Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, imali smo prilike danas dosta da čujemo o zakonskim predlozima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova predložilo i ono što je Ministarstvo pravosuđa dalo i mislim da su ti zakoni dosta vremena čekali upravo zbog toga što je bilo potrebno rešiti velike probleme koji su se godinama nagomilavali upravo neodgovornim, neadekvatnim ponašanjem države svih Vlada do 2012. godine.

Mi smo imali prilike da vidimo, da recimo, kada pričamo o zakonima koji se odnose na upravljanje vanrednim situacijama da su zakoni doneseni 2009, 2011. i 2012, da oni nisu adekvatno odgovorili uopšte na situacije koje su se desile, recimo, 2014. godine. Tada je ugroženo, dovedeno u pitanje 1,6 miliona ljudi, njihoviH životi, odnosno njihova imovina koja je branjena od strane od strane Vlade Republike Srbije, svih raspoloživih sredstava, institucija, zatim u 119 opština na različite načine po različitim nivoima. Tadašnja šteta, od maja 2014. godine, je iznosila 1,7 milijardi evra.

Znači, bilo je potrebno zaista u što kraćem roku promeniti mehanizam funkcionisanja uopšte kad pričamo o vanrednim situacijama o odbrani, ne samo od poplava, nego i onih situacija koje su moguće kao izazovi da se pojave u budućnosti. Na osnovu takvih gorkih iskustava mislim da je jedan kvalitetan zakon danas pred nama poslanicima ovde i nakon svih sanacija koje je trebalo završiti u određenom kratkom vremenskom periodu, jer treba vratiti ljude koji su bili izmešteni iz svojih domova u svoje kuće, adaptirati, sanirati uopšte gradove i opštine. Mislim da je to jedno veliko iskustvo bilo, pre svega za građane Srbije, ali i za institucije koje treba da rade ovakav posao.

Kad pričamo o riziku, onda kažemo da treba predvideti, u stvari, sve scenarije moguće, adekvatno napraviti plan odgovora na te situacije i samim tim posledice koje treba da saniramo treba da budu minimalne. Znači, država je dužna da zaštiti život ljudi, svih građana Srbije, njihovu imovinu, ali i da zaštiti ono što je državna imovina. Pre svega, ono što je potreba svih građana Srbije, kao što je elektrodistribucija, sistem telekomunikacija, zatim institucije kao što su bolnice, škole i zbog toga se država odlučila na ovaj model, znači da spusti odgovornost na lokalne samouprave.

Inače, u svetu postoje dva modela. Jedan model je velikih država sa velikim brojem stanovništva, kao što su to Amerika, Kina, donekle i Rusija i deo koji se odnosi na države EU i svih drugih država koje su shvatile da svi oni ljudi koji su na lokalu najbliži građanima svih gradova i opština, nevladine organizacije, lokalne samouprave uz pomoć vojske, kada je to potrebno, na adekvatan način mogu da odgovore na ovakve rizične situacije.

Zbog toga smatram da je ovakav zakon prema ovakvom načinu kako je postavljen, a naravno u skladu sa nacionalnim planom za smanjenje rizika od vanrednih situacija, suštinski pokazao da ste uveli i vidove, odnosno finansijske mehanizme na osnovu kojih treba raditi upravo onu preventivu o kojima su moje kolege govorile, a ne lečiti posledice. Zaista za to treba svaki poslanik u ovoj sali da se založi i da glasa, bez obzira kojoj stranci pripada.

Na kraju krajeva, treba reći da kada govorimo uopšte o MUP, svako od poslanika treba da podrži uvek povećanje plata ljudi koji rade ovaj posao. NJihov posao u svakom vremenskom periodu je uvek jako težak, a ono za šta su plaćeni uvek je nedovoljno adekvatno, jer je stepen u stvari rizika njihovog posla veći, jer je način na koji oni jednostavno napreduju u svojim službama na kraju krajeva se i mnogo toga menja, uspostavljaju se nove direktive, nove smernice i u svetu i u EU, na kraju krajeva i u regionu i Srbija koja je opredeljena ka EU da poštuje te standarde, znači, mnogo toga menja.

Sve te promene zahtevaju veliki vid angažovanja tih ljudi koji imaju iskustva po nekim pravilima i treba, na kraju krajeva, da prihvate nova pravila po kojima treba da funkcionišu i zbog toga zaista njihov posao negde uvek je dosta težak i treba podržati, kada je u pitanju sistem funkcionisanja i povećanja plata, koje treba da se određenom, uvek pozitivnom smeru kreće.

Takođe, mislim i da za ovaj vid predloga zakona, treba da postoji negde konsenzus i podrška. Ali, ono što mi danas imamo prilike da vidimo, to je da oni koji se skupljaju kao opozicione stranke oko tzv. Saveza za Srbiju, očito putem ne informisanosti i manipulacije informacijama u javnosti, pokušavaju da sve ove dobre predloge koje mi danas imamo potpuno okrenu u nekom negativnom kontekstu, dezinformišu javnost i ako mogu unesu strah u domove naših građana, pogotovo kada pričamo, recimo o zakonu koji govori o zaštiti ličnosti, o njihovim podacima, o tome kako, ne znam, nisu izuzeti određene ciljne grupe, na šta smo danas imali prilike više od deset puta da čujemo ministarku koja kaže – koje ciljne grupe se nalaze i zbog čega se nalaze upravo o zaštiti podataka od značaja pojedinih ličnosti. Isto tako, imamo i neke pripadnike institucija koje vide sebe iznad institucija, iznad ove Narodne skupštine, koje jednostavno pojedine informacije o nekim ličnostima, kada pridobiju, na krajnje način pritiska, obavljajući neku svoju funkciju, onda jednostavnu puštaju u javnost sve te podatke i za to ne snose nikakve sankcije.

Znači, mi danas moramo građanima Srbije da kažemo šta ovi zakon donose, istinu o tome i koji su benefiti. Mi smo danas imali prilike da čujemo o tome, ali očito, mi ćemo morati u budućnosti da se susrećemo sa ovakvim informacijama kada su u pitanju oni koji sebe vide kao neku budućnost Srbije. Mislim da građani jako dobro prepoznaju, bez obzira što je pokušaj da se manipuliše informisanosti u javnosti, ko radi zarad interesa građana Srbije, a ko radi za svoje buduće neke interese. Jer su, i u prethodnom periodu do 2012. godine, isključivo radili za svoje lične interese. Zbog toga se danas postavlja veliko pitanje, zašto do sada, recimo, nije donošen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći? Zašto do sada nije donošen Zakon o lobiranju?

Mi Zakon o lobiranju, znači u javnosti se ponovo stavilo na za i protiv jedan zakon o kome govore UN, znači o tome da o donošenju ovakvog zakona je jednako borba protiv korupcije. Znači, pored toga što su UN donele takvu jednu konvenciju, pored toga što su Savet Evrope, znači 47 zemalja koje su u to vreme još 2010. godine donele ovakvu odluku, i doneli otprilike u više navrata, mi smo negde u četvrtom krugu evaluacije sprečavanja korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce, najpre doneli zbog sebe. Znači, zbog svoji skupština, zbog svojih poslanika i stavili da su to evropski standardi evropske direktive, jednostavno preporučili i Srbiji da ovakav jedan zakon treba doneti.

Znači, 2010, 2012. godine nisu doneseni ti zakoni zato što jednostavno nije bilo političke volje da se uopšte bave ovakvim temama. Mi danas kao država se zaista odgovorno, i narodni poslanici i Vlada Republike Srbije i predsednik države, bave odgovorno sa svim onim teškim pitanjima sa kojima se Srbija suočavala godinama. I, to ne od pre pet godina, deset, nego od pre 20 i 30 godina. Ta pitanja zaista rešavamo na krajnje odgovoran način, tako što pred građane Srbije idemo isključivo sa istinom o tome šta građani Srbije dobijaju, ne samo o Evropskim integracijama, nego i zakonima iz ove oblasti, pogotovo kada je pravosuđe u pitanju, šta dobijamo sa Poglavljem 23 i 24.

Zbog toga mislim da su građani Srbije danas, za koje kažemo kada ih pitate da li su priklonjeni tome da se nađu kao članica EU u nekom budućem periodu ili su isključivo protiv EU, 60% građana se izjašnjava da su za evropske integracije, a 23% da su isključivo protiv. Svi oni između procenti pokazuju da oni negde još uvek žele određene promene da osete u svakodnevnom svom životu. To je pokazatelj u stvari kojim putem ide politika i SNS i da se ona kreće putem interesa građana Srbije.

Zbog toga smatram da zaista kada bude došlo vreme treba da razmisle svi narodni poslanici, i oni koji se možda ne slažu sa politikom i SNS i njenih koalicionih partnera, da podrže ovakve predloge zakonske jer su oni zaista u interesu naše budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo člana kojim treba dodati stav da poseban akcenat treba dati u ovom zakonu na Agendu 2030. Jedan dokument koje su UN donele kao strateški dokument koji se odnosi na primenu ciljeva održivog razvoja i na svetsku politiku, ali i na politiku u regionu i svake države koja propisuje 17 ciljeva. Jedan od tih 17 ciljeva održivog razvoja se odnosi upravo na izgradnju bezbednih, inkluzivnih, prilagodljivih i održivih gradova i naselja.

Mislim da Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo građevine je pokazala da se zaista nosi ovom politikom izgradnje održivih naselja i gradova. Kada vidimo da je u pitanju primena najsavremenijih građevinskih materijala, prema najnovijim standardima, ali za to je trebalo stvoriti uslove. Država Srbija je morala pre svega da uradi fiskalnu konsolidaciju, ekonomske reforme, da donese čitav set zakona, ali i da ih primeni. Rezultati koje danas imamo pokazuju dobre osnove upravo za primenu i ovih ciljeva, ali pokazuje da samo Ministarstvo prema broju izdatih građevinskih dozvola danas je na 25.228 što je duplo više nego 2015. godine kada je izdala 12.800 građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevine, danas inače učestvuje u izgradnji prema budžetu strateških projekata, koje spadaju u kapitalne investicije predviđene budžetom za te namene je 84 milijardi dinara, a ono u čemu Ministarstvo učestvuje danas je 68,7 milijardi dinara. To pokazuje da jednostavno građevinarstvo smatramo za stratešku granu razvoja privrede Srbije i reći ću vam da i mnoge lokalne samouprave se nose sa mnogim dobrim rešenjima nakon primene ovog seta zakona, kao što je na primer grad Pančevo koji nema u svojoj evidenciji nijedan nelegalan objekat. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, moj amandman se odnosi i posebni akcenat stavlja na Agendu 2030, praktično jedan strateški svetski dokument kuda svet ide kada su u pitanju sve oblasti razvoja društva, pa tako i Srbija i ono čime se Republika Srbija i Vlada Republike Srbije nosi. Jedan od najvažnijih delova te agende, a koja je u vezi upravo i sa ovim zakonom i sa građevinarstvom je deo koji se odnosi na cilj broj 11, koji kaže: „održivi gradovi i zajednice“, kao i deo 9, koji kaže da je oblast infrastrukture jedan od najvažnijih ciljeva u kojima treba da se razvijamo.

Mislim da i vaše ministarstvo, gospođo Mihajlović, jednostavno prati te svetske trendove i da ono što je i cela Vlada svojim budžetom predvidela za ovu godinu je preko 80 milijardi dinara za infrastrukturne projekte.

Imaćemo izgradnju novih održivih malih gradova, u stvari, u sedam naših gradova koji pokazuju da primenom novih materijala koji su definisani ovim zakonom pravimo velike uštede za budžet, ali veliku korist za građane Srbije, jer mnogi će od njih rešiti svoja životna pitanja, kako stambena tako i ona da jednostavno žive prema novim standardima kojima se i svet nosi.

Ono što je važno da se kaže za grad Beograd, to je da je u prošloj godini preko građevinskih dozvola za izgradnju izdato preko milion kvadrata. Ako uporedimo vreme kada su gospodin Mišković i Đilas držali budžet u kandžama svoje vladavine i jednostavno ne dozvoljavali uopšte da se bilo kakva gradnja vrši, kada je trebalo prodati jedan „Belvil“, državni projekat i staviti novac u privatne džepove, i to je odgovor odakle 25 miliona evra imate ušteđevinu kao jedan od bivših gradonačelnika Beograda, kao što je slučaj sa Đilasom. Sada imamo slučaj da takvi ljudi žele da se ponovo vrate i ponovo da prave određene male gradove, da bi uzeli praktično iz budžeta Republike Srbije taj novac i stvarali neku svoju političku karijeru.

Ono što je važno da se kaže, da smo mi u prošloj godini prihodovali preko četiri milijarde dinara za tih milion kvadrata izgrađenih u gradu Beogradu i da novih 550 hiljada kvadrata imamo preko građevinskih dozvola, što pokazuje da Beograd postaje jedna ozbiljna savremena metropola. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo debatu koja mislim da ne priliči, pogotovo onima koji su do 2012. godine imali svega 45 dece u toku godinu dana koju su poslali na lečenje o trošku budžetskih sredstava Republike Srbije, ali su se zbog toga lečili na određeni drugi način, a to je davanjem donacija ličnih u određene organizacije koje su se time bavile.

Ono što je 2012. godine nasleđeno, a podsetiću neke kolege koji su tada bili narodni poslanici, to je upravo taj tip donacija koji je bio bukvalno iz džepa od strane ne samo građana Srbije, već i organizovanje različitih skupova da bi se skupio novac, pa je tako SNS imala svega 65 poslanika 2012. godine i svoj doprinos u tom cilju smo dali kao jedan vid donacije i skupili najviše sredstava kao narodni poslanici Skupštine Srbije da pokažemo da za lečenje tada Tamare Ognjanović smo bili spremni i na taj način i na taj model finansiranja lečenja dece, da damo svoj doprinos, iako sistemski do tada uopšte nisu bila rešena ta pitanja. I sami narodni poslanici koji su predstavljali tadašnju vlast tada su rekli da nisu prepoznali uopšte da treba ovakav zakon doneti jer jednostavno nisu bile prepoznatljive kategorije ni invalida, ni dece koja su bolovala od retkih bolesti, pa su zbog toga na neki način ad hok rešavali ova pitanja.

Zbog toga uopšte podela stranačka i političko otvaranje rana na ovaj način na koji to pokušavaju neki da urade jednostavno govori o tim ljudima koji žele na ovaj način da pokrenu ovo pitanje i da napadnu nas koji smo to sistemski rešili, a rešili smo tako što smo 2014. godine doneli Zakon o fondu koji treba da reši pitanje lečenja davanja sredstava iz budžeta za lečenje retkih bolesti i da ta stavka 25. tačka 3. u budžetu Srbije u svakom trenutku može da se vidi kolika je i kolika je ta stavka i da u komisiji koja rešava to pitanje sede predstavnici zdravstvenih institucija iz države Republike Srbije i jednostavno rešavaju ta pitanja i ta deca odlaze na lečenje i to plaćanje biva i kroz finansiranje kroz određena udruženja, ali i direktno bolnicama u koje odlaze ta deca.

Znači, uopšte tema lečenja dece, bolesti i poigravanje sa emocijama tog tipa u javnosti da neko nije dovoljno uradio za ove četiri godine gde je 1.975 dece otišlo na lečenje, a do tada bilo 45 dece svega lečeno iz budžeta Republike Srbije pokazuje jedan krajnje neodgovoran pristup ovoj temi. Jednostavno, o tome više ne treba pričati na taj način koliko je ko šta uradio, već koliko je dece otišlo zaista i našlo svoj mir time što se izlečilo od ovakvih bolesti.

Znači, ako kažemo da je 2017. godine to bilo - 614, 2016. godine – 563, da smo došli od toga da sa 45 dece na 653 i da smo ukupno 1.975 dece zbrinuli i kao država se pokazali krajnje odgovorno na jedan sistemski način da rešimo to pitanje i da je danas veliko zadovoljstvo bilo da na Odboru za finansije kažemo milijardu i po dinara je do sada dato za lečenje dece od retkih bolesti kojih ima 7.000, a da nam je zadovoljstvo da još 500 miliona prema planu RFZO, koji je izdvojio ta dodatna sredstva, imamo ukupni fond dve milijarde dinara, onda je to jednostavno završeno, stavljena tačka na ovu temu, na jedan krajnje odgovoran način. Jer, sve ostalo je jednostavno odlaženje i pokušaj da se jedno svetlo i sunce nade roditelja koji leče svoju decu pretvori u mrak i da se nesposobnost onih, koji su do 2012. godine pokušavali da se nose sa ovom temom, pretvori u napad na ljude koji su ovih četiri godine zaista na odgovaran način rešili ovo pitanje.

Ja ne bih više uopšte o tome razgovarala, jer ono što se pojavljuje na društvenim mrežama je zaista sramno i o tome ne treba uopšte diskutovati i ne treba davati na značaju uopšte tim ljudima, bez obzira da li oni sede u Skupštini ili ne. Znači, završili smo temu time što smo rekli koliko dece i roditelja zaista su našli put do rešenja svojih problema i kako se država odgovorna ponaša prema tome.

Što se tiče uopšte zakona, seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine i ovu oblast, treba reći da ono što je nasleđeno je zaista bio veliki problem i trebalo je sistemski rešavati i pitanje budžetskog fonda i onaj trenutak, prelazni period kad je trebalo zaista sve finansije i konsolidovati, izvršiti jednu sistemsku borbu uopšte sa trošenjem finansijskih sredstava na jedan neodgovoran način, odnosno sprovesti te ekonomske reforme.

Znači, zna se da su određena sredstva koja su išla kroz budžetski Zeleni fond 2012. godine bila nekontrolisana od strane države. Da je jedan čovek donosio odluku o tome, da je upravni odbor koji je sedeo imao milijardu dinara samo na sprovođenje određenih marketinških aktivnosti, da su čak novine finansirane iz tog fonda. To jednostavno Srbija u tom trenutku, sa preko 200 kreditnih linija, sa velikim javnim dugom, sa velikim sredstvima koja su trebala da se daju u socijalnim kategorijama nije mogla da izdrži.

Nije istina da je životna sredina bila ugašena, ona je u to vreme bila zajedno sa Ministarstvom za građevinu. Znači, to je bio model onih koji su vladali Srbijom. Znači, građevina je zajedno stavljena u isti resurs sa životnom sredinom. Znači, trebalo je sprovesti ekonomske reforme, trebalo je vreme da prođe da jednostavno određene direktive EU sprovedete i donesete, otvorite pregovore sa EU i da se stvore uslovi da bi zaista Ministarstvo za životnu sredinu postojalo. To je, na kraju krajeva, Vlada Aleksandra Vučića predložila i otvorila.

Otvorila se mogućnost da stručni ljudi zaista preuzmu to ministarstvo. Preuzeli ste i kao ministar dosta toga, sada imate mogućnost da sa određenim zakonskim promenama, znači onaj deo koji se odnosi na IPARD fondove, na podsticaj u poljoprivredu, otvorite i za IPA fondove, koji finansiraju praktično i projekte zaštite životne sredine. Da povećate broj projekata, odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji će se javiti na konkurs za IPARD, da jednostavno ubacite i povećate i podstaknete veći broj kompanija i gazdinstava koji će ući u prerađivačku industriju i koji će se baviti isključivo proizvodnjom zdrave hrane.

To uopšte nije isplativ posao, odmah da vam kažem. Jer, pre svega, poljoprivredna gazdinstva da bi se bavila proizvodnjom zdrave hrane i onim svim standardima koji se traže preko IPARD-a, podrazumeva subvencije od 100%, ali oni moraju dve godine da pripremaju to zemljište i da sami finansiraju tako nešto da bi došli u tu situaciju da daju te proizvode.

To je ono na čemu je država, na kraju krajeva i Srbija, radila zadnje ove četiri godine krajnje odgovorno. Do dva hektara, znači poljoprivredna gazdinstva koji su se bavili različitom vrstom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, finansira iz svog fonda, iz Agrarnog fonda, iz budžeta Republike Srbije, preko dva hektara, su to IPARD fondovi. Dokumentacija je jako zahtevna. To je ono na čemu treba svi građani Srbije da znaju i poljoprivredna gazdinstva.

Ali, neke teme koje smo mi otvorili u ovoj raspravi su jako interesantna, pogotovo kada su u pitanju nacionalni parkovi, mini hidroelektrane, genetski modifikovana hrana, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije. I sad, oni koji su neodgovorni krajnje idu, do krajnje granice onoga što ste vi rekli, a to je da dozvole koje su date za izgradnju mini hidroelektrana treba poništiti, oterati te investitore i postaviti veliko pitanje.

Ja ću samo da vam kažem da struktura dobijanja građevinske dozvole za bilo koje obnovljive izvore energije, pa tako i za mini hidroelektrane je vrlo zahtevna. Od energetske dozvole koju izdaje Ministarstvo energetike do toga da Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdaje procenu uticaja na životnu sredinu. I, kao neko ko daje uslov da bi se izdala građevinska dozvola, je takođe obavezan da sprovede javnu raspravu u samim tim lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama, da bi se građani složili da se zaista ne ugrožava životna sredina na licu mesta da bi se dobila takva dozvola.

Svi oni koji su zaista dobili te dozvole od ministarstva su kasnije dobili i građevinske dozvole ukoliko su ispunili te uslove. Ako bi želeli da budemo krajnje korektni i otvoreni, ako želite sada da osporite bilo koju dozvolu, pod jedan, moramo prvo da budemo svesni toga da inspekcija mora da uradi određene zapisnike u tome da nije sprovedena do kraja građevinska dozvola prema projektu koji su dobili. Pod dva, ukoliko želimo da zaista te investitore stopiramo u svom poslu koji su, recimo, oni završili, mi moramo da znamo da oni imaju pravo da se obrate sudu za određenu vrstu naknade štete, a samim tim da budžet Srbije mora da izdvoji ta sredstva prema sudskim presudama.

Znači, ukoliko vi želite da stvorite jednu nestabilnu investicionu klimu, onda ćete tako neodgovorno da se ponašate. To traže oni koji, recimo, političke stranke koje nisu za evropske integracije. Ja razumem da oni mogu da budu protiv evropskih integracija, ali ne razumem zašto su protiv investitora koji jednostavno stvaraju novu vrednost i zapošljavaju ljude kroz određenu vrstu investicija u ovu oblast.

Mislim da sta vi tu rekli da možda treba razmotriti o onome što će biti u budućnosti, a ne ono što je prošlost, jer vrlo dobro znate koje su štete što se tiče prošlosti. S druge strane, još nešto ću vam reći, predsednik, gospodin Pahor, predsednik Slovenije, kada je bio gost ovde u parlamentu Srbije i kada su bili ti razgovori na tom parlamentarnom nivou, imao je priliku da kaže da je veliku grešku Slovenija napravila što je odmah zatvorila nacionalne parkove za primer obnovljivih izvora energije, jer je time sprečila dotok realnih investicija, nego se previše oslonila na bankarski sektor u tom trenutku, jer im je odgovaralo, jer su mnogo toga jednostavno teže prošli u tom svom evropskom putu nego što bi imalo šanse da su jednostavno ušli u određenu vrstu dužih pregovora sa EU. Pa, korak po korak primenjivali svoje direktive kako u oblasti energetike tako u oblasti zaštite životne sredine, i da bi ih mnogo manje koštalo uvođenje direktiva preko noći. Tako da, mislim da ono što sada radimo korak po korak, je ispravna strategija kada su u pitanju evropske integracije. Na kraju krajeva, i zahtevno Poglavlje 27.

Dobro je da imamo razvoj obnovljivih izbora energije i energetske efikasnosti i da se država pokazala odgovorna, jer postoje, iako ne postoji na nivou Republike, ali postoje na svim lokalnim samoupravama, fondovi za energetsku efikasnost, znači IPA fondovi mogu da finansiraju direktno lokalne samouprave kroz ove fondove. Zatim, zaštita životne sredine, koja je sada budžetski fond još uvek, znači ima šanse da se puni iz IPA fondova i da samim tim stvaramo uslove da kasnije te tzv. strukturne fondove možemo da koristimo. Mislim da se Srbija ovde ponaša krajnje odgovorno.

Ono što je, za kraj bih još želela da vam kažem da treba razmišljati o tome i pomoći građanima u onome što ste vi pokrenuli, a to je ukidanje plastičnih kesa. Ali, mislim da trebate da naterate trgovinske lance da moraju da nađu adekvatnu zamenu u datom trenutku. To je da se korišćenje papirnatih kesa i cegera zaista uvede supstitucionalno u istom trenutku. Ne može da se desi neka pauza od nekoliko meseci, pa da ljudi to nose u rukama, jer stvarate kontraefekat u javnosti. Reći ću vam da se mnogi građani onda pitaju – a šta ćemo mi, oni ne dozvoljavaju da jednostavno ti naši pravilnici zažive u istom trenutku i onda se stvara jedan odijum u društvu kako, eto, samo to radimo zbog para, a ne zbog toga što zaista želimo da čuvamo, ne samo životnu sredinu, nego i ono što su prirodni resursi za buduća pokolenja.

Imate podršku svih nas da sprovedete određene promene, ali u tim promenama morate da budete decidni i jaki, pogotovo kad je direktna primena tih zakona u svakodnevnom životu. U danu za glasanje naravno da ćemo podržati sve ove zakonske promene. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava podržao je i dao saglasnost na odluku o davanju saglasnosti na proširenje, kada se odnosi na izmenu Finansijskog plana RFZO za 2018. godinu. I, čuli ste gospodina Lončara da se radi o 500 miliona dinara, pogotovo na stavci, budžetska stavka 25.3. koja se odnosi na lečenje retkih bolesti.

Ali, ono što smo imali prilike i na tom odboru da čujemo, to je da zaista lečenje retkih bolesti, a pogotovo maloletnih lica, odnosno dece, je od 2011. godine do danas doživelo velike transformacije. I kada govorimo o 200 današnje dece koja se leče na osnovu onih kojih je bilo nula lečenja iz budžeta, pokazuje veliku odgovornost Vlade Republike Srbije kroz sve ove godine, da pored ekonomskih reformi, zaista je napravljen sistem po kome postoje finansijska sredstva i kome roditelji čija su deca bolesna treba da se obrate da bi zaista lečenje u inostranstvu bilo plaćeno.

Lečenja su na određeni način kroz davanje sredstava i faktura direktno izvršena ka bolnicama u inostranstvu, što je veoma važno, da se otkloni bilo kakva sumnja na to da se budžetska sredstva troše na ovakav ili ovakav način.

Ali, moram da kažem da RFZO je zaista doživeo veliku transformaciju. Prvo, prilikom svog rada od 2013. godine do danas, pored one digitalizacije u koju smo potpuno ušli, kada su u pitanju uopšte i fakture i plaćanja, uspostavljen je nov sistem funkcionisanja, uspostavljena je šestomesečna kontrola faktura, što znači da se zaista svaki dinar kontroliše kako se troši, ali i da je pojačana kontrola rada, pogotovo kada je u pitanju da se promptno reaguje ukoliko nekoj instituciji van Beograda ili u samom Beogradu su potrebna dodatna sredstva, pogotovo kada je u pitanju lečenje dece i da se to zaista uradi na jedan adekvatan i efikasan način.

Drugo, uspostavljeni su novi fondovi za različite vrste bolesti koje nikada do sada nisu bila definisana budžetom Republike Srbije. To je važno da se kaže upravo zbog građana Srbije koji imaju prilike u javnosti da čuju svakojake kvalifikacije, svakojake priče, koje jednostavno ne stoje.

Na kraju, treba reći da je po prvi put u Republici Srbiji RFZO, uz pomoć određenih finansijskih sredstava vrši nabavku inovativnih lekova najnovijih generacija, što je jako važno, pogotovo što smo imali prilike da od ministra zdravlja čujemo da spektar bolesti koje se danas javljaju se svakim danom povećava i uvećava, pogotovo kako medicina napreduje, tako se nalaze i određeni lekovi.

Mislim da je bitno da kažemo da Srbija ide svojim putem, svetskim putem i da prati sve te inovacije i da nam je to jako važno kada je u pitanju zdravlje ljudi. I ova tema vezana za životnu sredinu, na kraju krajeva, ima velike veze kada je u pitanju zdravlje ljudi zbog čega je i današnji Finansijski plan jedna od tema Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Mislim da je važno da kažemo da smo na Odboru imali pitanja – da li je dovoljno dve milijarde dinara da se podrži zaista lečenje ovolikog broja dece? U ovoj godini za sada je to projektovano ovoliko. Za sledeću godinu imaćemo, naravno, budžet pred poslanicima krajem godine i sigurno da ćemo ta sredstva projektovati na krajnje odgovoran i dobar način, gde možemo u svakom trenutku da zaista izađemo u susret svim roditeljima, sve dece koja se nađu u problemu. Hvala.

Zahvaljujem.

Da ne bi ostali nedorečeni, ne postoji diskreciono pravo Vlade koj eje dato ovim. Pokušaj je svih opozicionih poslanika da stalno ponavljaju kako je to diskreciono pravo 0,3% BDP što će se podeliti kao dodatak uz ovu penziju. To su jednostavno ekonomske mogućnosti budžeta koji u ovom trenutku ima jako dobre rezultate. Mi se nadamo da će u sledećoj godini biti još veći rezultati i da će ta podela tog dodatka biti još veća.

Prema tome, da li će važiti za sve, naravno da će važiti za sve penzionere. Drugo, potpuno je irelevantna činjenica i floskula jedna koja se stalno ovde ponavlja – penzioneri su pošteno zaradili svoju penziju. Izvinite, a ko je nepošteno zaradio svoju penziju? Valjda svaki penzioner koji je stekao pravo da dobije rešenje o penziji je pošteno stekao na osnovu svog rada.

Prema tome, za nas su svi penzioneri isti. Prema njima se krajnje odgovorno ponašamo, iz budžeta na osnovu zakona u budžetskom sistemu dajemo taj dodatak, i ne sme da pređe 11% BDP, tu smo ga definisali, i to je ono što je objašnjenje za stalnu priču opozicije kako mi to sad delimo zarad, ne znam, političkih poena. Nema političkih poena. Mi smo spašavali budžet Srbije i propast ekonomije Srbije kako smo znali i umeli. To što smo imali podršku građana Srbije i svih penzionera, to je zato što se SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zaista pokazala kao krajnje odgovorna i izašla je krajnje iskreno sa svojom političkom platformom kako to treba uraditi. To nikome od političara do sada nije pošlo za rukom, zato što su se svi bavili sobom, a ne građanima Srbije.

Prema tome, mislim da je ovaj način na koji je izvršen Predlog za izmene i dopune PIO kada je u pitanju povećanje penzija i vraćanje, odnosno ukidanje odluke iz 2014. godine, pokazuje volju Vlade Srbije da postoje mogućnosti da se da penzionerima ono za šta su oni zaista zaslužili u ovom trenutku, da usklade penzije sa povećanjem. Eto, to je pravi odgovor na pitanja da li važi za sve penzionere. Naravno da važi za sve penzionere, i uvek će važiti za sve penzionere. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na primenu Agende 2030 kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja, odnosno zaustavljanje siromaštva, a drugi je koji se odnosi na održivi ekonomski razvoj i rast jedne zemlje i ekonomije, zapošljavanje i dostojanstven rad.

Ono što je važno reći, to je da je premijerka Ana Brnabić zaista na čelu bila jedne subregionalne konferencije koja se odnosi na implementaciju ove agende, s obzirom da Srbija želi zaista da se okrene svetskim tokovima. Rezultat uopšte sprovođenja ekonomskih reformi u proteklih četiri godine pokazuje da je 3. avgusta 2017. godine u izveštaju Di Intelidžens ogranka Fajnenšel Tajmsa rekla da je Srbija svetski lider u privlačenju stranih direktnih grinfild investicija, da su razlozi za to pre svega, pored ekonomskih reformi, smanjenje vremena otvaranja firmi u Srbiji, zatim smanjenje vremena koje se odnosi na dobijanje građevinske dozvole, pristup jedinstvenom tržištu, kao i veliki skok na Duing biznis listi.

I danas smo imali prilike da čujemo da su otvorene nove fabrike, kao što je „Cumtobel“ u Nišu, i da će se sigurno otvarati još novih fabrika od strane nemačkih investitora, ali mi imamo i najave velikih investicija iz Republike Kine. Znamo da je Bor našao svog strateškog partnera koji treba da zaposli, a zaustavi otpuštanje 1.500 radnika, 4.000 u Smederevu, kada je u pitanju Železara Smederevo zaustavljeno je da budu otpušteni i imamo i nova zapošljavanja u Zrenjaninu od 1.000 radnika od strane kineskih investitora. To je pokazatelj, u stvari, kuda Srbija ide, ide ka periodu visokog ekonomskog rasta, što znači samim tim i visoke razlike u rastu BDP, odnosno koje će dati penzionerima sve veće i veće dodatke i povećanja, a to je u interesu svih građana Srbije, kao i samih penzionera. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Možemo da se ne složimo oko toga, ili složimo, na koji način u stvari se donose političke odluke, ali ono što su činjenice to je da ste doneli, kao stranka, pogrešne odluke koje su koštale budžet Republike Srbije i građane jako mnogo.

Ono što treba građane danas da podsetimo i da znaju, to je da je tadašnji premijer, gospodin Cvetković, koji je inače predložen, kao vanstranački kandidat DS, za premijera, a obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije četiri godine pre toga, bio protiv takvih mera, ali, nije bilo političke volje, očito da se čuju i stručni ljudi i da se zaista ta platforma iznese do kraja politička.

To je ono zbog čega ste vi u stvari ste izgubili, ne samo izbore, nego ste izgubili, u stvari poverenje građana Srbije. Zato što ste se kao politička stranka nosili svojim ličnim interesima, a ne državnim. Zbog toga jednostavno je velika razlika između SNS 2012. godine i DS do 2012. godine, zato što i ove stranke kojima sada pričate, su shvatili zašto gospodin Vučić, kao predsednik SNS i Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije su rekli i ovim političkim opcijama, koje vi napadate, koje se nisu promenile u smislu kadrova, da jednostavno činjenice govore da moramo da idemo tim putem racionalizacije ekonomskih reformi.

Vi niste imali ni političke snage, ni personalna rešenja koja su mogla da iznesu tu politički platformu, niti ste predlagali građanima Srbije. U tome je velika razlika i zbog toga mislim da nemate prava da na ovaj način uopšte sagledavate stvari, da neki koji se nisu promenili u svom političkom ubeđenju danas, jednostavno učestvuju u političkom životu na potpuno drugi način, ne, oni su shvatili ono što je istina, a to je da je Srbija na jako teškom ekonomskom putu bila do 2012. godine i došla u kolaps. Hvala.

Znači, relativizacija gledišta na to zbog čega je moralo 2014. godine da se umanje penzije da bi se sprovele određene ekonomske reforme, fiskalna konsolidacija, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i činjenica da do 2012. godine ste oterali MMF, uspostavili 208 kreditnih linija i zadužili Srbiju do toga da mi moramo to da otplaćujemo danas, sutra i za 10 godina, su jednostavno gledišta o kojima imamo pravo da razgovaramo, svako do poslanika i na koji način vidi svoje političko učešće u vremenu do 2012. godine i posle toga.

Niko ne govori ovde da neko nekom uskraćuje pravo, bilo kako da iznosi određena svoja gledišta, ali jednostavno, zarad istine je potrebno da uvek građanima Srbije dajemo i podsećamo šta se dešavalo tih godina, do 2012. godine i šta su posledice pogrešnih odluka tih godina. Znači, na nama je bio vrlo težak zadatak da jednostavno preokrenemo celu situaciju, kada je u pitanju ekonomija, privredni ambijent, budžet Srbije u smislu toga da zaista imamo sva moguća davanja koja treba da podmire sve učesnike u društvu koji su na budžetu Srbije, a da samim tim uspostavimo sistem funkcionisanja naše privrede da bi naša deca imala budućnost ovde u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristim dva minuta kao predlagač amandmana.

Moj amandman se odnosi na izmene i dopune ovoga zakona, da je potrebno dodati stav kojim se poseban akcenat daje na implementaciju Agende 2030. Zarad javnosti želela bih da kažem da je naša premijerka, gospođa Ana Brnabić, otvorila jednu subregionalnu konferenciju koja se odnosi na napredak i sprovođenje Agende 2030 13. septembra u Palati Srbije koja suštinski pokazuje jedan nov koncept koji je na svetskoj sceni kada je u pitanju uopšte promena društva.

Kada govorimo o penzijama i o budućnosti Srbije treba reći da Srbija ide u korak sa svetom, pogotovo kada su u ciljevi održivog razvoja u pitanju, a to je prvi cilj koji se odnosi na smanjenje siromaštva, a drugi cilj je cilj broj osam koji se odnosi na inkluzivan i održiv ekonomski rast zaposlenosti i dostojanstven rad.

Ono što je važno da se kaže da je tada premijerka rekla da upravo akcenat na ovim temama pokazuje i jačanje institucija kada je u pitanju sprovođenje Agende 2030, koja govori o tome da je Srbija mnogo toga uradila u prethodne četiri godine i kada je u pitanju i reforma penzionog sistema, ali kada su u pitanju ekonomske reforme Srbije. Zbog toga mi danas imamo veliki broj investitora koji dolaze i sa istoka i sa zapada, ali interesantno je reći kada pogledate 2014. godinu da smo mi u toj godini, upravo kada smo uveli deo koji se odnosi na smanjenje penzija, odnosno isključivo za 39% penzionera sa penzijama iznad 25.000, pokazuje da i tada smo imali veliki broj kompanija koje su otvarale svoje proizvodne linije.

Danas je su to velike države koje su najavile velike investicije, kao što je Kina. Znači, 1,5 milijardi evra će ući u Bor, jedna milijarda će ići u Kikindu kroz investicije. Imali smo „Železaru Smederevo“ sa 350 miliona evra investicija od strane kineske kompanije „Hestil“.

Ono što želim da kažem je, da mi ulazimo u vreme velikog ekonomskog rasta sa velikim investicijama i samim tim penzioneri u budućnosti ne treba da brinu za usklađivanje penzija, zato što njihove penzije će biti sve veće i veće. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, očito su se sve stranke opozicije, bez obzira na svoja politička ubeđenja, stavili u jedan korpus ponavljanja tema koje govore o tome kako ne postoji nikakva formula, kako postoji jedna nesigurnost kada su u pitanju uopšte indeksacija i usklađivanje penzija u budućnosti, što naravno nije tačno zato što je to u nedostatku argumenata da se jednostavno da određeni konstruktivni predlog kada je u pitanju uopšte usklađivanje penzija i podrži rast privrede kakvu danas Srbija ima i otvaranje novih radnih mesta i investicija koje svaki dan dolaze u Srbiju.

S druge strane, treba da se podsetimo da od 2008. godine prosečne plate, koje su iznosile 400 evra, koje su došle do toga da 2010. budu svega 330 evra, da su penzije tada bile 60% od prosečnog ličnog dohotka, tako da su prosečne penzije padale u vrednosti od 240 evra do 150 evra. Nijedna vlada tada nije rekla da će usklađivati i vratiti praktično tu razliku kojom je oštetila građane, odnosno penzionere Srbije time što je projektovala inflaciju na 10%, time što je devizni kurs skakao sa 80 na 120 dinara. Znači varali su penzionere svaki mesec o tome kako u nominalnom iznosu povećavaju penzije, a u stvari su pravili jednu socijalnu kategoriju potpuno, ljude koji ne znaju kako će sutra da se probude sa tim, sa parama u džepu i da kupe određene namirnice da izdržavaju svoje porodice.

Ono što je važno još da se kaže, to je da tema kako su do 2000. godine isplatili 12 penzija socijalne kategorije govori o njihovom licemerju, a to je da je tadašnja penzija i tadašnja plata prosečna 2000. godine iznosila 1.842 dinara, što je po tadašnjem kursu od 60 iznosilo 30 maraka, onda, ako ćemo da pričamo o evrima, to je 15 evra.

Znači, kada kažete - vratili smo te penzije i plate, u stvari žele da kažu da su prevarili penzionere Srbije i pravili jednu kampanju na tome kako su oni, dao Bog, stali na stranu penzionera i da ih podrže i da im vrate određena dugovanja koja ne postoje.

Garantovano pravo svakog penzionera je pravo na ostvarivanje penzije. Nivo penzije, visina penzije zavisi od ekonomske moći jedne države. Jer, ako tim principom idete sada, izvolite, objasnite mi kako je 2000. godine bila penzija 15 evra, kako je 2008. godine bila penzija 200, a kako je 2010. godine bila 150 evra?

Ono što želimo danas ovde da poručimo penzionerima Srbije je da je uspostavljen siguran model finansiranja penzija, zato što postoji sigurna ekonomska politika Vlade Republike Srbije i građani Srbije ne treba da brinu više. Hvala.

Izvinjavam, se predsedavajući, replika, pošto je pomenuta SNS.

Znači, SNS koja vodi Vladu Republike Srbije u većini broja svojih ministara se i proteklih godina zalagala za rast ekonomski, privrednih aktivnosti upravo zbog toga da bi rešila probleme iz prošlosti. U tim problemima je pozivala sve privredne aktere, ali pozivala i penzionere i sindikate kada je bilo u pitanju sprovođenje ekonomskih reformi, jer da to nije radila ne bi mogla ni da sprovede te ekonomske reforme.

Kada govorimo danas o prosečnoj penziji, ona iznosi 228 evra, a 210 evra i 211 je iznosila 2009. godine, a pa posle toga sve manje i manje 2010. i 2011. godine. Upravo je i tu veličina i jačina političke platforme koja je rekla da će da se suoči sa problemima koji su nastali iz prošlosti, da reši te probleme i da jednostavno izvuče iz pada ekonomskih aktivnosti Srbiju sa 3,1%, kada je bila 2012. godine, da dođe do 4,9% ekonomskog rasta.

To nije bilo jednostavno i mi smo bili tu krajnje odgovorni i iskreni ne samo prema penzionerima, nego pred svim građanima Srbije i zbog toga danas imamo ovakve rezultate. Da li je to dovoljno? Naravno da nije i naravno da nismo zadovoljni, ali je ovo dobar početak da u budućnosti zaista svi budemo zadovoljni kada je u pitanju, ne samo nivo penzija već i nivo plata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na pominjanje SNS je replika. Interesantno je da gospodin Šarović primećuje šarm gospodina Arsića, a ne nekih drugih u ovoj skupštinskoj sali. Ono što se odnosi na reči izgovorene s njegove strane da su u redovima SNS oni koji su bili tu do 2012. godine, pa ne znam kako onda objasniti što su oni bili u redovima istih tih ne samo do 2012, nego i do 2014. godine, kada je Pajtić vodio AP Vojvodinu i sedeli u upravnim odborima i pravili skupštinsku većinu.

Interesantno je da se ne postavlja pitanje ovde šta je ko uradio za Srbiju, ne samo članovi SNS, nego i ljudi koji nisu članovi nijedne stranke i ne postavlja se pitanje zbog čega imamo ovakve rezultate i šta je ko svojim ličnim doprinosom i svojim učešćem u Vladi Republike Srbije dao, nego se postavlja pitanje šta su lični i politički interesi neke stranke, a to u stvari pokazuje o vama na šta vi mislite kada se bavite politikom. Bavite se samo sobom, svojim ličnim pozicijama, svojom ličnom čak ne ni politikom, nego ucenjivanjem svih onih faktora od kojih možete da imate neku ličnu korist i da promovišete vašu stranku koja je odavno izgubila poverenje građana Srbije. Hvala.

Član 27, predsedavajući.

Dužni ste da sprovedete Poslovnik u delu kada neko reklamira Poslovnik i poziva se na povredu Poslovnika, a pre toga je praktično bio predmet replike i svi govornici posle njega su takođe imali repliku, a vama kao predsedavajućem se izvrgava princip povrede Poslovnika kada je u pitanju izlaganje prethodnog govornika iz opozicije, koji želi suštinski da dođe do nekih javnih nastupa ovde, da bi omalovažio bilo koga, da li pojedinca ili celu poslaničku grupu.

Tako da vas molim, predsedavajući, da zaista vodite računa o tome i da u datom momentu prekinete takva izlaganja, zato što to ne doprinosi konstruktivnom radu Skupštine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Maj 2012. godine 15,4 milijarde javni dug Srbije, decembar 2012. godine 17,7 milijardi. Ne možete da zadužite državu za taj dug i da kažete od maja meseca ja više ne odgovaram za taj dug iako sam podigao preko 208 kreditnih linija po kamatnim stopama od 8,3%.

Ne možete da kažete nisam odgovoran za ono što se dešava posle toga, vidite vi šta ćete sa tim, ali mi smo samo zadužili za 15,4 milijarde evra, a sva ona dugovanja koja se odnose na energetiku, na plate, na penzije, na gradove, lokalne samouprave, to negde stoji na drugim računima, to nije javni dug. Sve je to javni dug, samo što ste vi hteli da ga smanjite u tom krajnjem iznosu, niste hteli da budete krajnje odgovorni prema građanima Srbije i svim kategorijama i onda želite da skinete sa sebe odgovornost za sve ove godine od 2012. godine do danas. E pa, tako se ne vodi država i tako se ne vodi odgovorna politika. Hvala.