Vreme poslaničke grupe.

Neće jačina argumenata ojačati te argumente koje su naveli oni koji su do 2012. godine pokazali da nisu sposobni da vode državu na jedan krajnje odgovoran i održiv način, a pogotovo kada govorimo o budžetu Republike Srbije.

Ono što želim da kažem, kada je u pitanju Fiskalni savet, to je da su pretpostavke Fiskalnog saveta totalno pogrešne. Zašto? Zato što se formula primenjuje ukoliko padnemo ispod 11% GDP-a kada je u pitanju uopšte nivo, obim penzija, a rast bi trebalo da bude iznad 4% da bi mogla da se primenjuje ta formula. Znači, to je taj švajcarski model koji se napravio u primeni ovde prema načinu na koji imamo mogućnosti da isplaćujemo, odnosno usklađujemo penzije. Mi ne pričamo ni o povećanju, nego govorimo o usklađivanju penzija u odnosu na inflaciju, odnosno na rast cena na malo i usklađivanje kada govorimo u odnosu na veći rast od 4% i to je ta formula o kojoj stalno pričamo. A tu formulu ne možemo da primenimo ako nam je iznad 11%, odnosno primenjivano je kada je ispod 11% vezan obim penzija za povećanje i kada govorimo uopšte o budžetu Republike Srbije, znači za ta davanja.

Sada kada pričamo o tome moramo da budemo realni i da kažemo – 11,1% bruto društvenog proizvoda je sada obim koji se odnosi na ovo povećanje, odnosno kada imamo ukidanje ono koje smo imali smanjenje penzija 2014. godine i još uvek smo iznad toga da nismo u mogućnosti da primenimo praktično onu formulu, jer primenom formule bi imali mnogo manje jer bi imali 1% povećanje penzija, sa skidanjem ovog smanjenja od 2014. godine, tako da bi penzioneri koji imaju 50.000 sada primili 50.500 dinara. Ako se vi zalažete za to, ako Fiskalni savet želi to stepenovano povećanje penzija, onda recite građanima Srbije da penzioneri znaju za šta se zalažete. Znači, formula funkcioniše onda kada imate veći rast od 4%, lepo kaže taj švajcarski model, i kada imate smanjen obim na 11%, kada se vezujete za rast bruto društvenog proizvoda. Danas moramo da budemo krajnje otvoreni i iskreni, a ne kad vam odgovara, onda se malo vezujemo za formule, vezujemo za Fiskalni savet, a kad vam ne odgovara, onda jednostavno ne želite o tome da razgovarate.

Mi želimo da sa ovim povećanjem penzija i sa vraćanjem na 2014. godinu penzioneri znatno dobiju povećanje penzija, odnosno usklađivanje, i taj procenat od 0,3% je dodatak koji će u stvari dovesti do toga da se penzioneri usklade na određeni nivo i od tada počinjemo da računamo visok rast, preko 4% za sledeću godinu, da bi otvorili mogućnost da u sledećoj godini dobiju znatna povećanja penzija. To je želja i rad kompletan, kao rezultat ekonomskih reformi, ne samo SNS, nego svih ljudi koji su u protekle četiri godine podržali ovu politiku i dali jačinu da se te ekonomske reforme što pre sprovedu. Zaista, ova zahvalnost leži i penzionerima koji su pretrpeli te ekonomske reforme i pomogli svemu tome i zato mi njima ovim želimo na određeni način da se zahvalimo. Taj nominalni ček koji će dobiti u tom mesecu novembru za oktobar, da se on nalazi znatnim povećanjem.

Prema tome, ta reforma o kojoj vi pričate, nigde ne piše da je neko ekskluzivno pravo Vlade da povećava penzije, već jednostavno stoji u zakonskom osnovu o budžetskom sistemu član 27e, koji upravo govori o tome da treba taj obim penzija da bude 11% bruto društvenog proizvoda, govori o tome da su penzije ne socijalna kategorija, već jedna kategorija stečenog prava koja važi za sve penzionere, da ovaj nivo

penzija je mogućnost ekonomske održivosti ne samo budžeta, nego i rasta koji planiramo u sledećoj godini, na osnovu realnih investicija koje ste imali prilike da vidite i u saradnji sa zapadom i sa istokom. To je ono zbog čega je Vlada Republike Srbije, u saradnji sa PIO fondom, dala ovakav predlog na glasanje i dala poslanicima na razmatranje.

Mislim da je pošteno da kažete da treba da se podrži ovakav predlog, jer ste svi vi bili za to da se ukine odluka koja je bila 2014. godine ovde u Skupštini donesena kao jedna od najtežih političkih mera koje bilo koja Vlada i bilo koja stranka predložila i sa time krajnje pošteno izaći pred građane Srbije i podržati ovako nešto, jer sve ostalo predstavlja jedno veliko licemerje i pokušaj da politički profitirate na ovakvom predlogu sa idejom da u budućnosti jednostavno penzioneri nemaju ovoliko povećanje sa usklađivanjem penzija. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas imamo na dnevnom redu vrlo aktuelne teme koje su od petka ovde i pokušaja određenih političkih grupacija, pošto više ne znamo da li su to stranke ili pojedinci koji podržavaju određene centre moći, da li finansijske ili neke medijske, kao što je na primer gospodin Đilas, jer on je stožer medijske slike Srbije u kojoj želi da se promoviše u inostranstvu kako ovde vlada određena vrsta nedemokratije, čak i kada su u pitanju penzije.

Kada su u pitanju penzije, moramo da kažemo da usklađivanje penzija je jedan od najvažnijih zadataka svake Vlade Srbije, svake zemlje i kada pričamo o tome da je vlast do 5. oktobra isplatila svih 12 penzija koje je dugovala, onda se postavlja pitanje - u odnosu na šta je gledala usklađivanje, kada je devizni kurs u to vreme bio 60 dinara za jedan evro, a usklađivao se na plate i penzije koje su bile tri evra, odnosno onaj deo koji se odnosi na vreme Srbije u okviru Jugoslavije kada je prolazila kroz najteže ekonomske trenutke.

Kada postavljamo takva pitanja, onda možemo da postavimo pitanje - zašto se nisu vraćale penzije od nivoa i vremena Ante Markovića, kada su bile 1000 maraka, odnosno 500 evra, ako ćemo da računamo po današnjem kursu? Znači, politička platforma određenih stranaka u to vreme je bila da se smire sve tenzije koje su vladale 2000. godine i da se počne jedna nova politika Srbije u kojoj je u stvari 5. oktobar predstavljao trenutak izgubljenih nadanja koja su građani Srbije u to vreme imali.

Sigurno da nisu glasali za promene u kojima su opravdavali pljačkaške privatizacije i oduzimanje radnih mesta i zatvaranje fabrika. Sigurno da nisu glasali za platforme koje su danas na političkoj sceni, da se fizički napadaju žene, da upadaju u kuće političkih neistomišljenika, kao što to imamo u Šapcu, sigurno da nemamo maltretiranja žena, pogotovo koje imaju određena svoja mišljenja, koje podržavaju sadašnje političke stranke, ne samo SNS, nego sve stranke koje podržavaju politiku Aleksandra Vučića.

Ono za šta mi danas treba da kažemo to je – hvala penzionerima što su dali poverenje i Aleksandru Vučiću i SNS i koalicionim partnerima da sprovedu ekonomske reforme, da podnesu žrtve koje su penzioneri najviše podneli i da danas imaju šansu da donošenjem ovog zakona sve to bude vraćeno u tom delu. Kada je u pitanju zahvalnost da se nađe i kroz onaj mesečni ček koji će primiti veću penziju nego što je to bilo 2014. godine.

Da bi istina bila i da bi zaista penzioneri znali o čemu danas pričamo, a ne da slušaju neke laži i prevare, PIO se u svakoj državi finansira iz poreza i doprinosa ljudi koji rade. S obzirom da su oni do 2012. godine zatvorili 400 hiljada radnih mesta, normalno je da nisu imali odakle da isplate plate i penzije, pa su iz budžeta davali 48,2% para svih građana Srbije da bi isplatili plate i penzije. Pa, kad su došli do toga da su preko 200 kreditnih linija otvorili, uzimali kredite po 8% mesečno, stopi zaduživanja, onda su došli do toga da su pojeli supstancu i uopšte novac iz budžeta Srbije i nisu mogli da isplate penzije i zbog tog ekonomskog kolapsa je došlo do toga da su i svetske finansijske organizacije rekle – ljudi, vi ste na ivici propasti. To je priznao na kraju krajeva, u decembru mesecu 2013. godine, sa početkom 2014. godine i taj Đilas.

Prema tome, ono što danas treba da kažemo, to je da su ekonomske reforme sprovede od 2014. godine zahvaljujući političkom uticaju Aleksandra Vučića, a to je na osnovu podrške građana koju su mu dali na izborima te godine. I SNS je zaista sledila tu političku platformu promena. Te ekonomske reforme nisu bile nimalo lake, pogotovo što su zakoni koji su doneseni ovde trebali da se sprovedu u praksi i stručna javnost koja je dala svoje mišljenje kako sprovesti te reforme, podrazumevala je žrtvu ne samo državnih službenika smanjenje plata, već određeni stepen smanjenja penzija.

Kada je sve urađeno, kada su svi troškovi smanjeni u budžetu Srbije, kada su prodana sva osnovna sredstva koja su trošila, kao što su automobili, kada su smanjena davanja koja se daju po osnovu dnevnica, kada su dnevnice smanjene na 15 evra za zaposlene koji imaju određene svoje poslovne aktivnosti, kada su prodati sva sredstva Vlade Srbije koja nisu bila u korišćenju a pravila su velike troškove, tek onda se poseglo za time da određene reforme moraju da se sprovedu kada su u pitanju penziona davanja iz Fonda. To je ono što je pokazalo da je svega 39% penzionera, znači 670.000 penzionera je smanjena penzija iznad 25.000, u odnosu 10%.

Znači, šta smo dobili kao rezultat svega toga? U međuvremenu je konsolidovan finansijski sistem Srbije, budžet Republike Srbije je racionalizovan u tom delu da može da funkcioniše na održiv način. Šta to znači? Koliko prihodujete, da toliko možete i da rashodujete. Svaki penzioni sistem, usklađivanje penzija i povećanje penzije na onom čeku svakog penzionera vrši se na osnovu ekonomske situacije jedne zemlje. Jesu penzije osnovno pravo koje je nepovredivo kada je u pitanju davanje od strane države, ali visina penzija je upravo na osnovu mogućnosti svake zemlje. Najrazvijenije evropske zemlje danas usklađuju penzije na osnovu cena na malo i zarada. S obzirom da su u EU nastupile određene okolnosti ekonomske krize, zarade se smanjuju, tako da su mnogo države izbegle usklađivanje penzije u odnosu na zarade, jer tog usklađivanja ne bi bilo. Uglavnom se usklađuju u odnosu na cene na malo i u odnosu na stopu rasta.

Tako je od 2008. godine usklađivanje vanredno koje su imali gospoda koja nam sada drže pridike o tome kako treba isplaćivati penzije, imali kurs evra od 84 do 120 dinara, a penzije su isplaćivali i usklađivali prema koalicionim sporazumima i prema političkim željama za dobijanje glasova na izborima. Pa su imali usklađivanja prema zakonu, taj famozni član 80. koji kaže – u aprilu mesecu u odnosu cena na malo, koje su bile mnogo veće nego što je usklađivanje bilo i imali smo u oktobru mesecu u odnosu na rast koji je iznad 4%. To je taj član na koji danas imamo velike kritike, jer oni tada nisu ni prognozirali uopšte da može država da postigne rast od 4%.

Onda su dali povećanje od 6,97% 2008. godine, pa su dali 4,13% u oktobru mesecu, a vanredno povećanje na sve to su dali još 10%. Naravno da to u onom čeku u dinarskom iznosu izgleda mnogo, ali kada pogledate kako se Narodna banka tada odnosila pri 10% inflaciji i prema šticovanju kursa od 84 na 120, suštinski, oni su varali penzionere, jer u nominalnom iznosu i snazi onoj ekonomskoj tih penzija, penzioneri nisu ništa više dobili.

Tako da je posle toga taj član 80. dostigao do toga da je davanje penzija iz budžeta, u odnosu na rast BDP-a, iznosi 13,4%, što je urušilo kompletno budžetsko finansiranje svih građana Srbije. To je ono o čemu mi danas pričamo.

Znači, SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem je uspostavila stabilno finansiranje penzija u budućnosti. Ne, da dolazi do toga da se brinemo za budućnost naše dece i da se na određeni način zadužujemo kreditnim linijama za isplatu penzija, nego jednostavno obezbedimo prihode na osnovu kojih stabilno imamo finansiranje. Danas se iz PIO Fond daje 28% iz budžeta da bi se nadomestilo za masu penzija za isplatu penzionerima.

Prema tome, taj odnos od 48% do 28% davanja iz budžeta da bi se isplatile penzije i povećale penzije u nominalnom iznosu, pokazuje upravo rezultat ekonomskih reformi koje je SNS zajedno sa tadašnjim premijerom, današnjim predsednikom države, sprovela, otvorila preko 80 fabrika, preko 140.000 novih radnih mesta, upravo iz čega možemo da imamo punjenje PIO Fonda da bi isplatili penzije.

Ono što je najvažnije je da smo kao država ozbiljno shvatili finansiranje PIO fonda upravo stavljanjem u budžetski sistem kao jednu od glavnih obaveza kroz član 27e, da ono što je odnos i praćenje isplate penzija ide upravo kroz rast BDP-a. Ono što je obaveza to je da 11% BDP-a može da bude ukupno davanje za penzije.

E sad, šta se javlja kao veliki problem kada je u pitanju tumačenje u javnosti, recimo Fiskalnog saveta, kad su u pitanju penzije? Prvo, ocena koja je data Fiskalnog saveta na ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona, pre svega je političke prirode, a ne ekonomske. Zašto? Zato što je velika kontradiktornost u analizi koju je Fiskalni savet dao. Prvo, da bi se povećavale penzije na osnovu te njihove formule, modela, tog famoznog člana 80. pokazuje da bi došlo do dva puta stepenovanog povećanja penzija koje bi u nominalnom iznosu iznosilo mnogo manje. Prema tome, i stepen povećanja uopšte tih penzija išao bi mnogo manjim tempom nego ono što je dato kao Predlog u ovom zakonu.

Podsetiću vas samo da je Fiskalni savet 2014. godine tražio da se penzije umanje za 15% i to progresivno, da važi za sve kategorije. Znači, uopšte nije ulazio u kategorije onih najsiromašnijih, nego nominalno 15% i da bi time, u stvari, suštinski, došli do smanjenja javnog duga. Javni dug se smanjio upravo zbog dobrih ekonomskih reformi, zbog toga što sada javni dug imamo ispod 60%, što je neki standard za zemlje EU, a biće ispod 50% dogodine, ali Fiskalni savet je upravo napisao na strani 3, stav 2. da usklađivanje mora da bude sa 11% BDP-a u odnosu na budžetski sistem Srbije i da je to zakonska obaveza. Znači, ono gde se mi sada nalazimo upravo sa ovim povećanjem je 11,1%.

Mi se rukovodimo upravo onim što je Zakon o budžetskom sistemu koje donosi Narodna skupština Republike Srbije. Ne možemo da se rukovodimo formulom iznad 4% rasta, zato što ono što nas obavezuje, pre svega budžetski sistem, i ne želimo da ugrozimo uopšte budžet Srbije prekomernim povećanjima, već ovo povećanje o kome pričamo od 0,3% nije ekskluzivno pravo Vlade Republike Srbije, već je naknada upravo koja pokazuje da će u sledećim godinama visokog ekonomskog rasta Srbije biti veće nego što je povećanje po onom članu famoznom 80, po formuli.

Prema tome, Fiskalni savet mislim da je ovde ušao sam u svoju kontradiktornost. Drugo, stavio je pogrešne pretpostavke uopšte za povećanje, jer isplata novčanih iznosa ne govori o visini penzija, ovo iz 0,3%, nego govori upravo o tim naknadama koje idu uz povećanje penzije.

Zašto to govorim? Zato što kada smo 2015, 2016. i 2017. godinu imali pod ovom uredbom, odnosno pod izmenama i dopunom zakona koje govori o smanjenju, umanjenju penzija, u tom trenutku išla su povećanja, usklađivanja sa onim što su bile mogućnosti budžeta Srbije. Imali smo 1,25% povećanje, pa imali smo 2,5%, izvinjavam se 1,5% i 5% za prošlu godinu. Ali, nemojte da zaboravite da su bile i naknade isplaćene po 5.000 dinara svim penzionerima. Time je Vlada Srbije htela da zaštiti zaista najsiromašnije, sa najmanjim penzijama i da negde uspostavi tu ravnotežu kada je u pitanju uopšte davanje svim kategorijama u društvu koje primaju određene vrste penzija.

Ono što na kraju treba reći, kada su uopšte penzije u pitanju, to je da isplaćivanje mora da bude uvek u skladu sa mogućnostima ekonomije jedne države. Taj koji vam danas govori, penzionerima, da treba da se vrati sve sa kamatom, pa ja vas pitam – zašto onda oni nisu vratili 2000. godine sa kamatom iz vremena Ante Markovića, zajedno sa kamatom u nivou od 1.000 evra, kada je odnos evra i dinara bio jedan prema sedam? Zato što to nije realno, zato što takva politika nerealnosti ne može jednostavno da da rezultate.

Mi se zahvaljujemo ovde penzionerima koji su zaista shvatili, i sa punom svojom odgovornošću, kako se treba žrtvovati za državu, za svoju decu i za budućnost Srbije i podneti ovakve mere štednje koje sada daju rezultate i koje su ekonomiju Srbije pokrenuli u pozitivnom pravcu.

Moram da kažem da na ovoj sednici, pored onoga što su penzije i plate i što su ekonomski rezultati Srbije, na današnjoj sednici imamo veliki broj sporazuma koji upravo pokazuju da je ova država, ova Vlada Srbije vodila jednu krajnje odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Jer, mi imamo set sporazuma koji su iz oblasti trgovine, turizma, imamo i sporazume koji govore o tome da Sporazum sa Rusijom daje mogućnost da jednostavno prodaju gas, distribuciju gasa, ne moramo samo da vršimo između Rusije i Srbije, već možemo da vršimo i sa trećim zemljama, što je i Energetska zajednica koja je, kao jedna krovna organizacija iz oblasti energetike, a u saradnji sa EU i direktivama, potvrdila i dozvolila. Znači, pokazuje da je Srbija zaista sa svojom spoljnom politikom okrenuta i ka istoku i ka zapadu.

Ali, ono što danas imamo kao temu je Predlog odluke o izboru viceguvernera, kojima 25. septembra ističe petogodišnji mandat i predlozi guvernerke, gospođe Jorgovanke Tabaković, su magistar Dragana Stanić za izbor na četiri godine i dr Ana Ivković za izbor na tri godine. NJihove biografije ste imali prilike da vidite. Izmenama i dopunama Zakona o NBS, guverner predlaže predsedniku parlamenta svoje saradnike i kao takvi jednostavno budu birani u Narodnoj skupštini Srbije.

Šta reći danas, na kraju, ovako iscrpne diskusije, onih koji su nam do 2012. godine ostavili mnogo toga da se borimo, ostavili jedan PKB sa godišnjim dugovima od 10 miliona evra, a onda posle toga podele bonusa koje su takođe u vrednosti od 12 do 15 miliona evra godišnje, govori o tome kako smo imali prilike da vidimo one koji su vodili Srbiju do 2012. godine i na gradu i na Republici, da su bili uvek spremni da izvlače državne pare i da žive na grbači građana Srbije. Velika je razlika između njih i nas, i nikada se verovatno nećemo složiti u toj politici zato što oni koji danas nama drže ovde moralne pridike, imaju imovinu milionskih iznosa i to možete da vidite na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i njihove imovinske karte. To govori o tome kolika je razlika između njih i nas, o tome ko misli o građanima Srbija, ko misli o budućnosti svoje dece i ko krajnje odgovorno vodi jednu državu.

U danu za glasanje, SNS sigurno će podržati ovakve zakonske predloge, jer je ona i učestvovala u ekonomskim reformama države i učestvovala u tome da zaista pomogne i penzionerima da prežive sve teške godine zbog onih koji su nas vodili do 2012. godine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici, zbog javnosti i pokušaja da se dezavuiše javnost o tome kako postoji neko ekskluzivno pravo, prvo da navedete gde to piše da se ukida formula. To je jedno. Zato što tačno postoji deo člana zakona koji govori kada se primenjuje formula, znači i po kom osnovu, ali tačno postoji i u budžetu Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije da penzija ne sme i da se vezuju za bruto društveni proizvod koji je 11%, kod nas je 11,1% sa povećanjima.

Znači, kada bude ekonomski rast veći od 4% do kraja godine tada možemo formulu da primenimo. Ne možemo da primenjujemo formule, pa da isplaćujemo plate 13,4% bruto društvenog proizvoda, da ugrozimo budžet Srbije, da podižemo kredite, jer smo mi jedna odgovorna vlast. I danas upravo predstavnici MMF-a zajedno sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija na pregovorima o aranžmanu iz predostrožnosti koji vode računa upravo o tome da krajnje odgovorno vodimo svoje finansije. Znači, to je jedna stvar.

Socijalno odgovorna politika jedne države govori upravo o tome da ne smemo da ugrozimo građane Republike Srbije neodgovornim odlukama. Danas dajemo iz budžeta u PIO fond da bi isplatili povećanja penzija 28%, a u vaše vreme je to iznosilo 48%. Znači, zbog toga nijedna država, nijedan investitor nije želeo da dođe u Srbiju jer se zadužili budućnost svoje dece sa vašom neodgovornom politikom. Znači, nemojte da plasirate neistine penzionerima koje ljudi krajnje odgovorno znaju šta je uradila i SNS i Vučić u protekle godine i kako je obezbedila odgovorno i održivo finansiranje. Hvala vam.

Mnogo razmišljanja, a sva pogrešna.

Ono o čemu smo govorili i na Odboru i ovde, kada govorimo o investicijama, upravo govorimo o dobroj spoljnoj i unutrašnjoj politici jedne Vlade, a to je da investitori imaju mogućnost i sa istoka i sa zapada da finansiraju i da otvaraju fabrike ovde u Srbiji. To pokazuje upravo trgovinski promet sa zemljama EU, koje su 2/3, ona 1/3 su upravo kompanije koje dolaze sa istoka.

Ono što je najvažnije to je da se pokazalo na poslednjoj poseti Kini da je Srbija viosko uvažavana zemlja, kao zemlja od najvažnijih partnera u programu Put svile, 16 plus jedan, zemlje srednje i jugoistočne Evrope. Znači, zemlja koja jednostavno ima najveći stepen poverenja unutar EU, iako nije članica EU. To je jedno.

Drugo, kada pričamo o ekskluzivnom pravu Vlade i kad su u pitanju penzije, to je ono što je pokušaj da cela opozicija javnosti prikaže kako 0,3% rasta BDP-a, koje je vezano za uopšte visoki ekonomski rast Republike Srbije je ekskluzivno pravo Vlade da povećava penzije, što nije istina. To predstavlja jedan dodatak i nije vezano uopšte za metodologiju isplate penzija.

Prema tome, Vlada Republike Srbije koja je odgovorna, želi da sa visokim rastom paralelno daje i visoke dodatke penzionerima upravo na osnovu toga da vrati ono što je onim zakonom iz 2014. godine smanjila, nezavisno od procenta koji se odnosi na sama uvećanja.

Prema tome, penzioneri će uz svoj ček, ne samo biti vraćene penzije na nivo 2014, nego će dobiti ujedno i povećanje, što će dati mogućnost ukoliko u sledećoj godini budemo imali i veći ekonomski rast od 4%, a to stoji u onom članu 80. i budžetskom sistemu 27e da budu podeljena mnogo veća povećanja da dobiju uz svoju platu, nego što bi imali po onoj formuli.

I na kraju, da vam kažem, velika je sramota kada bilo koja institucija napiše u svojoj oceni i izveštaju da se mi vezujemo u tom pežorativnom smislu za ekonomski rast afričkih zemalja i Bliskog Istoka. To je prvo uvreda za te države jer u tom smislu mi želimo da uvredimo te države kako oni imaju određeni rast i sistem podele plata na jedan loš način.

Izvinite, jedan Egipat, jedan Alžir su države koje danas podržavaju Srbiju…

Direktno pominjanje.

Kada pričamo o upravnim odborima, pa upravo onaj ko najviše priča je bio član upravnog odbora Studija B. Znači, ovde poslanici SNS retko ko je član nekog upravnog odbora. To je jedno.

Kada govorimo o tome kako se isplaćuju penzije, znači, formula se primenjuje ukoliko padnete ispod 11% BDP. Mi smo trenutno sa ovim povećanjima na 11,1% BDP, što je vezano za Zakon o budžetskom sistemu. Kada budemo imali veći rast, onda će ovih 0,3% BDP koji se sada daje u vidu dodatka, povećanja, verovatno biti veće.

Mi se spremamo za veći ekonomski rast, za veću privrednu aktivnost. Za razliku od svih vas koji ste išli ispod, išli ste na pad privrednih aktivnosti i delili penzije iz kredita, mi se u tome drastično razlikujemo, jer imamo odgovornost prema narodu i građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svom izlaganju prethodna govornica pre nego što je reklamirala Poslovnik je spomenula vladajuću koaliciju i ima osnova za repliku u više navrata.

Ono što je pogotovo tema, pod znacima navoda, otimačina penzija, treba postaviti pitanje i građanima Srbije – kako se naziva otimačina kada je u pitanju 2008. godina, povećanje penzija u tri navrata, a onda posle toga imamo zamrzavanje 2009, 2010, godine, kada je samo inflacija bila 10,5% i kada je kurs devizni varirao između 80 i 120 dinara za jedan evro?

E, kako se onda to naziva kada su u pitanju penzioneri i budžet Srbije i kada dolazite u situaciju da 13,4% od BDP-a praktično je deo penzija, isplate i obavezne isplate penzija, kada dolazite u situaciju da morate da oterate MMF zato što je on svedok toga kako ste razvalili budžet Republike Srbije?

E, to onda je verovatno je neka ekonomska teorija u kojoj stečajni upravnici uzimaju pare iz budžeta Srbije, vode nekih 13 preduzeća i uzimaju preko 220 miliona dinara i onda postaju predsednici poslaničkih grupa u kojima sede poslanici kao što su oni koji sada nas napadaju. To je ta politička teorija sa kojom se jednostavno mi ne slažemo i potpuno idemo u cilju ekonomskog rasta i razvoja i smatramo da na održivi način treba isplaćivati penzije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ono što smo na Odboru imali prilike da čujemo to je onaj deo koji se odnosi i na Predlog odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, ali i da damo svoje mišljenja na Predlog odluke o davanju saglasnosti i finansijskog plana PIO fonda. Na osnovu izlaganja predstavnika PIO fonda i Ministarstva finansija, ono što je za nas najvažnije to je da ova povećanja praktično idu iz realnih osnova i za održivosti budžeta i biće u određenom obimu od dve milijarde dinara.

Ali, ono što je najvažnije hronologija uopšte donošenje ovakvih odluka, kada govorimo o određenom pravnom osnovu. Znači, pre svega, mi ovim davanjem saglasnosti dajemo prani osnov za izmenu i dopunu Zakona o PIO fondu za šta je najvažniji deo koji se odnosi upravo ono o čemu je Fiskalni savet govorio, primena člana 27e Zakona o budžetskom sistemu koje usvaja Narodna skupština Republike Srbije, a to je da određeni vid povećanja, odnosno jedan vid kao dodataka, znači ne onaj deo koji se odnosi na usklađivanje penzija iznosi 0,3% BDP i da ta povećanja u suštini u budućnosti zavisno od rasta ekonomskog će biti sve veća i veća. Naravno, da država koja odgovorno upravlja budžetom smatra da će poslovne aktivnosti rasti s obzirom da je ekonomski rast išao uzlaznom putanjom nakon uvođenja ekonomskih reformi i svaka godina je bila sve bolja i bolja. To je na kraju krajeva pokazao i suficit u budžetu koji je uvek veći od onoga što je planirano predlogom budžeta koji je usvojen u prethodnoj godini.

Ono što je važno da kažemo da je kada pričamo o metodologiji uopšte o zakonskom osnovu za donošenje odluke za usklađivanje plata i penzija jedan modela koji do sada, o kojoj formuli govorimo o indeksaciji, jedan modifikovani švajcarski model koji kaže članom tim 80. da se penzije usklađuju dva puta godišnje, 50% usklađivanja odnosno rasta ide uz usklađivanja cene na malo, a drugi deo, to je u aprilu, je recimo onaj koji je 50% u odnosu na zarade kod razvijenih država, kod nas, naš model govori da je to razlika između rasta od 4% i realnog rasta koji će se desiti u toj fiskalnoj godini. S obzirom da ova godina nama pokazuje da je već rast za polovinu godine 4,9%, a znate da do kraja godine obično nadolaze sve obaveza koje plaćaju. Koliko god da bude veći rast od 4% ta razlika praktično treba da predstavlja nivo usklađivanja. Vlada i Ministarstvo finansija su negde to predvideli 0,3% BDP i shodno tome postoji sada mogućnost i da pre završetka ove fiskalne godine možemo da razgovaramo o takvom povećanju i zbog toga imamo ovakav model praktično finansijskog plana na koji je Odbor dao saglasnost.

Penzije se inače u budućnosti će rasti mnogo većim intenzitetom i zbog toga je ovaj model koji član 27e kaže i na kraju krajeva i Fiskalni savet daje to u oceni, da treba da se vezuje za 11% rasta BDP. Tih 11% sada još uvek je negde na 11,1% i kada budu pali ispod toga, a rast bude znatno veći od 4% tek onda možemo da pričamo o povećanju po nekoj formuli. Ova formula za sada bi dala jako mala povećanja i zbog toga je upravo Vlada i Ministarstvo dala ovaj predlog izmene i dopune plana da bi penzioneri u svom nominalnom iznosu zaista osetili veća povećanja koja im i pripadaju, pogotovo kada su u pitanju ovako dobri ekonomski rezultati.

Kada pričamo o suficitu od 49,1 milijarda dinara, kada pričamo o stopi inflacije od 2,5% kada govorimo o ekonomskom rastu 4,9% u prvih šest meseci onda govorimo o tome da svi pokazatelji daju nam za pravo da stabilnost uopšte isplate penzija možemo da garantujemo u stvari našom privredom. Znači, otvaranjem novih radnih mesta, otvaranjem novih strukturnih i infrastrukturnih projekata, otvaranje znači jednog privrednog ambijenta koji dolikuje visoko razvijenim državama. Hvala vam.

U želji da se dopadnete vašim novim šefovima, šaljete političke poruke vrlo opasne građanima Srbije. Te opasne političke poruke govore o tome da je PIO fond vlasništvo jedne političke stranke. To verovatno polazite od sebe, jer ste PIO fond smatrali vlasništvom DS, kad ste vi bili na vlasti. E, pa, velika je razlika između nas i vas.

Znači, ono zbog čega sve međunarodne finansijske institucije su dale svoje mišljenje o tome kako se vode finansije i kako se vodi budžet Republike Srbije pod vođstvom Aleksandra Vučića i SNS upravo su ekonomski parametri, a ne politički. Zbog toga i daju ove rezultate i to građani prepoznaju i na izborima će pokazati kako daju podršku upravo SNS zbog ovakve političke platforme. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Takav ton i razgovor prema ministrima nije baš zabeležen u Skupštini Srbije u skorije vreme i to pokazuje na kom nivou uopšte razgovora može sa ljudima koji predstavljaju opoziciju danas da se razgovara.

Kada se govori o tome da je Srbija izmišljena priča, da je Srbija bila na litici i da je ekonomski trebao da bude proglašen ili bankrot ili da sprovedemo ekonomske reforme sami, onda najbolje treba da čuju i da pročitaju ono što je govori9 njihov sadašnji politički lider Dragan Đilas, koji je u decembru 2014. godine rekao da je Srbija ekonomski na rubu propasti.

Prema tome, slušajte svoje predsednike nove pa ćete čuti gde se Srbija nalazila, a pogledajte rezultate pa vidite gde se Srbija danas nalazi. Niste ni mislili da će ikada doći taj ekonomski rast od 4%, da ćete moći da zaista po nekoj formuli povećavate penzije, već ste to radili ad hok, malo 7%, pa 4%, pa 10% pa je to budžet Srbije koštalo 70 milijardi dinara. E to su vaše ekonomske mere koje ste sprovodili u to vreme. I onda ste ostavili nama da treba da rešavamo te probleme i sve one dugove koje ste ostavili da mi servisiramo i da brinemo, ne samo o penzionerima, nego o svim građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Gospodin Boško Obradović nas ovde uči ekonomskim parametrima na osnovu kojih mi suštinski treba da urušimo kompletan budžet Srbije, da ako možemo preko 20% budžeta damo za penzije i ako treba i da zadužimo državu za još deset milijardi evra i to nije problem, to je ono što je rađeno do 2012. godine.

Ono što je još opasnije je pokušaj da se sa ocenom Fiskalnog saveta dovede u javnosti slika o tome kako mi ne želimo da primenimo određene formule, a da u stvari imamo para, odnosno imamo više od 4,5% rast i imamo više od 11% rast BDP i da jednostavno mi sad to ne želimo, nego ćemo nekim aktima Vlade suštinski da povećavamo penzije koliko mi to želimo. Prvo, to nije istina, to nigde ne piše da postoje diskreciona prava Vlade i nemojte građane Srbije da obmanjujete sa vašim jeftinim političkim pamfletima. Jer, ono što treba da znaju građani Srbije je da je samo odgovorna ekonomska politika i dovela do situacije da možemo da povećamo penzije i da penzioneri dobiju ono što im sleduje, u zavisnosti od uspeha koje postiže država kroz budžet, kroz suficit koji je u zadnje tri godine napravljen. Znači, nikada do sada Srbija nije prihodovala više nego rashodovala. Tek poslednje tri godine sprovedenim ekonomskim reformama i gospodin Aleksandar Vučić je jedini političar, ne samo na srpskoj sceni, nego i u zemljama regiona i EU koji je izašao i rekao građanima Srbije šta nas čeka ukoliko ne sprovedemo te reforme. To je ono zbog čega su građani Srbije još dva puta na izborima dali podršku gospodinu Vučiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, moj amandman se odnosi na skretanje pažnje da posebni osvrt damo na porast medicinskih ustanova, odnosno na broj i sprovođenje plana mreža medicinskih ustanova, koje su definisana strategijom razvoja koje, na kraju krajeva, i Ministarstvo zdravlja sprovodi i to sa sve efikasnijim radom. Prema toj strategiji danas imamo 375 institucija sa ukupnim brojem postelja projektovanih na 38.500 sa brojem od 114.000 zaposlenih u zdravstvu.

Ono što je važno danas da kažemo je da je ova Vlada i ovo ministarstvo pokazalo da zaista propale projekte, koje smo imali prilike, nisu mogli oni da sprovedu koji su započinjali projektna rešenja, ovo ministarstvo, ova Vlada i ovaj ministar su očito sposobni da završe, kao što je KC u Nišu, koji do 2009. godine nije čak ni temelje postavio. Ali je trebao jedan gospodin Vučić da dođe i da preuzme odgovornost zajedno sa SNS, da jednostavno gospodin Lončar kao resorni ministar postavi temelje i izgradi ovakve objekte i opremi na način na koji je struka tražila.

I, to je vrlo važno što danas mi ovde čujemo određena izlaganja poslanika koji stalno sami sebe proklamuju za neke ljude koji treba da kažu nešto kako treba da izgleda u zdravstvu. Pa, valjda se lekari o tome nešto pitaju, valjda oni imaju kao stručni ljudi pravo da kažu u javnosti koji je to model na osnovu čega treba pisati zakone, a oni su svoju reč rekli, ovim zakonom dali svoja rešenja i, prema tome, na nama poslanicima je da zaista branimo stručne predloge koji nama dolaze ovde u vidu zakonskih rešenja.

Ono što je najvažnije reći je da će država ulagati u zdravstvo i da nema ništa važnije od ljudskih života i o tome se vodi gospodin Vučić i Vlada gospođe Brnabić. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Građani Srbije za zdravstvo izdvajaju 10,4% bruto društvenog prihoda, što predstavlja jedan bitan podatak ako uzmemo u obzir da 20% budžeta ide na zdravstvo, ne samo na zdravstvene radnike, institucije, zaposlene, već i na investicije. Zbog toga je za ovakav zakon potreban pun i stabilan budžet. Vlada Srbije je pokazala da su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija bili potreba da bi Srbija išla napred, pa tako i razvoj zdravstva i uopšte ovakvih zakona koje danas imamo na dnevnom redu, ne mogu, ukoliko nemamo jednu ekonomsku stabilnost.

Humanost, plemenitost, solidarnost i dobročinstvo su takođe osnov ovoga zakona, ali danas imamo prilike da čujemo, i treba ponoviti zbog javnosti, da je slobodna volja u stvari osnova ovog zakona koja se odnosi i na pacijente i na porodicu pacijenata, ali i na one koji čekaju transplantaciju organa da bi produžili svoj život.

Ono što je važno reći da je potpuno licemerno od strane opozicionih stranaka, koji su se objedinili u činjenici da se poistovećuje donošenje ovog zakona sa morbidnim ratnim aktivnostima OVK i ANE na Kosovu, koji su se dešavali u ratnim dejstvima koji su predstavljali zaista sunovrat srpske države i to poistovećivanje ide samo u korist marketinga onih koji danas predstavljaju tzv. republiku Kosovo, koji jednostavno vrše pritisak na pregovore u Briselu, kada govorimo o odnosu Beograda i Prištine i jednostavno rade u korist štete Srbije.

Ovim zakonom i izjavom ministra, koji kaže da će na sve uvrede odgovoriti odgovornošću prema ljudskom životu pokazuje zaista potrebu da ovakav zakon usvojimo u parlamentu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, ima tema oko kojih mislim da ne treba uopšte da se delimo kada je u pitanju donošenje zakona ni stranački, ni profesionalno, zato što bolest ne bira ljude, ni po stranačkoj pripadnosti, ni po strukovnoj, ni po klasnoj podeli, već jednostavno to je slika i prilika jednog društva koliko smo sposobni da kao država odgovorimo na izazove, pogotovo kada je u pitanju demografska slika Srbije.

Ne treba da budete lekar da vidite da naša demografska slika Srbije nije dobra. Više umire nego što se rađa i upravo je veličina one političke stranke i koalicije, kada vodi jednu državu, da shvati kako treba odgovoriti na ovakve probleme u društvu.

Od 2014. godine, kada je SNS i gospodin Vučić preuzeo odgovornost za vođenje državom, prvo je trebalo srediti budžet, sprovesti ekonomske reforme da biste imali uslova da jednostavno sprovedete mehanizme uz pomoću kojih ćete demografsku sliku menjati, odnosno dovesti do uslova po kojima će građani Srbije moći da kreiraju stvaraju porodice, da se više dece rađa, ali s druge strane, naći sistemska rešenja po kojima građani Srbije, koji zaista se suočavaju s najtežim bolestima, moći da jednostavno stvore uslove da se leče ovde u Srbiji i da zaista prevaziđu sve teške trenutke u svom životu zajedno sa svojim porodicama.

Mislim da je ministar Lončar odgovorio o ovom izazovu u Srbiji na najbolji mogući način. U trenutku kada je preuzeo vođenje Ministarstvom zdravlja, pre svega su bile ukinute specijalizacije, do 2012. godine u proseku je bilo 550 specijalizacija godišnje, u trenutku kada je preuzeto nije ih više ni bilo od strane države, a oni koji su to hteli morali su da plaćaju iz svog džepa. U tom trenutku Srbija je imala 3.000 nezaposlenih lekara.

Danas se mi borimo da svakog lekara zadržimo u Srbiji i borimo se sa time da specijalizacije godišnje raspisuju konkurs, država od 983 specijalizanata samo za prošlu godinu, to znači da sada u ovom trenutku imate oko 4.000 specijalizanata, koliko sam razumela, koji praktično nisu sproveli kompletnu specijalizaciju. To znači da taj proces je veoma dug, spor, ali predstavlja za nas alarm da ovaj ljudski resurs, kad govorimo o lekarima, medicinskom osoblju, moramo da čuvamo, zato što postoje razvijene države u Evropi koje su jednostavno napravile strategije kako će prihvatiti i asimilovati 30.000 lekara upravo zbog toga što su stare nacije kao što je i Srbija i zbog toga što su ekonomski mnogo sposobnije da prihvate lekare i da stave u svoj zdravstveni sistem u funkciju zbog toga što daju pet puta veće plate.

I, to je problem ne samo zemalja zapadnog Balkana, to je problem i razvijenih evropskih država, da jednostavno svoj lekarski kadar, pa kad govorimo i o medicinskom kadru, znači o medicinskim sestrama i medicinskom osoblju, takođe moramo ljubomorno da čuvamo i da stvorimo uslove kao država da oni rade i da za svoj rad mogu na adekvatan način da žive.

Ono što sam želela da kažem da mojim amandmanom stavim akcenat na medicinske ustanove upravo zbog toga što porast medicinskih ustanova prema rezultatima rada Ministarstva zdravlja danas u 2018. godini jednostavno ne može da se meri sa onim što je bilo do 2012. godine. Kada vidite da mi danas u ovoj oblasti kada je u pitanju transplantacija, pre svega na milion stanovnika imamo 15 donora, a prosek u razvijenim državama je čak 50 na milion stanovnika, onda vidite da smo mi praktično na početku uopšte ovako razvijene medicinske politike u oblasti transplantacije, ali moram vam reći da ono što su alarmantni podaci, to je da recimo za prošlu godinu od strane nekih lekara koji su davali izjave postoji npr. 700 ljudi koji čekaju na transplantaciju bubrega, a 6.000 bolesnika odlaze redovno na dijalizu.

To je jedan od velikih pokazatelja da država zaista razmišlja krajnje odgovorno o tome kako će da rešava ove probleme, da naši ljudi ovu listu čekanja treba smanjiti, ali ako i pogledate koliki su troškovi za bolesnike iz budžeta Srbije, onda ćete videti da recimo za dijalizu jedan bolesnik košta državu 25.000 evra godišnje. A ukoliko imate stabilizovanog pacijenta gde je izvršena transplantacija, to košta državu 5.000 evra godišnje. Znači, pet puta su veći troškovi ukoliko ne rešavate probleme, kao što oni koji su vodili državu do 2012. godine nisu rešavali, pet puta više ste trošili za lečenje jednog pacijenta, a samim tim pokazujete da na krajnje odgovoran način budžet kojim raspolažete za lečenje građana Srbije će dati mogućnost da pet puta više građana će moći da se zaista na adekvatan način leči i rešava svoje zdravstvene probleme.

Kada vidite rezultate koje smo postigli za ovih pet godina kao država i Ministarstvo zdravlja, onda sama statistika pokazuje konkretno da je preko osam milijardi dinara godišnje iz budžeta dato za rekonstrukciju, adaptaciju medicinskih ustanova, da imamo otvoren nov klinički centar, da imamo rezultate koji govore da je stavka u budžetu oko koje najviše svi govorimo, a to je tačka 25. stav 3. upravo Fond za lečenje retkih bolesti, danas čak izdvaja četiri i po milijardi dinara za lečenje ovakvih bolesti, od čega je najveći procenat dece. To govori upravo o odgovornosti Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja da jednostavno taj fond se povećava i da je nekako postala rutina i sistemski rešeno ovakvi problemi koji su mučili Republiku Srbiji.

Ono sa čime se susrećemo to je lekarski kadar, a kao što vidite po prvi put Ministarstvo zdravlja i ministar je najboljih 100 studenata sa svih medicinskih fakulteta u Srbiji na određeni način uzeo u zaštitu od strane države tako što ih je pravo sa fakulteta, praktično zaposlio u medicinske ustanove i time poslao jednu veliku poruku, da mi o našoj budućnosti moramo da razmišljamo na krajnje odgovoran način i poslao poruku svim građanima Srbije, da lečenje građana Srbije je u rukama države, jer je stvorima ambijent da ima ko o nama da brine kada budemo stari. LJudski kapital od preko 22 hiljade lekara i preko 50 hiljada lekarskog medicinskog osoblja je nešto što je resurs koji moramo zaista moramo brinemo na krajnje odgovoran način. Mislim da ovaj zakon koji danas imamo u Skupštini u stvari otvara jednu novu stranicu modernizacije zdravstva u Srbiji. Ono što smo imali prilike od naših kolega lekara da čujemo, a to je da humanost i plemenitost su jedne od osobina koje mislim da su do 2012. godine potpuno bile zaboravljene zato što su se mnogi politički faktori bavili sa samim sobom, a nisu se bavili interesima građana Srbije.

Stvorili ste nadu, gospodine ministre. Stvorili ste nadu za bolesne i sigurnost za njihove porodice, da država brine o njima i onoga trenutka kada porodice nisu u mogućnosti, jednostavno da pomognu svojim najmilijima kada su bolesni. Mislim da ste se pokazali kao ozbiljni i odgovorni i vi kao ministar, što ste prepoznali sve one probleme u društvu i zbog toga, kada je nabavljen sajber nož, i kada je nabavljen gama nož, i kada su otvorene nove investicije u pogledu rekonstrukcije zdravstvenih ustanova, i kada ste dva puta više, znači, otvorili mogućnost specijalizacije lekara, i kada jednostavno ste otvorili mogućnost svima da u ovom društvu kažu šta misle o svojoj budućnosti kada je uopšte oblast zdravstva, znači, i sa stanovišta pacijenta i sa stanovišta medicinskog osoblja.

Mislim da ste zaista omogućili da Srbija krene novim koracima svog razvoja, jer ona država koja ne brine o svojim građanima, na potpuno jedan sistematizovani način, kroz određena sistemska zakonska rešenja, nema načina uopšte da razmišlja o tome kako će da se razvija. Zato vam hvala što danas imamo prilike da uopšte razgovaramo o ovakvim zakonima. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moj amandman odnosi se na član 3. za koji smatram da treba dodati i potpuno opravdano da usklađivanje koje se odnosi na Zakon o lokalnoj samoupravi i udruženjima i kada govorimo o evropskim integracijama treba poseban akcenat staviti na Agendu 2030. godine, upravo zbog toga što evropske integracije i uopšte civilno društvo, koje sad aktivnije uključuje u rad lokalnih samouprava, su sastavni deo ove Agende, a naročito u svom 17 cilju, između 17 ciljeva održivog razvoja koji se odnosi na partnerstvo, do ciljeva i učvršćivanje sredstava za sprovođenje globalnog partnerstva za održivi razvoj.

Ono što postižu lokalne samouprave, naši gradovi i opštine, to je pre svega da većom apsorpcijom od strane projekata EU sa lokalnim samoupravama, kada govorimo o projektima koji se realizuju u samim lokalnim samoupravama od strane svih nosioca vlasti, lokalne vlasti, pokazuje suštinu da ono što je potrebno državi Srbiji to je bolji, veći i snažniji razvoj lokalnih privreda, lokalnih aktivnosti, povećava se aktivizam i to se najbolje vidi na primerima kao što je IPARD program. To je inače program EU i evropskih fondova za finansiranje poljoprivrednika, odnosno udruženja poljoprivrednih proizvođača, koji zajedno sa lokalnim samoupravama i svim relevantnim subjektima na lokalnom nivou zaista treba da podignu jedan nivo finansiranja poljoprivrednih i proizvođača i prerađivača. To smo imali prilike za prošlu godinu da je država izdvojila i podršku za razvoj IPARD programa, a sam IPARD dao je 175 miliona bespovratnih sredstava EU.

Zatim, imamo projekte prekogranične saradnje sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, gde zaista gradovi koji se nalaze na pograničnim područjima, kao što su Dimitrovgrad, Bor, Negotin i Subotica, su imali prilike da imaju direktne koristi kao lokalne samouprave od ovih projekata.

Zatim, projekti zaštite životne sredine, koje država Srbija uz pomoć EU i fondova uradila, kao što je deponija Užice, kao što je sistem za upravljanje medicinskim otpadom u Pirotu, zaista pokazuje da ste sa velikim opravdanjem ovakav vid izmena i dopuna stavili u ovaj član 4, zbog toga što nam to daje praktično jedan veliki vetar u leđa da jačamo kapacitete u samim lokalnim samoupravama, ljude koji su sposobni da sprovode projekte EU, a samim tim i država i ministarstva nadležna, koja se bave određenim oblastima, daju svoj puni kapacitet i podršku lokalnim samoupravama za realizaciju ovakvih projekata.

Zaista, Vlada Republike Srbije ima pravo da kaže da se sada nalazimo na jednom putu napretka i da idemo ispred svih zemalja regiona i zapadnog Balkana i da smo zaista najbolji ne samo na osnovu ovih rezultata, nego da nas to nije zaustavilo na tom putu napretka, već da samo ovim rezultatima koje smo do sada postigli možemo da idemo dalje.

Naravno da na tom putu uvek ima određenih prepreka, ali mislim da je jako važno da ovim promenama zakona i ovakvom amandmanu koji sam predložila, zaista nađemo put kojim će Srbija sigurno ići i put kojim se zaista ređe ide zbog toga što, kada imate velike probleme i kada na tom putu rešavanja tih problema, zajedno sa građanima, učestvuju lokalne samouprave, onda imamo razloga da budemo zadovoljni zato što rezultate koje postižemo zaista podržavaju građani Srbije, i ne samo na izborima koji su bili, nego na svakim sledećim izborima, da će SNS prepoznati kao stranku koja zaista ima šanse da uvede Srbiju u EU u najkraćem mogućem roku. Hvala.