokrivenost spoljno-trgovinskih uvozom i izvozom preko 60%, a nama je 66,6%, i ako imate strane direktne investicije preko četiri milijarde evra. Naš je za ovih osam meseci 4,52 milijarde evra.

Prema tome, neću da vam kažem da je za zadnjih pet godina uloženo stranih direktnih investicija 15,9 milijardi evra. Znači, strani investitori su prepoznali Srbiju kao dobro mesto za investicije i zato je ova Vlada smatrala da je potrebno da jedan investicioni zamah koji je nazvan EKSPO mora da jednostavno održi nivo investicija na ovom nivou da bi mi zaista dostigli ove stope rasta do 2027. godine bez obzira na sva ratna dešavanja na istoku i na zapadu.

Prema tome, za nas je veoma bitno da ono što su rezultati, pozitivni rezultati mi sada delimo sa građanima Srbije. Nemojte da mi kažete da je ekonomski slom to što hoćemo da poljoprivrednicima damo više 18 milijardi dinara umesto 118 koje su projektovani budžetom za ovu godinu, da je to povećanje praktično udela u samom budžetu za same poljoprivrednike.

Podsetiću vas da u EU su ukinuta sva davanja i sve subvencije poljoprivrednicima, zato što je to prva mera kada su određene ekonomije u problemu. Srbija nije u problemu sa finansija i zato povećava davanje i kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju zdravstvo. Neko kaže da smo u kolapsu, a u zdravstvu se povećava za 28,7 milijardi dinara, znači, davanja za ovu godinu, plus ono sve što je projektovano od prošle godine za ovu godinu. Dakle, 12 milijardi dinara dajemo u prosvetu više nego što smo planirali prošle godine za ovu godinu.

To što nivo plata počinje da raste tek od 1. januara, vi ste zaboravili da u ovoj godini je nivo plata praktično bio definisan i povećan za 10%, to što dve milijarde evra više dajemo za nauku sa ovim rebalansom je samo pokazatelj da jednostavno u ovim oblastima mi jako brzo napredujemo, pogotovo kada je u pitanju veštačka inteligencija, pogotovo kada je izvoz IKT-a, odnosno informacionih tehnologija u pitanju. Mi smatramo da ćemo ovu godinu završiti, na osnovu svih podataka, sa četiri milijarde evra izvoza iz oblasti IKT-a. Podsetiću vas da 2015. godine to je bilo svega 611 miliona evra.

Prema tome, pogledajte koliko je Srbija napredovala. Da li smo zadovoljni i da li imamo razloga da kažemo – ne, ovde ćemo sada da stanemo, pa ćemo da se bavimo nekim drugim stvarima? Ne, mi idemo dalje, mi moramo da završimo projekte kao što je obilaznica oko Kragujevca, moramo da završimo putnu infrastrukturu Šabac- Loznica, zatim Dunavski koridor, odnosno magistralu, zatim Nacionalni stadion zato što je to glavni, praktično, infrastrukturni projekat oko koga će se dešavati manifestacija EKSPO 2027. godine za koju je glasalo 84 zemlje.

Pa, i vi ste imali Univerzijadu, pa jeste li koristili razne metode da sagradite neke nove objekte za sportsku infrastrukturu da biste zaista opravdali kao dobri domaćini međunarodne manifestacije, s tim što ste onda vi to gradili ne iz realnih izvora, ne iz kreditnih linija, nego iz toga što je Šarić zajedno sa tadašnjim Miškovićem jednostavno gradio takve objekte, a država je morala da se odrekne zakupa na državnom zemljištu. Znači, budžet je praktično stradao na kontu takvih projekata.

Mi to ne radimo, mi radimo iz realnih stranih investicija, iz realnih kredita i mislite da bi tri rejting agencije dale pozitivno mišljenje Srbiji da zaista ti rezultati nisu dobri? Ne bi uopšte dolazili ovde, kao što ste vi oterali MMF 2012. godine upravo zato što niste smeli da im pokažete realne rezultate jer ne postoje laži kada su u pitanju svetske finansijske institucije. Oni vas jednostavno skroziraju kada su u pitanju javne finansije sa svih aspekata, i sa bankarskih i sa javnih i sa zaduženja i sa onog što se zovu sudske presude, za šta ste vi bili dužni, recimo, građanima Srbije, kada su u pitanju vojni penzioneri. Dakle, 15 milijardi dinara ste imali sudskih presuda po tom pitanju, plus presude za, recimo, obdaništa, kada su u pitanju roditelji koji su plaćali više vrtiće u Beogradu.

Hvala vam.

Zato ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ovakav Predlog rebalansa.

Uvažena predsedavajuća, poštovani premijeru, ministri, kolege poslanici…

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege poslanici, mislila sam da počnem od Predloga budžeta za 2024. godinu, koji je u stvari osnovni dokument na osnovu koga radimo rebalans, ali ću početi, pre svega, od pitanja koje se ovde otvaraju juče i danas, to je zašto se finansira EKSPO?

Mislim da građanima Srbije mora da se ponovi, pre svega, da je to jedno takmičenje i konkurs na kome je Srbija kao država učestvovala i pobedila jednu Španiju, jedne SAD i dobila mogućnost da organizuje ovu svetsku manifestaciju sa 84 glasa za. Kada se glasalo o tome da Beograd bude centar 2027. godine, kada je u pitanju EKSPO, i on ima svoju temu, ta tema se zove sport, kultura i zabavni sadržaj.

Prema tome, Srbija ima veliku čast da ugosti sve zemlje sveta na ovakvoj manifestaciji.

Ono što je Vlada Srbije i predsednik Vučić što su smatrali za potrebno, to je da ovakvu jednu manifestaciju, pored toga što ćemo finansirati, iskoriste kao jedan privredni i ekonomski zamajac za investicije koje će se odnositi na celu Srbiju, zato što mi imamo projekte koji su u toku, a ima ih 323 projekta vezano za Beograd, odnosno Srbiju 2027, gde su praktično sve oblasti pokrivene time.

Zbog toga govorimo o toj cifri investicionoj koja iznosi 17 milijardi, a ne govorimo o cifri koja će isključivo iznositi 1,5 milijardi koje se odnose isključivo samo na EKSPO i na centralnu manifestaciju.

To je ono što treba građanima uvek govoriti, jer negde se zaboravi. U tom ponavljanju i napadima o tome zašto EKSPO, mi smo protiv EKSPA, pa onda ste protiv međunarodnih manifestacija da se održavaju u Srbiji. To tako treba onda reći, a nemojte napadati Vladu zbog čega ulazi uopšte u ovakve projekte.

Druga stvar, kad su u pitanju „Rafali“, kupovina „Rafala“, mi nismo čuli ni od jedne opozicione stranke da li su oni za nove tehnologije kada je u pitanju odbrambena industrija, da li im smetaju možda „Rafali“ ili bi možda pre Suhoj 35 da kupimo ili možda neke druge avione, tipa F16, da li je u pitanju politička raspodela kada je u pitanju tehnološki razvoj i kupovina najsavremenije opreme kad je u pitanju avio industrija ili uopšte su protiv bilo kakve kupovine, uopšte su za demilitarizaciju kad je u pitanju naša odbrambena industrija. To moraju da se izjasne pred građanima. Građanima nekad nije jasno zaista koje poruke šalje ona strana koja napada SNS, Vladu Republike Srbije i predsednika države, jer se negde stiče utisak da su protiv svega, a to znači i zaustavljanje Srbije, to znači zaustavljanje i plata i penzija, zaustavljanje bilo kakvog tehnološkog razvoja koje je nemoguće zaustaviti.

Onoga trenutka kada mi posmatramo svoje ekonomske parametre, znači, makroekonomske faktore i kada ih analiziramo u odnosu na centralne zemlje EU, to znači da mi zaista idemo rame uz rame sa najrazvijenijim državama EU.

Do sada, ako ćete do 2012. godine da gledate rezultate, oni su se isključivo odnosili na poređenje zemalja u regionu. Sada kada Srbija ima obim stranih direktnih investicija 60% u odnosu na ceo region, mi zaista možemo da se poredimo sa razvijenim državama. To je ono što je ministar Mali pokušao da kaže da smo mi sada na osnovu rezultata u prvih šest meseci praktično druga zemlja po tim ekonomskim rezultatima kad je u pitanju rast, ali kad pogledate 2018. i 2023. godinu, mi smo u prvih šest zemalja EU. To je zaista jako dobar rezultat. Za jednu državu koja je bila bukvalno ispod bilo kakvih parametara kada je u pitanju posmatranje u odnosu na članice EU, mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kad je u pitanju razvoj.

Zato mi danas razgovaramo o dobrim rezultatima, odnosno pozitivnim rezultatima koji su u iznosu od 132,5 milijardi dinara. To je znači onaj višak koji Srbija treba da podeli. Na kraju krajeva, dobre rezultate koje država obavlja i koje privreda generiše da podeli zajedno sa građanima Srbije.

Nije istina da ovako dobar rezultat neće imati bilo kakvih rezultata po građane Srbije, zato što smo juče imali priliku da čujemo da rast i razvoj mogu da se podele, pa ako Srbija napreduje sa 3,8% rasta, onda ne može da se razvija. Ne znam. To su neke nove ekonomske metodologije po kojima očito opozicioni poslanici posmatraju uopšte ekonomiju Srbije, ali u bilo kojoj ekonomiji, bilo koje države, rast, naravno, ide paralelno sa razvojem. Rast su brojke koje pokazuju onaj deo koji se odnosi na kvantitativne promene, a kvalitativne promene su razvoj. To su primene novih tehnologija, otvaranje novih delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, zatim nova zanimanja koja se javljaju u proteklim godinama. To je ono zbog čega je jako bitno da se osvrnemo oko sebe i vidimo u poslednjih pet godina koliko se mnogo toga promenilo, kada je uopšte ekonomija u pitanju.

Ono što je za nas najinteresantnije to je da je taj spoljnotrgovinski promet zaista povećan, i to je ono što pokrivenost uvoza izvozom iznosi 76,6%, da je uopšte trgovina koja je obavljena u proteklom periodu na nivou od nekih 39 milijardi evra, s tim što je pokrivenost ta, rekla sam, 76,6%, ali ono što je najinteresantnije jeste da je industrija napredovala u svom rastu od 2,5%, a gde su one prerađivačke industrije čak veće za 3,6%.

To je ono što pokazuje da sve ono za šta smo se godinama borili, da budemo ne samo proizvođačka zemlja, kada je u pitanju određena vrsta proizvoda, uspemo da promenimo strukturu same privredne industrije, da su metali i metalska industrija zaista povećani, da je onaj deo koji se odnosi na fabrike koje su vezane za automobilske industrije, koji su najveći generatori razvoja, zaista učinile to da i ovo, kada isplaćujemo i plate i penzije, više ne moramo da dajemo iz budžeta, nego na osnovu ljudi koji zaista rade i firmi koje zaista prave profit, i porezi i doprinosi koji se slivaju u kasu zaista omogućuju održivost funkcionisanja javnih finansija.

Mi smo očuvali makroekonomsku stabilnost u uslovima koji su zaista kompleksni. Kada pogledate sva ratna dejstva i na Bliskom istoku, i u Ukrajini, i u delu kada govorimo o promenama, kada su u pitanju lanci snabdevanja, ali ono što je važno reći jeste da smo zaista kao država gledali da u svakom segmentu, gde treba, iz ovog rebalansa budžeta popunimo sve ono što je velika potreba, a tu jeste i poljoprivreda, tu jeste i deo koji se odnosi na podršku porodici, zdravstvo, pogotovo tačka 25.3, a to je lečenje retkih bolesti koje se leče u inostranstvu.

Onaj deo koji meni je u stvari svima nama jedan od najvažnijih, a to je ako nemate jaku ekonomiju, ne možete da branite na adekvatan način svoje srpske nacionalne interese. Iz ovog rebalansa budžeta 2.856.656.000 dinara je više dato Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a upravo zbog toga da bi se sproveo plan područja socijalne zaštite koje je država Srbija opredelila za naše ljude koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Sada će po prvi puta ljudi koji nemaju posao dobiti određena finansijska sredstva. Time u stvari želimo da zaista pošaljemo jednu snažnu poruku i svetu, a danas će imati prilike i gospodin Vučić u 19.30 časova u UN upravo da otvori ovu temu, da pokaže koliki zulum i nasilje trpe Srbi i nealbansko stanovništvo od strane Kurtija i njegove vlasti iz Prištine.

Mislim da smo pokazali, pre svega, veliku odgovornost kao država prema svom narodu koji je zaista sada na velikom udaru. Mi smo sada svesni toga ti Srbi koji žive dole su u stvari topovsko meso za Kurtija koji želi jedan egzodus, praktično, da izvrši i potpuno aneksira teritoriju Kosova i Metohije i pretvori je u neku svoju državu, a mi se žestoko suprotstavljamo tome. Samo velikom i jakom diplomatijom u svetu možemo da jednostavno, odbranimo srpske nacionalne interese, ali bez jake ekonomije ne postoji odbrana srpskih nacionalnih interesa. Zato smatram da je ovakav rebalans zaista jako potreban i pokazuje jednu političku odgovornost svih onih učesnika koji se nalaze ovde u parlamentu.

Kada kažete da ste, recimo, za vraćanje vojske, a onda nećete da glasate za ovakav rebalans, onda mislim da se pokazuje jedna vrsta ili neznanja, ili licemerstva. Ne možete da budete za jedno, a da ne podržavate drugo. Deklarativno smo za vojsku i za odbranu nacionalnih interesa, a kada treba zaista da država izdvoji iz budžeta određena sredstva za uvođenje obaveznog vojnog roka, onda to ne želite da podržite. Mislim da je na svima nama velika odgovornost o tome kako ćemo se izjasniti za ovaj rebalans, a mislim da je i opoziciji sada prilika da pokaže koliko zaista želi da podrži nacionalnu politiku Republike Srbije i očuvanje svih nacionalnih interesa.

Ono što je za nas ovde šokantno to je da upravo u ovim danima, kada Kurti sprovodi najgore nasilje, mi ovde nemamo ni jednu reč praktično napada na zvaničnu Prištinu od strane opozicije, već samo skreću temu i pokušavaju da tu temu izopšte iz političkog polja.

Mislim da je za nas jako važno da, kada govorimo o rebalansu budžeta, ovo je danas život, realan, i za građane Republike Srbije, ali i za sve naše građane koji danas žive na teritoriji Republike Srbije, bez obzira što se nalaze pod okriljem ili UN ili pod okriljem EU koja je tu jedan od organizatora takvih pregovora Beograda i Prištine. Mislimo da je za nas veoma važno da i danas pošaljemo snažnu poruku podrške predsedniku Vučiću koji će sigurno o tome govoriti danas u Njujorku. Zato je sigurno za nas važno da mi podržimo ovakav rebalans budžeta u danu za glasanje i pokažemo, pre svega, koliko smo politički odgovorni prema svima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici vreme o kome je gospodin Marijan Rističević pričao je upravo vreme kada je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije bile u koaliciji.

Znači ta veza Đilasa i sada Miloša Jovanovića su u stvari deca komunizma koja nastavljaju dalje da sarađuju i to je sve lepo i zbog toga građani to treba da znaju unapred i kada govorimo o tome da o poljoprivredi kažu nikad gore, a ja ću da kažem nikad bolje, jer od vremena korone vi nemate veći povraćaj ljudi u sela i mladih koji žele da žive na selu i da koriste državne subvencije upravo zato da bi se bavili poljoprivredom, zato i obim sredstava koji je predviđen za sledeću godinu veći nego onaj što je bio u ovoj godini.

Prema tome svi podaci koji pokazuju da je sada bolje nego što je bilo upravo ga sve pokazuje egzaktnog kroz brojke, a ono što se danas ceo dan pokušava da proturi i ne samo kroz poljoprivredu i kroz plate, to je povećanje cene električne energije.Izveštaj Agencije za energetiku za 2022. godinu tačno pokazuje podatke Eurostat-a gde kaže da je Srbija upravo zemlja sa najnižom cenom električne energije iznad nje su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora i Albanija i Makedonija i onda idu zemlje EU, a cena je 6,17 eurocenti po kilovat času, a to je kada se prevede 7,2 dinara.

Znači nije petnaest kao što pričate nego 7,2 iako se poveća za 8% to je opet 7,7 dinara, opet je to manje nego Bosna koja ima cenu od 10 dinara. Prema tome nemojte da unosite među narod strah koji ne stoji, povećanje plata i penzija, povećanje je standarda građana upravo ide u susret tome da se svi inflatorni udari na određeni način prihvate i da jednostavno standard građana se održi i unapredi što je moguće više za jedan korak dovoljno.

Vi danas u prodavnicama i kada pričate o pekarama kao deo koji se odnosi na prerađivačku industriju poljoprivrede ne možete da nađete ljude koji će da rade, zato što neće da rade za plate od 60.000 dinara, to vam govori o tome da ipak Srbija je dostigla određeni nivo plata sa kojima ljudi ne žele više da rade za plate od 500 evra i to je ono zbog čega govorimo da Srbija nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju zaposleni, a previše je posla, kada imate previše posla to znači da se produkcija kada pričamo uopšte i o industrijskoj proizvodnji, a i o poljoprivrednoj proizvodnji je velika i ono što je najznačajnije Sporazum koji je potpisala Srbija sa Kinom upravo ide u prilog tome da se nalazi tržište plasman poljoprivrednih proizvoda koji će Srbija proizvesti.

Mi treba da izvezemo preko 10.000 proizvoda u Kinu po tom Sporazumu, a da uvezemo nešto malo više od 8.000, znači mi treba da izvezemo kompletno voće, meso, mast, prerađivački proizvode, poljoprivredi obuhvataju 60% ukupnih artikala koji se odnosi na Sporazum Kine i Srbije.

Svi se bore za velika tržišta mi smo imali do 2008. godine tržište u Nemačkoj kada su u pitanju poljoprivredi proizvodi, onda je to naglo počelo da pada zato što naši proizvodi po kvalitetu i po ceni nisu mogli da budu konkurentni i to je ono što je bilo najteže.

Država je mnogo toga uradila, da pomogne poljoprivrednicima i sa mehanizacijom i sa novom metodologijom, i sa zaštitnim mrežama da bi dobila što veću količinu poljoprivrednih proizvoda da bi mogla da ide na tržišta i to je ono što danas moramo da priznamo. Ne možemo da živimo u nekom svetu pre 10 godina i da pričamo neke zastarele priče i da stalno ponavljamo jedno te isto, znači morate da priznate ipak rezultate Srbije, kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju energetika, i kada je u pitanju povećanje standarda građana. Hvala.

Niko ovde nije govorio o blagostanju, već je govorio o ulaganjima u poljoprivredu, koja su mnogo veća, nego što su bila, a vi, gospodo, za vreme Dušana Petrovića imali ste ukupan budžet za poljoprivredu i trgovinu od 22 milijarde dinara, 22 milijarde dinara. Nije bilo subvencija ni po grlu, ni po hektaru. Po hektaru ste uveli tek tada a iznosila je 6.000 dinara i savetnike koje je plaćalo ministarstvo, 1.800 njih koji su išli i uzimali novac od ministarstava, a nisu znali uopšte da daju ni adekvatnu podršku poljoprivrednicima.

Ono što je najgore, pustili ste SSP da reaguje, da Srbija izađe na tržište sa poljoprivrednim proizvodima bez prelaznih odredbi i bez podrške IPARD fondova, odnosno Evropske unije. Za vreme Aleksandra Vučića 2013. godine, tek tada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom. Znači, vaša politika je rezultat svega ovoga. Mi smo morali godinu po godinu permanentno da radimo i sa Evropskom komisijom, a bogami i sa poljoprivrednicima, da se jednostavno osposobi mehanizam tržišta.

Sada kada dolazimo u situaciju da imamo ukrajinsku krizu, imate problem, normalno sa cenom đubriva koja nije samo u Srbiji. Svuda je ta cena đubriva skočila pet puta, nego što je bila. Svuda je cena goriva skočila zato što je jednostavno takva cena energenata za vreme i ekonomske krize i krize koja je nastala u Ukrajini, a ko zna i kakva će biti, s obzirom na rat u Bliskom istoku.

Prema tome, Srbija promptno reaguje na sve promene koje se dešavaju na tržištu i nemojte nama da spočitavate te probleme.

Ono što je pokušala ministarka poljoprivrede da vam kaže je da uvodimo disciplinu, da oni ljudi koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju podršku države i da u svakom trenutku mogu da budu u kontaktu sa tom državom i e-agrar, uvođenje digitalizacije, a na kraju krajeva i popis poljoprivrednih gazdinstava, koji se zaista obrađuje od strane vlasnika ili zakupodavaca i da ta poljoprivredna gazdinstva su zaista registrovana za ono čime se bave, a ne da se bave nekim drugim stvarima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na kraju ove rasprave u načelu od strane predstavnika poslaničkih grupa vidimo da su se mnoge teme ovde preplitale kada je u pitanju ekonomska tema, koja direktno zadire u budžet i brojke i onaj deo koji implicira u stvari ovaj budžet, a to je tema koja se odnosi na očuvanje nacionalnih interesa građana Srbije, a naročito Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što je važno reći da četvrti put sada imamo raspravu o budžetu zajedno sa Završnim računom budžeta Republike Srbije, što je odlika razvijenih ekonomija i to je ono sa čime se i SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem dok je bio premijer, a kasnije i predsednik, borila da jednostavno uspostavi takav sistem funkcionisanju kada je u pitanju ekonomija i javne finansije, u saradnji, naravno, sa ministrima, tako da bude zaista respektibilan u odnosu i od strane svih međunarodnih institucija, kako MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija.

Očuvali smo tu makroekonomsku stabilnost i rezultate koje je Srbija uspela da postigne i do 2019. godine, a naročito u onim kriznim godinama, očuvali smo našu ekonomiju i u vreme pandemije i u vreme energetske krize i sada kada imamo ukrajinsku krizu poslednjih godina, a evo, pred nama je još jedna kriza na Bliskom Istoku, koja naravno utiče na sve ekonomije sveta, pa i našu, pogotovo kada su u pitanju spoljni udari cena energenata, inflacija.

Mislim da se naša Vlada na adekvatan način bori sa svim ovim izazovima. Da li ovde neko kaže da je sve idealno? Ne kaže, ali kaže da se borimo na određeni način da zaista očuvamo stabilnost, sigurnost i poverenje građana Srbije da zaista mogu da žive mirno, verujući da njihova država zaista brine o njima. To je u stvari cilj i ovog budžeta i za prošlu godinu i ovoga rebalansa koji smo imali, a i za budžet koji je ovde na dnevnom redu.

Budžet je skrojen realistično, projektovan na osnovu rezultata iz 2022. i 2023. godine i ono što je važno da su osnove tog budžeta u stvari rast koji se projektuje od 3,5%, onaj deo od deficita koji je sada manji za sledeću godinu 2,2% a u ovoj je bio 2,8% i javni dug o kome toliko pričamo, 51,7% BDP-a.

Mi svaki put u poslednje četiri godine moramo da objašnjavamo ovde šta znači javni dug, šta znače apsolutne vrednosti, šta znače projektovane vrednosti, šta znače procentualne vrednosti duga i svaki put dolazimo u situaciju da kažemo da nije svejedno zadužiti se na 100 dinara 51% i nije isto zadužiti se 51% na 10 dinara. Kada vi jednostavno nemate kao u 2012. godini šanse da isplatite plate i penzije i zadužujete se da biste isplatili to nešto, onda je to jedna neodgovorna politika, onda je to rasturanje javnih finansija i to je potpuno jedna druga priča u odnosu na ovo kada govorimo o stabilnosti javnih finansija i o poverenju, na kraju krajeva, građana u svoju državu.

Osnove i okviri koji su projektovani ovim budžetom imali smo prilike da čujemo, a to je da zaista ova Vlada brine o povećanju životnog standarda kroz povećanje plata koje će biti 10%, penzija 14,8%, nakon ovih povećanja koje imamo u ovoj godini, plus 17,8% koje se odnosi na minimalni lični dohodak koji jednostavno ne može da bude manji u sledećoj godini od 47.154 dinara, a sada je 40.000. Znači, to su pomeranja koja pokazuju zaista da naša ekonomija na realnim osnovama ide napred i to je ono zbog čega mi možemo da kažemo da sa poverenjem građana Srbije, ali i privrede, idemo na rasterećenje kad su u pitanju neoporezovani deo zarade koji je do sada bio 21.742 dinara a u sledećoj godini biće 25.000 dinara.

To je ono kada kažemo da izdvajamo za infrastrukturu, takođe, rekordno visok nivo, a to je 6,9% BDP-a, to je ovih 600 milijarde dinara, što će ići u izgradnju bolnica, škola, puteva, imaćemo sedam domova zdravlja, sedam klinika, tri naučno-tehnološka parka, šest škola, tri vrtića, četiri ustanove za socijalnu zaštitu, dva sportska objekta, pričamo o Đerdapu 3, o Bistrici, pa se pitamo zašto da ulažemo u to a ne u nešto drugo. Pa, zato što kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, ne možete ako nemate nešto se odnosi na tzv. balansiranje energije. Kada govorimo o smanjenju rada termoelektrana i prelazak, onda mora da imate i jednu Bistricu i Đerdap i morate da imate nove energetske objekte, jer ovde se ništa nije gradilo preko 50 godina.

Kada pogledamo u stvari rezultate koji se odnose na samu ekonomiju, a to su privredne aktivnosti, to je pitanje uvoza-izvoza, onda ćete videti da u ovoj godini za prvih sedam meseci, na osnovu izveštaja Privredne komore Srbije, je taj izvoz porastao za 16,3% i mnogo je veći nego što je bio rebalansom, a da je uvoz smanjen za 5,1%. To znači da smo mi u stvari smanjili onaj deficit i povećali pokrivenost uvoza izvozom.

To je ono što pričamo poslednje četiri godine i što stalno pričaju određene stranke koje štite domaću ekonomiju. Oni kažu, znate, treba raditi samo sa domaćim investitorima, treba raditi tako da povećavamo iznos, da ne radimo više sa uvozom i to upravo govore ovi rezultati. To je za nas u stvari pokazatelj da smo mi na dobrom putu stabilnih finansija i da su realno dobro projektovane vrednosti. To kaže i Fiskalni savet, iako ima određene kritike što se tiče određenih metodologija, proračuna, ali on kaže da je budžet ostvarljiv i da je ispravno orjentisan okvir.

To je za nas nešto što je dovoljna pohvala što ne može da bude, naravno u sto posto slučajeva, s obzirom da je više puta Fiskalni savet uvek govorio da ima vrlo konzervativnu projekciju i da on uopšte bilo kakva iskakanja iz konzervativnih projekcija, a to je i povećanje plata, ako bi njih pitali ne bi trebalo da bude povećanje ni plata ni penzija u ovom delu. Jednostavno, to je njihova metodologija na koji oni sagledavaju budžet. Vlada Srbije uvek želi da podeli i ono dobro prihoda u budžetu sa građanima Srbije i ona to upravo radi.

Na kraju krajeva, ono čime Srbija treba da se ponosi, a to je da se mi borimo za investicije u Srbiji. Borimo se za strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Za nas je od velikog značaja sporazum sa Kinom. Inače, reći ću vam, prvi partner EU u trgovinskoj razmeni je Kina, nije više SAD i to imate u 2020. godini, objavio je N1, 2021. godine CNN i 2022. godine i tačno govorio o ciframa, ali to ću posle rasprave kada budem iskoristila drugi deo svog vremena. Govoriću upravo o tome da je Srbija upravo napravila jedan istorijski korak da može da sarađuje i sa istokom i sa zapadom.

Zbog toga mislim da je poštovana od strane i zapadnih zemalja, jer mi sada u Čačku imamo najavu nemačke kompanije da otvara novu fabriku sa 800 radnih mesta, vezano upravo za auto industriju. Mi govorimo upravo o tome da se mi borimo i za izgradnju infrastrukture, puteva, železničkih pruga, upravo koji će biti finansirana i od strane evropskih fondova i od strane Narodne Republike Kine sa kojom ćemo zajedno raditi određene strateške projekte.

Znači, za nas je borba u stvari svaki dan, permanentna za bolji standard građana Srbije, odgovoriti na sve inflatorne i trgovinske udare koje imamo. Za nas je to od nacionalnog značaja, jer ne možete zaštiti svoje nacionalne interese ukoliko zaista nemate dobru i stabilnu ekonomiju. Borba za nacionalne interese se pokazala i to je ono što SNS na izborima uz pomoć Aleksandra Vučića koji će kao naš član, obećao je da će podržati, to je upravo ono što želimo da i dalje ostanemo da vodimo Srbija da vodi jednu samostalnu politiku kada je u pitanju donošenje političkih i ekonomskih odluka, a za nas je to od velikog značaja.

Mislim da će građani na kraju krajeva ceniti te rezultate i ove dosadašnje politike i politike koju im dajemo kroz budžet i sliku 2024. godine. Zato u danu za glasanje treba podržati sve ove zakone i predloge. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, zloupotreba tema očito danas želi da nas skrene sa prave teme koje su ovde na dnevnom redu, a to je 30 tačaka koje govore o predlozima i izmenama i dopunama zakona i 12 sporazuma koji upravo govore koliko Srbija napreduje.

Sada možemo da vidimo koliko jedna tragedija zaista je šokirala, zaustavila Srbiju kada imate današnji dnevni red i kada vidite u stvari koliko Srbija napreduje, pogotovo kada je u pitanju ta zelena gradnja, zelena transformacija i kada je u pitanju ekonomski održivi rast.

Prva tema od ovih svih 30 tačaka je predlog novog ministra prosveta, koji je premijerka Brnabić dala i govori se o prof. dr Slavici Đukić Dejanović.

Ono što je vrlo važno reći jeste da je ovaj kandidat, pre svega, politički iskusan, stručno respektabilan i da ima dobru referencu upravo da obavlja ovaj posao baš zbog toga posttraumatskog perioda kada govorimo o prosveti, a koji je potreban zaista da se negde i deca i roditelji i nastavnici okupe oko zajedničkih interesa kako dalje menjati postupke i aktivnosti u prosveti i na jedan zajednički način sa Vladom Srbije to raditi.

Mislim da je to jako dobro rešenje i da će poslanici SNS podržati ovaj predlog koji je SPS dao, jer ima razloga za to.

Što se tiče Predloga izmena i dopuna zakona, govorimo o rešavanju problema građana. Zakon o ozakonjenju i Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji se čekao godinama, da reši sve one probleme koji su se nagomilali poslednjih 30 godina. Mi smo do sada pre ovog predloga imali 15 izmena i dopuna zakona i nijedna izmena i dopuna zakona nije donela određena rešenja sa kojim bi se smanjio broj predmeta koji su bili u ovom zakonu.

Ono što je za nas ovde bitno, to je pokazatelj, u stvari, Vlada Republike Srbije, su ovde jedan skup tema koji pokazuje koliko Srbija ide dobrim putem. Pored ovog Predloga zakona o planiranju i izgradnji i ozakonjenju, mi imamo predlog koji se odnosi na IPARD program, odnosno podrška poljoprivrednicima IPARD 3, koji u vrednosti od 377 miliona evra, u stvari, treba da podrži kompletnu održivu poljoprivredu, a u skladu sa direktivama EU.

Da mi vratite vreme.

Drugo, sa gospodinom Imamovićem imamo iskustva. Ako se setite, njegov predsednik stranke je bio član Vlade od 2012. do 2014. godine, zajedno u koaliciji sa SNS i SPS. Da li je tako, gospodine Dačiću? Vi ste bili premijer, u kojoj je gospodin Ugljanin bio deo te koalicije. Tada je sve bilo u redu. Sada kada su došli neki novi projekti da se finansiraju, onda sada ništa nije u redu i onda moraju da se zastupaju interesi tih projekata.

Danas govorimo o ekonomskom razvoju Srbije i o zelenoj transformaciji. Govorimo o evropskim direktivama koje Srbija danas ovde primenjuje. Govorimo o fondovima i kreditnim linijama uz pomoć kojih Srbija treba da dostigne evropske standarde.

Ono što je nama ovde najvažnije, meni je jako čudno danas što neki pripadnici zelenih politika, kako sebe predstavljaju, neće da prihvate i neće da glasaju za određenu vrstu projekata koje Srbija treba da obavi. To su, pre svega, projekti koji se odnose na razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji i deo koji se odnosi na upravljanje javnim finansijama za zelenu tranziciju i izmene i dopune Zakona o energetici, kojim se formira nova komisija za energetske mreže, a na osnovu preporuka Energetske zajednice, kojim ta komisija treba da bude u nadležnosti rada Skupštine Srbije.

Ona treba da vodi politiku o tome kako će se voditi energetske mreže i time se razdvaja onaj deo od proizvođača i onih koji su distributeri, da Vlada donosi odluku o javnim preduzećima koji se bave proizvodnjom energenata, a Skupština Srbije će se baviti radom komisije, koja će se baviti distributivnim mrežama energenata. Imaće četiri plus jednog člana, znači, predsednika te komisije, Skupština će donositi odluku na osnovu predloga nadležnog odbora i izveštaj i njihov rad biće predmet rada ovog parlamenta. Mislim da je to još jedan zakon koji treba, naravno, stranke koje se zalažu za unapređenje zelene transformacije, zatim zelenog rasta, održivog, da podrže.

Prosto mi nije jasno zašto rasprava u tom smeru ne ide kada su u pitanju određene opozicione stranke. Na kraju krajeva, izdaja zelenog sertifikata, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, o kojem je gospodin Vesić govorio, je upravo postizanje jedne nove šanse razvoja tih zelenih investicija, otvaranje novih radnih mesta.

Na kraju, 19. maja u Briselu je bio jedan sastanak između predstavnika evropskih parlamentaraca i predstavnika Zapadnog Balkana, gde se tačno definisalo i pohvalila Srbija, pre svega, za tu ekonomsku žilavost i otpornost na sve moguće inflatorne udare i ostale uticaje kada je u pitanju energetika. Pohvaljena je za energetsku tranziciju i za strukturnu reformu, koju je sektor energetike započeo.

Mislim da nema razloga da poslanici koji se zalažu za ovako nešto ne podrže ove predloge, bez obzira da li se nalaze u poziciji ili opoziciji.

Šta su rezultati i efekti ove politike? Rezultati su upravo ti da mi imamo 66,6 milijardi evra ukupnu razmenu u prošloj godini, kada govorimo o trgovinskoj razmeni Srbije. Znači, tu se nalaze i Evropljani i istok i zapad. Prema tome, imamo visok stepen BDP-a, visok stepen stranih direktnih investicija, 4,4 milijarde evra, koji je u usponu. Srbija je vrlo interesantno područje za ulaganje i uopšte dolazak investicija sa svih strana sveta.

Ono zbog čega treba prihvatiti sve ove zakone, zato što treba da razmišljamo o budućnosti naše dece.

U danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.

Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.

Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.

Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.

Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?

Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.

Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.

Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.

Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.

S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.

Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.

S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.

Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.

Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.

Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.

Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.