Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da ovaj zakon važi svega dve godine, znači, do 31. decembra 2014. godine. Sa moje tačke gledišta, kao predsednik Narodne seljačke stranke, ovo ne mogu da prihvatim. Ako bi Vlada ovo prihvatila, to bi bio presedan. Dakle, devalvirala bi sve ono što je do sada uradila.
Ovaj zakon je predvideo dugoročnu poljoprivrednu politiku, odnosno minimalne iznose koji su predviđeni u narednom periodu. Spram ovog zakona, kao poljoprivrednik, mogu da kažem da će poljoprivredni proizvođači planirati dugoročno i svoju poljoprivrednu politiku, odnosno povlačiti odgovarajuće kredite za mehanizaciju, za nabavku grla i svako skraćivanje nekog roka važenja ovog zakona bi bilo pogubno, ne samo za Ministarstvo poljoprivrede, već za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Dakle, ovo je nekoliko koraka, nekoliko dobrih koraka u dobrom pravcu i ukoliko bi usvojili ovaj amandman koji je predložio moj kolega, sve ono što smo dobro uradili bi upropastili.
Mislim da ovde ima još problema koje Ministarstvo treba da reši, pre svega po pitanju malinara. Oni će biti veoma aktivni i tu će Ministarstvo morati mnogo toga da preduzme, s obzirom da ministar zna da su se oni već javljali i da su pravili svoje skupove. Ostalo je nerešeno jagodičasto i bobičasto voće. Tu treba naći mehanizam kako to podržati, ali kako unaprediti tu proizvodnju da budemo konkurenti sa Poljskom, Čileom itd.
Takođe, mislim da ostaje da kroz ruralni razvoj podstičemo sisteme za navodnjavanje i to mora da bude dugoročna poljoprivredna politika, tako da bi bilo pogubno da prihvatimo ovaj amandman koji je predložio moj kolega iz opozicione stranke jer bi to bilo pogubno, ukoliko ne želimo da nam poplava, kao do sada što je bilo poplava, bude jedini zalivni sistem u Srbiji. Hvala.

Imam pravo da koristim vreme poslaničke grupe, po amandmanu.
Želim da u uvodu iznesem jednu činjenicu, u vezi sedišta i upisnika plovila. To je jedna činjenica koja je proverljiva.

Jednima je dozvoljeno sve, drugima nije dozvoljeno ni da počnu. Drugima sve nije dozvoljeno.
(Predsedavajući: Ja vas sada pitam – da li želite po amandmanu, ili želite repliku? Ako želite repliku, nemate pravo na nju, jer vas poslanik nije pomenuo.)
Ovo je rasprava po amandmanu. Moram da izvršim uvod, ako dozvoljavate.
Kaže se da je do skoro u kancelariji Aleksandra Krišanovića, posebnog savetnika ministra Dulića, u Nemanjinoj 11, na zidu levo od ulaza stajala velika tabla na kojoj su bili ispisani projekti koje ovo ministarstvo namerava da realizuje. Kanal Dunav-Egejsko more, kao jedan od glavnih projekata, bio je predstavljen u gornjem desnom uglu. Dakle, ja podržavam da luka bude u Stalaću i da moj kolega može da drži lanac brze hrane, ali pod uslovom da ne potruje ljude kao pre 10 godina. Hvala.

Podneo sam amandman na član 55. koji glasi: "Jahta, pomorska jahta čiji je vlasnik pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice koje je domaći državljanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, u obavezi je da se upiše u upisnik jahti, čamaca i plutajućih objekata, bez obzira na državu u kojoj se jahta nalazi".
Šta sam hteo da postignem ovim amandmanom je sledeće. Od sedam jahti srpskih tajkuna ukupne vrednosti oko 104,5 miliona evra, Srbija nije dobila ni dinara poreza jer su registrovane u stranim poreskim rajevima.
Čak i da su, nekim slučajem, svoja luksuzna plovila registrovali u Srbiji, svi ukupno bi platili porez od, za njih tričavih, 35 hiljada evra. Naime, porez na posedovanje broda ili jahte od 15 ili više metara iznosi od 108 hiljada do 494 hiljade dinara, u zavisnosti od snage motora, a to je manje od pet hiljada evra po komadu. Međutim, prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji nije registrovana nijedna jahta takvih gabarita, iako se brojni domaći tajkuni, među kojima kraljevi šerpi i šećera, međusobno utrkuju čija će vodena kraljica biti veća i duža. Ja znam da su iza nas vremena kad se otimalo od jednih davalo drugima, vreme je, po meni, da lupimo porez na bahate, bezobzirne i bezobrazno bogate. Sramota je biti bogat u državi koja je postala socijalni slučaj, gde gotovo milion ljudi ima socijalne karte. Hvala.

Bojim se da me prethodni kolega nije razumeo. Ove jahte nisu nastale kad su na vlast došli moji koalicioni partneri. Dakle, ove jahte su nastale u vreme kada je vladala stranka koju sad vodi jedan milijarder. Mislim da je mom kolegi proradila savest, da se on tog vremena stidi. To je vreme kad se mnogo otimalo od siromašnih i davalo bogatim. To je vreme kad se nije borilo protiv siromaštva, već protiv siromašnih. Pozdravljam što on želi da podrži moj amandman, s obzirom da zna o kome se ovde radi.
Ovo je jahta vašeg bivšeg finansijskog direktora stranke. On je imao jedan mali čamac 2000. godine, možda pet, šest metara dugačak, a onda je dobio tri šećerane po tri evra, ukupno za devet evra i onda mu je čamac porastao, produžen je, sve duže i duže je rastao ...
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, to ipak nema veze sa temom, molim vas da se vratite na temu.)
Ja sam na temi. Predložio sam da se jahte registruju. Da bi do kraja dostigao dužinu 48 metara. Evo, predlažem da ga parkiraš u Stalać, ali nemoj na njemu više da prodaješ brzu hranu i ponovo da truješ ljude, molim te. Hvala.

Koristiću vreme po amandmanu, da se ne bi više sa tim Poslovnikom frljali.
Ovde su svima nama, a među nama i meni, prebačene neke 90-te godine, neka 1997, 1998, 1999. godina itd.
Ovde sam govorio o konkretnom slučaju. Govorio sam o privatizaciji tri puta tri evra i govorio kako se neko plovno sredstvo produžilo zbog toga.
Dakle, podržavam da neko bude ironičan i duhovit, ali kad neko govori neistinu, to nije duhovitost. Kad neko galami, onda su mu argumenti veoma tanki. Kad neko nama govori da smo nerazumni, mogu da odgovorim da je meni teško objasniti nekome da taj drugi nije nerazuman, jer tu onda možeš teško naći argument.
Dakle, ovde je govoreno da smo mi devedesetih godina, a ja sam devedesetih godina bio teška opozicija. Devedesetih godina nisam pravio Vladu sa Slobodanom Miloševićem. Demokratska stranka jeste, i republičku, možda ni to nije bilo loše, i republičku i saveznu. Nisam imao ni jednog ministra, i ne znam čime sam zaslužio toliku pažnju mog kolege da to meni prebacuje i spočitava.
Dakle, za razliku od njih, nisam išao ni na Pale da jedem vola. Nisam podržavao neke velike vojne akcije, za razliku od njih. Sada sve ono što nisam radio, neko pokušava meni da inputira. Možda je to bio moj minus. Možda sam trebao to raditi, ali to nisam radio. Stranka koju sada vodi je milijarder, ta stranka u prošlosti je to radila. To je podržavala, to su činjenice, to može da se dokaže. Hvala

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, umalo da mi stane krv. U ovoj ruci držim Poslovnik već pola sata i to ne vredi.
Reklamiram član 104. i član 103. stav 3. Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime ili prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Poštujem to što vi favorizujete opoziciju. Poštujem tu pozitivnu diskriminaciju, ali nije u redu prema meni, da mi neko dva ili nekoliko puta u dva navrata spomene ime a da se pri tom gotovo uvredljivo izrazi.
Moram reći po pitanju te žvake da imam hroničnu upalu grlo. Grlo mi se suši ukoliko ne koristim to pomagalo. Imam problema sa glasnim žicama. Tek toliko da se zna da neko ne bi mislio da narušavam dostojanstvo Skupštine time. Moji lični zdravstveni problemi ne bi trebali da se tiču drugih narodnih poslanika. Već kada je dotle došlo moraću da objasnim s obzirom da nas gledaoci gledaju iz poštovanja prema njima i drugim kolegama.
Što se tiče člana 103. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost. Ni jedan predsednik poslaničke grupe nije tražio povredu Poslovnika pre mene. To moje kolege mogu potvrditi i da sam ja to tražio više puta.
Galamu i uvrede koje smo ovde trpeli vi niste sankcionisali. Nisam za tako neke drastične mere prema opoziciji. Neću tražiti da se izjašnjava Skupština povodom povrede Poslovnika, ali bi vam rekao dobronamerno da ipak treba u tom favorizovanju opozicionih poslanika zadržati neku meru s obzirom da i mi ovde sedimo i moramo sve to da istrpimo.
Za sve drugo moram reći da nisam stručnjak iz te oblasti da treba zvati Slavicu Đukić Dejanović. Tu pomoći nekome ne mogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 185. stav 1. posle tačke 18) dodaje se tačka 19) koja glasi: "Ako ne izvrši upis u skladu sa članom 55. stav 5. pored novčane kazne iz ovog člana goniće se i za krivično delo prevare po Krivičnom zakoniku".
Dakle, radi se o mom prethodnom amandmanu po kome sam tražio da se jahte ovih bezobrazno bogatih registruju u našoj zemlji i da tu plaćaju porez, s obzirom da je on za njih gotovo zanemarljiv, s obzirom da su i previše uzeli od ove države i bilo bi dobro da nešto i vrate.
Poznato je da je Bil Gejts od 66 svojih milijardi koje je zaradio na Microsoft, pošteno zaradio, rešio da 95% ne vrati sirotinji, već da udeli sirotinji 95% svog novca koji je zaradio na projektu Microsoft. Kod nas imamo milijardere kojima ne pada na pamet da bilo šta vrate narodu. U ovom trenutku zahvaljujući jednom režimu, jednom ortačkom društvu koje je otišlo sa vlasti, koje je od javnih funkcija i javnih poslova napravilo privatne biznise, zahvaljujući tome imamo nekoliko hiljada bogatih, nekoliko desetina bezobrazno bogatih i nekoliko miliona ili sedam miliona potpuno siromašnih ljudi.
Ovim predlogom amandmana i prethodnim amandmanom želim da ako ne zakonom, onda na neki drugi način kao u Rusiji privedemo pravdi i privedemo znanjima prava onima koji su se u vreme kada su svi gubili novac, silno obogatili, jer danas imamo ljude koji jedanput jedu i imamo ljude koji ne znaju šta će sa parama, koji kupuju jahte dužine više desetina metara, dakle gotovo kao fudbalsko igralište.
Tome se jednom mora stati na put i ovaj predlog mog amandmana je svakako izvodljiv. Nisam siguran da li je u sklopu Zakona o dvostrukom oporezivanju, s obzirom da registruju te svoje jahte u nekim belosvetskim državama, ne znam da li su ti međunarodni sporazumi, sporazume koje smo napravili i da li se odnose na ovu problematiku. Priznaću da kao zemljoradnik ne poznajem sve stvari, ali bih voleo da se ovako bahati, bezobrazni, bezobzirni oporezuju i da se nešto ovoj sirotinji vrati od onog što je oteto u prethodnih 12 godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da će se pripadnici bivšeg režima ovoliko uzbuditi oko nekoliko amandmana. Rekao sam da nisam siguran da sam 100% stručan za ovu oblast, time sam priznao da eventualno ima nedostataka u tim amandmanima s obzirom na međunarodne sporazume koji možda zabranjuju da se vrši dvostruko oporezivanje. Dakle, ukoliko su oni te jahte prijavili tamo, ukoliko je to zabranjeno, rekao sam da postoji drugi mehanizmi i da se oni privedu da plate neke dažbine ovoj državi i da nadoknade ono što su od siromašnih oduzeli.
Dakle, mogao bih da navedem i neke ruske modele kako su određeni tajkuni privođeni pravdi, odnosno kako su se privoleli da u korist svojih građana ostave značajna finansijska sredstva koja su prethodno iscrpeli od prirodnih i drugih dobara iz zemlje Rusije.
Dakle, smisao ovih mojih amandmana je bio da oni koji su se u tranziciji previše obogatili, vrate nešto onima koji su previše osiromašili. Stvarno nisam znao da će moj amandman toliko da uzbudi, posebno bivši režim, s obzirom da znam da im je predsednik milijarder, verujem da je to zbog toga. Njihov predsednik se bavio medijima, svi mediji su propali, ali njegova firma koja se bavila medijima je zaradila milijarde.
Ono što hoću na kraju da kažem, to je da smo mi sa sela jako nezadovoljni zato što taj medijski servis, koji je pomogao tom milijarderu da se obogati, nije našao za shodno da prenosi juče finale Đoković-Marej. Dakle, nemamo mi satelitske i nemamo svi umrežene kablovske kanale. Većina na selu to gleda putem antena i bili su uskraćeni za jedan doživljaj, za jednu malu radost koju su mogli da gledaju u svom domu, da im je zvanična RTS to omogućila, a nije zato što je iz nje ispumpan novac i dat jednom milijarderu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću dužiti. Javio sam se za diskusiju da u okviru Zakona o žigovima govorim malo i o poljoprivredi. Poznati su naši sporovi oko ajvara sa Slovenijom. Poznati su i naši sporovi sa šljivovicom sa Češkom, Italijom i Nemačkom. Dakle, to su sporovi gde smo mi učinili propust i dopustili da žig, odnosno robnu marku, zaštite neki drugi i to je, koliko ja znam, prevaziđeno time što smo mi na nacionalnom nivou registrovali srpsku šljivovicu i srpski ajvar, da bi prevazišli taj propust koji smo učinili i dopustili da drugi registruju i zaštite naš brend.
Što se tiče našeg ponašanja, tu treba navesti primer Slovenije i Austrije, koji se i te kako, za razliku od nas koji smo to olako prepustili nekima drugima, oni se spore oko kranjske kobasice. Austrijanci pokušavaju da dokažu da je to njihov brend, s obzirom da je ta kranjska oblast nekad bila u Austriji. Dakle, poznati su sporovi oko prehrambenih proizvoda. Grci i Danci se spore oko sira. Mislim da su se sudili negde oko 15 godina oko sira "feta". Grci i Turci se spore oko đevreka, dok se mi uglavnom nismo bavili zaštitom svojih domaćih robnih marki, dakle, svojim žigovima nismo štitili ono što smo godinama proizvodili.
Prošle godine je Vlada, koliko se sećam, izdvojila 24 miliona dinara da bi se bavili ovim problemom, ali je na međunarodnom planu zaštićeno svega četiri robne marke na osnovu žigova, i to samo u 27 zemalja, a na nacionalnom nivou je zaštićeno 43 brenda, odnosno 43 žiga na tim brendovima.
Kod nas su najpoznatiji švercovanje stranih robnih marki iz Kine. Dakle, oni proizvedu robu kakvu god hoćete, sa bilo čijim žigom i uvoz takve robe može da proizvede posledicu po našu zemlju, tako da organi koji se bave zaštitom žiga moraju i te kako da koordiniraju svoj rad sa carinskim organima da bi sprečili da ova zemlja jednog dana ne dođe u poziciju da zbog propusta i dolaska robe iz Kine sa zaštitnim znakovima, odnosno žigovima stranih brendova, da ne bi morali da plaćamo štetu.
Bio sam svedok od 2000. do 2004. godine da su Vlada na nacionalnom nivou i Zavod za intelektualnu svojinu hteli da dopuste da se dve strane cigarete registruju kao domaće i ta registracija je čak bila obavljena i u poslednji trenutak smo uspeli da ih sprečimo da Vlada Republike Srbije načini taj propust, da uz pomoć Savezne vlade dopusti proizvodnju i promet takvih proizvoda koji su spadali u one poznate brendove i uživali posebnu zaštitu kao žigovi i to bi iziskivalo nenadoknadivu štetu. Čovek koji je u to vreme bio umešan u sve to, kao ministar, sa kojim smo imali posla, danas je, kao opozicioni predstavnik, tako zdušno branio strane žigove i robu.
Takođe, poznati su sukobi "Samsunga" i "Epla", a ovde se uglavnom govorilo o "Majkrosoftu" itd. "Majkrosoft" je milijarder koji će svoje milijarde pokloniti nekome. Mi imamo jednog poznatog biznismena, ne znam kako će on zaštiti svoju robnu marku, s obzirom da je milijarder postao prodajući maglu. Bojim se da će njegov zaštitni znak, pored toga što je poznati predsednik opozicione stranke, da će zaštitni znak i robni žig njegove robe biti sijalica maglajka, s obzirom da se uglavnom bavi prodajom magle i da je na takav način stekao milijarde, za razliku od Bili Gejtsa koji svoje milijarde poklanja onima koje on nije vlastoručno opljačkao, ali je našao snage da to pokloni siromašnima. Kod nas se od siromašnih samo otima. Sa ovim završavam i zahvaljujem se.

Dame i gospodo, narodni poslanici, prvo ću malo protumačiti ovaj zakon, odnosno pozdraviti zakon o vazdušnom saobraćaju Srbije i Crne Gore.
Smatram da, bez obzira na političke garniture i na političke okolnosti, uvek vredi sklapati sporazume sa bratskom Crnom Gorom i ponovo podvlačim da politički ambijent u jednoj i drugoj državi ne sme da utiče na jedan te isti narod, koji živi u dve države, bez obzira koliko se oni u ovom trenutku, nacionalno identifikuju sa narodom u Srbiji.
Svaku vezu sa Crnom Gorom, sa BiH, zbog Republike Srpske, sa Makedonijom, treba pozdraviti, jer treba uvek imati prijatelje, dobre susede. Pre treba imati dobre susede, nego dobru rodbinu. Iz tih razloga, to pozdravljam i podržavam.
Što se tiče plovila i teme koje smo se dotakli, čisto da iskomentarišem da se Srbija nalazi između istoka i zapada, da mi imamo Moravsku dolinu i da je to taj spoj između istoka i zapada, ma koliko neki mislili da nije tako. Savetovao bih neke, koji to nisu razumeli, otišli su sa sednice, a govorili su o tome, da o značaju Moravske doline, pitaju recimo, Fridriha Nojmana. Možda će im on objasniti, a on pošto nije u prilici, nije više među živima, da i to objasnim, možda će neko iz njegove fondacije, uspeti da im objasni značaj projekta Moravske doline, odnosno značaj Moravske doline između veze centralne Evrope sa istokom.
Kroz Srbiju prolazi rečni Koridor 7, koji se spaja sa Moravom. To je najvažniji put između srednje Evrope i Crnog mora. Srbija jeste kontinentalna zemlja, jeste tonula za vreme bivšeg režima, ali nije na moru. Nažalost.
Pored Dunava, a on je plovan, plovni su i Tisa, Sava, plovan je donekle i zamuljeni kanal Dunav-Tisa-Dunav, u koji ništa nije ulagano. Imamo dosta luka Apatin, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Negotin itd. to je na Dunavu. Na Savi imamo Mitrovicu, Šabac, Beograd. Tisa ima luke u Senti i Bečeju.
Vodni saobraćaj je veoma bitan. Bez obzira šta su prethodnici iznosili, posebno što su intencije zbog zaštite životne sredine, da se saobraćaj, posebno u Evropi, od Evrope prema Crnom moru, da se sa drumova premešta polako na vodne tokove.
Srbija ima tu sreću da ima nekoliko preseka Koridora 10 i Plovnog puta 7 i to je jedno pravo bogatstvo, bez obzira što ga oni koji se u ovom trenutku smeju, nisu znali da iskoriste, to je pravo bogatstvo, potencijalno koje mi treba znamo da iskoristimo.
Postoji evropska Dunavska strategija i podunavski projekat, koji nije namenjen samo za saobraćaj, već i za razvoj podunavlja, ekonomski razvoj, razvoj turizma itd. Sve te projekte treba podržavati ukoliko mislimo da budemo jedna ozbiljna država. U ovom zakonu o registraciji, evidenciji čamaca, rečnih brodova, raznih plovila, jahti, ribarskih čamaca itd. taj zakon je veoma sadržajan i veoma dobar.
Ono na šta sam stavio amandmane je sledeće. Zakon kaže da se evidentiraju i registruju sva plovila čiji vlasnici imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili pravna lica imaju sedište na teritoriji Srbiji. Ovog puta ću vam govoriti posebno o morskim jahtama, koje su takođe predviđene, da me neko ne bi pogrešno razumeo, one su u zakonu predviđene.
Hoću da kažem da ovi što su se smejali, ovi što su vam zamerali, su veoma zaslužni što recimo, nekoliko naših tajkuna, njih sedam, ima sedam jahti od 104,5 miliona evra. Otprilike mogu pomisliti da je to novac ove sirotinje, da se to nekako kroz ovu tranziciju i razne vrste privatizacije, drpizacije ta se to prelilo u njihove džepove.
Sada su to jahte registrovane u stranim lukama i u stranim poreskim prijavama. Dakle, finansijski direktor te stranke ima jahtu dugačku, ne znam, možda je bivši finansijski direktor te stranke, ima jahtu dugačku 48 metara. Plaćena je 28 miliona evra.

Govorim o plovilima. Ministre, pomozite.
To plovilo je kupljeno najverovatnije od ovih ljudi što su zagrejali neku veknu hleba. Danas Srbi pažljivo kupuju hleb, po tri dana ga zagledaju pre nego što ga kupe i to uopšte nije smešno i nije za dobacivanje. Ovo je činjenica, da je vrednost tih jahti 104,5 miliona, ova je 28 miliona evra i da one nisu registrovane u Srbiji. Zato sam i predložio dva amandmana, dakle, ne pričam prazne priče, s obzirom da neki od njih imaju firme i da su ove jahte kupljene na firme i da je sedište tih pravnih lica na teritoriji Republike Srbije, zatražio sam da se u zakonu precizira da su oni dužni da to evidentiraju i registruju ove jahte na teritoriji Srbije, odnosno u našim lukama.
Reći ću vam i to – ako je neko dobio tri šećerane za tri evra, ima jahtu vrednu 28 miliona evra i treba da plati 35.000 evra poreza, toliko izađe, Republici Srbiji, da to registruje ovde, i to ne uradi, e onda Vučić treba da bude ko Putin, da pozove i da kaže – hoćeš li ti ovoj državi nešto da daš, hoćeš li ti to ovde da registruješ, hoćeš li neki porez da platiš ovoj državi ili ćeš samo da uzimaš od ove države? Zato sam predložio te amandmane oko registracije plovila, da su u obavezi oni koji imaju morske jahte, a u tom zakonu se o tome govori, da su u obavezi ako su im sedišta pravnih lica na teritoriji Srbije, da ne izbegavaju da to registruju u Srbiji i time izbegavaju plaćanje poreza, ma čiji finansijski direktori bili. Dakle, neću da se ograničim samo na finansijskog direktora stranke bivšeg režima.
Ovde je mnogo toga rečeno protiv plovnog puta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, najverovatnije prema Solunu. Taj projekat nije projekat Bačevića. Taj projekat, ja kad sam postao poslanik 90-ih godina, mi smo predlagali Slobodanu Miloševiću da to uradi. Znači, nije to Bačevićev projekat. To je projekat koji su pravili neki naučnici. Nismo ga pravili mi političari. Dakle, možda postoji prilika da se taj projekat uradi. Koliko znam, prostorni plan treba da bude gotov do 2013. godine i takav projekat vredan od 15 do 17 miliona evra svakako treba podržati, ukoliko on može da se izvede raznim investicijama, jer on će, sem što ćemo više registrovati plovila, doprineti Srbiji još nešto – uspostaviće nove geopolitičke odnose i doprineti međunarodnoj stabilnosti Srbije, a ima nas, verujte, kojima je do toga stalo, bez obzira na zlurade osmehe one druge strane.
Mislim da ćemo podržati ove zakone, posebno ovaj o državnoj pripadnosti i upisu plovila, ali tu tražimo da se jasno ovih koji su mnogo bezobrazno prebogati obavežu jednom da nešto ovoj državi ostave.
Pored toga što podržavam svaku infrastrukturu, pitam vas i nas. S obzirom da smo dužni 20 milijardi evra, da zbog toga što smo dužni i nije neki problem da smo napravili izvoz za vraćanje duga. Bivši režim nije uspeo da dovrši od 2000. godine tu infrastrukturu. Ona se svakako mora dovršiti. Ali, mi takođe moramo zavrnuti rukave i napraviti neku ozbiljnu proizvodnju da po tim drumovima, da po toj železnici, da po tim plovnim putevima ide i naša roba, a podaci su da od ukupno šest miliona tona, koliko prođe, skoro sedam miliona tona kroz Srbiju registrovanog tereta, recimo uvoz je dva miliona i 800 hiljada, a izvoz milion i 800 hiljada. Ovi moji podaci su malo bajati, od pre dve godine. To pokazuje da smo mi u robnoj razmeni, bez obzira na saobraćajnicu, u debelom minusu.
Dakle, moj savet je da pored ovog podržavanju za infrastrukturu, ako treba da se zadužimo, razvijemo poljoprivredu i prehrambenu industriju, zavrnemo rukave i za razliku od ovih bivših radimo, uposlimo radnike, da svako može da zaradi, da svako stekne pošten posao, da može da zaradi parče hleba za svoju porodicu, da može da uspravi i sebe i svoju državu i zasluge svoje države. Hvala.

Javio sam se i pre nego što je ministar uzeo reč. Imam primedbu na obe koleginice, odnosno reklamiram povredu čl. 108, 103. i 106, u vezi sa čl. 103, 106. i 108. Član 103. govori o pravu na reklamiranje povrede Poslovnika, član 108. - o radu na sednici Narodne skupštine se stara predsednik Narodne skupštine.
Iz nastupa mojih kolega već danima ne stičem utisak da oni reklamiraju povredu Poslovnika, već pokušavaju da preuzmu vođenje sednice i da se oni sami postavljaju o redu Narodne skupštine, što je isključiva nadležnost predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg.
Mislim da oni zloupotrebljavaju tu vrstu povrede Poslovnika i moram da sam i sam odstupio od dnevnog reda. Takođe, mislim da koleginice treba da znaju da prvi koji je odstupio od dnevnog reda i koji je mimo toga počeo da govori o temama koje nisu na dnevnom redu bio gospodin Kenan Hajdarević. On je prvi počeo da govori o plovnom putu Dunav-Morava-Vardar i bilo je neophodno da na neki način i mi branimo neke stavove vladajuće većine.
Nismo mi koji smo prekršili Poslovnik, nismo mi ti koji su skrenuli s teme dnevnog reda, mi smo jednostavno odgovarali na prozivku koje je gospodin Kenan Hajdarević u nekoliko svojih izlaganja izgovorio. Gospodin Kenan Hajdarević je govorio, pričao neprecizno…
(Predsednik: Jeste. Samo vas molim da o tome ne govorimo po povredi Poslovnika, pošto je ovo materija replike.)
Slažem se sa vama. Hoću samo da se izvinim što sam odstupio delimično od dnevnog reda, želeći da doprinesem temi koju je otvorio dotično poslanik. Ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako se prethodni govornik, koji me je prozvao nekoliko puta, obraćao direktno meni, ne zameram, niti ću reklamirati povredu člana 107. Za razliku od njega, ja to ne činim.
Ne znam na koga se odnosilo ono slikanje na jahti i lider. Lider sam svoje stranke i druge lidere nemam. Svoje mišljenje imam i po njega ne idem kod svog lidera, da uzmem svoje mišljenje. Da bih nekom dokazao da razmišljam svojom glavom, morao bih taj neko drugi da ima tu privilegiju da on sam razmišlja svojom glavom, pa bi onda to najbolje razumeo.
Nisam znao da je on stručnjak za vodotokove. Ne znam kako on misli, a ovde ide zakon spojenih sudova, da će Morava ostati bez vode ukoliko je spojimo sa Dunavom. Možda će taj vodni potencijal biti malo veći. Ne možete sprečiti vodu da u spojenim sudovima cirkuliše. Pretpostavljam da bi tim kanalom Morava dobila na kvalitetu na količini vode.
Nisam znao da je jedan evropejac protiv toga da se Kruševac i centralna Srbija i ostali deo Srbije spoje sa Dunavom i sa centralnom Evropom. To je za mene iznenađenje. Ovaj projekat nije naprednjački. Ja sam se nekada zalagao za ovaj projekat u okviru Narodne seljačke stranke. To nije ni moj projekat. Taj projekat je radila struka, nauka. Samo pokušavamo da sprovedemo u delo ono što niko pre nas nije sproveo.
Što se jahti tiče, nijedna slika sa mnom na mojoj jahti. Koliko se sećam, njihovi ministri su donedavno slikani na raznim jahtama, pa su se pravdali da nisu njihove, već njihovih tastova. Dakle, ako neko ima sliku sa mnom na nekoj jahti, neka pokaže i ja ću u tom trenutku podneti ostavku, bez obzira što je to jahta finansijskog direktora njihove stranke. Ukoliko mi pokaže takvu vrstu fotografije, a da nije montirana, podnosim ostavku i neću više da se bavim politikom. Više pripadam ovom drugom, opljačkanom narodu. Dakle, ovom što pažljivo bira hleb, tri dana ga zagledaju pre nego što ga kupe.
(Predsednik: Vreme.)
Ponosim se time što pripadam ovom drugom delu, što ne pripadam ovo prvom. Ako mi pokaže tu fotografiju, dajem ostavku. Ako ne može da pokaže, neka se izvini. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram član 103. stav 2. -
narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na kojoj je već ukazano. Stvarno želim da se opozicija neguje, da budemo pažljivi sa njima, ali tu ne treba preterivati.
Dakle, ukoliko ukazuju na kršenje Poslovnika, onda i oni sami ne bi trebalo da ga krše. Blagonaklon stav prema njima, podržavam iz razloga što sam nekada bio u opoziciji. Međutim, ipak kada insistiraju na tome da se držimo pravila i Poslovnika, ne može se dva puta reklamirati uzastopno stav, odnosno narodni poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Prethodni govornik je to uradio i samim tim je prekršio Poslovnik.
Ukoliko želimo da poštujemo neku proceduru, a demokratija je pre svega procedura, onda i većina i manjina moraju da budu pažljivi u kršenju Poslovnika i ukazivanju i ukazivanje na kršenje Poslovnika predsedavajućem. Treba da imamo iste ili makar približne kriterijume. Ne želim da uvek krivica bude prema većini, s obzirom da je predsedavajući objasnio da se radi o višoj sili, o višem razlogu. I mi smo čekali na početak sednice kao i oni. Ukazali su jednom. To im nije bilo dovoljno i ukazali su i drugi put.
Ne tražim da se o ovoj povredi glasa zato što smatram da predsedavajući nije prekršio Poslovnik, bez obzira što je učinio ovaj propust i dopustio da se dva puta reklamira ista povreda. Hvala.