Hoćete dozvoliti da nastavim? Ima veze zemljoradnja i te kako. Ministarka će razumeti.
Pre nekog vremena je izvršena, proglašen je javni interes na aerodromu Beograd. Dakle, određeno zemljište korisnik je najverovatnije bio aerodrom Beograd ili aerodrom Nikola Tesla. Oni su bili korisnici eksproprijacije koja je izvršena da bi se aerodrom doradio i sagradila određena pista i još neki rezervni elementi koji su tamo trebali da se sagrade.
Ali, stranka bivšeg režima je zaboravila to da uknjiži i molim vas ovo dobro da zapišete,a ovo govorim javno da bi i javnosti skrenuo pažnju na to, mogućim kupcima. To zemljište budući da nije uknjiženo na aerodrom Beograd, nije uknjiženo na državu, to zemljište se još uvek vodi kao zemljište privatnih korisnika, bivših vlasnika koji to zemljište ponovo preprodaju tako da će država greškom stranke bivšeg režima imati ogromne probleme pop pitanju vlasničkih odnosa u blizini aerodroma jer se radi o eksproprijaciji kojom je trebalo pribaviti dodatno zemljište za proširivanje aerodroma Beograd, odnosno aerodroma Nikola Tesla.
U saznanju da se to zemljište ponovo prodaje i da stiče nove privatne vlasnike, pretpostavljam da će država imati grdne probleme s obzirom da oni vlasnici koji su to prodali, za to dobili novac, to su ponovo prodali, ovog puta ne državi nego privatnim vlasnicima. Budući da u katastru nije uknjiženo, znači nije bilo prepreka da se to zemljište prometuje i sada neko ko je pošteno platio to poljoprivredno zemljište u blizini aerodroma će imati problem i država sa njim i s toga ja molim da ovo zapišete i da obratite pažnju i da proverite informacije koje sam ja dobio iz Surčina od poljoprivrednika koji žele da se ta nepravda ispravi, odnosno da se to zemljište ne preprodaje, budući da će poljoprivrednici koji to zemljište kupe biti oštećeni s obzirom da je to već jednom prometovano u korist države, odnosno korisnika eksproprijacije.
Zato kažem, gospodine Bečiću da je ovo imalo veze i te kako sa poljoprivrednim temama. Takođe vazduhoplovstvo ima i te kako teme po pitanju poljoprivredne avijacije, privredne avijacije, budući da se vazduhoplovi mogu koristiti i za prihranjivanje poljoprivrednih kultura. Mogu poslužiti i za zaštitu vinove loze, voćnjaka, itd, i te kako se koriste u te svrhe i kod nas a ne samo u svetu.
Mislim da moj kolega poljoprivrednik ima takva iskustva u zaštiti vinove loze avionom. Znači, ne samo da je odleteo i sleteo, već mislim da je mogao na tako značajnim površinama da koristi poljoprivrednu avijaciju.
Takođe, postoje letelice koje se zovu rakete i modeli koji mogu da se koriste u poljoprivredi. Jedna je posebno u šumarstvu, da se mogu osmatrati putem dronova i raznih modela, ne samo navijačke grupe, stadioni, već se mogu osmatrati i eventualni počeci određenih požara da bi se stekao javni uvid kako treba dejstvovati.
Takođe, avijacija može da ima i protivpožarnu svrhu. Ja verujem da ćemo, s obzirom da je ranije sve rasprodato od kvalitetnih aviona kojima smo se štitili od požara, verujem da deo poljoprivredne avijacije i privredna avijacija može da ima i tu svrhu i zato govorim da na to treba obratiti pažnju.
Iz tih delatnosti ja predlažem, takođe da ministarka zapiše, da određeni deo prihoda treba odvajati za protivgradnu zaštitu, budući da na linijama preleta, da na linijama vazdušnih koridora ne može da se koristi protivgradna zaštita, zaštita od grada, nisam rekao od grada, mada ni tu ne bi puno pogrešio, s obzirom da se stanovništvo skoncentrisalo u četiri velika grada. Govorim o zaštiti od grada, od leda, s obzirom da se ne može štiti u linijama sletanja, poletanja, u vazdušnim koridorima, ne može štiti poljoprivredne useve i stoga proizilaze određene štete po poljoprivredne useve, voćnjake, vinograde itd, pa predlažem da se određeni deo prihoda sa aerodroma i od kontrole leta usmeri na to da se ili poljoprivrednicima osiguraju usevi, koji trpe zbog toga što ne mogu da imaju kvalitetnu protivgradnu zaštitu, ili da menjamo koncept protivgradne zaštite, pa da se nabavljaju određeni avioni ukoliko se svi skoncentrišemo na to, pa se odbrana od grada može vršiti određenim vazduhoplovima, pa možemo i to koristiti kao način odbrane od grada ili koristiti neki kombinovani način da se u linijama gde se vrši letenje, preletanje itd. koriste vazduhoplovi kojima se na takav način štite poljoprivredni usevi i zasadi od grada.
Što se tiče ostalih delova zakona, ja mislim da treba obratiti pažnju posebno na obezbeđenje, s obzirom da vazduhoplovstvo može da posluži teroristima na raznorazne načine. Sve druge primedbe koje je opozicija istakla smatram neumesnim i neumerenim, budući da smo zatekli državu koja je propala u svim segmentima društva i mislim gotovo da je ravno bahatosti kada neko prigovara na bilo kom stanju, u bilo kom segmentu u našem društvu i u našoj državi, budući da ono što smo mi zatekli nije ni ličilo na državu i da mi moramo prvo da stvaramo državu kroz zakone, da bi mogli da osposobimo ne samo našu avijaciju, već da bi mogli da osposobimo i naše stanovništvo da što više koristi avijaciju kao prevozno sredstvo, ne samo za prevoz ljudi, nego i za prevoz robe.
Budući da se ovde mnogo pričalo o lokalnim aerodromima, ja predlažem da stranka bivšeg režima iskoristi svoje piste iznad svojih penthausa i da uspostave međusobni vazdušni saobraćaj, s obzirom na značajne površine koje imaju pod stambenim prostorima, tamo negde kod pašnjaka, a može da se uspostavi međunarodna linija koja bi, recimo, išla između Beča i Inđije, sa sletanjem u Andrevlju, recimo, sa penthausa potpredsednika stranke bivšeg režima i bivšeg predsednika opštine, sa njegovog penthausa od 250 i nešto kvadrata sigurno može neki heliodrom, odnosno neki helikopter bezbedno da uzleti, a još bezbednije da sleti, recimo, na stan u Beču, da to bude međunarodni let, koji takođe ima oko 200 kvadrata. Mislim da tu nema nikakvih opasnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune, da ne bi bilo nešto nedorečeno, ničije ime nisam pomenuo, čak nisam pomenuo ni sve funkcije koje je, po meni, moj kolega poljoprivrednik obavljao. Ako se neko prepoznao, to je njegov problem i krivica do njega samog.
Reklamiram član 103. i član 104, a iz prostog razloga da skinem sumnju da sam se mešao u privatni život drugih lica. Nije privatna stvar dobiti subvenciju za vinograd od 525.000 evra i tri miliona. To je javna stvar. Građani imaju pravo na informacije. Ako ih ne dam ja, imaju pravo da ih dobiju od Poverenika za informacije o javnog značaja. Dakle, tu nema ništa sporno, jer je novac isplaćen iz javnih izvora.
Takođe sam govorio o mom iskustvu u vazduhoplovstvu, govoreći da sam 1978, 1979. godine služio vojni rok, da sam imao obuku šest meseci, a da sam gotovo devet meseci proveo u Bihaću na aerodromu, a svi oni koji su služili vojsku znaju koliko je taj aerodrom u to vreme bio osetljiva i značajna stvar i da tamo nije mogao doći baš svako.
Takođe, sam i govorio da je moj kolega, nego navodeći ime, tu čast da služi vojsku izbegao, odnosno izbegao je da služi oružju i da se oružjem služi u vojsci, ali je zato vrlo rado naknadno pribavio sebi dozvolu za držanje oružja u civilu i ne samo za držanje, već je jedan od retkih koji imaju dozvolu za nošenje oružja. Pa, sad malo nisam sposoban da služim oružju, a malo sam sposoban da ga nosim u civilu. Mislim da je mnogo mačku goveđa glava. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se ne prihvati amandman mog kolege poljoprivrednika, iz sledećeg razloga, zato što…

Predlažem da se prihvati …

… amandman Odbora, ali da se ne prihvati obrazloženje mog kolege vinogradara iz prostog razloga što je on govorio o moralu. Morate prvo da sačekate.
Nataša Mićić kada je uvodila vanredno stanje, rekla je da vrednosni sistem u Srbiji ne mogu da budu džip i pištolj. Posle toga moj kolega poljoprivrednik je postao premijer. Posle uvođenja vanrednog stanja postao je premijer i onda smo dobili premijera sa džipom i pištoljem i to sa više komada.
Dakle, ako neko govori o moralu onda treba da krene prvo od sebe. Neko ko je bio premijer, neko ko je postao premijer posle uvođenja vanrednog stanja, gde se vanredno stanje uvodilo čak iz moralnih razloga gde je vršilac dužnosti predsednika, predsednik skupštine Nataša Mićić obrazložila to da je dosta bilo da glavan vrednost u Srbiji bude džip i pištolj. Čovek koji je imao i jedno i drugo u više komada je danas ovde govorio o moralnim…

Gospođo predsedniče Skupštine, ja mislim da je on govorio o moralnim vrednostima, o liku i delu gotovo celih 10 minuta i vi ga niste prekidali.

Evo ja ću završiti sa onim što je moj kolega u obrazloženju govorio. Dakle, ja nemam ništa protiv amandmana, ja imam protiv obrazloženja zato što je on tražio da se amandman Odbora odbije, a ja tražim da se ono što je on tražio odbije, jer obrazloženje kaže da je on govorio o zaštiti lika i dela. Evo i ja predlažem da zaštitimo lik, dela i nedela mog kolega vinodelca, vincilira, sve sa džipom i pištoljem. Hvala.   

Za razliku od drugih, čim me uključite, reći ću. Radi se o čl. 103, 105, 106, 107, 108, 109.

Ja reklamiram pet ili šest članova.

Prvo krenemo od člana 103. Zahvaljujem gospodinu Bečiću što je bolećiv prema opoziciji, ali, recimo,reklamacija povrede Poslovnika koju sam ja istakao nije uvažena, nisam dobio reč, iako je gospodin Pavićević dobio dva puta reč, po gotovo uzastupnoj povredi Poslovnika. Znači, on je mogao dva puta da reklamira povredu Poslovnika, ja nisam mogao nijednom. Gospodin Babić je dobio reč pre mene jednom, zato što je šef poslaničke grupe, gospodin Đurišić je dobio reč zato što je šef poslaničke grupe, ali nema opravdanje da se šefu poslaničke grupe da dva puta reč, a da se između toga običnim poslanicima reč ne daje.
Naravno da neću pisati ustavnu žalbu zbog diskriminacije koja je sprovedena, ja poštujem tu pozitivnu diskriminaciju prema opoziciji, ali je ovde rečeno nešto uvredljivo. Doslovce su rekli – politička banka iz Nemanjine, kvalifikujući većinu koja podržava Vladu Republike Srbije, i rekli su da smo gori u svemu od njih, što je neoprostiva uvreda, jer je to nemoguće. Teško je biti gori od njih. Nije teško biti bolji od njih. Od njihove Vlade je bila gora samo njihova Vlada i zato ja ovo doživljavam kao neoprostivu uvredu.
Ne tražim da se o ovome glasa, ali ubuduće, uz svo uvažavanje što predsedavajući imaju toleranciju prema opoziciji, o tome se mora voditi računa, pogotovo gospodinu Pavićeviću, koji kad čuje, moram ispraviti gospodina Babića, pesma se ne zove „Harala Tadićeva banda“, već „Harala Tadića banda“, tako da ta pesma, ta narodna epska pesma mora da ima svoj autentični naziv.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju izveštaja koje Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnih odbora, godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona, u obrazloženju su navedene sve zakonske odredbe, ali moram da podsetim stranku bivšeg režima na Poslovnik koji su oni doneli 2009. godine.
U članu 229. piše – ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu ministarstva jednom u tri meseca. Na sednici odbora po pitanju ministra o podnetoj informaciji mogu i da postavljaju članovi nadležnog odbora i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koja nema člana u tom odboru. O zaključcima odbora povodom podnete informacije odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Ne znam koja još zakonska klauzula treba da postoji i koji još propis u Poslovniku da bi neko primetio da amandman koji je predložen je na određen način uzaludan. Gubimo ovde vreme, juče smo zatražili informacije o protivgradnoj zaštiti i gotovo u roku od jednog dana smo tu informaciju dobili. Kao što znate, voleo bih da raspravljamo o šteti koja je bila u sinoćnoj oluji, međutim dok stranka bivšeg režima ovde, dok selo gori stranka bivšeg režima kose češlja i ne pada im na pamet da podele tugu i bol koju zemljoradnici osećaju zbog sinoćne oluje i nepogode i zapuštenog sistema odbrane od grada koju smo zatekli 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja sam u obavezi da kao predsednik Odbora za poljoprivredu kažem da mi sutra držimo sednicu Odbora posvećenu protivgradnoj zaštiti, zaštiti useva, tako da nismo zaboravili ni zakon, a on je odložen upravo na zahtev poljoprivrednika koji traže da se on bolje doradi i da se ta materija uz njihovo učešće što bolje oplemeni, da bi ubuduće i lokalne samouprave i Republika bili zadovoljni. To su razlozi zbog čega smo mi kao Odbor, na zahtev poljoprivrednika, tražili da se taj zakon skine sa dnevnog reda, što ne znači da ne postoji postojeći zakon koji reguliše tu materiju. S tim u vezi, mi ćemo sutra sve zahteve poljoprivrednika obraditi na Odboru za poljoprivredu.
Shvatam i zabrinutost mog kolege, s obzirom da se bavio zemljoradnjom, ali on nema razloga za strah, s obzirom da se on svog vinograda, pošto ga je unovčio, rešio i pretvorio ga u stan na Vračaru vredan 500 hiljada evra.
Dakle, i ako bude nekog grada, štete po njega neće biti. Biće…

Pokušavam da se bavim industrijskim dizajnom raketa…

… i pokušavam da razlučim Zakon o zaštiti industrijskog dizajna od zakona o kome su oni govorili. I, vi niste reagovali. Govorili su o zaštiti intelektualne svojine, što nije predmet ovog zakona. To je predmet Zakona o posebnim pravima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
Dakle, oni su skroz pomešali oba zakona, a pri tome je jedan od govornika koji je govorio o zaštiti intelektualne svojine umesto o Zaštiti industrijskog dizajna doktor prava.
Ja sada kao zemljoradnik moram da podučavam doktore prava da su govorili sasvim o pogrešnom zakonu, a vi me ispravljate samo zato što sam na određeni način ispravio iz govora prethodnog govornika one delove za koje sam smatrao da bi naši građani trebali da znaju.
Što se tiče zaštite industrijskog dizajana, ja sam imao i praktično iskustvo sa time od 2000. do 2003. godine. Radilo se o zaštiti industrijskog dizajna cigarete „Montekarlo“ i radilo se o zaštiti dizajna cigarete koja se zvala „Ronhil“, koji su za vreme vladavine mog kolege poljoprivrednika pokušali da prekrste u Ronvil, a da pri tome i cigareta „Montekarlo“ i Ronvil je imala isti dizajn, imala isti izgled, imala isti natpis, imala ista slova kao cigarete koje su već bile registrovane u inostranstvu i čiji vlasnici žigova, robnih marki i dizajna su mogli da nas tuže za višemilionsku štetu. Tek posle uzbunjivanja javnosti i odgovarajućih stručnih službi sam uspeo u praksi da odbijem takav pokušaj da se iznutra Vlade, unutar ministarstva registruju takve cigarete i na takav način podrži šverc cigareta tih godina i da se napravi šteta za koju bi država Srbija sigurno bila tužena.
Dakle, postoje i praktična iskustva sa kojima sam se sudarao u zaštiti dizajna i taj osnovni zakon iz 2009. godine je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o industrijskom dizajnu oplemenjen i na određeni način garantuje autorima industrijskog dizajna više prava, veću zaštitu, s tim što moram reći da industrija kao grana privrede koja se bavi preradom sirovine, koja je pravila proizvode za široku potrošnju i proizvode koji su bila sredstva za proizvodnju gotovo da je nestala zahvaljujući pre svega vladavini onih od 2000. do 2015. godine. Tako da, ne znam koji industrijski dizajn, koju industriju ćemo štititi, s obzirom na nasleđeno stanje, da su divljom, predatorskom privatizacijom zbrisani radnici, zbrisana industrija.
Naravno, glasaću za ovaj zakon, ali treba napomenuti da su i industrija i radnici naprosto kao cunamijem počišćeni iz Srbije, 400 hiljada radnih mesta je nestalo. Umesto da štitimo industrijski dizajn i radna mesta, mi u ovom trenutku gotovo da nemamo industriju, s obzirom da je jedna divljačka privatizacija sprovedena kojom su oštećeni svi građani Republike Srbije.
Što se tiče priznavanja diploma, s obzirom da sam ovde slušao neke doktore prava koji pomešaju osnovne zakone, umesto o Zakonu o industrijskom dizajnu pričaju o Zakonu o zaštiti intelektualne svojine, zabrinut sam šta će Rusi dobiti u eventualnoj razmeni stručnih znanja, akademskih zvanja i titula, s obzirom da očigledno da neki doktori prava su samo po zvanju doktori prava, a po intelektualnim sposobnostima, po misaonim sposobnostima daleko su od toga i mislim da moraju da budu pažljivi kada budu razmatrali mogućnost da priznaju određene doktorate, s obzirom da to nije potvrda određene količine znanja, nego potvrda određene količine novca, pa i političke protekcije.
Zato ne dajem za pravo da oni koji su nam solili pamet, pomešali zakone, oni koji imaju doktorske titule, a pri tome ih zemljoradnici obučavaju poznavanju i poznaniju zakona i zakonskih propisa, mislim da su oni poslednji koji mogu nešto da nam spočitavaju i mislim da mnogima od njih treba da poželim dobro zdravlje i sreću, za pamet je izgleda prekasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani gosti, ja takođe predlažem da se ne prihvati amandman „briše se“ s obzirom da građani već plaćaju za izdavanje ličnih dokumenata, ličnih karata, vozačkih dozvola, pasoša itd, i bilo bi previše da plaćaju i lična dokumenta drugih lica s obzirom da se ne radi o policajcima i ne radi se javnim službama. Nije uredu da, ukoliko se amandman usvoji, da građani plate bedževe, oznake, legitimacija privatnog obezbeđenja.
Mislim da je rešenje u zakonu, bolje da to plaćaju najverovatnije firme koje vrše obezbeđenje, odnosno članovi koji tu rade. Ukoliko oni to ne plate, neko mora da plati, onda bi to plaćali građani.
Ja ne prihvatam da se amandman izbriše i da po staroj dobroj tradiciji stranke bivšeg režima sve troškove prebacimo na građane, a prihode na one koji eksploatišu građane.
Pažljivo sam razmotrio izlaganje poslanika stranke bivšeg režima, sadašnje vlasti u Vojvodini, s obzirom da se radi o vrsnom pripadniku privatnog obezbeđenja koji je u svojim ranim mladim danima vršio obezbeđenje u direkciji JUL, podizao tamo rampu i kasnije je to izraslo u jednu NATO veličinu, u jedno NATO gromadu ministra odbrane koji je u silovitom jurišu zauzeo jedan pašnjak u okolini Hrama Svetog Save.
Ja sam pažljivo razmotrio njegovo izlaganje i ne slažem se to što mu nije dozvoljeno da priča o gospodinu Šaraću. Mislim da svaki poslanik ima pravo da priča o svojim bliskim prijateljima. Hvala.