Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da podržim ova dva zakona - Zakon o razmeni tajnih podataka i informacija sa Španijom…

Ne, nema potrebe, ne mogu oni mene omesti, koliko se ja mogu skoncentrisati i govoriti.
Dakle, podržaću razmenu podataka i informacija za Španiju, s obzirom da već u praksi imamo slučajeve da naše organizovane kriminalne grupe veoma rado borave na teritoriji Španije, takođe i neki naši poznati privrednici, pod znacima navoda, vrlo rado novac koji su na razne načine stekli od sirotinje, pljačkajući siromašne, vrlo rado iznose u Španiju i tamo se uspešno kriju i po nekoliko godina. Dakle, to već imamo u praksi. Da se to ubuduće ne bi dešavalo, razmena informacija i podataka je veoma bitna.
Što se tiče ugovora o naoružanju, ne mogu da podržim diskusiju prethodnog kolege govornika, mog staleškog kolege iz poslaničkih klupa, ne mogu da podržim ono što je on govorio, s obzirom da ne verujem da je njegovo izlaganje proizvod njegovog voljnog iskustva koje je trajalo nula dana, a koje je trebalo da se desi tamo negde 1979-1980. godine. S obzirom da se to nije desilo, ja takvu diskusiju uzimam sa rezervom. Ali, ipak ću reći, da bi građani znali, da u Nišu nije eksplodirala naša municija. Eksplodirala je municija NATO pakta, tako da treba ugovor o zabrani kasetne municije potpisati, ali usloviti da ga potpišu i oni koji su tako rado bacili tu kasetnu municiju na teritoriju naše države, na naše građane, pa i grad Niš.
Još jednom podvlačim, da se zna, nije eksplodirala kasetna municija Vojske Jugoslavije, Vojske Srbije. Na toj teritoriji je eksplodirala municija NATO pakta, ali ja bih svakako pozdravio da je neko to osudio, ali iz prethodnog govora kolege nisam čuo da je on to osudio, već je osudio to što mi nismo potpisali zabranu upotrebe kasetne municije, mada je mi nigde, ni na kome, nismo upotrebili, a na nama su je upotrebili više puta za onih nesretnih 78 dana samo u toku poslednjih ratova.
Podržavam to što naša zemlja potpisuje takav ugovor, s obzirom da oružje vrlo lako može doći u posed međunarodnih terorističkih grupa, kriminalnih grupa itd. Ovaj ugovor je veoma značajan da se izvrši dodatna kontrola oružja.
Što se tiče diskusije nekih bivših ministara odbrane, ja bih voleo da se ispitaju neke druge afere, a ne one koje je on navodio i koje ne postoje, dakle, da se ispita uvoz telekomunikacione opreme i sredstava veze iz Francuske, bez odgovarajućih zakonskih propisa, da se ispita nabavka skupocene medicinske opreme – skeneri, ultrazvučni aparati, magnetne rezonance, za povlašćene firme, bez odgovarajuće zakonske procedure.
Apelujem na ministra odbrane da se pozabavi i nabavkom lekova za zdravstvene vojne ustanove, koja se desila između 2008. i 2012. godine, s obzirom da je firma u vlasništvu fizičkog lica koje zida zgradu zajedno sa bivšim ministrom odbrane na pašnjaku pored Hrama Svetog Save. Postoji mogućnost korupcije. Postoji velika verovatnoća da je neko do skupocenih satova došao na poprilično sumnjiv način, da ne upotrebim neku grublju reč.
Na kraju, da kažem da se radi o čoveku za čijeg mandata smo od hiljadu tenkova došli do 272. Mi seljaci veoma cenimo vojsku, vojska voli seljake, seljaci vole vojsku. Podržavam našu vojsku.
Voleo bih da se ispita i ona afera „pancir“, afera „šlem“ ili kako se to već zvalo, afera „satelit“, kad je prijatelj bivšeg ministra odbrane, zajedno sa druga dva Crnogorca, kupio satelit, odnosno zakupio deo satelita koji će mu dostavljati snimke za 60 i nešto miliona evra, tako da te snimke dobijemo sa 24 sata zakašnjenja. U odluci su učestvovala dva Crnogorca, a nas je zastupao isto čovek koji je rođen u Crnoj Gori, da se ispita i taj slučaj gde smo zakupili satelit, to platili ogromnim parama.
Voleo bih da se ispita, takođe, i nabavka 69.000 šlemova, 69.000 pancira, 69.000 uniformi, s obzirom da smo mi u tom trenutku jedva imali dvadesetak hiljada ljudi koji su mogli biti bojno, ili vojno upotrebljivi, dakle oni koji su morali da nose šlem ili uniformu.
Za svakog vojnika kupljeno je po tri šlema. Tu, druge činjenice, sem propasti, nema. Šta će jednom vojniku tri šlema, tri pancira? Na to bi trebale da odgovore stranke bivšeg režima, ali ja podržavam da se svi mačevi ne pretope u plugove, da imamo i plugove i mačeve, da ono što plug zaradi, da mač sačuva. Mi, seljaci, smo uvek podržavali vojsku. Ne treba se obazirati na to da je o vojnim projektima „vrabac“ i „pegaz“ govorila vinsko-vinogradarska mušica, dakle, to uzmite sa rezervom.
Želim da kažem da će seljaci uvek podržavati vojsku, bez obzira što se u nevolji u gradovima obično od stanovništva koje ne razume vojsku, govorim o tom delu, Bog i vojnik pozivaju samo u nevolji. Kad nevolja prođe, Bog se zaboravlja, vojnik ne poštuje. Mi sa tom praksom moramo prekinuti. Mi moramo podići proizvodnju i svoju ekonomsku moć, podići vojnu moć, da budemo nesumnjiva regionalna sila na Balkanu, koja će biti sposobna za odvraćanje bilo koje sile, pa i one koja je do sada bacala kasetne bombe na nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, po pitanju ovih zakona odmah ću reći da ću glasati za ove zakone, jer su pravedni, daju šansu mladima da zamene stare, da sudije i tužioci koji su navršili 65 godina života, bez obzira na godine radnog staža, odu u penziju i da na njihovo mesto dođu mlađi, novi, politički neopterećeni, imajući u vidu da su sudije i tužioci, koji su stari po 65 godina, promenili nekoliko političkih poredaka, da su prošli kroz veoma turbulentna vremena, da su prošli kroz razne političke pritiske kojima i dalje mogu biti podložni, da su prošli kroz sankcije, da su prošli kroz bombardovanje, da su prošli kroz razne nevolje i da je u tom periodu određeni deo bio i podložan korupciji.
Dakle, nema ništa bolje, nego neke ljude, u čiju stručnost zbog okolnosti koju sam naveo možemo navesti blagu sumnju, zameniti neopterećenim ljudima, tim pre što Narodna skupština samo potvrđuje prvi izbor prilikom izbora tužioca i sudija, više nije u nadležnosti pravosuđa na ovaj način na koji bi ova nadležnost bila do dve hiljade i neke godine. Dakle, sudstvo, pravosuđe, tužilaštvo je nezavisno od ove vlasti. Dakle, u svakom smislu, od bivše, zbog one reforme i deforme pravosuđa, baš nisam siguran.
Mislim da je vreme da se mlađima da šansa i sa tim u vezi ja pozdravljam posebno odredbu koja govori da se oni ljudi, koji su položili pravosudni ispit, mladi ljudi sa najboljim ocenama da obaveznost zasnivanja radnog odnosa u tužilaštvu za njih bude obavezna. Dakle, da neko ko je bio najbolji, ko je imao najbolje ocene, ko radi kao pripravnik u tužilaštvu, da njegov prijem na rad na neodređeno vreme bude obavezan.
Dakle, ne treba više raditi ono što je radila stranka bivšeg režima. Samo da podsetim da su nama zaposleni iz političkih stranaka direktno išli u tužilaštvo na platu 120.000. Dakle, neko ko je bio zaposlen u političkoj stranci, zahvaljujući time što tvrdim da su tužilaštvo i pravosuđe nezavisni od sadašnje vlasti, ali nije od bivše, u izbornoj kampanji 2014. godine direktno je osoba iz radnog odnosa iz jedne stranke bivšeg režima prešla u tužilaštvo, što je očigledan dokaz politizacije tog tužilaštva i celog pravosudnog sistema. Mislim da je na takav način vraćena neka politička usluga koja je učinjena od te osobe koja je imala izuzetno velikog uticaja na tzv. reformu i deformu pravosuđa. Dakle, ta ista osoba, koja je imala izuzetan uticaj, je iz političke stranke u kojoj je bila zaposlena prešla na rad u tužilaštvu na platu od 120.000 dinara i za tih četiri-pet meseci se nijednom nije pojavila na poslu.
Tužilaštvo i pravosudni organi ne mogu biti korpa za političke otpatke, već moraju da uistinu budu jednaki prema svima. Oni ne smeju da budu podložni pritisku vlasti političkih stranaka, oni moraju biti otporni na to, ali očigledno je da naše pravosuđe i naše tužilaštvo još uvek podleže pritiscima onih za koje misle da su njihovom zaslugom obezbedili te stalne sudijske i tužilačke funkcije.
Nama to ne sme da se dešava. Pravosuđe ne sme da bude partijsko i naši građani danas treba da znaju da Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije ni na koji način ne mogu da utiču više na nezavisnost pravosuđa i s tim u vezi treba da znaju da se uglavnom o tome pita Veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Dakle, mi nemamo direktne ingerencije, kao što je to nekad Skupština imala, na pravosuđe, tako da znaju da kad se neko ogreši o njih, kad neko nesavesno obavlja svoju tužilačku i sudijsku funkciju, da to nema veze sa novom vlašću, da to uglavnom ima veze sa reformom pravosuđa koja je izvršene pre dolaska nove vlasti, dakle, pre 2012. godine.
Znači, u potpunosti podržavam ove zakone o tužiocima i sudijama. Mislim da je realno da neko ko ima 65 godina nekom mlađem prepusti svoje radno mesto, odnosno da pravosuđe, tužilaštvo i sudije podmladimo na način da će doći neki novi ljudi koji će biti potpuno politički neopterećeni, otporni na političke i druge pritiske, a već sam naveo primere šta nam se sve dešavalo u praksi, pa čak i u izbornoj kampanji 2014. godine, gde je jedan tužilac primio direktno iz stranke na rad u tužilaštvo osobu koja je sa radnog mesta iz stranke otišla u tužilaštvo. To je direktan dokaz da su nam tužilaštvo, još uvek na određeni način, i pravosuđe politički instruisani.
Što se tiče legalizacije, takođe, podržavam taj zakon i apelujem na građane da legalizuju svoje objekte, da na takav način ispune neku svoju obavezu, a i da mogu da se tim objektima koriste u razne svrhe, komercijalne, dizanje kredita, itd.
Na kraju, želim svim građanima koji slave danas slavu, da čestitam slavu, da im poželim puno zdravlja, sreće, njima i njihovim gostima sve najbolje, da naredne godine budu berićetnije nego prethodne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod svih predloga, uvek postoji dilema da li ćete da glasate za ponuđeni predlog ili nećete. Nisu u pitanju samo predlozi zakona, nego i predlozi amandmana.
Dakle, opredeljivanje oko toga da li ćete glasati ili ne ne zavisi samo u ubedljivosti onog ko govori. Čak nekada ne treba da znači da li je onaj koji je pre vas govorio govorio tačno ili je iznosio netačne podatke. To zavisi i od toga da li predlagač glasa za svoje amandmane.
Dakle, više puta, a vi ste mi svedoci, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam glasao za predloge opozicije, pa i za predloge amandmana ovih predlagača, ali se desilo gotovo neverovatno nešto, da na dan glasanja i u vreme glasanja sam predlagač nije glasao za svoje amandmane i ne samo da ne glasa, već ne bude ni prisutan, izađe iz sale, što samim tim govori o sumnji samog predlagača o kvalitetu amandmana koji je sam podneo.
Ako neko podnese amandman za koji ne želi da glasa i ne želi da prisustvuje u vreme glasanja kada se glasa za njegov amandman, takav predlog, ma kakav da je, više za mene nije ubedljiv. Dakle, nekoliko puta sam pokušao da argumentovano, a od strane opozicije, za neke amandmane da glasam, ali sam ustanovio da ovi predlagači ne glasaju sami za sebe.
Ovde se kao jedan od razloga spominju 90-te. Devedesete godine su za mene 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988. i 1989. To je za mene deveta decenija i to su za mene 90-te godine i bojim se da je predlagač amandmana malo pogrešio zato što obično kod naših ekonomista, a obično i kod političara, 90-te godine, odnosno 1989. godina je merilo za neku bolju budućnost. Obično ljudi kao da govore o nekim boljim godinama i šta bi želeli, želeli bi da imaju ekonomski razvoj i ekonomsku snagu kakva je bila do 1989. godine. Za mene su to 90-te godine i znam šta se proizvodilo, šta se izvozilo, ali posle 90-tih godina došle su 2000. Posle 2000. godine došle su neke desete godine.
Četrnaest godina je neko vladao i imao je priliku da popravi sve ekonomske parametre. On to nije učinio, samo je emitovao socijalna prava koja nije imao ko da plati. Pošto to nije imao ko da plati, taj izdatak se nadoknađivao prodajom kompletnog društvenog kapitala, a kada ni to nije bilo dosta, onda su, a među njima je i predlagač koji je ovaj amandman predložio, za ta emitovana prava, koja nije imao ko da plati, kada nije bilo dovoljno društvenog kapitala, kada se nije rasprodalo sve bud zašta, kada nije bilo dovoljno novca zbog toga onda se pribeglo zaduživanju, odnosno podizanju kredita i time su se samo problemi odlagali za budućnost i danas oni koji su gotovo usmrtili srpsku privredu, oni koji su je potpuno devastirali uz pomoć svojih stranačkih prijatelja, danas oni nariču i govore kako je to nekada bilo, kako su za sve krive 90-te, a uglavnom, kao što sam i naveo, 90-tih godina smo imali neki ekonomski razvoj i neku ekonomsku snagu koju smo izgubili, a više smo izgubili ne zbog sankcija. Dakle, u odnosu na sankcije i na bombardovanje, više smo izgubili od 2000. godine nego što smo izgubili 1991, 1992, 1993, 1994, 1995. godine, pa sve do 1999. godine. Mislim da smo 2000. godine doživeli pravi cunami, da smo doživeli ekonomsku katastrofu koja je praćena velikim izdacima koje nije imao ko da plati i stoga ne mogu da podržim ovaj amandman.
Ubuduće ću dobro razmisliti da li ću bilo koji amandman, bez obzira na ubeđivanja i na ubedljivost govornika, podržati od ovih predlagača, s obzirom da je Srbija i previše ozbiljna stvar da bi ponovo bila prepuštena njima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, da naši gledaoci ne bi imali zabludu, ne radi se o ispravljenom tehničkom nedostatku amandmana, to niko nije ispravio. Dakle, koliko se ja razumem u Poslovnik i proceduru u Narodnoj skupštini, ispravku amandmana možete podneti do sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Dakle, ukoliko to niste uradili pre sednice odbora, ne možete na samoj sednici podnositi ispravku svog amandmana.
Ako je neko želeo da predloži tehnički ispravan amandman, on je imao priliku sve do sednice odbora.
Ja jesam zemljoradnik po profesiji, nisam seljak iz grada, nisam seljak na privremenom redu, nisam vinogradar kalemar, nisam baš boravio na visinama Fruške gore, ja sam malo niže, ali sam uspeo da pročitam Poslovnik i da ispoštujem proceduru Narodne skupštine.
Ukoliko predložite amandman koji nije tehnički ispravan, on se odbija. Ukoliko želite da tehnički ispravite taj amandman to morate da uradite pre sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
S obzirom da predlagač to nije učinio, ne može na samoj sednici da kaže – ja sam se malo prisetio, evo predlažem ispravku amandmana i sve je rešeno, samo je ostalo još vi da usvojite.
Naravno da ne verujem da baš oni nisu znali da se te ispravke moraju podneti na vreme, već je to otprilike poruka, pokušaj poruke biračima - evo mi hoćemo da to uradimo, a ovi neće da prihvate. Dakle, mislim da je predlagač namerno predložio tehnički neispravan amandman da bi samo verbalno zastupao određene staleže, a u praksi se umesto u penzije novac odlije u neke subvencije za nepostojeće sadnje, za imaginarne sadnje na parcelama koje se zakupljuju devet meseci kasnije.
Na takav način se od penzionera uzme recimo 6.000 seljačkih penzija, pa onda prodate sve to, pa se onda zbog zemljišta koje treba izvršiti restituciju ne možete to da uradite, onda još 6.000 penzija treba isplatiti pravnim sledbenicima, pa na takav način samo na jednom odlivu izgubite 12.000 najmanjih zemljoradničkih penzija i onda dođete u Skupštinu kad uzmete 12.000 zemljoradničkih penzija, stavite u džep i zastupate penzionere kojima ste uzeli samo jednim aktom za tri godine nepostojeće sadnje na nepostojećoj parceli, koju ste zakupili devet meseci kasnije, kroz kako oni to kažu kombinaciju, kada ste ih oštetili za 12.000 penzija u vrlo kratkom roku dođete i zastupate penzionere čiji ste novac na takav način potrošili, prelili u svoje džepove i džepove svojih prijatelja.
Onda takvu subvenciju podelite sa tajkunom na ravne časti, dva dela njemu, jedan deo vama. Ako treba ja sam voljan da pokažem i taj račun odnosno raspodelu plena posle deobe 12.000 seljačkih penzija 2007. godine za prolećnu sadnju, koja je izvršena u novembru 2007. godine. Radi se o prolećnoj sadnji vinove loze na parceli koja je zakupljena u novembru 2007. godine, a navodno je sadnja izvršena u martu 2007. godine.
Pitam se kako se to sadi u proleće u novembru vinova loza i to na posedu koji ste zakupili od države devet meseci kasnije koji nije bio uopšte predviđen, nije bilo saglasnosti za investiciona ulaganja, već je parcela bila predlagana samo za ratarenje na pet godina. Ko još sadi vinovu lozu na pet godina? Koja to država daje subvencije na vinovu lozu koja se sadi na pet godina, da bi se dozvola izdala tek 2012. godine za sadnju vinove loze, a premija povukla još 2007. godine?
Na takav način izgubimo 12.000 penzija samo kod jednog čoveka, dakle samo na jednoj kombinaciji, a takvih kombinacija je bilo na hiljade. Zato smo sada u prilici da usput dok se trošili te pare emitovali su razna prava koja nije imao ko da plati i zato smo sada u prilici da ne uzimamo od penzionera, već da ne možemo dovoljno da dotiramo iz državne kase da bi penzije bile pune, da bi ostale iste i veće, s obzirom da je potrošeno ono što nije zarađeno na razne načine.
Već sam prikazao koje kombinacije. Zbog toga smo u prilici da moramo da smanjimo dotacije privremeno za penzionere zato što je neko daleko pre nas potrošio silne pare na silne kombinacije i pri tome unapred oštetio penzionere. Ako bi se tako nastavilo za godinu dana uopšte penzija ne bi bilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po povredi Poslovnika, ali sam se složio da date opozicionom kolegi pravo prvenstva s obzirom da se uvek zalažem da opozicija ima malo veća prava. Ta prava, gospođo predsedavajuća, i o tim pravima moramo govoriti.
Reklamiram član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, podvlačim – ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Moram da skrenem pažnju na činjenicu da čim se javi neko iz vladajuće koalicije da govori po amandmanu prof. Pavićević ustane, maše Poslovnikom, usput maše i nekim papirima. Rizikujemo, maše permanentno, maše energično, maše ko Pera ventilator, što naš narod kaže. Rizikujemo da navučemo neku prehladu ovde. Na stranu prehlada, na takav način se ometaju govornici da smisleno govore, da iznose svoje misli jer nije lako govoriti ukoliko vam neko skoči odmah čim uzmete reč, skoči ispred vas, počne mahati papirima. U tom slučaju ste dekoncentrisani i ne možete jasno i smisleno da govorite, s obzirom da na takav način uspešno možete biti ometani.
Poštujem pravo opozicije čak da se izrugava Vladi, ali moramo voditi računa i o nekoj meri. Dakle, njihovo je pravo da vrše opstrukciju. Njihovo je pravo da vrše destrukciju. Njihovo je pravo da podnose amandmane, da li su smisleni ili besmisleni. Nema nikakvih razloga da to sada ocenjujemo, ali se mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine…

Rekao sam, član 106. stav 3.
Ne tražim da se o tome glasa. Samo da se vodi računa jer čovek stalno stoji ovako.
Zahvaljujem.

Ne.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, poštovana predsedavajuća, cenim predlog koji su kolege poslanici podneli, ali ne mogu da glasam iz nekoliko razloga za ovaj amandman. Prvo, što mislim da Republika Srbija mora da ispunjava svoje međunarodne obaveze, a sredstva koja su amandmanom uskraćena, uskraćena su na poziciji - ispunjenje međunarodnih ugovora, čini mi se, što se tiče „Fijata“, „Er Srbije“ itd. Te ugovore su potpisale dve vlade. Što se tiče „Fijata“, potpisala je jedna Vlada, a što se tiče ugovora sa „Er Srbijom“, to je potpisala druga Vlada. To su međudržavne obaveze koje Vlada Republike Srbije mora da ispuni i ovaj iznos koji je naveden u rebalansu budžeta je iznos koji Vlada Republike Srbije po međunarodnim ugovorima koje su potpisale dve prethodne vlade mora da ispuni do kraja godine. To je jedan razlog.
Drugi razlog je što ta sredstva predlagač amandmana, 35 miliona, za koliko bi uskratila ugovorne obaveze po ovoj poziciji o kojoj sam pričao, je namenila na pozicijama – dotacije nevladinim organizacijama u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Dakle, izuzetno ceneći životnu sredinu, ceneći organizacije koje se bave životnom sredinom, za njihov rad je za celu godinu izdvojeno 26 miliona dinara, a predlagač amandmana traži da se izdvoji još 40%, još dodatnih 10 miliona dinara za nevladine tzv. NGO organizacije na poziciji zaštite životne sredine, što znači da ta sredstva ne idu direktno za zaštitu životne sredine, već indirektno preko nevladinih organizacija treba da budu iskorišćena u tu svrhu.
S tim u vezi, moram da kažem da ta povećanja na prvi pogled izgledaju da su 40%. Međutim, kad malo bolje razmislite, s obzirom da je do kraja kalendarske godine ostalo svega dva meseca, predlagač je predvideo da se sredstva u naredna dva meseca, da bi se, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, ispunio ovakav predlog, nevladine organizacije bi morale da troše 400% više sredstava mesečno nego što su do sada trošile, jer su imali negde dva zapeta nešto miliona dinara mesečno, a sada bi u naredna dva meseca dobili još dodatnih pet miliona, što je jako preveliko uvećanje, odnosno 10 miliona dinara bi trebalo da utroše samo u naredna dva meseca, s obzirom da se ne radi o budžetu, već o rebalansu budžeta. Što je puno - puno je. Između privrede i nevladinih organizacija u narednih dva meseca, ja biram ipak privredu, mada poštujem i nevladine organizacije, posebno zaštitu životne sredine.
Drugi deo predloga se odnosi na usluge arheološkog nasleđa. Predlagač amandmana je predvideo da se umesto 124 miliona dinara za arheološka nasleđa na poziciji Ministarstva kulture, na uštrb one stavke koja je predviđena za privredu i ispunjenje međunarodnih ugovora za „Fiat“ i „Er Srbiju“, da se na uštrb te pozicije dodeli novih 35 miliona i da se za arheološko nasleđe izdvoji 159 miliona 670 hiljada dinara. To je povećanje od nekih 30% i pitam se kako će ta ustanova kulture za arheološko nasleđe uspeti da potroši u naredna dva meseca 35 miliona više nego što je predviđeno, s obzirom da je svakog meseca za njih predviđeno 10 miliona dinara. To znači da bi u naredna dva meseca umesto 10 miliona trebalo da troše 27,5, što je preveliko povećanje, imajući u vidu ovaj predlog amandmana ukoliko bi ga usvojili.
Iz tih razloga ne mogu da podržim i da glasam za amandman kome se, sa jedne strane osporavaju ugovorne obaveze koje su potpisivanjem ugovora preuzele dve vlade i stavile na teret države da bi se za 300 do 400% u naredna dva meseca povećale dotacije nevladinim organizacijama i organizaciji koja se bavi arheološkim nasleđem.
Mislim da je to puno i da predlagač amandmana nije vodio računa da se ne radi o celoj godini, već da se radi samo o naredna dva meseca. Između privrede i ovog javnog sektora ja uvek biram privredu. Zato prednost dajem poziciji koju je Vlada predvidela, a to su ispunjenja međunarodnih obaveza za privredna preduzeća koja sam naveo.

Dame i gospodo, narodni poslanici, odmah da kažem da ne mogu da prihvatim ovaj amandman koji glasi – briše se. Briše se član 1. kojim se utvrđuje osnovica plata u javnom sektoru.
Da naši gledaoci ne bi bili u zabludi, ne smanjuju se najniža primanja, ne smanjuju se plate u realnom sektoru, smanjuju se plate u javnom sektoru. U javnom sektoru su plate veće 20% nego u realnom. To otprilike znači ovako. Oni koji zarađuju novac i prave robu imaju 20% manju platu od onih koji su proteklih godina uzimali koliko su mislili da mogu da potroše, a ne onoliko koliko su oni koji rade, proizvode robu i zarađuju, mogli da zarade. Dakle, država se nije prostrla spram gubera, nego je trošila daleko više od zarađenog.
Država Srbija je trošila šest milijardi više od onoga što je zarađivala. Mogla je komotno da troši četiri milijarde više, to su bili prihodi od dijaspore. To je ono što su nam slale tetke i strine iz inostranstva. Međutim, njima je i to bilo malo pa su trošili još dve, dve i po milijarde i zato je javni sektor trošio daleko više nego što su bili prihodi države.
Jednostavno rečeno, rashodi su bili veći od prihoda i to su nadoknađivali tako što su zemlju zaduživali, pri tome su uvećavali sektor koji nije bio realan. Javni sektor su uvećavali, dok su se na prihodovnoj strani realna radna mesta u privredi gubila.
Na uštrb privrede su zapošljavali ljude najverovatnije po partijskoj liniji, a to ćemo svakako uskoro videti kada sledeće godine budemo prinuđeni da iz javnog sektora otpustimo te viškove, tek ćemo tada videti da mi nismo imali višak radnika u administraciji, već smo imali višak neradnika. Dakle, oni su partijski klasirani u razne kancelarije.
Ovim članom da se utvrđivala osnovica, ne bih se bunio da je opozicija istakla da zaštiti selektivno neke ljude sa nekim nižim primanjima, a da pri tom u toj selektivnosti je želela da optereti one koji su imali najveća primanja.
Navešću neke primere užasno velikih plata koje nikako ne mogu sada da se smanje jer su utvrđene zakonom i čim pokušate to da dirnete odmah tvrde da diramo u nezavisna sveta regulatorna tela i organe. Navešću primer recimo Agencije za borbu protiv korupcije. Zamislite Agencija za borbu protiv korupcije gde imate osam ljudi koji imaju platu veću od 190.000 dinara. Upravo se ovim zakonom, o kome razgovaramo, smanjuju osnovice koliko se to može ovih velikih plata. U toj Agenciji za borbu protiv korupcije, gle čuda, za sedam dana napreduje se 15 platnih razreda. Znači, u roku od nedelju dana pripadnici Agencije za borbu protiv korupcije napreduju 15 platnih razreda. Za normalne činovnike u državnoj službi za to je potrebno provesti 12 godina. Gle čuda, tamo negde gde treba 12 godina da promenite 15 platnih razreda, u Agenciji za borbu protiv korupcije je moguće za sedam dana. Na to, još imaju zarade duple i troduple plate.
Navešću primer i Zaštitnika građana. Tamo šest, sedam ljudi imaju platu veću od 200.000 dinara, a sam Zaštitnik građana, koji prvo štiti svoju visoku zaradu, ima platu veću od 350.000 dinara. Ovim zakonom i njega konačno treba da dodirnemo. Gle čuda, treba da se donese zakon o zaštiti uzbunjivača. Malo je i 350.000 dinara. Malo je i 250.000 dinara u drugim tzv. nezavisnim regulatornim telima i organima. Gle čuda, pošto su stigla neka sredstva za izradu zakona o uzbunjivačima, u istoj toj agenciji je selo njih pet, šest zajedno sa drugim agencijama i dogovorili su se ovako – male su im zarade, to od 350.000 dinara, hajde da probaju to nekako da uvećaju, pa su novac koji je bio namenjen za izradu tog zakona rasporedili na njih pet tako što su za godinu i po na platu od 350.000 dinara i nešto malo nižu od 300, 250.000 dinara mesečno dobijali još po 600 funti. Prevedeno na evre, to je 800 evra. Prevedeno na dinare to je negde otprilike 96.000 dinara mesečno na platu koja je već bila 350.000 dinara. Dakle, naplatili su izradu zakona i nacrta zakona o uzbunjivačima svako od njih po 10.800 evra iako su imali enormna primanja od 200 pa do 350 hiljada dinara.
S toga je ovaj zakon trebao da najviše udari ove sa najvećim platama. Naravno da oni koji su instalirali sve ove ljude po agencijama ne žele da govore o tim velikim platama, u koje ćemo svakako udariti ovim predlogom zakona. Oni će navesti da smo udarili u plate jadnih napaćenih ljudi koji imaju minimalna primanja, a pri tom ćute o ovim svojim najverovatnije partijskim kolegama. Kada kažem partijskim kolegama, tu imamo i pravosuđe, pa vam je svakako, kolege, poznato da je gospodin Dragan Đilas povukao bivšu ministarku pravde iz Skupštine, koja je bila ovde poslanik, i zaposlio je u DS. Bila je profesionalni radnik DS za veliku platu, a onda gle čuda, direktno iz DS u izbornoj kampanji su je premestili u Tužilaštvo za ratne zločine.
Za mene je zločin kada nekoga iz političke stranke prebacite u tužilaštvo. Valjda bi to tužilaštvo, posebno za ratne zločine, trebalo da bude nezavisno i nezavisnije nego svi drugi pravosudni organi.
Ove visoke plate, kada smo već kod zločina, su bile pravi zločin protiv civilnog stanovništva u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se javljam zbog povrede Poslovnika, čl. 106 i član 107.
Prethodna dva govornika su, po meni, grubo prekršila Poslovnik time što su prvo ugrozili dostojanstvo Narodne skupštine, drugo, po članu 107. zabranjena je ocena koja se odnosi na privatni život drugih lica. Da li je neko imao dugu ili kratku kosu pre 10, 15 godina...
Dame i gospodo, reklamirao čl. 107. i 106. zato što je s jedne strane narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, a s druge strane, iznošene su činjenice iz privatnog života drugih lica. Da li neko nosi dugu ili kratku kosu, to je strogo privatna stvar iz privatnog života lica, da li su ministri, da li su narodni poslanici. Ja bih sada mogao da govorim o tome ko ima kraću i dužu kosu, ali bih mogao i da govorim ko ima kratku pamet. Dakle, i to bi bila činjenica iz privatnog života nekih lica.
Dakle, poslanici Narodne stranke svo vreme provociraju. Ja imam razumevanja što predsedavajući ima strpljenja za opozicione poslanike, posebno iz Nove stranke, mada mi nije jasno šta je tu novo.

Govorim da poslanici Nove stranke grubo krše Poslovnik.

Dobro. Na kraju, kada bi se govorilo o privatnom životu lica, ja bih mogao da pitam – ko ti dade vinograde, Živorade?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, javio sam se po Poslovniku posle prve rečenice. Dakle, smatram da su povređeni čl. 106. i 107, da je kolega Živković grubo zloupotrebio pravo na reč tako što je govorio o nečemu što nije na dnevnom redu. Svakako, bajke nisu na dnevnom redu. Svo vreme je pokušavao da se uspešno udalji od teme i pri tom je pokušao da uvredi ministre i predsednika Vlade. U tome nije uspeo naravno jer nekoga da bi mogao da uvrediš, morao bi biti makar za nijansu bolji od njega ili malo lošiji od njega, a biti puno lošiji od njega nije dovoljna činjenica da nekoga možeš da uvrediš.
Razumem da opoziciji treba da dozvolimo određeni prostor, ali mislim da za jednog viteza od vina da smo previše dozvolili slobode, gospodinu Živkoviću. On je ovde govorio o bajkama. On je ovde govorio o tajkunima i ja ću kada dobijem priliku za reč dokazati da on i te kako ima veze sa tajkunima i to ću pokazati dokumentima. Dakle, ne treba nikome to da prigovara i time je uvredio dostojanstvo Narodne skupštine s obzirom da je on imao veze sa tajkunima, a to prebacuje drugima.
Na stranu bajke o kojima je pričao gospodin Živković, ja ću mu na to odgovoriti otprilike ovako – da dok je on vladao od njegove Vlade do sada je bila gora samo njegova Vlada. Zahvaljujući tome što je vladao nad drugima, sada mu je nesnosna vlast drugoga nad njim i mislim da je zahvaljujući tome što je određeno vreme bio savezni ministar, zahvaljujući tome što je bio premijer da on stvarno živi kao u bajci, ali zato narod živi kao u basni. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da će moj kolega poljoprivrednik nešto reći i o poljoprivrednom budžetu. Međutim, izgleda da je zaboravio svoju profesiju, s obzirom da se time bavio samo tri godine.
Moram u uvodu da kažem da ovaj rebalans budžeta radimo pod izuzetnim okolnostima. S obzirom na nasleđenu situaciju kakvu smo zatekli, pravo je čudo da ne radimo rebalans svakih mesec dana. Država koju smo zatekli je bila potpuno privredno nemoćna, socijalno neodrživa, sa emitovanim socijalnim pravima, bez ikakvih šansi da se izvuče iz krize. Država je bila kao stara šasija od kola, koja je imala volan i točkove, a nije imala motor i menjač, nije imala privredu koja će praviti novac. Takva kola su mogla da idu samo nizbrdo i prvo što se mora uraditi, treba napraviti neku uštedu da bi se napravio privredni sistem, da ta kola dobiju motor i menjač, da dobiju pogon i da ova država može da krene u nekom dobrom pravcu.
U ovoj državi u vreme leta 2012. godine gotovo da nije bilo države. Dakle, živelo se od zaduženog, a ne od zarađenog. Država je trošila 20% više nego što je zarađivala. Taj trošak se nadoknađivao time što je prodat kompletan društveni kapital, a ostatak je nadoknađen zaduživanjem, povlačenjem kredita. Time su samo problemi odloženi za budućnost, a nisu rešeni. Nerešavanjem tih problema situacija se iskomplikovala. Došlo je vreme da je Srbija dosta živela od zaduženog a ne od zarađenog. Došlo je vreme, što narod kaže – vrati koko što si pozobala. Dakle, došlo je vreme da živimo od zarađenog.
U vreme kad smo se zaduživali nismo napravili nikakav privredni sistem, nikakav izvor za vraćanje dugova koji su bili enormni. Socijalna prava koja su emitovana i uvećana nije imao ko da plati, krediti su dostigli svoje limite i zato smo tu gde jesmo. Moje je nezadovoljstvo u tome što su oko rebalansa budžeta najnezadovoljniji oni čije greške mi peglamo u poslednje dve godine i najverovatnije da će ta situacija potrajati ne samo naredne dve godine, već će posledice te neodgovorne Vlade trajati daleko duže nego što smo mi mislili.
Ono što je mene zaprepastilo je činjenica da uprkos tome što je država zadužena u tom periodu enormno, uprkos tome što je privreda zadužena enormno, da nije napravljen izvor za vraćanje duga, da je poljoprivreda u potpunosti devastirana.
Dakle, pratio sam vrlo pažljivo naše uvozne i izvozne bilanse i zaprepastilo me, a mislim da nam se Karađorđe i Miloš Obrenović okreću u grobu, zaprepastilo me je da od 2011. godine, mi svake godine uvozimo više svinjskog mesa nego što izvozimo, za 35 miliona dolara, pa u nekim godinama i više, što znači da mi ne možemo da proizvedemo ni dovoljno mesa za sopstvene potrebe, a kamoli da možemo nešto da izvezemo od domaće proizvodnje.
Ta situacija se nastavlja i na dalje, s obzirom da nije bilo novca da se odjednom preokrene situacija u korist poljoprivrede.
Ovde se veoma malo govorilo i ja ću reći da smo mi na Odboru za poljoprivredu insistirali da se subvencije seljacima ne diraju i one neće biti dirane.
Dozvolili smo mogućnost da se određene subvencije, podsticaji, preorijentišu, s obzirom na stanje u stočarstvu, s obzirom na istorijski minimum u stočnom fondu, s obzirom da imamo neverovatno mali broj goveda, neverovatno mali broj svinja.
Mi smo tražili da se izdvoje čak i dodatna sredstva za nabavku 100.000 priplodnih nazimica i priplodnog materijala, da možemo da godišnje proizvedemo oko dva miliona tovljenika više, i na takav način unapredimo naše stočarstvo, jer izvozom kukuruza, a imamo sve uslove da se bavimo stočarstvom, mi na svakih 100 miliona evra gubimo 250 do 300 miliona evra.
Naši klanični kapaciteti rade sa 30% do 40% kapaciteta. Mi imamo 40.000 tovnih jedinica praznih, što manjih, što većih, imamo potpune uslove da se bavimo stočarstvom.
Međutim, neodgovornom politikom u proteklom periodu mi nismo razvili pun potencijal u stočarstvu i tu cenu sada plaćamo.
Dovoljno je uložiti nešto malo novca. Ove premije i subvencije ne treba ukidati. One nisu u korist samo proizvođača, one su u korist potrošača, one su u korist prerađivača koji mogu prerađivačkoj industriji da budu konkurentni.
Treba nešto novca izdvojiti za subvencije, podstaći stočarstvo i na takav način uvećati naš društveni proizvod, a samo na dva miliona svinja možemo ga uvećati ukoliko ih preradimo, možemo ih uvećati za bruto društveni proizvod za više od 2%
Treba podizati stočarstvo, treba podržavati povrtarstvo s tim u vezi. Moram da kažem da imamo potencijal da podizanjem samo 10.000 hektara plastenika i ne slažem se sa bivšim režimom da mala gazdinstva nemaju perspektivu.
Čak i UN i EU i Evropska komisija i Zajednička evropska poljoprivredna tvrde da su mala gazdinstva perspektiva u budućem zapošljavanju, u proizvodnji organske hrane.
Da navedem primer, da sa jednog hektara u plasteničkoj proizvodnji, možete da napravite povrća u zaštićenom prostoru u vrednosti od 100.000 evra, a za takvu vrstu delatnosti nam je potrebno pet do 10 radnika, u zavisnosti od vrste povrća koja se u plasteniku uzgaja.
Na takav način na 10.000 hektara, ako u narednom periodu podignemo, možemo u povrtarstvu da dostignemo proizvodnju od jednu milijardu evra. U stočarstvu možemo to da povećamo na 1,5 milijardu i svakako treba u voćarstvu podizati moderne voćne zasade, jer svaki hektar modernog voćnog zasada može da da vrednost proizvodnje i do 30.000 evra.
Složićete se da jedno malo gazdinstvo sa jednim dobrim voćnjakom, sa jednim dobrim plastenikom, da srednje gazdinstvo sa 10 grla stoke i te kako može da napravi proizvodnju.
Ovde spominjan Fijat, ja nemam ništa protiv Fijata, ali mi od jednog Fijata, zahvaljujući pogodbama koje su napravljene i za vreme bivšeg režima, imamo otprilike 400 do 500 evra i to su one neto plate i nešto ako preostane po jednom komadu.
Ukoliko se sa istim sredstvima bacimo na proizvodnju u stočarstvu, u preradi mesa, mi od svake svinje možemo da imamo, prerađene svinje, koliko i od Fijata, od 400 do 500 evra, ukoliko se ona izveze, proda i mislim da imamo te potencijale na ruskom tržištu, s obzirom da smo te odnose sa Rusijom, čak i politički i ekonomski poboljšali.
Imamo potencijal, Rusija uvozi svinjetinu za dva miliona evra, govedine za dva miliona evra, povrća za dva miliona evra, voća za dva miliona evra, ukupno prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, Rusija uvozi godišnje za 40 milijardi evra, a ako sam rekao miliona, izvinjavam se.
Sa tim u vezi imamo Belorusiju i Kazahstan, imamo tržište celog carinskog saveza. Mislim da treba razmisliti da se podigne stočarstvo, da se podigne poljoprivredna proizvodnja, da se podigne prerađivačka industrija, da ono što seljaci proizvedu, da radnici prerade, što bliže mestu proizvodnje, jer danas pitanje poljoprivrede nije samo pitanje poljoprivrede.
Danas je to i pitanje prerade proizvodnje, energije iz poljoprivredne proizvodnje, kojom možemo delimično zasnivati poljoprivrednu proizvodnju, a sa druge strane, kroz stočarstvo, proizvoditi električnu energiju, sa kojom možemo te primarne proizvode preraditi u gotov proizvod, što bi dodatno davale prihode porodica koje žive u unutrašnjosti, ukoliko se ta prerada vrši što bližem mestu proizvodnje.
To je ono za čega se moja stranka koja je veoma mala, a koja je koalicioni partner SNS, Narodna seljačka stranka zalaže. Mislim da možemo da proizvedemo dovoljno energije u poljoprivredi, dovoljno proizvoda da to preradimo, na takav način radno angažujemo naše stanovništvo.
Sa tim u vezi, ne slažem se da se subvencije smanjuju, one se ne smanjuju. Slažem se da se preraspodeljuju u budućnosti i da budu u korist intenzivnije poljoprivredne proizvodnje.
Sada ono što moram da pokažem i premijeru i svim poslanicima, a tu ponudu ću da kovertujem i na isti način kako je to uradio premijer, ukoliko ovo što sada budem govorio, ne bude tačno, ja ću dati ostavku. Ukoliko je ovo tačno, onda neko drugi da da ostavku.
Dakle, ovde držim dokumentaciju po pitanju subvencija.
Dame i gospodo narodni poslanici, treba da znate zašto smo došli u priliku da često radimo rebalanse budžeta, zašto je ova zemlja u ekonomskim nevoljama, zašto poljoprivreda nije napredovala? Iz prostog razloga, ne samo zato što se malo izdvajalo, već zato što su subvencije išle u pogrešnom pravcu.
Sada ću vam pokazati dokumentaciju koju sam strpljivo skupio i koja do sada nigde nije bila osporena. Naravno da nema falsifikovane lične karte, ima fotokopija originalne lične karte koja je priložena u Inđiji, a radi se o jednoj vinariji. Vi svakako znate o čijoj se vinariji radi. Ovde imam zahtev koji je podnet Upravi za agrarna plaćanja 2007. godine, 15. avgusta, poslednjih dana.
Dakle, radi se o zahtevu za subvencionisanje vinovih zasada, 164.135 komada kalemova, na parceli koja je zauzimala prostor od 51 hektara i 7.760 metara. Radi se parcelama 2817, 2818, 2819, Krčedin. Dakle, zapamtite dobro, ovo je 15. avgust 2007. godine.
Sada ću pokazati drugi dokument, samo vas molim malo za strpljenje. Drugi dokument se zove Ugovor o zakupu. Taj ugovor o zakupu je potpisan 7. novembra 2007. godine.
Dokument je isto iz Ministarstva poljoprivrede, ovde ga imate, 7. novembar i dokument je potpisao Jaroslav Stupavski, u ime Vinarije, za koju znate o kojoj se radi. Inače, dotični gospodin koji je potpisao ovaj ugovor je jedan od direktora MK „Komerca“, čiji je vlasnik jedan poznati tajkun.
Dakle sam ugovor pokazuje da je bivši premijer, inače vlasnik ove Vinarije i te kako umešan u poslove sa tajkunima i iz ovog se vidi da 7. novembra zakupljuje te parcele 2817, 2818, 2819, Krčedin. Za to dobijate subvenciju od 525.000 evra za prolećnu sadnju, a ugovor vam je iz novembra, a zahtev ste podneli 15. avgusta za iste te parcele.
Kako ste znali da ćete 15. avgusta zakupiti parcele koje ste zakupili tek 7. novembra 2007. godine?
Dakle, ima još, dokumentacija koja govori da se radi o kriminalu, a zakup je izvršen na teritoriji opštine Inđija, a u javnom nadmetanju je učestvovala „Agrounija“ vlasništvo MK „Komerca“. Drugi konkurent je bila firma o kojoj sam govorio, čiji je vlasnik bio bivši premijer i savezni ministar unutrašnjih poslova, čovek koji je trebalo da otkriva kriminal.
Dakle, on je učestvovao na zakupu poljoprivrednog zemljišta na javnom nadmetanju sa „Agrounijom“ za iste parcele 2817, 2818, 2819, u Krčedinu, tako što je u Inđiji na licitaciji, za obe firme konkurisao isti čovek.
Branko Đurić, direktor „Agrounije“ čiji je vlasnik MK „Komerc“, odnosno Miodrag Kostić.
Sada se ja pitam, kako se jedan čovek nadmetao sam sa sobom i kako to nije kriminal pomoću koga je u današnjoj protivvrednosti uzeto oko 60 miliona dinara subvencija, da bi se neko bavio vinogradarstvom tri godine? Kasnije je vinograd prodat „Agrouniji“ kroz tri godine, čiji je vlasnik MK Komerc. S tim u vezi, prilažem ako treba i potvrdu da je pomenuti gospodin koji je bio premijer i koji je bio savezni ministar unutrašnjih poslova i te kako imao, čak i suvlasničke odnose sa tajkunima, jer u APR piše – da mu je suvlasnik vinarije bio izvesni Miloš Pudar, čovek koji je bio osumnjičen za šećernu aferu pre 2003. godine, u vreme kada je vlasnik vinarije bio premijer.
Onda idemo dalje. Rešenjem broj, taj i taj, od 24.11.2008. godine, ovo društvo je registrovalo promenu podataka i to promenom osnivača, tako što se briše Miloš Pudar, itd, a upisuje Vinemont, Ventures, Savikam, Tortola, Red Taun, Devičanska ostrva, Britanska, itd.
Ja hoću da pitam, dakle, voljan sam da učinim ono što je uradio premijer, ako ovo nije tačno što ja tvrdim, ako ovaj dokument nije tačan, da je naš bivši premijer imao suvlasnika sa Devičanskih ostrva, da je imao suvlasnika tajkuna, da bi kasnije taj deo i drugi deo bio prodat „Agrouniji“, čiji je vlasnik MK.
Dakle, to je osoba koja je malopre u svom obraćanju govorila o vezi između tajkuna i nove vlasti, a pri tome sam bio u suvlasničkim odnosima sa tajkunima, dogurao je do Devičanskih ostrva. Dokumentaciju koju imam sam inače priložio tužilaštvu još 2007. godine, ali s obzirom da su tužilaštvo na način koji svi znate instalirali bivši režim pa je to tužilaštvo nezavisno od nove vlasti, jer od stare nije, s obzirom da je taj tajkun imao učešća u imenovanju određenih policajaca, najverovatnije da do sada nije došlo do progona.
Dame i gospodo, na ovaj način je uzeto 60 miliona dinara subvencija, to je trebalo da pripadne seljacima. Dakle, to je negde otprilike oko šest hiljada seljačkih penzija, koji je 6.000 seljačkih penzija dobio subvencija na neopravdan kriminalan način. Dakle, to dokumentacija izuzetno pokazuje i dokazuje.
S obzirom da je parcela bila predmet restitucije i da smo je po ugovoru sa narodom, a ja sam bio deo toga, trebali 2000. i 2001. 2002. i 2003. godine da vratimo starim vlasnicima, a nismo, čak nam se desilo da nam bivši premijer iz tog perioda upadne u parcelu i navodno zasadi vinograd, koji je kasnije stvarno zasađen, ali s obzirom da je uredba važila samo za proleće 2007. godine, subvencija je bila neopravdana.
Dakle, ta parcela je sada izuzeta iz restitucije i država mora novčano da izdvoji još 60 miliona dinara da bi nadoknadili štetu porodici Jakšić, jer je ta parcela uzurpirana na način na koji sam opisao i s obzirom da ne može fizički da se vrati, država će morati da plati još 500.000 evra.
Tako nas je ta kombinacija, kako to oni imaju običaj da kažu, koštala milion i 25.000 evra, ili ako hoćete koštala nas je 12.000 zemljoradničkih penzija, za koje je bivši premijer, inače nekada savezni ministar unutrašnjih poslova, koji je trebao da suzbija kriminal, a očigledno da ga je podsticao trebao da brani, on je umesto da državi služi, a to sam već dokazao da je i to izbegao kad je jednom trebalo, umesto da služi državi, on se služio i državom i narodom.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo tužioci, tamo vi negde koji ovo gledate, Hrvatska je ostvarila izvesni napredak, ali Hrvatska je imala snage da u sklopu borbe protiv korupcije uhapsi svog bivšeg premijera Ivu Sanadera, imala je hrabrosti da uhapsi bivšeg gradonačelnika ili sadašnjeg gradonačelnika, kome još uvek mandat teče u Zagrebu, Milana Bandića.
Ne znam gospodo tužioci šta čekate, ne sa Bandićima u Srbiji, sa velikim banditima, evo javno vas pozivam da proverite ovu dokumentaciju. Ukoliko ona nije tačna, ja podnosim ostavku, ukoliko je ona tačna ja ne mogu da očekujem od kolege prethodnog poljoprivrednika da dva puta podnese ostavku, s obzirom da će to morati da uradi zbog premijera. Hvala.