Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set zakona pokazuje da se Vlada Republike Srbije nije zadovoljila postignutim rezultatima u oblasti finansija, već da postavlja nove visoke lestvice koje treba dostići. Upravo ovim setom zakona koji govori o državnoj pomoći i uvođenjem profesionalizacije u oblasti računovodstva i revizije mi danas imamo prilike da vidimo koji su to ciljevi koje Srbija treba dostići i na tom putu suštinski da postaje rame uz rame razvijena ekonomija, kao i neke države koje su članice EU. To je za svaku pohvalu, bez obzira što mnogi u društvu žele da minimiziraju te rezultate. Mislim da je važno da mi uvek sebi postavljamo nove ciljeve, jer je to jedan proces i jednostavno građani Srbije mora da se navikavaju na te procese.

Danas ovi predlozi zakona, kao što je kontrola državne pomoći, kao što je nov Zakon o računovodstvu i o reviziji, ne znam da li ste primetili kolege poslanici, ali daje veću težinu nadzornoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo, kad govorimo o državnoj pomoći, ona je zakonom iz 2009. godine sastavni deo rada Ministarstva finansija. Kao takva, jednostavno je morala da funkcioniše u okvirima koji su bili mogući, pogotovo u vreme 2012. godine kad ste imali problem sa budžetom, kada ste morali jednostavno iz budžeta da dotirate firme u restrukturiranju, one gde nije završena privatizacija, gde ste imali veliki broj zaposlenih ljudi, a čije su mesečne plate iznosile 10.000 dinara i takve firme koje još nisu dobile nove vlasnike, kao što je Smederevska Železara tada, kao što je Bor, gde ste imali veliki broj ljudi koji su ostvarivali određena prava iz radnog odnosa, država je morala da dotira.

To je negde EU u svojim pregovorima sa Srbijom prepoznala kao državnu pomoć koju, kad postanete punopravna članica EU, jednostavno nemate pravo da radite, jer rušite princip konkurencije na tržištu i time se uče, ne samo srpska ekonomija, već sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje pretenduju da budu članice EU. Mi to inače ne radimo zbog EU, nego da bi podstakli konkurentnost privrede, čime smo u stvari pokazali od 2012. godine do danas da samo tom tržišnom utakmicom možete jednostavno… Pospešivanjem investicionog ambijenta kojim smo u stvari doneli nove zakone i sprovedenom fiskalnom konsolidacijom danas imamo veliki broj otvorenih fabrika. Zato što su investitori prepoznali da je ovo ovde tržište mesto gde mogu da se takmiče, a na zadovoljstvo potrošača, gde bi cene gotovih proizvoda u stvari trebale da padaju, i potrošači, odnosno građani Srbije imaju benefite od svega toga.

Ideja EU je da Komisija za zaštitu konkurencije spoji sa određenim delom kadrova koji bi prešli na određeni način izborom, a koji se odnosi na deo državne pomoći. Međutim, Republika Srbija je i u pregovorima sa EU u Poglavlju 8. dala konkretne predloge koji su sada prihvatljivi, a to je, kada je već i Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od svojih nadzornih uloga i nezavisnih od izvršne vlasti… Predlog Ministarstva finansija kroz ovaj zakon je da i novoformirana Komisija o kontroli državne pomoći, koja bi bila u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, da bi imala svoj savet, svog predsednika, da bi se izbor vršio na jedan transparentan način uz pomoć konkursa koji sprovodimo već sada, kada je u pitanju, recimo, Komisija zaštite konkurencije. Oni instrumenti koji su važni, kada je u pitanju uopšte kontrola državne pomoći, su sada definisani ovim zakonom, prihvatljivi za EU, a najprihvatljiviji za Republiku Srbiju.

Zašto? Zato što mi jednostavno ovom kontrolom još uvek želimo da mnoge stvari i mnoge procese, ekonomske procese u Republici Srbiji dajemo iz budžeta, odnosno finansiramo kroz ta svoja tzv. javna ulaganja, i to se negde definiše kao državna pomoć. Velika kontrola se postiže formiranjem Komisije koja će biti u nadležnosti rada Skupštine Republike Srbije. Visok princip transparentnosti uspostavlja se tako. Drugo, Registar koji se uspostavlja je od velikog značaja za sve građane Srbije, jer na potpuno jedinstven način možemo da vidimo koja je to državna pomoć, u kom obimu i na koji način se vrši kod određenih korisnika sa svojim imenom i prezimenom.

Na kraju krajeva, time suštinski mi otvaramo na jedan potpuno nov način ovu oblast, čime na jedan način prihvatamo evropske direktive, a sa druge strane i pospešujemo našu privredu.

Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, rekla bih da je vrlo važno što uvodimo profesionalizaciju u ovu oblast. Ono što smo primetili u javnosti, kada smo počeli da razgovaramo o ovom zakonu i o ovakvim rešenjima, kao što ste predložili za to licenciranje, negde ankete koje su rađene kroz medije, gde su novinske kuće pokušavale da ispitaju građane šta misle o tome. Pre dve nedelje kada je rađena anketa na RTS ti procenti su daleko nadmašivali 60%, da bi došli do toga da sada jednostavno građani Srbije prepoznaju to kao potrebu u budućnosti u ovoj oblasti, gde je podrška preko 70%, čak i sad poslednja koja se juče sprovela na 75%. Građani prepoznaju da ova oblast mora da bude uređena na ovakav način, da članice međunarodne organizacije koje poštuju visoke standarde u ovoj oblasti treba da obučavaju naše ljude koji u ovoj struci žele da se bave zaista ozbiljno ovim poslom, i to je ono zbog čega svako fizičko lice koje dostigne mogućnost, odnosno polaže određeni ispit i stiče pravo da bude ovlašćeni računovođa, ima mogućnosti da radi nezavisno u pravnom licu u kom se on nalazi. To znači da vi, kao neko ko ima takvo znanje, ekspertsko, imate pravo da menjate agenciju u kojoj ćete raditi, što je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer do sada su uglavnom firme tražile da polažu ovakve sertifikate, pa onda zaposleni ne mogu da menjaju ili moraju ponovo da stiču znanja kada je to bilo u mogućnosti kada je postojao ovakav vid sertifikata.

Važno je reći za Zakon o računovodstvu predviđa da ove dve članice međunarodne organizacije su ovlašćene kada je u pitanju dostizanje licence, odnosno rad, da nadzor radi Komora ovlašćenih revizora, a ono što je važno jeste da će Registar imati Agencija za privredne registre koja inače ima veliki deo registara, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, pa zbog toga će biti mnogo lakše na jednom mestu za korisnike da dođu do informacije ko kako radi, na koji način i da li to radi na određen i profesionalan način.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, mi smo imali prilike ovde u Narodnoj skupštini da imamo sednice sa DRI. Ona nije predmet ovoga zakona, jer Zakon o DRI definiše oblast rada DRI.

Inače smo u svojim zaključcima Odbora za finansije dali da je jako važno da postoji interna revizija i tu smo se svi kao narodni poslanici složili bez obzira na opoziciju ili poziciju. Zašto? Zato što interni revizori jako mnogo pomažu menadžmentu da donosi pravilne odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima i kada dođe eksterna revizija, odnosno, ili DRI onda je sve mnogo lakše zato što jednostavno znate da se nalazite u zakonskim okvirima kao ovlašćeno lice koje zastupa određeno pravno lice i pravni subjekt i zbog toga je tu mnogo olakšan posao.

Ono što je važno reći da je to jedan postupak kojima se svi uče danas i bez obzira da li pričamo o preduzećima sa privatnim ili državnim kapitalom, institucijama koje su u delu javnih finansija jednostavno je jako važno da revizori takođe budu sertifikovani, da imaju dozvolu za rad, da Komisija za hartije od vrednosti, koja je takođe u nadležnosti rada Skupštine, vrši nadzor nad javnim finansijama. Znači, svi ovi zakoni pokazuju da ovim glasanjem mi jačamo nadzornu funkciju uopšte parlamenta.

Prema tome, mislim da je od velikog značaja donošenje ovih zakona, da treba da se podrže i da će sigurno u nekim od izveštaja Evropske komisije biti prepoznat ovaj iskorak koji je i Vlada Srbije napravila i parlament koji će usvojiti ovakve zakone.

Ono što mogu da kažem da je i kada je gospodin Vučić bio premijer prvo poglavlje koje je otvoreno u pregovorima sa EU bilo Poglavlje 32 koje se inače odnosi na kontrolu i taj vid, u stvari, pokazuje da su finansije i tada bile u fokusu, kad je država Srbija sprovodila ekonomske reforme, a i sada kada jednostavno imamo rezultate. To znači da sebi postavljamo visoke ciljeve kada je u pitanju ekonomija.

Zahvaljujem se na ovako predloženim zakonima, zato što mnogi nisu možda u javnosti razumeli kada su ovi zakoni došli jednostavno na dnevni red Skupštine. Zbog toga smo mi i kao Odbor i napravili jednu sednicu van sedišta potpuno otvorenu za javnost, gde smo razgovarali o predlozima nacrta i Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji. Svako od nas je izneo neka svoja lična mišljenja i zapažanja, ali ste imali razumevanja za sve to i napravili zaista jedan dobar predlog koji se pokazao, mislim da je i kod građana Srbije, potpuno prihvatljiv.

U danu za glasanje, naravno, prihvatićemo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike gotovo u četvoročasovnoj diskusiji da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta upravo o ovim temama koje su danas tačke dnevnog reda, a odnose se na rebalans budžeta u 2019. godini.

Na njihovu ocenu, koju oni inače izdaju i uz sam budžet, po toj oceni koju su izdali praktično sve ono što je izlaženje u susret građanima Srbije i rešavanje problema jednostavno ekonomski nije održivo i nije ispravno. Neopravdano je po njihovoj oceni i davanje i rešavanje problema sa švajcarskim francima, neopravdano je i davanje pet hiljada dinara kao jednokratnu naknadu penzionerima, neopravdano je povećanje plata i penzija.

Jedino što je opravdano je davanje i rešavanje pitanja naknada po sudskim sporovima i onaj deo koji se odnosi na infrastrukturu.

Poslanici vladajuće koalicije su pokušali jednostavno da obrazlože podršku ovakvom rebalansu upravo zbog toga što smo mi mnoge probleme nasledili u društvu u što ne možemo da zatvaramo oči pred građanima Srbije da oni ne postoje, kao što ne postoje ni problemi sa švajcarskim francima, pa smo dali primer i da evropske zemlje, kao što je Mađarska, su rešavale probleme štednje u švajcarskim francima, odnosno kredita takođe iz svog budžeta.

Ako su zemlje koje su mnogo razvijenije na određeni način morale da reše te probleme, mi smo sada u trenutku kada to možemo suštinski da uradimo, jer imamo suficit, rešili kao država da na neki način pomognemo tim ljudima, da ne stvaramo nove socijalne slučajeve od onih koji su jednostavno pre mnogo godina započeli svoj novi život kroz određene kredite, koje su digli u švajcarskim francima, a koje je država na određeni način forsirala.

Pitanje plata i penzija mislim da u ovom trenutku je od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskih reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatrali smo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima Srbije.

Da li je to dobar model, da li je trebalo drugačije uraditi, o tome možemo da razgovaramo, ali očito ne postoji, sa druge strane, bilo ko ko bi razgovarao na taj način sa strane ekonomista da podržava uopšte povećanje plata i penzija i svaki put kada ste povećavali, prošle godine i pretprošle godine, mi smo uvek nailazili na te kritike.

Normalno je da je uvek bolje uložiti sve u infrastrukturu i sve u projekte, ali znate građani Srbije traže rezultate. Traže jednostavno da vide da napreduju i sa svojim mesečnim primanjima i sa svojim određenim životom kada je u pitanju potrošnja i mi mislimo da u ovom trenutku je to dobro rešenje.

Stanovište je Fiskalnog saveta da nije ekonomski održivo. Međutim, ako vi planirate jedan nacionalni investicioni plan od preko 12 milijardi dinara, to znači da imate sigurno viziju o tome da će prihodi države biti mnogo veći i da kada se spremate za takav investicioni plan od neke četiri godine, to znači da su prihodi u najavi sigurno za 2020. godinu realni, na osnovu čega u stvari mi imamo ovakav rebalans budžeta sa povećanjem plata i penzija.

Zato smo zaista vodili jednu konstruktivnu diskusiju na Odboru. Izneli smo svoja mišljenja, rezultate koje pratimo i mi kao narodni poslanici, ali i ono što prati Fiskalni savet i negde smo zaista došli do toga da ta predviđanja koja su uvek konzervativna, stroga, ne mora uvek da budu i oni su ti koji kao stručno telo treba da budu konzervativni i strogi, ali mi smo tu koji zaista treba da podržimo ono što Ministarstvo finansija sigurno dobro radi za svoje građane Srbije.

Zbog toga smo na samom Odboru podržali ovakav Predlog rebalansa budžeta sa ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju i PDV i kada su u pitanju i drugi porezi i Zakon i izmenama i dopunama o budžetskom sistemu, jer on upravo predviđa povećanje plata u javnom sektoru.

Zaista ono što smo imali prilike da čujemo i od vas, to je da se i u narednoj godini očekuje određeno povećanje i to koliko bude budžet omogućio. Hvala vam zaista na ovom obrazloženju koje ste dali i kroz rad ministarstva i koje ste imali na kraju krajeva i sa nama i sa vašim saradnicima koji su imali prilike na Odboru za finansije u više navrata i na sednicama van sedišta da budu prisutni i da nas pripreme za ovakvu sednicu u plenumu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 107. kao predsedavajući trebali ste da reagujte na rečenice – šta vas boli briga, kao vlast koja treba ovde da radi o glavi svojih penzionera. Nas boli glava od onih koji su nam ostavili dugove do 2012. godine i svi su se krili iza tog Vučića dok nije sproveo fiskalnu konsolidaciju i najveće probleme u ovoj državi.

Sada, kada treba da podrže upravo ovo, rezultate koje imamo danas u budžetu, da jednostavno našim penzionerima, ako su to jednokratne naknade od 5.000 dinara, da na neki način tim penzionerima zaista izađemo u susret i pokažemo zahvalnost za ono što su pretrpeli, sada se napadaju zbog čega to nije urađeno na neki drugi način, umesto da se zaista podrži ovakva politika. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, interesantna je ova danas rasprava o tome kako treba iz budžeta rešiti probleme ljudi koji su podizali kredite u švajcarcima, pa se sada kritikuje to, a izabrani ste na listi kao poslanik čije su kolege iz iste poslaničke grupe, mada ih sada ima tri poslaničke grupe od jedne, zastupali upravo udruženje Efektiva kroz svoje advokatske usluge i tražili od države da reše taj problem. To je u stvari jedan vid licemerstva. Možda, gospodine ministre, niste znali da je prethodni govornik inače zajedno na izbornoj listi izabran sa jednim poslanikom koji je zastupao Efektivu i tražio rešenje. I sad, kad su dobili rešenje, sad i to rešenje ne valja. Znači, sad idemo na penzije.

Ali, evo kod penzija da razgovaramo. Postoje dva modela povećanja penzija kad imate suficit, odnosno kad imate para u budžetu, ili ćete jednokratnu naknadu, ili ćete procentualno povećati svaku penziju. Tako ste mogli vi, recimo, da kažete – evo, povećanje od 5% ili 10% na onu penziju od 15.000 i na onu od 100, znači, linearno, tako da bi ovi od 100 dobili 10.000, a ovi od 15 dobili hiljadu i po dinara, na primer.

Vi ste se opredelili za jedan socijalno-izbalansiran model, da svi dobiju po pet hiljada i na osnovu toga ste rekli, i prošle godine je tako bilo, znači, i prošle godine je to bilo i nije bilo toliko kritike od strane Fiskalnog saveta, ali Fiskalni savet vodi jednu finansijsku disciplinu, po kome kaže – isključivo su opravdane samo finansiranje po infrastrukturnim projektima i po vraćanju dugova. Sve ostalo, plate, penzije, bilo šta što su kamate, recimo, od naknada, odštetni zahtevi sudova, koji iznose 22 milijarde, koji su takođe ostali ovoj državi zato što su neki ministri rekli – pa, tužite državu, nema veze, vojni penzioneri naspram ovih i napravili jednu rupu u budžetu od 22 milijarde dinara. To, znači, nije problem, to ne treba da se rešava i to, jednostavno, nije opravdano.

Znači, tako neki ekonomisti vide problem koji treba gurati pod tepih. E, tako su gurali i javni dug pod tepih, pa je izgledalo kao da imaju dug od 15 milijardi, ali su držali na određenim bankama, na bankovnim garancijama, podračunima dugovanja, koje je moralo u jednom trenutku da izađe sve na videlo, pa ste dobili 2013, 2014. godinu, pa dolazak MMF-a, koji su rekli – dobro, ljudi, koliko ste vi u stvari dužni.

Tek onda se ustanovilo koliki je taj dug, jer su u međuvremenu kamate na kredite od 1,4 milijarde dospele na naplaćivanje, pa su došli dugovi od 750 miliona evra godišnje za firme u tzv. restrukturiranju, gde je 100.000 ljudi trebalo da ostane bez posla, pa je država morala da ide u privremenu privatizaciju, dokapitalizaciju da se reši taj problem.

Znači, sada kada ste došli u ovu situaciju da kažete da je izvršena konsolidacija i da ima rezultata i da sad te rezultate treba na određeni pravedan način da podelite i sa građanima Srbije i sa time da određeni deo sredstava date u investicije, sad je to problem. Uvek je problem kad ima para. Prvo je problem kad nema prava, jer neko mora da rešava te probleme, pa se onda svi sakriju iza onog ko je najhrabriji, a očito je Aleksandar Vučić, zajedno sa SNS, bio najhrabriji u tom trenutku. Izašao je pred građane 2014. godine na izbore, pa je rekao – znate šta, mi moramo da smanjimo plate i penzije. To ni jedan političar nije uspeo da kaže. Znači, 2014. godine pred izbore.

Znate, neki su 2008. godine povećali penzije, bez ikakvog obrazloženja i bez podloga u budžetu, za 10% i 20%, pa napravili ogroman jaz, pa su došli do toga da je 40% ukupnog budžeta za penzije trebalo izdvojiti od svih građana Srbije, a sada više to nije slučaj.

Znači, ono što je SNS uradila, jednostavno je uspela zajedno sa građanima Srbije da sprovede tu fiskalnu konsolidaciju kroz reforme. Meni je drago što danas svi ovi poslanici koji ne čini vladajuću koaliciju kažu da je reforma i da je fiskalna konsolidacija uspela. Zašto? Zato što kažu – tačno je, ima para.

Čak je i Fiskalni savet ovako rekao u svom uvodu, kaže – mi postavljamo osnovna dva pitanja u svojoj oceni, prvo je pitanje da li je opravdano povećanje rashoda? Znači, oni postavljaju pitanje da li je opravdano što mi imamo višak prihoda u budžetu, a onda drugo pitanje – da li su ta sredstva iskorišćena za određene namene za koje oni smatraju da treba da budu iskorišćene?

Po njima, rešavanje problema za švajcarce, za penzionere, znači, određeno davanje jednokratne naknade, za sektor bezbednosti koji treba da dobije novu opremu, za određeni deo povećanja plata u javnom sektoru nije opravdano. Jedino su opravdane da se plate kamate i naknade i presude i jedino je opravdano ono što ste dali za infrastrukturu, a to da se više od 42% ukupnog ovog rebalansa odnosi na samu infrastrukturu, puteve, železnicu i dr.

Znači, mi sada imamo, s jedne strane, ekonomiste koji su vama govorili – ne smete više da držite suficit, suviše je dugo trajalo, četiri godine suficit, ugušićete kompletno celu proizvodnju, ugušićete fabrike, a mi svaki dan imamo otvaranje sve većeg i većeg broja fabrika, sve veći broj investicija. Kao što smo videli na osnovu vaših podataka, imamo i veći broj zaposlenih.

Na osnovu toga, imamo i veće prihode na osnovu poreza i ti veći prihodi pokazuju da je to oko 32,9 milijardi dinara i za ne poreske prihode imamo 12,7 milijardi dinara, što govori i za jednokratne naknade koje se odnose na Aerodrom „Nikola Tesla“.

Prema tome, mi sada govorimo o tome da čak i akcize koje iznose u ovom prihodu 9,8 milijardi pokazuju da narod ima veći standard. Zašto? Ne bi se vozili automobilima, ne bi trošili toliko gorivo da nemaju zaista ta sredstva, da ta sredstva ne postoje u potrošnji koju svi građani Srbije osećaju da je veća.

Naravno da postoje problemi sa socijalnim kategorijama i naravno da u oceni Fiskalnog saveta stoji da, recimo, nije prepoznato 100.000 ljudi koji nemaju ni jednu platu, ni jedno primanje, ni jednu penziju, pa nisu se našli načini da se njima izađe u susret. Kako o tome nisu govorili do 2012. godine? Imali su i tad 100.000 socijalnih slučajeva koji nisu prepoznati, imali su 1,7 miliona penzionera, pa su imali 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, ali tada su neki jako dobro zarađivali. Ekonomija se svodila na budžet koji je bio podređen Miškoviću i njegovim firmama i Đilasu i njegovim minutima i tada je jednostavno uvoz i izvoz bio pokriven svega 59,6%. Danas je pokriven sa 74,6%.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali se promenila struktura uvoza i izvoza. Nekada je prva država u saradnji sa nama bila, u uvozu i izvozu, Italija, sada je to Nemačka. Nekada smo izvozili auto delove i poljoprivredne proizvode, znači, od primarne poljoprivredne proizvodnje. Danas izvozimo IT sektor, izvozimo i znanje i opremu. Danas izvozimo i onaj deo koji se odnosi na prerađivačku industriju, znači, poljoprivredne proizvode od primarne proizvodnje prerađujemo i te gotove proizvode izvozimo.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali jednostavno se trudimo da kao država postignemo rast i razvoj kompletne privrede čime smo došli do ovoga da će plate i penzije biti veće i da sada, čak u decembru mesecu, osetimo taj boljitak i da projektujemo i za 2020. godinu određeni rast. Da li će on biti ovoliki, mi to ne znamo, ali ćemo ga prognozirati za sledeću godinu sigurno u određenom iznosu, zato što ste najavili nacionalni investicioni plan od 12,2 milijarde. Gospodin Vučić upravo govori o tome da Srbija treba jedan novi ciklus investicija da otvori i čim vi otvarate tako jedan veliki ciklus, nema bojazni da će plate i penzije rasti.

Ova priča o tome zašto sad povećamo medicinskim sestrama plate, zašto jednostavno dolazi do povećanja plata i penzija, da je to jedna populistička mera zato što idu izbori, jednostavno ne stoji. To se dešavalo i prošle godine i pretprošle godine u sklopu onoga koliko smo kao država bili u mogućnosti kroz budžet da to dotiramo. Onoliko koliko nismo bili, a vrlo je teško sprovoditi fiskalnu konsolidaciju u isto vreme i sprovodi jednostavno investiranje, odnosno rast i razvoj. To je, znači, jedino nama pošlo za rukom, jer ne možete vi imati prijatelje, kako neki kažu, u međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni gledaju samo brojke, suve brojke i ukoliko postoji taj rast i razvoj oni vas poštuju i kažu – sada ste na određenom nivou kredibilnosti BB, drugi nivo BB+. Zašto? Zato što imate rezultate. Ne možete biti prijatelj i sa Svetskom bankom, i sa IBRD, i sa MMF zato što se od vas traži da postignete rezultat. Taj rezultat smo postigli i to se pokazalo na ovom sadašnjim nivou plata i penzija.

Ono što sam htela još da dodam kao jako bitan faktor, kada su u pitanju platni razredi, niko ovde neće da kaže da ne postoji za sada saglasnost između određenih struka da nivelišu svoja lična primanja kroz određeni nivo plata svojih, jer jednostavno profesori u školama traže da se izjednače sa plata lekara. Izjednačavanje tih plata jednostavno stvara velike fiskalne izdatke, a pri tome stvara jedan otpor u samoj administraciji koji ne žele ovakav plan i program. Sami sindikati, kada biste ih stavili za sto i kada biste rekli – izvolite, oblast kulture, oblast obrazovanja, zdravstva, izjednačite svoje plate, iznivelišite na osnovu struka da imate jednake, imate takav otpor u svemu tome, jer svaka struka misli da je mnogo veća i zaslužuje veći nivo plata i veće platne razrede i zbog toga se sa tim inače, planom i programom, mora ići jako pametno i odgovorno. Sve institucije moraju da učestvuju u tome, i taj Fiskalni savet, i parlamentarci, i ministarstva, i nezavisne institucije i, na kraju krajeva, profesionalna udruženja, koja jednostavno treba da sednu i da donesu jedan konsenzus da prihvate ovako nešto.

Uvođenjem novog zakona, a ne prihvatanje same administracije da radi taj posao i da funkcionišu, imali bi veliki problem. Zbog toga mi ne želimo kao država da uđemo u određene aranžmane, a da ne znamo kako će sistem da se ponaša.

Ne radi se o izborima, ne radi se o bilo kakvim stranačkim problemima kako neki to ovde govore, nego se radi o jednoj odgovornoj Vladi Republike Srbije.

U danu za glasanje SNS sigurno će podržati ovakav predlog rebalansa budžeta. Na kraju treba reći da po prvi put sada mi imamo novac koga nikada nije bilo za ovakav vid rebalansa, po prvi put imamo pozitivan rebalans budžeta Republike Srbije i prvi put imamo, ne samo poverenje naroda, nego promenu u načinu razgovora, tema o kojima pričamo u ovom parlamentu. Mislimo da je to jedan veliki politički iskorak i za Vladu Srbije i za predsednika države i za Skupštinu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na kraju smo današnje rasprave u načelu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Gospodine ministre, poslanici koji su sada imali svoja izlaganja zaista su se potrudili da decidno u brojkama izraze sve ono što su rezultati rada Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija, predsednika države. Ono što je važno jeste da građani Srbije mora da znaju da sada imamo novac koji do sada nismo bili u mogućnosti da preraspodelimo na ovaj način.

Ono što sada preraspodeljujemo, to je da te dobre rezultate koji su na kraju krajeva pokazali da nije bilo uzaludno sve one ekonomske reforme koje smo imali kroz zakonska rešenja i podzakonske akte i sve ono što je fiskalna konsolidacija donela i sva ona trpljenja koja su građani Srbije imali kroz ceo taj postupak i tranzicije prelaska iz jednog minusa ekonomskog rasta u plus ekonomski rast, dolazimo do toga da danas imamo razloga da kažemo da poverenje građana zaista imamo od strane svih relevantnih subjekata u društvu, koji su dali svoje mišljenje o tome kako treba da izgleda taj rebalans, odnosno kada imate suficit, kada imate višak u budžetu, kako ga treba raspodeliti, da ga treba zaista raspodeliti na što pravičniji način - i dati građanima određena povećanja, i državnim službenicima koji do danas nisu imali povećanje plata, ali najveći deo, naravno, u investicije.

Treba rešavati probleme iz prošlosti za koje mi ne snosimo nekakvu odgovornost, ali smatramo da treba politički da snosimo odgovornost u tome da pomognemo građanima da sve ono što su bile njihove loše odluke i loše političke odluke nekih koji su vladali do 2012. godine, mi moramo da pomognemo i zajednički to rešimo. To su krediti u švajcarcima, to su sudske presude i naknade koje u obimu, kad pogledate, sredstava, predstavljaju velike cifre.

Znači, ako pričamo o devet milijardi dinara skoro kada su u pitanju švajcarski franci, kada pričamo o sedam i po milijardi dinara kada su u pitanju sudske presude, onda su to ogromna sredstva koja su mogla biti zaista usmerena u neke druge potrebe, kad su u pitanju socijalne kategorije, ne samo da povećamo tipa, plate 9%, mogle su da budu i veće, ali, kako da vam kažem, mislim da će SNS ostati u istoriji zabeležena da se suočavala sa problemima i nije to krila od svojih građana. Možda nekima to smeta što mi stalno govorimo o tome ovde, ali mi smo preuzeli tu odgovornost i veliku hrabrost onda kada oni nisu ni postojali u ovom parlamentu i nisu imali svoje poslanike.

Možda da su tada bili ovde i da su dobili poverenje građana, možda bi nam i pomogli da to brže, jače i bolje uradimo, ali to nije slučaj. Mi to radimo jednostavno iz prevelike odgovornosti prema građanima i zbog toga se trudimo da to poverenje koje imamo ne želimo ni u jednom trenutku da prokockamo. Zato ćemo u svakom trenutku ih pitati - šta treba raditi sa sredstvima iz budžeta Srbije i kako treba da izgleda nov investicioni plan i šta treba uraditi konkretno da bi zaista imali bolju Srbiju i gde bi to bila jedna zemlja u kojoj zaista mladi će želeti da ostanu i neće hteti da odlaze.

Odlazak mladih i medicinskih sestara i lekara i naučnika isključivo je vođen ekonomskim parametrima zemlje članice EU sa svojim standardom i platama, jer jednostavno privlače, ne samo iz Srbije, nego iz svih zemalja regiona, ali postoji velika fluktuacija kadrova i unutar zemalja samih članica EU.

Prema tome, taj slučaj nije samo u Srbiji i za to nije samo odgovorna SNS, ali smo mi, mislim, jedina država koja je u regionu napravila jedan Savet pri Vladi Srbije koji se odnosi na rešavanje problema tzv. socijalnih migranata, a to je upravo ovo. Svesni smo problema koji postoje u našoj državi, i ne samo u našoj, nego i u regionu, i sarađujemo sa EU po ovom pitanju, jer i oni rade na tim problemima rešavanja mladih, odnosno koji su u problemu kada dolazi do toga da pametan svet želi neko bolje sutra, želi svoje iskustvo da podeli sa razvijenim državama u svetu, znači, ne samo u EU, nego i na istoku i na zapadu, i jednostavno odlaze zbog toga što imaju veće plate, dotacije i mogućnosti da se nose sa visokim tehnologijama, jer mi se sada nalazimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Prema tome, ono što Vlada sigurno radi, a to je prati jednostavno i ekonomske i industrijske trendove i pokušava sa svim izazovima da se nosi na onaj način da sačuva interese svih građana Srbije. Zbog toga danas treba podržati ovakav predlog rebalansa, jer on pokazuje da sve segmente u društvu podjednako tretiramo.

Mislim da u Danu za glasanje SNS i njeni poslanici će zaista sa velikim opravdanjem podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mislim da ste se ogrešili o član 106. stav 2, koji govori o tome da govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Niti je ovde predlog Moravski koridor, niti je on finansiran od strane IB-a na današnjoj tački dnevnog reda, niti je „Behtel“ tačka dnevnog reda, niti je pitanje nekih kovčega kako kažu, alarmiranje javnosti, nego su jednostavno finansijski ugovori koji govore o kliničkom centru A i B faza, auto-putu Koridor 10, a ne Moravski koridor, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škole. Zatim, unapređenje objekata pravosudnih organa i rehabilitacija bezbednosti na putevima.

Prema tome, trebali ste, gospodine predsedavajući da prekinete i da vratite govornika na temu zbog toga što je svima nama u interesu danas zaista da pošaljemo istinu građanima Srbije koliko su uopšte ovakvi projekti doprineli tome da rast i razvoj Srbije ide preko 4% BDP i da imamo uslova da povećamo plate i da dajemo penzionerima jednokratne pomoći u toku godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je tačka dnevnog reda autentično tumačenje za ugovore o kojima smo malo govorili. Više smo govorili o tome zbog čega je uopšte došlo do teme koja se odnosi na autentično tumačenje ugovora koje je Republika Srbija potpisala sa Evropskom investicionom bankom i došli smo do toga da je pitanje javnih nabavki, odnosno odnos između Evropske investicione banke i našeg zakonodavstva koje tačno definiše kako treba da izgleda uopšte proces javnih nabavki, u jednom trenutku došao do toga da su mnogi izvođači radova koji su želeli da dobiju na tim otvorenim postupcima se žalili ne samo Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nego i samoj Komisiji Evropske investicione banke.

U tom trenutku, jednostavno, sva ona planirana sredstva jedne banke, vi dolazite u situaciju, prvo, da ne možete da povučete kao država, a i posao za koji postoje projekti, jednostavno, staju. U stvari razlog zbog koga mi danas imamo ovo autentično tumačenje je taj da mi sebi želimo da otvorimo i da završimo poslove koji smo započeli, da otvorimo projekte koji se odnose na rekonstrukciju škola, bolnica, izgradnju novih, izgradnju puteva i da je nama potrebno, suštinski, da ovaj posao na ovaj način rešimo, da pokušamo da to evropsko zakonodavstvo, u kojem se još uvek nismo integrisali potpuno, kada su u pitanju javne nabavke, jer imamo svoje zakonodavstvo, suštinski, tražimo način, a ovo je jedini pravni način da one ugovore koje je država Srbija sklopila sa Evropskom investicionom bankom u planiranim iznosima, i realizujemo.

Šta to znači? To znači da oni Komisiju za zaštitu dobavljača u postupcima javnih nabavki vide kao drugostepeni organ, a da Komisiju vide kao prvostepeni organ. Kod nas, recimo, u našem zakonodavstvu prvostepeni organ, kao Komisija, imate Upravu za javne nabavke koja pripada Ministarstvu finansija, a za nas u našem zakonodavstvu Komisija je drugostepeni organ. Naravno ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, a upravo zbog te drugostepenosti i ona zaista, imali smo prilike na Odboru za finansije svake godine da usvajamo izveštaje o radu ove institucije, ima jako veliki posao. Ona se trudi da svojim radom, svojim zakonskim aktima i modernizacijom tog svog rada pokuša da što veći broj predmeta reši u krajnje efektnom i efikasnom roku. Mogu vam reći da su ti rokovi sada postali sve manji i manji, mada još uvek je to veliki broj i oni su još uvek zatrpani velikim brojem predmeta.

Mislim da ćemo ovim načinom mi njih, na neki način, osloboditi tog pritiska kada su u pitanju dobavljači koji rade po projektima Evropske investicione banke. Mislim da ćemo time otkočiti probleme koji nastaju u realizaciji ovih projekata i zbog toga je važno da smo u stvari mi pokrenuli ovakvo nešto, kao Republika Srbija, da to nije pokrenula Evropska investiciona banka, jer nama je u interesu da povlačimo ta sredstva. Nama je u interesu da završavamo taj posao.

Na osnovu spiska projekata koji su ušli kroz ovo autentično tumačenje i na osnovu onoga što je planirano, kada su u pitanju projekti Ministarstva privrede, koji se odnose na opštinsku i regionalnu infrastrukturu, videćete da je ugovoreno 25 miliona evra za izvršenje rekonstrukcije objekata koji se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave, a svega je povučeno 23,76 miliona. Tako je i za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, gde je Ministarstvo prosvete jedan od nosioca ovog posla. Od 200 miliona povučeno je svega 109 miliona.

Znači, ono što treba zaista reći javnosti, a to je da su projekti koji su vezani za infrastrukturu, koridori, za deo koji se odnosi na Koridor 10, linije 265 miliona i 314 u potpunosti su povučene, realizovane. Vi znate da to nije tako jednostavan posao, kao i za Klinički centar, Ministarstvo zdravlja od 80 miliona evra investicioni projekat, takođe su povučena sva sredstva.

Vi kada sarađujete sa jednom ovakvom institucijom, pored svih dozvola koje imate i pored svih postupaka koje imate, morate da dnevnik građevinskih knjiga koje, naravno, dostavljate toj zajedničkoj komisiji.

U tom dnevniku na kraju krajeva, imate i nadzor koji treba da potpisuje tu realizaciju. Da bi sve to uradili, da bi oni priznali povlačenje svih tih sredstava mora svi da se saglase. To znači da zaista kontrola i supervizija na ovim projektima je krajnje rigidna i detaljna i zbog toga je vrlo teško, uopšte realizovati ovakve poslove.

Zato je Republika Srbija, važno bilo da nađemo pravni način kako da otkočimo, u stvari, stajanje ovakvih projekata. Verujte mi na jedan uloženi dinar, kada imate uopšte investicije i ulaganje kroz kredite imate dva dinara prihoda kada su pitanju ovakvi investicioni projekti. Mi imamo sada puteve gde ćete određenu vrstu naknada, putarina, koje će se prihodovati direktno u budžet. Imate bolnice koje su rekonstruisane sa novom opremom gde će naši građani moći da se leče. Neće morati da odlaze u inostranstvo.

Imate škole u kojima će deca, zaista, obavljati nastavu na najvišem nivou i imaćete određenu vrstu ušteda kada je u pitanju uopšte taj sektor prosveta, zdravstvo i kultura, a za njih kažemo da su neprofitabilni sektori. Ali, kada manje trošite, u smislu ulaganja u ovakve objekte onda na neki način i štedite. Tako da su projekti Evropske investicione banke, koja je osnovana još 1957. godine za vreme Evropske ekonomske zajednice, a kasnije za vreme EU 7. februara 1992. godine definisana i formira, je koristila sredstva po tržišnom principu.

Naravno 2000. godine je videla da ti tržišni principi mnogo će lakše dospeti u zemlje koje su srednje razvijene i nerazvijene države kroz tzv. fond koji je investicioni formirala. Iz toga fonda ona plasira sredstva. U čemu je prednost Evropske investicione banke u odnosu na druge međunarodne institucije i druge banke sa kojima sarađuje država Srbija? Upravo zbog toga što finansijskim sredstvima koja daje ne upravlja on tim resursima već na osnovu određenih ugovora sa državom ustupa ta sredstva onima koji su zaduženi, odnosno zajmoprimci tih sredstava. To su određena ministarstva, određena javna preduzeća, kada je u pitanju infrastruktura, Železnice Srbije, koridori Srbije, kada je u pitanju direktno Ministarstvo zdravlja, onda su to klinički centri. Prema tome raspolaganje novcem je upravo na onima koji rade taj posao.

Izbor izbor izvođača je ono što nas najviše zanima. U uvek nas je zanimalo da domaće firme budu ti koji će dobiti ovaj posao. Prednost Evropske investicione banke je što daje, otvara mogućnost svima pod jednakim uslovima da učestvuju. Ti uslovi da li su visoki za naše kompanije? Za neke jesu, za neke nisu. Zato se naše kompanije modernizuju, njihovi inženjeri polažu za određenu vrstu licenci ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, upravo zato da bi mogli da rade na ovakvim projektima.

Prema tome i mi na neki način dobijamo sofisticirane kadrove u smislu izvođenja radova koje do sada do sada nismo imali. Vi ste imali prilike da vidite da je veliki izazov bio Koridor 10, kada je u pitanju bila Sićevačka klisura i da su oni radovi kada su u pitanju potporni zidovi bili veliki izazove uopšte za ceo region, jer niko do sada nije radio takvu vrstu poslova. Da smo mi čak pozajmljivali iz susednih država specijalizovane inženjere da učestvuju na ovakvim projektima da bi pomogli da ovakav projekat izvedemo do kraja.

Prema tome, Evropska investiciona banka uglavnom finansira velike projekte, preko 25 miliona pojedinačno. Sredstva kojima raspolaže su preko 50% kada se odnosi na svoje ulaganje, drugi deo ulaganja država treba da obezbedi. To znači da je Republika Srbija dovoljno bila sposobna da sa budžetom Srbije može da uđe u jedan partnerski odnos, kada su ovakvi projekti u pitanju. Rokovi koje daje su od šest do dvadeset godina.

Tako da je ono pitanje koje smo do sada imali prilike da slušamo, kada su u pitanju izgradnja mostova, mi smo do 2012. godine imali primer izgradnje mosta na Adi, pa smo u stvari sada videli da smo mogli da izgradimo dva ili tri mosta sa pristupnim saobraćajnicama, a ne samo jedan kao što je Đilas izgradio, jer su neki dopunski radovi bili 220 miliona evra. Znači za tih 220 miliona evra dopunskih radova mi smo mogli da sagradimo još jedan most, ili da uradimo određeni deo, ili da završimo određene deonice Koridora 10.

Prema tome, neodgovorna politika pokazuje se do 2012. godine koji su vodili oni koji sada zatvaraju fakultete i ne daju profesorima ni studentima da žive i da rade. Znači, pokazuju u stvari kako bi oni vodili državu i kako bi dalje išli sa ovim projektima gde bi ulagali, pre svega u svoje džepove, u svoje političke kampanje, a ne ulagali u Republiku Srbiju, u njenu infrastrukturu, u opremu, u ljude koje treba školovati i zbog toga građani Srbije jednostavno i ne daju podršku za takvu politiku.

Kada govorimo o današnjem aneksu, rekli smo da je ključni problem pitanje javnih nabavki. Reći ću vam da smo mi kao Odbor za finansije imali jednu sednicu van sedišta, gde smo imali raspravu o nacrtu zakona o javnim nabavkama koji Vlada treba da usvoji. Dosta toga mislim da je obavljeno u smislu javnih rasprava po ovom zakonu i na drugim mestima, i u stručnim organizacijama i mislim da će ovaj problem koji danas imamo kroz autentično tumačenje sigurno biti predmet novog zakona o javnim nabavkama i sigurno će Republika Srbije gledati da napravi određena rešenja sa kojima nećemo više morati da dolazimo u ovakvu priliku da moramo da govorimo o autentičnim tumačenjima, već će to biti jedna potpuno normalna procedura sa kojom će naravno i EIB da se složi.

Znači, mi to radimo zbog nas, zbog Republike Srbije, zbog projekata koje ulažemo u infrastrukturu, zbog toga da bi imali sve veći i veći rast, da bi imali sve veće i veće prihode, da bi imali mogućnost kao što sada imamo, da povećamo plate u proseku za 9,6%, kada govorimo i o lekarima, i o medicinskim sestrama, i o državnim službenicima, da smo sposobni da isplatimo jednokratne naknade svim penzionerima pod jednakim uslovima, ne samo povećanje penzija, da smo sposobni da jednostavno pokrenemo jedan nov investicioni projekat Srbije koji treba da da određena sredstva koja će svaka lokalna samouprava, svako javno preduzeće, svaki dom kulture, svaka bolnica osetiti boljitak i promenu. Ta promena se oseća svakog dana, ali ono što nam je potrebno je veći rast i razvoj da bi naši mladi ljudi ostali u zemlji. Sve više ostaju kada vide da ovakvi projekti počivaju na realnim osnovama, na realnom budžetu, na realnim povišicama, na održivosti naše ekonomije.

Znači, mi imamo sada jedan plan da država Srbija u narednih pet godina akumulira investicije u vrednosti od 10 milijardi evra. Takav vid novog investicionog plana za narednih pet godina, koji treba da bude plan i da idemo ka toj realizaciji treba u stvari da preokrene potpuno naš rast na visoke stope rasta, ne samo 4%, nego 5 i 6. Time bi i naša deca koja bi odlazila, ostajala ovde, jer bi zaista radili sa najnovijim tehnologijama. Na kraju, krajeva i oni koji se bave IT sektorom, znači mladi ljudi. Pre svega, vide šansu u Srbiji zato što je izvoz IT sektora iz Srbije sada povećan za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To znači da oni imaju motiva ovde da rade za i domaće i strane kompanije, ali sami otvaraju svoje kompanije, jer Srbija ide tim putem digitalizacije i jednostavno mladi ljudi koji se bave ovim sektorom su nam jako potrebni.

Stoga mislimo da je i sam način realizacije ovih projekata naravno će biti negde podržan od strane IT sektora i zbog toga kompletna priča o tome da Srbija je zavijena u crno ovakvim kreditima ne stoji, jer vi ako nemate mogućnost da podignete ovakav kredit, a imate mogućnost samo ako imate stabilan kredit, vi nemate mogućnosti ni da se razvijate i to je jednostavna matematika u kojoj ukoliko imate viši stepen investicija imate smanjeno siromaštvo.

Srbija ide ka tome, ka visokim stopama rasta, zato što je želela da smanji siromaštvo. Time suštinski, smanjenjem siromaštva, vi podižete životni standard i kroz to, kroz one cifre o kojima stalno govorimo, da smo proglašeni za jednu od deset zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija za prošlu godinu od strane "Fajnešel tajmsa" je veliki značaj i veliko priznanje, da imamo nezaposlenost na nivou 11%, da imamo stabilnu inflaciju, da imamo samo u ovoj polovini godine dve milijarde stranih direktnih investicija. To pokazuje da je Srbija jako interesantna za sve investitore da dođu ovde da ulažu svoj novac.

Prema tome, čim imate takav jedan privredni ambijent, samim tim ovakvi projekti se pokazuju kao mogući za realizaciju.

Zbog toga će u danu za glasanje SNS podržati ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, privodimo današnju raspravu kraju sa temom koja nosi naziv – Autentično tumačenje na izmene i dopune finansijskih ugovora. Ono što smo danas imali priliku da čujemo to je da su neke teme možda prekoračene u delu i malo šire gledane od strane pojedinih poslanika, kada su u pitanju sami ugovori i realizacija tih projekata.

Moramo da kažemo da ono što danas imamo kao tačku dnevnog reda, koju će SNS podržati, je na neki način usaglašavanje tih evropskih propisa kada su u pitanju same banke i ono što je naš Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, onaj ko daje određeni novac, plasira, kao što su Evropska investiciona banka i druge banke, oni imaju svoje procedure i te procedure daju kroz određeni rad svojih komisija, zatim vodiča i oni ne prepoznaju možda teme koje smo mi prepoznali, a to je zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a koje smo definisali zakonom.

Da bi projekti nastavili da funkcionišu, da se završavaju, da se realizuju, a pogotovo oni koji se odnose na infrastrukturu, mi danas imamo u stvari ovaj Predlog autentičnog tumačenja, kojim suštinski mi treba da završimo određene projekte, posebno onaj što se odnosi na obilaznicu oko Beograda, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim obilaznica oko Beograda faza „B“, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim grad Beograd, Projekat „Most na Savi“ faza „B“ i pristupne saobraćajnice, putevi, gde je zajmoprimac grad Beograd, zatim Elektroprivreda Srbije, zamena elektronskih brojeva, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, kao i projekat obnove železnice gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Železnica Srbije“ sada Akcionarsko društvo „Železnica Srbije“.

Znači, suština ovoga je ono sve što ste čuli u širem smislu što je govorio gospodin Orlić, a u užem smislu da znači nastavimo sve projekte koji se odnose na infrastrukturu, jer su to na kraju kraja preporuke svih međunarodnih finansijskih organizacija koje su nam priznale uspeh u fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskim reformama, ali koji su rekli da bi ste postigli veće stope rasta treba da idete na javna ulaganja, treba da idete na infrastrukturu, jer jedino tako možete da stvarate tu veće prihode, veći suficit iz koga, na kraju krajeva građani Srbije osećaju boljitak kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz ono što se zove standard građana Srbije.

I zbog toga ovaj Predlog autentičnog tumačenja i ovaj Predlog koji se odnosi na podršku svim ovim projektima je u stvari glasanje za današnji Predlog zakona, odnosno autentičnog tumačenja ovog dokumenta kojim treba u stvari da omogućimo svim građanima Srbije da zaista osete rezultate realizacije ovakvih projekata.

Možda niste znali do sada, od 2000. godine do sada je povučeno od EIB-a, Evropske investicione banke 3,1 milijarda evra. Znači 5,5 milijardi je svega povučeno u poslednjih pet godina. To znači da je veliki rezultat postignut ukoliko zaista krajnje odgovorno realizujete ovakve projekte i zaista trošite za ono za šta ste planirali, jer i Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo infrastrukture su u ovom spisku i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.

Znači, kada vi zaista imate projekte koje ćete moći da realizujete i uradite to od početka do kraja, onako kako je propisano pravilima, a ne zato što biste vi to potrošili na neke druge namene, a iz toga ne bi završili mostove, nego bi ostavili neke dopunske radove koje bi bili po 220 miliona evra, kao što smo imali tzv. Đilasov most, odnosno „Most na Adi“, sada kada imate zaista realizaciju u tom kapacitetu gde postoji i nadzor i komisija i trošenje javnih sredstava, znači pod nadzorom Ministarstva finansija i kroz Budžet, praćenje kroz Budžet Srbije i kroz Uprave za javni dug, vi onda imate zaista rezultate koje danas imamo.

Još treba reći da svaka ova izmena ne doprinosi nikakvom povećanju javnog duga, što je vrlo važno, a to znači da mi ovim suštinski omogućavamo realizaciju ovih projekata do kraja.

U danu za glasanje, mislim da ne samo poslanici SNS i njeni koalicioni partneri će podržati ovo, već možda neki koji su do sada bili glavni protivnici. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Po amandmanu, a u svetlu ovoga što je moja koleginica, predsednica Maja Gojković govorila. Znate šta, kada govorimo o patentima, moramo da budemo krajnje realni. Znači, broj patenata na milion stanovnika je u Srbiji 39, u jednoj Nemačkoj 500, a u Južnoj Koreji i Japanu preko 2000.

Znači, da biste imali veliki broj patenata kao država, recimo u Hrvatskoj je duplo više nego kod nas, preko 60, znači država mora da stvori ambijent da bi mogli jednostavno mladi istraživači da rade. Da bi oni radili, oni moraju da budu zaposleni kod poslodavaca i da bi prijavili kao patent, kao nešto što je novo, pronalazači moraju da se registruju u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i za njih mora da stoji određeno pravno lice.

Prema ovom amandmanu, na ovaj član na koji ste podneli amandman kao predlagač, upravo stoji ono što je jako važno za ovaj zakon, a to je da pravno lice, odnosno poslodavac kod koga radite treba da bude vlasnik tog patenta. Ukoliko to nije, onda zaista postoji tržište plaćanja kupovine patenata, bez obaveze da se isplati, recimo tom pravnom licu kod kojeg se istraživač nalazi i zaposlen je.

Zbog toga je, setićete se, još za vreme stare Jugoslavije, bio jako veliki broj kupovine mladih istraživača, bez saglasnosti poslodavaca kod kojih su radili i tako smo došli do toga da razvijene države, članice EU imaju jako veliki broj patenata, jer oni na kraju krajeva imaju razvijenije ekonomije i na osnovu tih razvijenih ekonomija viši standard i plaćaju mlade istraživače i kupuju kao gotov proizvod.

Upravo ovo o čemu je gospođa Gojković rekla, jako je važno da mi imamo registraciju poslodavaca i država o tome koliko patenata imamo, jer da to nije radila Južna Koreja i Japan, danas ne bi imali 2000 patenata na milion stanovnika. Zato su razvijeni sistemi uopšte informacionih tehnologija, nova industrijska rešenja, četvrta industrijska revolucija. Upravo pripadaju ovim razvijenim državama koje po broju stanovnika kao što vidite, nisu tako velike. Znači, nisu tipa kao što su Nemačka, Amerika, Rusija, ali Južna Koreja ima 51 miliona stanovnika, pa pomnožite puta 2000 patenata, pa ćete da vidite gde je njihova privreda, a gde je privreda, recimo članica zemalja država EU i gde su stope rasta njihove, a gde su stope rasta upravo ovih država koje imaju patente.

Znači, Srbija je krenula putem razvoja upravljanjem znanjem, kada govorimo uopšte o privredi. Zbog toga i jesmo spojili ovo juče što smo pričali, dualno obrazovanje, učenje kroz rad, spojili smo privredu, spojili smo fakultete, ali zato želimo da čuvamo naše pronalazače i pronalaske, upravo zbog toga da bi zadržali mlade ljude u Srbiji. I zadržaćemo ih sigurno sa ovakvim pristupom Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije i time suštinski mi zaista aktivno radimo na tome da mladi istraživači ostanu ovde u Srbiji i imaju ambiciju da rade ovde, kod naših poslodavaca. Da li su oni strani ili domaći poslodavci, potpuno je svejedno. Bitno je da su oni u Srbiji i da ti patenti budu vlasništvo Republike Srbije.

Zbog toga amandman koji ruši ovakav koncept jednostavno ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodin Tesla je, ako se sećate, vodio sudski spor sa gospodinom Markoneom upravo oko patenata i na kraju izgubio taj sudski spor. Zašto je izgubio sudski spor? Zato što je upravo svoj radni odnos ostvarivao kroz određenu firmu koja je finansirala mogućnosti da on izvodi određena istraživanja u cilju pronalaženja novih pronalazaka za koje kažemo da su patenti. Znači, govorimo o nečemu što se dešavalo skoro pre gotovo dva veka.

Kada govorimo o gospodinu Pupinu, reći ću vam da je on bio jako blizak prijatelj tadašnjeg predsednika Amerike i on je državi Americi poklonio svoj patent, ali za uzvrat tome je dobio da se otvori 100 naučno-istraživačkih centara u Srbiji tada.

Znači, hoću da vam kažem da su pronalasci pitanje zaista odnosa poslodavca i istraživača. Zašto? Zato što i na osnovu ovog člana 8. vi vidite ovde da istraživač obaveštava svog poslodavca da će se baviti pronalaskom, da se iznađu mogućnosti da naprave određenu vrstu ugovora kakav će odnos imati, znači, nakon njegovog istraživačkog rada i njegovog završenog posla. Ukoliko se oni ne dogovore na početku, on ima pravo da to radi za neko drugo pravno lice.

Druga stvar, ukoliko i završi taj posao, a nije zadovoljan sa tim kako je svoj ugovor rešio, on ima pravo preko suda da traži naknadu. Ali, šta je državi važno? Da ga ima u registru patenata. Jedna Kina je sada prijavila 1,3 miliona patenata. Znači, mi kao država nije dobro što imamo samo 39 patenata na milion stanovnika. Bilo bi bolje da imamo 60 kao Hrvatska, ili 100, ili da se nosimo sa razvijenim ekonomijama, članicama država EU, ali ne možemo ukoliko nemamo taj spoj privrede, nauke, obrazovanja i jednostavno podršku države za ovakav posao. Ovaj zakon je podrška za to. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege poslanici, u raspravi po amandmanu otvorili smo mnoga pitanja na koja očito nismo dobili odgovore, ali smo dobili jednu širu sliku kako je Srbija izgledala pre 2012. godine, a kako sada izgleda.

Poređenje Srbije sa Indijom, jednostavno, kada pričamo o ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici ove dve države ne može da postoji ovde u parlamentu, zato što je Indija država od milijardu stanovnika i zato što poseduje nuklearno oružje.

Prema tome, Srbija je zemlja koja se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, koja je krenula evropskim putem, putem evropskih integracija i zadržala jako dobre istorijske odnose sa Ruskom Federacijom i, naravno, sa Republikom Kinom.

Ovo o čemu danas govorimo, o dobrim ekonomskim odnosima sa ovim državama, je upravo rezultat odgovorno vođene spoljne politike Republike Srbije i to se zaista desilo onoga trenutka kada je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, došla i preuzela odgovornost za vođenje državom posle 2012. godine. To mora u svakom trenutku da se govori i da se podseća, zato što ste do tada imali i stručne prakse koje je Đilas organizovao, koji je završio mašinski fakultet, pa te ljude i te studente nije imao gde da zaposli, zato što su do tada pripadnici njegove stranke, zajedno sa Jeremićem i sa celom tom ekipom koja se danas zove Savez za Srbiju, sve one studente koji su završavali tehničke fakultete doveli do toga da su odlazili i radili u državama koje su članice EU, ali su odlazili i na istok i na zapad, zato što su sve firme do tada ugasili, prodali i digli kredite, da nisu mogli ni da otvore svoje kompanije ovde.

Tada u to vreme, do 2012. godine, vi ste imali mlade inženjere koji jednostavno nisu imali perspektivu uopšte u Srbiji. Obaveza je bila nas svih koji smo preuzeli odgovornost da otvorimo i ponudimo šansu ljudima koji su završili ovde fakultete i država je ta koja je morala da ponudi tu šansu. Ta šansa u 2012. godini je izgledala nemoguće u vreme kada trebate da srušen budžet ponovo dignete na noge, da možete da isplatite i plate i penzije i da sprovedete fiskalnu konsolidaciju.

Ali, u tom trenutku je i radio taj "Fijat". "Fijat" je ovde registrovan kao d.o.o. Plaća porez državi Srbiji, ima zaposlene ljude iz Kragujevca i građane Republike Srbije, inženjere koji rade i žive u Beogradu i njihovi italijanski inženjeri koji sede u menadžmentu zapošljavaju naše inženjere.

Prema tome, "Fijat" jeste strana kompanija u smislu imena i u smislu menadžmenta i ona koja je dala mogućnost da se ovde proizvode "Fijatova" vozila, ali i izvoz jednostavno koji radimo za zemlje EU je obaveza Srbije na osnovu ugovora koje je neko potpisao pre 2012. godine.

Obaveze koje svi imamo - plaćanje plata, takođe ide uz poreze i doprinose koji idu u budžet Srbije.

Prema tome, zašto "Fiajtova" vozila, nije sproveden ugovor i izvezena za Rusku Federaciju? Zato što postoje obaveze koje se zovu konkurentnost u odnosu na ugovore sa EU i zato što postoji Evropska komisija za zaštitu konkurencije, koja treba da da saglasnost, kao što je dala saglasnost kada je bio u pitanju ugovor za Smederevsku Železaru.

Prema tome, ono čega se danas država Srbija drži, to je da zaista sprovodi jedinstvenu ekonomsku politiku kada su u pitanju države članice EU. Zato mi danas imamo 65% kompanija članica EU, država članica EU koje rade sa Republikom Srbijom i zato mi imamo toliki prihod u budžetu Republike Srbije. Imamo preko 18% saradnje sa firmama koje su registrovane u Ruskoj Federaciji.

Prema tome, ono što pokazuje Republika Srbija to je da svoju ekonomsku politiku koncipira na saradnji sa firmama i sa istoka i sa zapada i zbog toga suštinski danas govorimo o rastu preko 4% BDP i zato danas govorimo o stranim direktnim investicijama. Za prošlu godinu su bile 3,5 milijarde. U ovoj godini za prvih šest meseci dve milijarde. Čuli ste od mog kolege Orlića o kojoj strukturi govorimo, kolike su u odnosu na države članice sa kojima sarađujemo.

Zašto se postavlja pitanje danas o dualnom obrazovanju? Mene samo interesuje zbog čega mi ovde imamo amandmane koji jednostavno žele da steknemo utisak, u svojim obrazloženjima od nekih poslanika, da se ne zalažu uopšte za model dualnog obrazovanja u Srbiji. To me negde čudi zato što jedna od 42 tačke Saveza za Srbiju, kada dolaze na pregovore sa predstavnicima stranaka pozicije, upravo govore o tome da se zalažu, na čelu sa gospodinom Đilasom, da se dualno obrazovanje uopšte ukine u Srbiji. Sada se pitam – koji su to razlozi?

Razumem da je želja ovde predlagača amandmana da zaista uspostavimo jedan potpuno nov model, ako možemo preko noći, obrazovanja koji će dati produkciju visokoobrazovanih inženjera i ekonomista i pravnika, koji će zaista dovesti do tog velikog rasta preko 5%, koji zaista Srbiji trebaju, ali vi ne možete ukoliko nemate velike industrije kao što je auto-industrija, sada smo videli i industrija avio-motora, MTU, kao što ćemo imati u Srbiji otvorene kapacitete.

Ono što mene zabrinjava samo je ta kampanja koja se stvara u javnosti da dualno obrazovanje nije adekvatan model obrazovanja u visokom obrazovanju u Srbiji. Mi do sada imamo 7.000 srednjoškolskih obrazovnih sistema, dece koja su se opredelila da idu na dualno obrazovanje. Znači, za ovu godinu imamo upisanih 2.533 učenika. Znači, od 7.000 budućih polaznika određenih fakulteta, budućih studenata, vi ćete imati sigurno preko 50% dece koja će se opredeliti, a ja mislim da će sigurno preko 75% biti dece koja će se opredeliti za model studiranja prema dualnom sistemu.

Zašto? Zato što mi ovo ne radimo zbog onoga što tržište traži, nego mi ovo radimo zbog toga što naša deca treba da ovladaju tehnikama upravljanja znanjem i novim tehnologijama i novim načinima i veštinama, a treba da dovedu do toga da će sebi obezbediti zaista visok nivo obrazovanja ovde u Srbiji, a ne negde u inostranstvu.

Ono što je za nas velika stvar i nagrada je da je Srbija zaista, prema istraživanjima „Fajnenšel tajmsa“, jedna od država koje se prema svojim gabaritima, svom sistemu obrazovanja, svom načinu ekonomije koji je uspela da potpuno preokrene u proteklih sedam godina, pokazala suštinski da imamo potencijala i da zaista proizvedemo ovakvu vrstu visokoobrazovanog kadra, bez obzira o kojoj oblasti govorimo.

Čudi me stanovište po kojem mi sada imamo ovde toliki otpor prema ovakvom modelu obrazovanja. Zato što sve razvijene ekonomije, ne samo Nemačka, nego recimo i Francuska ima, Švajcarska, imaju ove modele obrazovanja. Reći ću vam samo da prema podacima koja pokazuju u javnom sektoru, koja su zastupljena u Francuskoj, nećemo Nemačku da uzmemo, pošto ste vrlo alergični kada pričamo o Nemačkoj, na kraju krajeva, oni su zemlja koja ima 83 miliona stanovnika, velika država, veliki sistemi i njima je mnogo lakše da proizvode visoke stope rasta, jer imaju svoju razvijenu ekonomiju, ali pričamo o Francuskoj. Znači, velike državne firme, kao što je npr. „Elektroprivreda Francuske“ ima više od 2,5 hiljade zaposlenih koji imaju obavezu da među zaposlenima imaju određeni broj dualno obrazovanih studenata, koji pokazuju da to mora da bude minimum 5%. Znači mi još nismo došli do tog stadijuma. Kada budemo proizveli kao država određeni broj studenata, koji će pokazati da imaju zaista veštine koje javna preduzeća traže, ovako visok obrazovan kadar, pokazaće se da je recimo u „Elektroprivredi Francuske“, prema podacima iz 2016. godine, zaposleno 6.000 dualnih studenata, a da ima 5.500 inženjera koji su njihovi mentori.

Prema tome, modele koje EU daje u ovom trenutku da se proizvedu stručnjaci visoko sofisticiranih kadrovskih mogućnosti, da jednostavno uhvate korak sa četvrtom industrijskom revolucijom, su potreba, kako Republike Srbije, tako i svih država u regionu, tako i država i EU i istoka i zapada. Srbija radi upravo onaj posao koji mnoge države u regionu nisu prepoznale, nisu prepoznale kao razvojnu šansu svoju, ali je gospodin Aleksandar Vučić to prepoznao i na vreme započeo ovaj postupak i zbog toga ga zaista treba podržati, bez obzira što se možda vi sada ne slažete sa tom politikom, bez obzira što možda vi vidite da postoji neki drugi način na koji možda mogu da se postignu ovi rezultati, ali sva istraživanja su pokazala, na svim razvijenim ekonomijama, da to nije moguće. Ne postoji drugi put, nego ovaj put koji sada imamo.

Zbog toga mi je zaista žao što ćete negde u javnosti celu ovu temu prikazati kao nešto što nije dobar model za razvoj Srbije, kao dualni sistem obrazovanja u visokom obrazovanju. Mislimo da zaista ove tema je pokazala da na osnovu uvođenja dualnog obrazovanja u srednje škole postoje rezultati i sigurni smo da, nakon prve četiri godine, ćemo imati zaista visoke stope rasta sa decom koja će završiti po ovom sistemu svoje visoke škole. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da ne bi ostali nedorečeni po pitanju ovog zakona, zbog građana Srbije treba reći.

Ovim zakonom se daje šansa da bez obzira da li ćemo ući u EU ili ne imamo jedan dobar registar kada su u pitanju kvalifikacije i profesije da smo spremni da sa zemljama koje su članice EU na određeni način olakšamo uopšte priznavanje diploma, da ne dovodimo u situaciju ljude koji su već završili ovde fakultete, da moraju u drugim državama da ponovo polažu ispite i obrnuto. Da naši građani koji su završili u inostranstvu fakultete ne moraju sa svojim diplomama ovde, zbog neusaglašenih kvalifikacija da ponovo polažu ispite i idu na nostrifikacije.

Znači, ovim suštinski se mi pripremamo. Da li ćemo ući u EU ili ne, to ćemo videti, ali se mi pripremamo da na osnovu svojih kvalifikacija budemo spremni da sa svim državama i članicama evropskim državama, članicama EU sarađujemo po ovom pitanju po najvišim standardima. Hvala.

Agencija koja se bavi, inače ako se ako se setimo ovde mi smo usvojili zakon koji upravo podrazumeva definisanje kvalifikacija i profesionalnih zanimanja i Agencija koja je formirana u nadležnosti rada Ministarstva za prosvetu i nauku i tehnološki razvoj, u stvari je Agencija koja treba i dužna je da napravi registar profesija na osnovu kojih ćemo u suštini imati podlogu za primenu ovakvih zakona. Znači, ne može se preko noći primenjivati i raditi zakoni na osnovu kojih treba da izdajemo određena rešenja.

Obaveze će biti tih agencija da u roku od tri meseca nakon primene, po zahtevu svakoga onoga ko želi da dobije rešenje o kvalifikaciji, da li je on lekar, inženjer, arhitekta, ekonomista, znači biće tačno definisane profesije koje su priznate ne samo u državama članica EU, nego i u svetu. Mi ćemo tek onda biti spremni suštinski da primenimo ovakav zakon. Do primene tog zakona mi moramo mnogo toga da uradimo. Prvo taj registar profesija da se uradi. To nije jednostavan posao.

Da bismo mogli tako nešto da uradimo, moramo da imamo krajnji cilj, a krajnji cilj je sprovođenje ovog zakona. U smeru sprovođenja krajnjeg cilja, odnosno ovakvog zakona, sve pripreme koje će vršiti i ministarstvo i sama agencija, upravo se nose primenom ovog zakona koji će biti ne samo za države članice EU, nego za ceo naš region, nego za svet.

Znači, mi moramo da se nosimo tom mišlju da jednostavno profesije moraju da budu unificirane po svojim nazivima za sve države sveta, tako i za članice EU. Da li se nekom to sviđa ili ne sviđa, da li je u pitanju samo EU, možda to bude sutra i Rusija, Kina, jer negde je tendencija unifikacije zanimanja u svetu postoji. Jednostavno, da nema više potrebe da se vrši nostrifikacija diploma, da nema potrebe da se zaustavlja ta fluktuacija između samih kadrova ljudi koji će voditi određene poslove u državama članica određenih velikih ekonomskih celina. Znači, ono što je inženjer u Srbiji, to treba da bude inženjer i u državama članicama EU i u Rusiji i u Americi.

Prema tome, mislim da je ovo dobar način da pokažemo kuda ide Srbija kada su u pitanju uopšte kvalifikacije, kada su u pitanju profesije, kada su u pitanju školovani ljudi koji već imaju određenu vrstu diploma. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da je dobro što ste, predsedavajući, dozvolili da malo odemo i šire u raspravu, a ne samo da se držimo ovih zakonskih rešenja, kada je u pitanju današnja sednica, zato što je tema o kojoj danas razgovaramo u stvari rezultat svih onih promena koje je država Srbija doživela od 2012. godine do danas.

Kao što je doživela Srbija 2012. godinu i suočila se sa velikim budžetskim deficitom i krahom maltene u tom trenutku i problemom da isplati plate i penzije, sigurno da je u tom trenutku i obrazovanje doživelo jedan veliki problem da nađe rešenje kako da krene jednim drugim putem, da zadrži sve ljude, kada govorimo o univerzitetu, da zadrži kadar i da jednostavno studente koji upisuju po prvi put fakultete motiviše da zaista završe ovde najviše škole i da kada završe te škole odlaze u što manjem broju u inostranstvo, da možda odu u taj svet, vide kako to tamo izgleda kada završe studije i vrate se u Srbiju. Zaista, sada u ovom trenutku 2019. godine govoriti o jednom investicionom ambijentu, privrednom ambijentu u Srbiji koji vlada i one 2012. godine, to je nebo i zemlja.

Srbija je prošla kroz veoma težak period ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, ali i velikih promena. Kada govorimo o promenama u društvu, govorimo o promenama i u obrazovanju. Mnogo je bilo teško animirati bilo koje svetske privrednike, pogotovo članice Evropske unije da dođu u kompanije, da otvore ovde svoje fabrike i nova radna mesta. Danas 2019. godine govorimo, recimo, o Nemačkoj, koja je primer za dualno obrazovanje, država za primer, kao i Francuska, govorimo o tolikom broju firma koje zapošljavaju preko 50.000 zaposlenih u nemačkim firmama. Preko 50.000 Srba radi u nemačkim kompanijama koje su ovde otvorile svoje proizvodne pogone.

Zašto govorimo o primeru dualnog obrazovanja i zašto je Srbija uopšte prešla i Ministarstvo prosvete jednostavno prihvatilo model dualnog obrazovanja koji Nemačka ima u svom tržištu rada, u svom sistemu obrazovanja? Zato što su oni dali najveće rezultate, zato što su generatori njihove privrede srednja preduzeća. Za nas u Srbiji su mala i srednja, odnosno mikro, mala i srednja preduzeća. Jako je bilo teško započeti uopšte promenu, jedan privredni rast i razvoj Srbiji i promeniti uopšte prosvetu u tom delu.

Ovo je i priznanje vama da ste učestvovali u tom procesu, koji ste prvi uveli dualno obrazovanje kada je u pitanju srednje obrazovanje, pa da vidimo sad rezultate toga. Znači, nakon samo tri godine sprovođenja ovog programa mi imamo 37 dualnih modela obrazovanja, kada je u pitanju srednje obrazovanje, 2.533 učenika danas upisanih za sledeću školsku godinu, što ukupno čini 7.000 dece koja su jednostavno u ovom procesu obrazovanja, 460 kompanija učestvuje u ovom sistemu. Sada su se, u stvari, stekli uslovi da mi u punom kapacitetu na osnovu ovog zakona uvedemo dualno obrazovanje kada je u pitanju visoko školstvo, kada je u pitanju studijski program, jer mi sada imamo već negde obaveštenu decu, decu koja već pohađaju ovaj sistem obrazovanja i imaju jednostavno motivaciju da upišu fakultete po ovom programu. Nije istina da je sve neobavezno, obavezno je onog trenutka kada se opredelite i upišete fakultet da li ćete ići kao student po modelu dualnog obrazovanja ili ćete ići na model standardnog učenja.

Ono što je 2017. godine doneseno kao zakonska mogućnost Zakona o visokom obrazovanju, to je član 39, znači, ono što mi zovemo stručna praksa, uvedeni su sa članom 60. način da može svaki fakultet da ima taj tzv. odbor koji u stvari predstava skup malih i srednjih preduzeća koji mogu da sarađuju sa fakultetom na određeni način i član 80. koji podrazumeva da čak treća lica, odnosno ljudi iz privrede mogu da obavljaju određena predavanja po pozivu fakulteta za studente iz određenih oblasti. Mogu vam reći da takav sistem već postoji na određenim fakultetima, naročito kada su u pitanju tehnički fakulteti, pa i ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i da studenti negde osećaju da je zaista država dala određena krila njima da uče ono što je sada negde, kako oni kažu, standard u svetu, gde je to deo te tzv. četvrte industrijske revolucije, gde oni zaista mogu da uporede i da naprave jednu komparativnu analizu da li da studiraju u Srbiji ili da studiraju u inostranstvu.

Kad sve stave, što ja kažem na papir, a to je mogućnost da u svakom trenutku imate profesora na jedan mentorski način budete u kontaktu s njima da ste informativno povezani, da ovde, na kraju krajeva, živite u okruženju svoje porodice, da ste odvojeni u inostranstvu, da tamo imate mogućnosti, imate određeni sistem obrazovanja koji se, naravno, odvija po određenim klišeima i da jednostavno ono što ćete tamo naučiti vas vezuje da morate da budete zauvek u inostranstvu, da nemate šansu da se vratite, jer tamo takav sistem podrazumeva velike obaveze da radite i da živite van svoje države, onda negde učenici u četvrtoj godini srednje na osnovu ankete koja je urađena sa svim ovim polaznicima sistema dualnog obrazovanja u srednjim školama pokazuje da su zaista naša deca motivisana da ovakav sistem obrazovanja funkcioniše u Srbiji, da je mnogo dobra raditi u stranim kompanijama ovde, zbog toga što rezultate koje postižete ovde su jako vidljivi za razliku od onih gde vi morate da se pomirite sa jednom prosečnošću u inostranstvu svih onih studenata koji dolaze iz mnogih država, ne samo bivših članica SFRJ, nego i onih koje su članice EU.

Prema tome, svako dete koje treba da upiše visoko obrazovanje zaista ozbiljno, ukoliko vrši trijažu, znači zahteva onoga što je ovde u Srbiji kod fakulteta i mogućnosti koje ima u ovom trenutku i onoga što može da dobije u inostranstvu, ovde su mu negde šire otvorena vrata, upravo zbog toga što je velika tražnja na tržištu rada ovde za visoko stručnim kadrom po različitim oblastima. Ta tražnja je prepoznata od strane države i Ministarstva prosvete i zbog toga je to negde, mislim jedan vid priznanja vašeg rada u telu, pogotovu kada govorimo o tome da je jedna fabrika koja proizvodi avio-motore, MTU nemačka kompanija se opredelila da otvori svoje proizvodne kapaciteta ovde, upravo rekla da je jedan od glavnih razloga zbog čega otvara, je upravo kvalitet obrazovanja iz ove oblasti a to jeste na Mašinskom fakultetu u Beogradu, to je Odsek za vazduhoplovstvo koje je sada i dobio program od prve godine, do sada nije imao, zato što Mašinski fakultet ima objedinjenu svoju nastavu do treće godine, od treće godine su opredeljeni na nekih 15 profila. Sada se shvatilo da od prve godine treba usmeriti isključivo struku kroz IT program i kroz vazduhoplovni smer. Znači usmeravati studente od prve godine za te visoke tehnologije.

Time suštinski je ministarstvo pokazalo da ima sluha, kao što je imalo sluha i za profesora Radenovića, koji je takođe sa tog fakulteta, ali treba reći da je mnogo teško danas se nositi sa mnogim klišeima i sujetama profesora koji rade generalno na svim fakultetima jer najteže je doneti odluku o nastavi nastavno-naučnog veća svoje kolege. Tu je ono gde mi, u stvari, negde kao ljudi moramo da pokažemo svi veću širinu da podržimo svoje kolege, možda i u trenutku ako se ne slažemo sa nečim i to je ono što danas upravo i moj kolega pokušao da kaže da nije dobro da mi kao parlamentarci stalno donosimo zakone svake godine, da produžavamo studentima studiranje ko po starom programu. Govori se o 3.670 studenata, preko 100 studenata koji imaju preko 9,5 prosek, da je ipak to negde stvar fakulteta, ali verujte da je to bila stvar fakulteta odavno bi jednostavno izgubili pravo da studiraju.

Znači, to treba jasno reći građanima Srbije, upravo zbog ovog odnosa profesora koji su neki put i previše rigidni prema studentima i ne shvataju da danas studenti traže podršku na potpuno drugačiji način od strane svojih profesora, da ih traže kao jedan vid ne samo mentora, nego budućih kolega kojima treba oni da ostave svoje znanje, a ne da se nose onom disciplinom koju smo navikli možda mi kada smo studirali. Jednostavno da taj vid pedagoškog rada negde profesori na fakultetima zanemaruju zbog toga se studenti lakše odluče pa kažu – dobro, ako ne mogu da završim ovaj fakultet u nekom razumnom roku od pet do sedam godina, ja ću onda otići u inostranstvo i to na mnogo lakši način završiti, gde ću imati možda i težinu sa tom diplomom mnogo veću, što naravno ne stoji.

Ovo je molba, jedan apel i profesorima na fakultetima da jednostavno pristup negde promene jer i od njih mnogo zavisi koliko će studenata da se veže za te profesore, koliko će studenata ostati, na kraju krajeva, verno njima i u kontaktima i posle završenih studija. Mislim da je dobro da ostanu jer u saradnji sa privredom, profesorima i studentima, mislim da je to dobitna kombinacija i za njih same i za kompanije, ali i za samu privredu Srbije.

Kada govorimo o današnjem Predlogu zakona o dualnom obrazovanju u visokoškolskim ustanovama, znači govorimo o tome da se postiže veća relevantnost obrazovanja i usklađivanja sa tržištom rada, to je ono što smo mi stalno govorili da sama nomenklatura zanimanja nije odgovarala onome što ove kompanije traže. Ministarstvo je radilo zajedno sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja na tome da se mnoge stvari promene, kao što vidimo, sigurno su se mnoge stvari promenile jel ne bi 460 kompanija učestvovalo u ovom programu.

Mnoge stvari su se promenile kada govorimo i o tome da je kod mladih ono što se očekuje to kreativno, projektno i kritičko razmišljanje. Mislim da je kod naših studenata to jako izraženo i mislim da ovaj način funkcionisanja dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama zaista će doneti ono što je najvažnije nama a to je da se ovlada veština upravljanja znanjem.

Samim tim i ono što nam je spočitavamo, a verujte mi da ima dosta profesora koji smatraju da je ovaj način funkcionisanja u stvari uspostavljanje tzv. plavih mantila odnosno zamerke na to da mi školujemo jeftinu radnu snagu uopšte ne stoji zato što ovakvim načinom produkcije visokoobrazovani kadar mi dobijamo potpuno inovirane kadrove. Zato što oni ne samo što će svoje obrazovanje steći kroz rad nego uz put će imati i visoki kvalitet obrazovanja sa znanjem stranih jezika, sa znanjem novih sistema komunikacija, sa obrazovanjem iz oblasti IT bez obzira da li su tehničke struke ili društveno-humanističke nauke. Dobićemo inovativna rešenja kada su u pitanju završeni studenti, kada je njihovo znanje u pitanju i samim tim dobićemo veću konkurenciju na tržištu rada.

Oni koji će završiti klasičan način studiranja uz stručnu praksu moraće da prođu taj pripravnički staž i na neki način oni koji će proći kroz ovaj rad, a obaveza je neka 450 sati godišnje, znači, dobijamo određeni nivo kadrova gde će oni za svoje radno mesto da konkurišu i da će jednostavno ta praktična znanja u stvari im dati veću težinu i prednost u zapošljavanju.

Mislimo da je zaista ovakav način obrazovanja, visokog obrazovanja dobar. To je pokazala i anketa studenata i srednjoškolaca koji su zainteresovani za ovakav način studiranja i ono što je važno još reći da mi ovde u stvari dobijamo studente koji će proći potpuno obrazovanje kroz sistem koji nas očekuje, tu četvrtu industrijsku revoluciju, ali Vlada Republike Srbije je pokazala veliku spremnost time što je oformila Komisiju, predstavnike svih ministarstava da treba podržati ovakav način funkcionisanja, da pokazala je da postoji master plan koji će poštovati znači visokoobrazovne institucije kao i ova komisija koja će pratiti i da će mnogo biti lakše nacionalnom akreditacionom telu da prati akreditaciju ovih programa kada oni postoje od početka, praktično od prve godine.

Pored ovog predloga Zakona o dualnom obrazovanju studiranja, znači u visokoškolskim ustanovama mi imamo i Predlog zakona o regulisanju profesija i priznavanje ovih profesionalnih kvalifikacija, probleme koje rešavamo nisu samo stvari koje se odnose na Poglavlje 7. koje se zatvara i ne znam, Poglavlje 3. koje se odnosi na deo pružanja usluga, kao i ta potpoglavlja koja govore o tome da postoje određeni minimum minimuma kada je u pitanju profesionalna kvalifikacija, već mi jednostavno pratimo te dve direktive, evropske.

Jedna uredba Evropske komisije koja se odnosi na administrativnu mrežu IT tržišta, funkcionisanja tržišta kvalifikacija kojim suštinski, mislim treba da znamo da ne samo zemlje u regionu, nego i članice EU, znači podjednako obrazovne profile prepoznajemo, a da oni koji su završili da li u našoj zemlji ili u inostranstvu na određeni način imaju taj minimum kvalifikacija i da imamo to rešenje na osnovu kojeg neko ko je npr. završio u inostranstvu ne mora ovde da polaže dodatne ispite i obrnuto, da naši kvalifikovani studenti sa određenom vrstom diploma ne moraju da ponovo polažu i daju određene ispite da bi bili prepoznati na tržištu rada.

To je za nas veoma važno. Mislim da je važno pogotovo za sve one ljude koji možda žele da rade u inostranstvu kao i u onim zemljama koje žele da budu članice EU jer mislim da su one prepoznate ne samo u EU nego i u svetu. Znači, kada govorimo i o zapadu i o istoku, za nas to predstavlja jedan vetar u leđa, svima onim ljudima koji zaista sa svojim kvalifikacijama mogu da konkurišu za sva radna mesta koja završe i u Srbiji.

Ciljevi ovog zakona su da se pospeši veća fluktuacija, na kraju krajeva i same rade snage, da se opšti sistem profesionalne kvalifikacije uspostavi i da se jednostavno rezultati koje ćemo imati pokazuju da u stvari mi time pospešujemo taj investicioni ambijent, da sve veći broj zainteresovanih investitora ovde otvaraju nova radna mesta, čime suštinski nemaju problem uopšte da zapošljavaju naše ljude.

Taj pristup uopšte profesiji možda izgleda da je ovde dovoljno dobar, međutim kada vi pogledate, taj pristup profesiji u bilo kojoj branši, videćete da uvek postoje zatvorenosti u tom sistemu kada su u pitanju npr. Lekarske komore, različita esnafska udruženja, videćete da ćemo kroz ovo mi imati potpuno jedan nov sistem funkcionisanja i tih udruženja.

Tako da, ono što je važno je da će Vlada Republike Srbije doneti popis regulisanih profesija u roku od 120 dana kada budemo usvojili ovaj zakon, da će Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja u budućnosti do ulaska u EU imati određeni veliki zadatak po ovom pitanju i da će nacionalni koordinator biti definisan za informisanje građana Srbije kao i centara koji su dostupni i izveštavaće Evropsku komisiju o svemu ovome i ono što je važno da ćemo imati jednu potpunu transparentnost u ovom sistemu što je za sve nas ovde jako bitno.

Važno je reći da ovaj zakon ima izjavu o podobnosti usklađeno sa propisima EU, ali i važno je reći da je na strani 75 koju ste dobili u ovom materijalu da je za nas važno reći da u roku od tri meseca nadležna Agencija za profesionalne kvalifikacije mora da izda rešenje od kada bilo ko od zainteresovanih podnese zahtev, a da to ne ostavlja nikakve troškove za budžet Srbije, tako da taj zakon ne izaziva nikakve takve posledice.

U danu za glasanje SNS, naravno da će podržati ova dva zakonska predloga, jer smatramo da su dovoljno dugo čekali da oni zaista zažive i počne njihova primena i mislim da ste gospodine Šarčeviću, zaista pokazali spremnost da određene procese koje ste započeli na određeni način i završite. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, današnji dnevni red kada pogledate govori najviše o potvrđivanju sporazuma za četiri zemlje kada je reč o nosiocima njihovih diplomatskih i službenih pasoša, jednostavno želju i volju i buduću saradnju i produbljivanje odnosa sa ovim državama kao što su Surinam, Mjanmar, Dominikanska Republika i Paragvaj u tom delu da njihove diplomate neće imati više obavezu da imaju našu vizu.

Kada pogledate ovakav dnevni red, mislićete da je u pitanju jedna tehnička stvar koju Ministarstvo spoljnih poslova treba da uradi, da Skupština ovde potvrdi. Međutim, današnji dnevni red, kao što smo videli iz diskusija mojih kolega, predstavlja jednu ozbiljnu, predstavljanje ozbiljne politike kada je u pitanju i spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije.

Ja ću vas podsetiti da 2012. godine kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i SPS preuzela odgovornost za vođenje državom je bila u veoma teškom položaju i kada pričamo o ekonomskoj politici i političkim odnosima koji su naizgled, kada govorimo upravo o razgovorima i pregovorima Beograda i Prištine došli u jedan ćorsokak.

U tom trenutku, moralo je da se nađe rešenje pre svega na političkom nivou da bi se otkočio uopšte postupak vođenja politike Republike Srbije i sa EU i sa drugim državama koje su, jednostavno, do tada imale naviku da kada dolaze u Srbiju isporučuju svoje naloge kako Srbija treba da radi.

To se sećate najbolje situacija kada smo imali posete i gospođe Merkel i gospodina Putina, kada je bilo reči da ih prima gospodin Tadić, kada dobiju otprilike naloge koje Republika Srbija treba da sprovede i pogotovo kada je u pitanju Kosovo da trebamo da priznamo tzv. „nezavisno Kosovo“, odnosno da jednostavno budemo blagonakloni na otcepljenje dela teritorije Republike Srbije.

Ono što tada je trebalo, izaći pred građane Srbije, reći šta su upravo ideje i EU i Amerike kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada su u pitanju naši ljudi koji žive tamo, Srbi, i kakva je situacija sa budžetom Srbije, odnosno ekonomskom situacijom koja je u tom trenutku bila katastrofalna.

Znači, trebalo je izaći pred građane Srbije i reći da mi nemamo mogućnosti da u roku od dve nedelje više isplatimo ni plate ni penzije, a da nam visi nad time veliki politički pritisak da priznamo „nezavisno Kosovo“.

U tom trenutku, pregovori su zastali i tu ste vi, kao tadašnji premijer Vlade, zaista držali jednu tenziju kada su u pitanju uopšte pregovori.

Ali, u tom trenutku je bio veliki pritisak i da Srbija prizna nezavisnom Kosovu stolicu u UN, čime bi suštinski mi dali mogućnost Kosovu da zaista ostvari fiktivni deo svoje nezavisnosti, odnosno da oni postanu tzv. država u punom svom kapacitetu.

Bilo je teško u tom trenutku donetu odluku koje su trebale da impliciraju loše posledice za državu Srbiju, ali su i pritisci i pretnje i vama i gospodinu Vučiću u to vreme, gde negde svi to zaboravljamo, bile mnogo velike. Kada su govorili i na ličnom planu da politički treba da nestanu i jedna i druga stranka i kao lideri da više nemate svoju budućnost, kada je u pitanju uopšte bavljenje politikom u Srbiji.

Naravno, ona druga strana koja je doživela smenu vlasti od strane građana Srbije, kao što su Boris Tadić, Vuk Jeremić i ostala ekipa, koji danas pokušavaju da se povrate kroz Boška Obradovića, kroz različite njihove mentore ovde na vlast, su govorili o tome da će to trajati šest meseci, da će se oni posle šest meseci vratiti na vlast, a već su dogovorili priznavanje Kosova, nego su rekli samo da mi preguramo ove izbore i da se vratimo u punom svom kapacitetu, da nam pomognete u tome i da nastavimo onim putem kojim smo krenuli.

Naravno da do toga nije došlo, zato što je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem zajedno sa SPS, zaista pokazala da vodi jednu odgovornu politiku, pre svega kada je u pitanju politika odnos Beograda u odnosu na Prištinu i kada je u pitanju razgovor o KiM, o ljudima koji žive na KiM i da ono što govorite u Beogradu, to morate da govorite i u Briselu, to morate da govoriti u u Vašingtonu, ali i u Moskvi.

Znači, to je onaj najteži put kojim ste krenuli od tada 2012. godine. Paralelno sa time, moralo je da se donese neko rešenje u vidu Briselskog sporazuma, kojim ćete suštinski u budućnosti pokazati da zaista stojite iza toga da ste za evropski put, ali paralelno sa tim, da se nećete odreći nikada ni istorijske saradnje sa Ruskom Federacijom.

To je jedan od najtežih političkih puteva kojim Srbija ide, ali se pokazalo nakon ovih sedam godina da i pored tih pritisaka, jednostavno je moguće ići tim putem, jer u međuvremenu je trebalo sprovesti ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju, dovesti do toga da imate jedan održivi budžet iz koga ćete moći da onoliko koliko prihodujete, toliko da i da rashodujete i isplatite i plate i penzije, ali i da otvorite nova radne mesta. Preko 200 fabrika gospodin Vučić je do sada otvorio i to pokazuje suštinski rezultat dobre, odgovorne i spoljne i unutrašnje politike.

Nije jednostavno otići u međunarodne organizacije i držati se ozbiljne i odgovorne politike, reći da nećete odustati ni od evropskog puta, ali da nećete odustati ni od saradnje sa onima kojima se to možda ne sviđa, kada je u pitanju EU.

Na kraju krajeva, kada vi sada posle sedam godina pogledate međuinarodne odnose između Amerike, Engleske, članica EU, Rusije, Kine, vi sada vidite da se mnogo toga promenilo. Mi imamo primer, recimo, kao delegacija Saveta Evrope da smo učestvovali na prošlom zasedanju, da su bili suspendovani glasovi Ruske Federacije od 49 članica Saveta Evrope, poslednje dve godine, i da su vraćeni na prošlom zasedanju i da su u tom dogovoru svih tih 49 članica Saveta Evrope, koje mnogo toga imaju da kažu protiv te Ruske Federacije, su glasali za vraćanje tih mandata ruskim poslanicima, pokazuju jednostavno da se mnoge stvari menjaju u njihovim međunarodnim odnosima.

Sada po prvi put imate na međunarodnoj sceni pokušaj da jednog premijera Engleske, koja je kolevka demokratije, pokušava da suspenduje glasove parlamentaraca, vi imate takvu debatu koja nije bila zamisliva pre sedam godina.

Prema tome, u svim tim promenama Srbija se jednostavno drži svojih političkih načela kojima brani svoje srpske nacionalne interese, brani interese Srba na KiM, što je jako važno, i pokazuje da ne odstupa od te politike, pokazuje da ono što kaže, to i radi.

Ono što je najvažnije da danas imamo prilike da kažemo, da su rezultati tako odgovorne politike, kao i onih svih ekonomskih reformi, u tom jednom engleskom časopisu „Fajnenšel Tajms“, juče objavljene, da Srbija 12 puta veći ima priliv stranih direktnih investicija od država u regionu i od članica EU na osnovu onoga koliko ima stanovnika, koliki je njen kapacitet. To pokazuje suštinski da smo mi zaista jedna od država sa kojom svi žele danas da razgovaraju.

Zbog toga mi imamo razloga da danas kažemo da ovaj set zakona u stvari pokazuje priznanje i onih država koje možda nisu bile u mogućnosti da povuku priznanje Kosova, ali su počele to da rade i pokazujemo da ona politika koja je 2012. godine postojala, kada je u pitanju Srbija i odnos prema Kosovu i Metohiji, jednostavno se totalno zaokrenula, odnosno transformisala. To pokazuje da izbore koje imamo 6. oktobra na Kosovu, gde će učestvovati Srpska lista, jednostavno pokazuje prisutnost Beograda, prisutnost Republike Srbije na KiM, prisutnost Srba koji imaju pravo da kažu svoje mišljenje i pokažu da brane svoje interese tamo gde oni žive, pa nalazili se oni i na samom KiM.

Ovi zakoni danas u stvari predstavljaju jedan poziv svim Srbima na Kosovu da izađu na izbore. Ja ću vas podsetiti da mi imamo raseljenih 60.000 Srba u Srbiji, znači, u gradovima kao što su Beograd, Niš, Kragujevac, Kraljevo, da ovo predstavlja poziv da svi ti Srbi koji žive i u centralnoj Srbiji i na severu i na jugu Srbije treba da odu taj dan na izbore, da podrže svoju državu koja zaista vodi ovako odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, da dođu taj dan i podrže one Srbe koji se svaki dan bude i ustaju sa svojim komšijama Albancima i strepe za to kako će izgledati ta buduća politika prema Srbima na Kosovu, da bi ih svi podržali jednim danom kada će doći i iskoristiti svoje pravo da glasaju.

Današnja sednica treba u stvari da bude poziv svemu tome, a vas kao ministra molim da o tome i u javnosti više govorite kako se približavamo tom datumu i molim vas da više govorimo o tome koliko je do 2012. godine koštalo Republiku Srbiju i Vuk Jeremić i Boris Tadić, koji su vodili jednu potpuno neodgovornu politiku i koliko su ti rezultati njihove politike suštinski nama pravili problem i dan danas prave veliki problem, u tome da zaista sprovedemo na krajnje odgovoran način sve međunarodne sporazume koji se odnose na Srbiju, a vezani su za Srbe na KiM.

Mi ćemo u danu za glasanje sigurno kao narodni poslanici podržati sve ove zakonske predloge, ali mislimo da treba da podržimo i naše Srbe i Srpsku listu, da izađu u punom svom kapacitetu da glasaju građani Srbije za Srpsku listu na sledećim izborima 6. oktobra 2019. godine. Hvala.