Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kao jedan od predlagača ovog zakona moram da kažem da mi je drago što predstavnik predlagača prihvatio ovaj amandman.
Ne znam zašto se neke stranke bune? Intencija zakona je da stranke stiču imovinu i da iz te imovine mogu da izdržavaju određene svoje političke aktivnosti, odnosno da na određeni način samim time što će, a to je dobra volja političkih subjekata, da li će kupovati ili neće kupovati nepokretnosti, ali će doći u poziciju da mogu svoje političke aktivnosti da delom sprovode zahvaljujući tim nekretninama.
Ovo je dobro iz još jednog razloga. Dakle, do sada smo imali slučaj da određene političke stranke podižu kredite i da pri tome ne zalažu ništa. Dakle, one političke stranke koje to nisu radile, nemaju ništa protiv ovog zakona, zato što žele da steknu nepokretnost i da tom nepokretnošću garantuju ubuduće za eventualne svoje kredite, političke promašaje i da se država, odnosno banke mogu naplatiti u slučaju da stranka ne vrati kredit, da to ne moraju da vraćaju građani Srbije, već da se oduzme nekretnina političkoj stranci.
Tako razmišljaju oni koji su predložili ovaj zakon. Dakle, da steknu nekretnine i ako dođu u poziciju da moraju da povuku kredit za političke aktivnosti za izborne kampanje, da u tom slučaju mogu da založe svoju nekretninu i da kreditom ne opterete građane.
Oni drugi, koji se bune, a svedoci smo da se uveliko bune, iako po mandatu i po ovom zakon će dobijati i dalje 25% više sredstava po mandatu nego politička stranka, odnosno izborna lista koje je imala najveći broj poslanika, ona i sada dobija manje sredstava i ubuduće će dobijati manje sredstava od stranaka koji imaju manji broj poslanika i mislim da je i to pravedno, ali se oni i dalje bune.
Dakle, radi se o političkim strankama koje su dizale kredite i nisu zalagale ništa, pa kada ne vrate kredit, onda taj kredit optereti građane Srbije umesto da optereti političku stranku.
Ja i dalje mislim da će ova strana koja je predložila ovaj zakon sticati nekretnine i njima garantovati državi i narodu, a oni drugi, koji se bune protiv ovih rešenja, ne moraju da kupuju nekretnine i verujem da neće ih kupovati i neće ih graditi. Oni ni kućicu za papagaje i kera nisu napravili u svojoj karijeri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se kao pacijent. Prijavio sam se jedno pet puta, ali izgleda sistem danas samo prepoznaje doktore.
Pacijenata u Srbiji ima osam miliona, doktora ima 22 hiljade. Pacijenata koji su po struci zemljoradnici ima negde oko dva miliona. Nas ovde ima jedan, bilo nas je dvojica pa je jedan abdicirao, prestao je da bude vinogradar. Znači, učestvujemo sa 0,4% u Narodnoj skupštini, kao pacijenti zemljoradničkog tipa da to tako nazovem, a ovo ima veze sa sastavom upravnog odbora, videćete.
Doktora ima ovde preko 20, u Srbiji ih ima 22.000, znači ima ih 0,4, odnosno manje, ali zato u Skupštini ima preko 10%. Kad su lekari i advokati u pitanju, e to je onda rasprava nad raspravama. Kad su zemljoradnici u pitanju, to se završi sa sažaljenjem, suzama, simpatijama - naše šanse su na selu itd, ali kad dođe do dodele novca, kada dođe do raspodele, onda ta rasprava bude - nema para, nema ovoga, nema onoga. Kada se raspravljalo o advokatima, onda se kaže oni moraju da budu paušalci, kad se raspravlja o lekarima oni moraju da budu paušalci. Dakle, kad se ovde vodi rasprava, ja bih voleo da se ona vodi o pacijentima.
Ja bih podržao amandman gospodina Bradića, ali sam je priznao da je nedorečen. Ja bih ga podržao i u drugoj verziji, i ovako je nedorečen, ja ću glasati za njega, ali da gospodin Bradić nabroji samo stranke koje čine izbornu listu na kojoj je izabran, ali bez podsećanja s obzirom da sam primetio da meša stranke. U jednom trenutku je rekao da je SNS tu, a mislim da nije.
Takođe to mogu da pomenem i onom drugom kolegi koji je pre mene govorio. Zahvaljujući onima koje će oni propustiti, te koalicije su prešle cenzus i danas su zato to naše drage kolege.
Da se vratim na Upravni odbor. Ja podržavam svaku uštedu. Juče sam podržao uštedu od tri i po miliona, ali za ta tri i po miliona što smo juče uštedeli na političkim strankama, na svim političkim strankama, i na strankama opozicije, hajde da za taj novac kupimo 2.000 krava. Uštedeli smo tri i po miliona. Ako kupimo 2.000 krava to nam je onda novac. Roba je novac. To uvek imamo.
Tih 2.000 krava na mleku i mesu, da kažem žive vage, će dati četiri miliona godišnje. Ušteda tri i po miliona, pretvorimo u krave, domaćini ljudi, svake godine imamo četiri miliona evra veći društveni proizvod na selu. Ako se to preradi u našim mlekarama i iako se to preradi u našim mesarama i klanicama, to neće biti četiri, to će biti osam miliona, tako da te male uštede mogu da budu velike zarade.
Danas, ako usvojimo ovaj zakon, uštedećemo sto hiljada evra, koliko sam ja razumeo. Za sto hiljada evra može da se kupi 3.000 suprasnih nazimica. Možda je nekom smešno, ali one će svake godine da oprase i stvore mogućnost za 60.000 tovljenika. Ako ih mi seljaci utovimo, to će nam dati godišnje 1.200.000 evra. Ako to pretvorimo i preradimo u suhomesnate proizvode, imaćemo svake godine od ove uštede 3.000.000 evra. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje napravimo gurnemo u poljoprivredu i prerađivačku industriju.
Zašto ovo govorim? Ako 6% bruto domaćeg proizvoda ide u zdravstvo, ako sam ja to dobro izračunao, ako uvećamo društveni proizvod, onda nećete imati dve milijarde. Ako ga sa 30 i nešto miliona povećamo na 60, onda ćemo, gospodo zdravstveni radnici, gospodo pacijenti, imati u tom fondu daleko više para, duplo para, ukoliko povećamo bruto društveni proizvod. Zato se ja zalažem da sve ove uštede koje stvorimo idu u proizvodnju.
Kad smo već kod zemljoradnika, moram da kažem gospodinu ministru, a i budućim članovima Upravnog odbora, od kojih će jedan biti zemljoradnik, koliko sam razumeo, u Nadzornom odboru nećemo imati, u Upravnom odboru ćemo imati predstavnika reprezentativnog udruženja, ja ću svakako pogledati koje je to reprezentativno udruženje i ko će nas zastupati. S obzirom da ima problem na selu. zemljoradnici i radnici nisu jednaki, nemaju ista prava. Nećete mi verovati, ali ću objasniti.
Ukoliko radnika gazda nije prijavio, ukoliko mu nisu uplaćeni doprinosi, on teško može da se leči, ne može da ima te usluge, ali ako pređe kod poslodavca koji ga prijavi, od tog trenutka počinju da mu uplaćuju doprinos, od tog trenutka on ima pravo da se leči.
Kod zemljoradnika to nije slučaj. Ukoliko ste imali preskok od tri godine, za to vreme niste mogli da se lečite, morali ste lekarske usluge da plaćate, ali dug niko neće da vam izbriše. Ako krenete, ako ste dužni za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu, doći će da vam uzimaju imovinu zato što niste uplatili te doprinose. Ako uplatite 2014. godinu, takva mogućnost ne postoji da je uplatite. Da bi mogli da se lečite vi morate prvo da nivelišete du,g pa da uplatite tekuću godinu, pa tek onda da se lečite.
Kod zaposlenih taj slučaj nije i ja ću moliti tog čoveka u Upravnom odboru, a molim i sve vas da to dobro razmislite, jer se ljudima zbog neplaćenih doprinosa u periodu 2007, 2008, 2009. i 2010. godina pleni imovina zato što to nisu platili, iako u to vreme nisu mogli ni da koriste usluge, a tim gore što sad ne mogu da uplate samo 2014. godinu i ne mogu da se leče, dok radnik kome poslodavac ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, pređe kod drugog poslodavca koji to uradi, on od tog trenutka ima pravo da se leči.
Mislim da je to jedna nepravda koja je načinjena zemljoradnici i da moramo naći način, ja shvatam da je teško, bilo koji da to ispravimo.
Što se tiče ukupnih sredstava, ja se slažem sa gospodom lekarima da je sredstava malo. Ono što nas pacijente zanima svakako je da mi hoćemo da se smanje u čekaonicama redovi. Mi želimo kvalitetnu uslugu, a ona košta. Mi hoćemo da se smanje redovi u čekaonicama, da se skrati ona lista i rok čekanja za važne operacije, hemoterapije itd. i hoćemo da imamo kvalitetne lekove i kvalitetno lečenje. Da bi to imali, mi moramo, a poljoprivrednici će se truditi, da podignemo i prerađivačku industriju što bliže mestu proizvodnje, da uvećamo taj bruto društveni proizvod da bi imali više novca za lekare, za lekove, za zdravstvene usluge.
Ovako siromašna država bogatoj Nemačkoj poklanja lekare. Svaki lekar koji ode je poklon Nemačkoj od najmanje 100 hiljada evra. To ministar najbolje znamo. Mi imamo dovoljno zdravstvenog kadra. Nama treba novca. Novac se proizvodi.
Ovde obično raspravljaju oni koji znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje. Naš problem je veliki. Našom poljoprivredom, našom privredom su upravljali potrošači, a ne proizvođači. Zato nam je proizvodnja slaba i mi moramo da uvećamo proizvodnju. U suprotnom ćemo se samo ovde jalovo raspravljati oko preraspodele siromaštva.
Ja sam za to da trošimo više, ali da prvo proizvedemo robu, da napravimo novac, da zajedno svi podelimo, da lekari imaju super plate, da ne idu u Nemačku, da imamo najkvalitetnije zdravstvene usluge, ali, dame i gospodo, možda bi to imali da nije 400 hiljada ljudi u proteklom periodu, u proteklih sedam, osam godina ispalo iz privrednog landa.
Sada vas pitam koliko bi to bilo penzijskih doprinosa, zdravstvenih doprinosa više, koliko bi robe proizveli više? Mi moramo da se učimo na njihovim greškama. Ne treba da se učimo na svoja. Njihove greške i učenje na njihovim greškama je naša najbolja škola. Mi nećemo kao oni da zavrćemo ljudima ruke. Mi treba da zavrnemo svoje rukave i da omogućimo našim građanima da zarade novac i da se više ne bavimo preraspodelom siromaštva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, gospodine profesore u ostavci, upravo smo doznali da ste na to zvanje dali ostavku, ali reklamiram član 103, 106, 107, 108, a posebno član 109. Kaže – ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Ko god je ovde želeo da govori, kada pogledamo na ovu stranu, profesor u ostavci Pavićević, stoji i svojim mahanjem, stajanjem, ometa govornike koji su sa ove strane zaprepašćeni i iznenađeni da je jedan predavač dozvolio da se oslovljava sa „profesore“. To ima svoje konsekvence. On je za mene kao profesor, dok ste ga tako oslovljavali, gospodine predsedavajući, bio autoritet. Ja ga nisam smatrao predavačem, nego profesorom. Nekoliko puta sam glasao za amandmane samo zato što ih je predložio „profesor“. Tako ste ga oslovljavali.
Ovo ima implikacije i tražim da se proveri da je to etički odgovorno, akademski čestito koliko puta se to upotrebilo, koliko puta je došlo do te greške, kako je došlo do te greške, kako neko ko je predavač, bude oslovljavan sa „profesore“? Kako mene ne oslovite sa „profesore“? Tu je neko morao da se predstavi. Možda se radi o lažnom predstavljanju. To nije etički odgovorno.
Još nešto mora da se proveri. Od polovnih delova ne mogu da se naprave nova kola, pa ja tražim, etički odgovorno, da se vidi da li od polovnih političara može da se napravi nova stranka? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog sam vrlo rado potpisao, ali sam hteo da to bude značajnija ušteda…
Recite, gospodine Bečiću. Ako je neko tražio povredu Poslovnika, sačekaću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam malo više. Potpisao sam ovaj predlog, ali sam tražio da se zakon na određeni način oplemeni po nekim drugim sadržajima. Međutim, s obzirom da smatram da je mala ušteda uvek dobra i velika
zarada, podržavam svako smanjenje javnih rashoda, pa i ovog. Podržavam i jedinstvo opozicije vezano za uštede, s obzirom da je ovaj zakon donet, osnovni Zakon o finansiranju političkih partija ili političkih aktivnosti, 2003. godine i on je osnovan za sve dalje zakone. On je donet u vreme kada sam bio poslanik, a stupio je na snagu tek 1. januara 2014. godine. Moja partija, koja je izlazila sama na izbore, iako je mala je dobijala do 76.000 glasova, nije bila korisnik javnih sredstava za redovno finansiranje političkih partija. Tako i ovom prilikom, čisto radi gledaoca, treba da znaju da za razliku od nekih drugih malih partija, mi smo se odrekli finansiranja u korist većinskog člana koalicije, s obzirom da smatramo da jedna mala partija, sa malim troškovima može da se izdržava bez javnih izvora, a da je naš većinski koalicioni partner imao značajne troškove u izbornoj kampanji i na određeni način smo, s obzirom da ih mi nismo imali, želeli da vratimo.
Ne smatram to prednošću, ali radi građana, koji nas često pitaju za sredstva koja služe za redovno finansiranje. Moja politička organizacija Narodna seljačka stranka taj novac ne dobija. Koalicioni većinski partner dobija 360.000 dinara mesečno po mandatu, dok ove manje stranke imaju prednost, ne ljutim se, jer su one opozicione, i one dobijaju 502.000 dinara po mandatu. Ona koja dobija najviše dobija 502.000 dinara. Takođe, nemam ništa protiv toga, jer sam i sam mala politička organizacija. Ukoliko neko želi da ta sredstva koristi, a neko ne želi, to su njihove interne stvari.
Ono zbog čega sam ja bio i za i ne je moj zahtev da se zakon oplemeni po nekim drugim stvarima. Meni je poznato da je predsednik jedne političke partije bivšeg režima rekao sledeće svojim članovima da pred izbore osnuju što više nevladinih organizacija. Nadam se da se vi sećate toga. Ovde kolege poslanici znaju o kome je reč. Dakle, predsednik partije i tadašnji predsednik države je tražio od svojih članova da osnuju što više nevladinih organizacija i da na takav način prikupe sredstva za izbornu kampanju i sredstva za finansiranje političkih stranaka. To paralelno finansiranje političkih stranaka preko nevladinih organizacija koje ove izmene i dopune zakona oko kojih postoji širok konsenzus, pa ću i ja da glasam za to, dakle ovaj zakon to nije obuhvatio. Ne znam da li bi mogao da obradi to, da izvrši zabranu finansiranja političkih stranaka iz paralelnih izvora, odnosno preko nevladinih organizacija.
Takođe, ovim zakonom, osnovnim zakonom, koji ovaj zakon dopunjuje, imamo i zabranu finansiranja političkih stranaka iz stranih izvora, odnosno iz inostranstva. To je zabranjeno, ali se u praksi ne sprovodi. Moram da vas podsetim da je jedna partija, koja odnedavno nije tu, bila korisnik sredstava iz Fondacije Fridrih Nojman, dakle da im je finansirala izbornu kampanju, konferencije, tribine, gostovanja, obuku kadrova. Dakle, finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, iz stranih izvora je zabranjeno zakonom. To ovaj zakon izmenama i dopunama u to nije zadirao, ali sam imao primedbu na ne sprovođenje odredbi zakona za finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, tim pre što je osnivač ove fondacije Fridrih Nojman imao veoma negativan stav o Srbima, tako da i Fondacija, čije on ime nosi, verujem da nije baš prijateljski raspoložena, a naš zakon brani finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, ali se to na razne načine izbegava i kontrola je gotovo nikakva.
Takođe gde sam imao primedbu, a ja sam ne mogu sve da promenim, je finansiranje iz privatnih izvora i potpuno podržavam intenciju da se i to ograniči. Verujem da je naša privreda siromašna. Verujem da se iz javnih izvora sredstva štede za 35%. Indikativno je da je zakon koji je važio do sada favorizovao zaduženje države.
Dakle, stranke koje su zaduživale državu, što su više zaduživale državu, to su imale veće rashode, odnosno pomoću većih rashoda države su dolazili do većih primanja političkih stranaka zato što se procenat računao prema rashodima, a ne prema prihodima, a rashodi su često i za nekoliko stotina milijardi bili veći od prihoda. Tako da je osnovica ovim zakonom izmenjena i to u potpunosti podržavam.
Što se tiče privatnih izvora, voleo bih da se to ograniči, ne nas radi, već zato što određeni tajkuni, koji su finansirali neke stranke bivšeg režima, mogu ponovo da dođu na ideju da ulože ogromne svote novca i da pokušaju na takav način, nepravilan način da utiču na volju građana.
Imam zamerku na to što dosadašnji zakoni tretiraju izborne liste, ali grupe građana su favorizovane u odnosu na političke stranke, posebno po pitanju izveštaja. Koleginica Dušica to zna. Oni izađu na izbore, uzmu novac, grupa građana više nikom ne odgovara, nije registrovano pravno lice, ne mora da podnosi izveštaje, dok mi koji imamo političke stranke i te kako podležemo rigoroznoj kontroli koju je kod grupe građana gotovo nemoguće utvrditi.
Dakle podržavam što se menja ovaj zakon, osnovni zakon koji je donet nešto malo posle toga kada je bivši premijer đuskao ispred sedišta JSO u Kuli. Moram na kraju da kažem da sam nezadovoljan što se ovde stalno spominje Donjeck. Priznaću, hteo sam da idem u Donjeck ali me je uhvatila jesenja sezona. Dakle hteo sam da idem sa kolegom Đukanovićem i Blažićem, ali s obzirom da su bili jesenji radovi nisam stigao.
U Donjeck sam hteo da idem ne da vidim moderne zasade vinograda, ni da vidim kozake koji piju rujno vino. Hteo sam da vidim ruševine, hteo sam da vidim posledice rata. Hteo sam da vidim šta sve vojska jedne države može da uradi svojim građanima. Zato sam hteo da idem u Donjeck. Ne zameram mojim kolegama, ali zameram onima koji u tome vide nešto loše, tim pre što smo i sami bili žrtve surovog bombardovanja i vrlo dobro znamo kako se osećamo u trenutku kada nas bombarduje neka velika sila. Dakle, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ko je stradao u takvoj vrsti bombardovanja uvek sam na strani onog ko je bombardovan i ko je žrtva.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, duboko sam nezadovoljan time što već nekoliko puta, a u poslednje vreme danima, raspravljamo o zahtevima nekoliko hiljada advokata. Pitanje je da li i tih nekoliko hiljada advokata ili nekoliko stotina advokata vode Advokatsku komoru. Kao poljoprivrednik, ja sam duboko nezadovoljan. Ovo je drugi put da Narodna skupština sa posebnom pažnjom, sa daleko većom pažnjom, sa super većom pažnjom razmatra zahteve advokata, a svi se sećate onih oporezivanja kada je bilo predviđeno da advokati vode knjige, što sam i ja zastupao, jer moj ostareli otac, sa 80 godina, mora da vodi knjige za poljoprivredno gazdinstvo, ali gospoda i drugovi advokati to ne moraju.
Bojim se da, i pored činjenice da u ovoj Skupštini ima najmanje desetak advokata na 0,1% biračkog tela, recimo, u vrh glave, da ih ima 8.000, a u Skupštini učestvuju sa 4% i mi danima raspravljamo o Zakonu o javnom beležništvu, o izmenama da se dodvorimo advokatima, jer ova Skupština sa dužnom pažnjom, sa povećanom pažnjom mora da se stara o njima. Kao poljoprivrednik i kao bivši radnik IMT, duboko sam nezadovoljan što se njima toliko u ovom društvu popušta.
Dakle, Zakon o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine, nekoliko puta se popravlja na zahtev pravnika i advokata. Nemam ništa protiv da ovde sedi 250 advokata. Neka gospoda iz Komore osnuju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, neka ih nema deset, neka ih ima 250, nas poljoprivrednika ima 25% u biračkom telu, a ovde nas ima 0,4%. Njih ima 0,1% u biračkom telu, a ovde ih ima 4%, četrdeset puta više nego što je učešće u biračkom telu i opet su nezadovoljni. Lako bi mi poljoprivrednici nahranili gladne i siromašne, ali teško nam je nahraniti pojedine advokate, jer njima nikada nije dosta. Bilo koji zakon ovde da donesemo, njima neće biti dosta. Sutra će opet tražiti nešto. Zato, gospodine ministre, što ste se dogovorili sa njima, dogovorili ste se. Drugo, prenesite im, neka formiraju političku stranku, neka izađu na izbore, neka pobede, pa da vidim kakve će oni zakone donositi za nas poljoprivrednike, a mi stalno popuštamo njima advokatima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, evo, da se složim sa mojim prethodnim kolegom poljoprivrednikom, posle njegove diskusije, da upotrebim njegovu rečenicu – ovde pomoći nema. Ukoliko bi neko želeo da mu pomogne, možda bi mogao da mu pomogne, ali mora sarađivati.
Mislim da smo ovde čuli sve i o Donjecku, da smo čuli posebno oko visoko korumpiranog vrha vlasti. Ponovo pozivam, s obzirom da isti poslanik u jednom od prošlih izlaganja, pre neki dan, je upotrebio izraz da se 80% sredstava od javnog beležništva, od javnobeležničkih nagrada ubira onaj ko je postavi javne beležnike. Dakle, bila je jasna i nedvosmislena optužba na korupciju.
Mislim da neku vlast ne treba ceniti po onome šta si ti bio dok si bio na vlasti, pa s tim u vezi, kao neko ko živi u poslednjoj ulici i poslednjoj naseljenoj kući, mogao bih da pitam – kako je neki bivši premijer stekao stan od 165 kvadrata na Vračaru, kako mu garaže samo imaju preko 40 i nešto kvadrata, što je otprilike prosečna kvadratura neka dva stana nekog radnika, da ne kažem zemljoradnika, oni nemaju stanove u gradu, kako to neko bude seljak na tri godine i to debelo novčano nadoknadi?
Kada je već u pitanju zakup zemljišta, nije tajna da se ja tužim sa prethodnim režimom oko toga da su mi izdali u zakup zemljište koje je bilo privatno, kao državno, to nije nikakva tajna. Išao sam tri puta sada u vezi tih tužbi, sam, bez advokata, zato što advokati štrajkuju. S tim u vezi, hoću ministra da pitam šta je vladavina prava? Da li je to vladavina po pravilima? Da li je vladavina po pravilima vladavina po zakonu?
Da li mi imamo pravo da budemo zastupljeni prilikom tih tužbi ili neko može da nam kaže – od danas neću više da vas zastupam, od sada sam u štrajku, morate da idete na sud sami, morate sami da se snalazite, to što smo mi imali neki ugovor o zastupanju, to što ste vi meni dali ovlašćenje, to više ne važi.
U vezi sa tim ja očekujem da mi ministar odgovori, kao i da mi odgovori da li su one slike bile potpuno autentične, ono đuskanje u Kuli, i da li je to bilo uz pesmu „Moji su drugovi žestoki momci“? Meni izvođač Bajaga tvrdi da je upravo ta pesma bila uz koju se đuskalo 2002. godine u Kuli, nepunih godinu dana pre ubistva premijera.
Dakle, mnogo toga treba ovde odgovoriti, ali da ne širimo temu. Ja nisam advokat. Nisam advokat ni advokatima. Nisam advokat ni javnim beležnicima, niti sam advokat koji je savetnik predsedniku političke stranke, niti sam advokat koji je politički savetnik predsedniku jedne Vlade. Mislim da među advokatima, o čijim zahtevima u vezi ovih izmena i dopuna zakona raspravljamo, mislim da u vezi toga ima i onog političkog dela advokata i to je moje pravo na moj stav.
Opozicija ima pravo da predlaže zakone. Opozicija ima pravo i da predloži amandmane suprotne zakonu iz 2011. godine, kada su doneli. To je potpuno njihovo legitimo pravo, da kažu - sada nećemo ni kako hoćemo, sad nećemo ni kako smo hteli. Oni imaju potpuno pravo da predlažu zakone kojima oponiraju vlašću, pa čak i ako je to suprotno onome za čega su se zalagali 2011. godine. To pravo niko ne spori, ali ovde u govorima nekih poslanika, za čije govore mi je trebao prevodilac i to veoma vešt, da mi to prevede na narodni jezik, ja sam otprilike doživeo neku kritiku zbog mog stava prema delu advokata i veliki deo onih drugih advokata, za koje tvrdim da su zloupotrebili Zakon o javnom beležništvu, da neki od njih nastupaju politički, da su neki od njih čak i politički savetnici i da sam preporučio da u tu svrhu osnuju političku stranku i da tako nastupaju.
Ako opozicija ima pravo da brani, a ja im to ne sporim, predloge advokata, predloge koji su suprotni javnim beležnicima, a uzgred budi rečeno ja sam javno u raspravi u načelu stavio primedbu na tarifu, na cenu javnobeležničkih nagrada i pri tome nemam nikakav problem ni sa ministrom pravde da mu to kažem, ali ovde se uporno zastupa jedan stav koji je blizak pobunjenim advokatima, da tako nazovem, koji otprilike predvodi javnobeležničke komore, da ja cenim da je to par stotina ljudi koji su poveli druge ljude u štrajk. Ovde vidim kolege advokate koje su protiv štrajka, ali zbog naredbi i presinga Komore oni moraju da štrajkuju. Oni su dovedeni u poziciju da ne mogu da zastupaju svoje klijente, niti mogu mene da zastupaju.
Dakle, prava građana su narušena i pravo pritvorenika na slobodu, osnovno ljudsko pravo - pravo na slobodu je narušeno. Stoga mi danas raspravljamo da izađemo u susret onima koji su se pobunili, da promenimo ovaj zakon, ali neko želi u potpunosti da ga derogira.
Moj savet ministru je da, ukoliko se dogovorio sa advokatima, ovo izglasamo. Nema nikakvih problema. Ako treba da se menja zakon još neki put, ja nisam protiv. Ja tvrdim da su i advokati deo ovih građana, ali tvrdim da su oni daleko zastupljeniji od nas poljoprivrednika. Mi smo trebali da imamo dva poslanika, a imamo samo jednog, zato što je jedan sa mesta poljoprivrednika abdicirao, pa sam ja ostao sam da zastupam struku. Prema tome, moram da se pobuni zato što nas ima 0,4% u parlamentu, a advokata ipak ima 4%. Nas u društvu ima 25 do 30%, a njih ima ispod jednog procenta 0,1%. Smatram da smo mi u ovom parlamentu godinama kao radnici zapostavljeni, da se o našim problemima ne raspravlja sa onolikom pažnjom koliko se raspravlja o problemima koje imaju advokati.
Stoga želim ovde da se stavi tačka, podržavajući napore opozicije da oni imaju legitimno pravo da oponiraju i o onim stvarima za koje su bili 2011. godine imaju pravo da se predomisle, imaju pravo na neki drugi stav, ali oni uporno nama drugima koji imamo drugačiji stav osporavaju naše pravo da mi iz svog ugla to procenimo. Valjda i mi poljoprivrednici imamo neko pravo. Moj kolega koji je bio to tri godine, koji je to debelo naplatio i izašao.
Prema tome, na kraju da zaključim, tri puta idem u poslednjih pet dana, jer sam tužio jedne švapske novine zbog jedne neistine, i ne mogu nikako da ostvarim svoje pravo jer advokat mora da štrajkuje. On jadnik ne želi, ali mora da štrajkuje i ne može da me zastupa. Ja napuštam sednicu, juče nisam bio ovde pre podne, kao što ste videli. Gde je moje pravo da budem pravno zastupljen? Zato pitam ministra – šta je sa onim fotografijama? Drugo, šta je sa mojim pravom da budem zastupljen? Treće, šta je sa pravima pritvorenika da im se ukine pritvor? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. i član 109.
Član 107. stav 1. kaže dostojanstvo Skupštine, koje je povređeno posle dobacivanja sa mesta gospodina Živkovića.
Član 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, to je bio gospodin Petrović, ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Takođe, stoji - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. S obzirom da je on sve to učinio, očekujem da posle provere u stenogramu, kada se uverite da je do te povrede došlo, posegnete za članom 109. i izreknete opomenu. Nisam za to da se opomene izriču poslaniku opozicije, s obzirom na to da smo svi nekada bili opozicija, ali pošto se radi o teškoj povredi, obzirom da se radi o uvredi, obzirom da je uvreda izrečena osobi koja je starija nekoliko decenija od njega, obzirom da je uvreda upućena narodnom poslaniku, koji je narodni poslanik od 1998. godine, ipak vam preporučujem da to vaše pravo iskoristite, ali se neću ljutiti, nemam ništa protiv da ga ne iskoristite i da još jednom pokažete visoku toleranciju prema opoziciji koja želi sebe da prikaže u ovoj Skupštini kao tešku političku žrtvu.
Dakle, mislim da je to sve za opomenu, kad se uverite u ovo što mi govorimo, ali se neću ljutiti ako preskočite to vaše pravo, s obzirom da neko želi da isprovocira i da sebe prikaže kao tešku političku žrtvu, mada se ne radi o političkoj žrtvi. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste i vi svi čuli da je moj kolega poljoprivrednik, u vinogradarsko-kalemarskom maniru, optužio nosioce vlasti da sa javnim beležnicima dele novac od javno-beležničke nagrade u iznosu od 80% onima koji su ih postavili, a 20% notarima.
Dakle, ukoliko ne govorim istinu, svakako treba proveriti stenogram i mislim da je moj kolega prethodni upravo upotrebio taj izraz i te rečenice da notari prihod dele sa onima koji su ih postavili, odnosno 80 prema 20%, a 80% za one koji su ih postavili. Dakle, to je krivično delo korupcije.
U saznanju da je izvršeno krivično delo, moj kolega je trebao da podnese krivične prijave protiv svih onih koji su učestvovali u toj koruptivnoj radnji. Ukoliko to krivično delo ne postoji, onda postoji krivično delo koje se zove krivično delo lažnog prijavljivanja krivičnog dela. Molim gospodina Martinovića da ovo uzme k znanju i da kao pravnik sastavi krivičnu prijavu u vezi krivičnog dela lažnog prijavljivanja krivičnog dela, ukoliko moj kolega prethodnik nije prijavio krivično delo za koje je optužio noseće vlasti da dele sa javnim beležnicima prihode od javno-beležničke nagrade.
Što se tiče Predloga zakona, to ću svakako podržati, mada sam najčešće diskutovao o ovim izmenama i dopunama zakona, koji je donet još 2011. godine, čak je usvojen jedan moj amandman koji je prolongirao primenu zakona za šest meseci u odnosu na ono što je Vlada predložila, jer sam onda znao i pretpostavljao da će sprovođenje nečeg novog u Srbiji, kao što se pokazalo, ići veoma teško, da će to naići na mnoge otpore, ali nisam verovao da će toliki otpori biti, posebno ne kod advokata koji su imali određene primedbe.
Pozdravljam to što je u dobroj meri ministar pravde našao zajednički jezik sa advokatima. Podržavam čak i neke zahteve advokata, koji su umereni, a u korist građana. Podržavam mišljenje Zaštitnika građana, nadam se da ste svi dobili i pročitali, koji je o Zakonu o javnim beležnicima i u situaciji koja je nastala dao svoje mišljenje 31. oktobra, ali me čudi da su te primedbe, koje se odnose na zakon i na javne beležnike uopšte, usledile sa predlozima koje je Vlada usvojila dan ranije. Znači, 30-og je Vlada ispravila to na šta je Zaštitnik građana na Zakon o javnom beležništvu skrenuo pažnju 31. oktobra svojim mišljenjem.
Imam primedbe i voleo bih da ministar pravde ispita visinu tarife, posebno za poljoprivrednike. Pravo je čudo da moj prethodni kolega o tome nije diskutovao, posebno o davanju hipoteke zato što to poljoprivrednici rade svake godine, kako bi zanovili poljoprivrednu proizvodnju, nabavili repromaterijal, obnovili mehanizaciju. Oni svake godine zalažu svoju imovinu, kako bi mogli da obnove setvenu godinu. S tim u vezi, to nije klasična hipoteka koju daš jednom u 10 godina. Oni je daju svake godine. Imao sam amandmane te vrste i u takvim slučajevima treba razmisliti i da se u tim situacijama, koje nastaju zbog obnove poljoprivredne proizvodnje, gde se često daju hipoteke, a nekada i više puta u toku godine, izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da te izjave koje overavaju, da tarifa bude niže nego za građane koji to rade za kredite, rade jednom u pet godina zato što je poljoprivredna profesija posebna, zato što se teško dolazi do novca, zato što se novac obrne jednom u toku godine, a nekad u toku više godina, zato što svake godine morate da sejete i sadite, dok za tu svrhu nemate dovoljno novca, vi za taj repromaterijal morate da založite deo imovine svake godine. Dakle, za njih je na određen način to preskupo i treba razmisliti da se u takvim situacijama ta javno-beležnička tarifa, u svim drugim opravdanim situacijama, smanji.
Što se tiče mišljenja Zaštitnika građana, delimično ga uvažavam. Drago mi je što ga je uvažilo i Ministarstvo, s tim što je Ministarstvo to uradilo dan ranije, pre nego što je Zaštitnik građana skupio hrabrost da to objavi. Pozdravljam to što su se na određenim pozicijama našli Zaštitnik građana i Ministarstvo pravde.
Od onih sam koji za razliku od vas, dame i gospodo narodni poslanici, nije imao samo reči pohvale za Zaštitnika građana, jer je on u svom mišljenju zaboravio građane. Dakle, on je stao na stranu advokata, i to pozdravljam. Advokati su deo građanskog društva. Sa punim pravom on ima pravo da zaštiti određene građane, ali je pri tome u svom mišljenju zaboravio da je vrlo selektivno ocenio prava građana. Šta je sa pravima građana, sa žrtvama, sa pravima građana koji su oštećeni prilikom vršenja krivičnih dela od određenih lica, koji su zbog štrajka advokata pušteni na slobodu? Dakle, takvo delo prema istim ili drugim građanima mogu da ponove. Voleo bih da je Zaštitnik građana, pored ovog mišljenja, koje se uglavnom odnosilo na Ministarstvo pravde, našao za shodno da u svom mišljenju pribeleži i to da je ugroženo pravo građana da se određeno delo kazni pritvorom, jer počinilac može da počini novo krivično delo nad njim ili nad nekim drugim. Dakle, pravo žrtve i pravo oštećenih je ovim ugroženo i Zaštitnik građana se morao njima baviti.
Pitam – šta je sa teškom povredom ljudskih prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Pravo na slobodu, gospodine ministre, je jedno od osnovnih prava i najveće pravo jednog čoveka, jedne individue. Dakle, nijednog trenutka, Zaštitnik građana se nije pitao šta je sa pravima pritvorenika, kojima pritvor traje i 50 dana duže od predviđenog zato što nemaju advokata koji treba da bude prisutan, kako bi se ukinula mera pritvora. Pravo na slobodu je jedno od osnovnih prava i Zaštitnik građana, koji se trebao dići da je taj pritvor potrajao pet minuta duže od predviđenog, je trebao da digne i sebe i svoje pomoćnike, tim pre, što i on i pomoćnici imaju platu od 310 do preko 350 hiljada dinara mesečno. Sloboda bilo kog građanina i pritvorenika, koji još uvek nije kriv, to je faza istrage, trebala je da bude svetinja za Zaštitnika građana i za onoga čija je sloboda ugrožena, odnosno ukinuta.
Očigledno da je Zaštitnik građana, čije je mišljenje ovde pred nama, selektivan. On je ovde u sred Skupštine izjavio da ga moja prava ne interesuju, da bi ja bio poslednji čija bi on prava štitio. Zahvalio sam mu se tom prilikom i rekao – kada me on bude štitio, onda sam sigurno gotovo. Sem svoje neke visoke plate i političkih izjava koje daje, ne verujem i ne vidim da Zaštitnik građana na isti način tretira sve građane i advokate, a među advokatima, moram da kažem, ima preko 50% onih koji bi radili i njihovo pravo na rad je takođe ugroženo. Dakle, kao građani, kao advokati, kao neko ko ima pravo na rad, njegova prava su takođe ugrožena, a time se vrli Zaštitnik građana nije bavio i bojim se da se on bavi zaštitom svojih ne malih prava i svoje velike plate, na koju su, gospodine ministre, Zaštitnik građana i još neki predstavnici regulatornih tela, uzeli 600 funti mesečno da bi napisali, od međunarodne donacije, Nacrt zakona o uzbunjivačima. Osamnaest meseci su uzimali novac da bi napisali jedan veoma loš nacrt i to je dodatak na platu od 310 do 350 hiljada dinara.
Takav Zaštitnik građana treba da se za toliku platu dobro oznoji i da se stara o pravima građana. Što se tiče ovih zakona, ja ću svakako podržati, bez obzira što se zakon po ne znam koji put menja. Dakle, Vlada naroda iz naroda za narod, treba da vlada u ime naroda a ne samo da vlada nad narodom. Ja ću da podržim ovo.
Što se tiče mog kolege prethodnika, molim ministra pravde, s obzirom da je ovde govoreno mnogo o određenom ubistvu, molim da proveri ove fotografije. Radi se o priredbi koju je moj prethodnik zajedno sa republičkim ministrom unutrašnjih poslova, priredio u korist Jedinice za specijalne operacije krajem 2002. godine, a kao što znate, u toku je istraga i Zaštitnik građana treba o tome da se pozabavi i vi gospodine ministre, s obzirom da je u toku istraga o političkoj pozadini ubistva.
Dakle, ja vas molim kad se već o tome razgovaralo, predaću vam ove fotografije…

Vraćam se na temu, dakle samo podržavam ovaj zakon, a fotografije ću predati ministru pravde pa neka on pogleda da li su autentične. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ništa nisam tvrdio.
S obzirom da su mi dostavljene određene fotografije, moja je obaveza bila da to proverim tako što sam ministru pravde predao te fotografije i nisam tvrdio da su one autentične.
Moj prethodnik je najverovatnije svojim govorom potvrdio autentičnost fotografija koje su nastale, po onome što sam ja dobio krajem 2002. godine, nekoliko meseci pre ubistva premijera u Kuli, gde je…

Izvinite, ja samo kažem…

Gospođo predsedavajuća, vi imate te fotografije, ja sam ih dobio.
Moja je obaveza bila da ih predam ministru pravde, jer se krajem 2002. godine navodno održala, uz organizaciju vlasti, republički savez, uz prisustvo saveznog i republičkog ministra unutrašnjih poslova i budućih potpredsednika Vlade, se održala zabava u korist Jedinice za specijalne operacije, koja je kasnije osumnjičena i određeni pripadnici osuđeni za ubistvo premijera za koga sam ja glasao.
S tim u vezi, ja nikakve insinuacije nisam imao, samo sam fotografije prosledio ministru pravde na dalje postupanje, da on oceni da li se radi o originalnim fotografijama ili se radi o foto montaži.
Moj prethodnik je izgleda potvrdio sve navode koje sam dobio uz te fotografije i još nešto na kraju da kažem, on mene može da pokuša da vređa koliko god hoće. Mene da uvredi može samo bolji od mene, gori nikad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu delimično da razumem zabrinutost opozicionih poslanika za njihov amandman, odnosno za rešenje koje smo predložili u zakonu.
Odmah na početku moram da kažem da nema ništa lepše od toga za tužilačke pomoćnike da se prime osobe koje na pravosudnom ispitu taj ispit polože sa najvišim ocenama. Dakle, ne da imaju prednost, nego da se moraju zaposliti. Ništa lepše nema od toga da se nečiji trud, znanje nagradi time da neko bude primljen na posao, a ne samo da mu se to shvata kao neka određena vrsta prednosti koja može da se iskoristi a ne mora.
Mi smo kao predlagači zakona to stečeno znanje najvišom ocenom ocenili kao uslov da se neko mora posle prijema sa najvišim ocenama na pravosudnom ispitu, da se taj prijem u tužilačke pomoćnike mora izvršiti, da se takav kandidat mora primiti na neodređeno radno vreme, što do sada nije bio slučaj. Mislim da treba da nagradimo, posebno mlade ljude.
Razumem zabrinutost zbog političkih mogućnosti, zabrinutost zbog funkcionisanja Ministarstva pravde, zbog ministra pravde od onih koji su u svoje vreme to debelo zloupotrebljavali.
Navešću primere. Bivši ministar pravde, gospođa Snežana Malović, je polagala pravosudni ispit pred svojim kumom. Iz toga cenim da se oni boje da ono što su oni radili da se ne ponovi i na ovoj drugoj strani, pa smo stoga i predložili da se tužilački pomoćnici primaju zbog najviših ocena, a ne zbog poznanstava,pa ću reći da je kum bivše ministarke pravde kod koga je po hitnom postupku organizovano to polaganje pravosudnog ispita, bio gospodin koji je uhapšen u aferi „Indeks“, profesor sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
S toga, ja cenim zabrinutost opozicije koja zna šta je radila, šta se dešavalo ranije, pa se oni iz tog razloga pribojavaju da se to ne bi ponovilo, ali ne može da se ponovi s obzirom da smo mi kao poslanici predložili da se prijem vrši zbog najboljeg znanja a ne zbog zvanja.
Takođe ću navesti zašto su oni zabrinuti. Recimo, zbog poznanstva eventualnih ministara pravde sa određenim ljudima koji mogu da izvrše prijem, pa, recimo, tužilac za ratne zločine. On primi bivšu ministarku pravde, ali ne sa mesta ministra pravde, već sa mesta iz stranke. Dakle, bila je zaposlena u DS. Posle toga je direktno iz stranke otišla na rad u Tužilaštvo za ratne zločin. S toga su oni zabrinuti da bi i ova vlast mogla da uradi nešto slično, da po političkoj liniji nekog direktno iz stranke premesti u tužilaštvo, što je bio slučaj.
Međutim, ovim zakon se garantije da to nije moguće i ovim članom se upravo govori da se u tužilačke pomoćnike moraju primiti osobe sa najvećim ocenama prilikom polaganja pravosudnog ispita.
Cenim njihovu zabrinutost i zbog nekih drugih stvari, pa ću navesti i primer tužioca koji nikad nije izabran u Skupštini, a radi u Tužilaštvu za ratne zločine. On se zove Bruno Vekarić. Zakon kaže da za tužioce ne može biti izabrano ili imenovano lice koje nije prošlo makar jedan izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Neka mi neko dokaže da je gospodin Bruno Vekarić bilo kada prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tog izbora jednostavno nije bilo, ali se on zahvaljujući političkim vezama, zahvaljujući vezama upravo onih koje predlažu onim amandmanom da se izbriše da neko po znanju bude primljen obavezno na neodređeno vreme. Upravo zbog svojih ranijih brljotina, zbog onog što su radili, oni predlažu da mi ovo rešenje, koje pravedno, ukinemo i da ostavimo staro rešenje, da eventualno još uvek preko tužioca i sudija, koje imaju u pravosudnom sistemu, pokušavaju da zapošljavaju svoje ljude iz stranke, da oni zapošljavaju po političkoj liniji, da oni zapošljavaju po zvanju, a ne po znanju, zato što smo mi predložili daleko pravednije rešenje i mislim da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Po amandmanu ću.
Dame i gospodo narodni poslanici, razumem zabrinutost opozicionih poslanika koji su predložili da se ovaj član briše. Čisto radi naših gledalaca, da bude jasno i njima, predlagači amandmana su predložili da se izbriše član zakona koji smo mi kao grupa narodnih poslanika predložili u Zakonu o tužiocima.
Dakle, mi smo predložili da se u stalni radni odnos prime tužilački pomoćnici koji su pravosudni ispit položili sa najvećim ocenama. Ponovo podvlačim, nema ništa lepše već nagraditi nečiji trud i znanje time što takve osobe ne samo da će imati prednost, nego će biti primljene na rad u tužilaštvu. Mislim da je to najpravednije prema svima koji se trude u svojoj karijeri, u svom školovanju da svojim znanjem, svojim trudom, svojim znojem, svojom upornošću zauzmu određeni položaj, shodno svom znanju da steknu i zvanje.
Mislim da smo predložili jedno pravedno rešenje i čisto radi gledalaca da znaju, koji prate ovaj prenos, da su predlagači amandmana predložili da se takav naš predlog, odnosno takav član izbriše i da ti kandidati imaju prednost, ali ne moraju biti primljeni. Ja već govorim šta smo u ranijoj praksi imali, da bivša ministarka pravde polaže pravosudni ispit pred svojim kumom, koji je uhapšen u aferi „indeks“, da određeni tužilac u Tužilaštvu za ratne zločine bude izabran, imenovan, a da nikada nije prošao prvi izbor u Skupštini, što je zakonska obaveza, da se ne dešava više da u Tužilaštvu za ratne zločine bude primljen bivši ministar pravde, ali ne čak sa mesta ministra pravde, nego iz reda zaposlenih, jer je tada bila u redu zaposlenih osoba u DS, da radi tamo više meseci i da se na poslu pojavi maksimalno tri puta, ali da za tih nekoliko meseci prima platu od 120.000 dinara mesečno.
Da nam se ne bi dešavali takvi propusti, mi smo predložili jedno pravično rešenje da u tužilaštvu budu primljeni tužilački pomoćnici koji polože ispit sa najvišim ocenama i da u takvim situacijama te osobe ne samo da imaju prednost, već da se te osobe primaju na rad na neodređeno vreme. Time smo izbegli svaki mogući politički uticaj, svaki mogući nepotizam.
Evo, ja mogu da se kladim da ja nikog od rodbine u tužilaštvu nemam, ali smem da se kladim da predlagač amandmana ima nekog od rodbine u tužilaštvu. Ako to nije tako, ja ću dati ostavku, ali ako predlagač amandmana ima nekog ko je zaposlen u tužilaštvu, neka onda predlagač amandmana, jedan od njih, podnese ostavku. Hvala.