Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju rokovi, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, pokušao sam da nađem planska dokumenta iz oblasti Zakona o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine.
Ta planska dokumenta su trebala biti urađena još 2009. godine, mi još uvek ne možemo da ih pronađemo, čak ne verujem da su urađena do 2012. godine. Toliko o ažurnosti i stranke bivšeg režima i ne samo njih, ne samo poslanika, već njihove Vlade koje su formirale svojom većinom.
Dakle, oni koji nisu za tri i više godina doneli obavezujuće dokumente, planske dokumente o bezbednosti hrane koje obuhvataju program monitoringa, kojima se prati bezbednost hrane na teritoriji Republike Srbije, kojima se definiše sistem. To je jedan od najznačajnijih zakona ako izreknu ugrožava zdravlje ljudi, ne samo zdravlje ljudi, već i životinja, jer se monitoring sprovodi i na hrani za životinje, preko koje može da se ugrozi i zdravlje ljudi.
Oni koji nisu ispoštovali takve rokove iz tako osetljivog zakona danas se bune protiv rokova koji su iz oblasti kojom se reguliše privatno obezbeđenje, znači nekog novog zakona za koji njima nije ni palo na pamet da ga donesu. Ja verujem da su rokovi sasvim dovoljni da objekat na Andrevlju bude objekat koji će biti posebno obezbeđen iz člana 1. Dakle, da taj objekat bude obavezno obezbeđen objekat i da se u njega štekuju preostali odbornici stranke bivšeg režima, pretpostavljam i da vreme za obuku će biti sasvim dovoljno da se braća Ješić obuče posebno Vladimir Ješić u borbama i rukovanju hladnim i vatrenim oružjem, i da će imati odgovarajuću legitimaciju, i biti licenciran, i zato mislim da stranka bivšeg režima sa pravom insistira na nekim svojim rokovima, i oni svoje rokove prilagođavaju svojim članovima, a verujem da ovom prilikom imaju veoma dobro iskustvo sa obračunom na Andrevlju koji su izveli pripadnici njihovog stranačkog obezbeđenja, predvođeni ne licencirani, ne obučenim Vladimirom Ješićem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam sa pažnjom slušao sve moje prethodnike, očekujući da amandman koji je prihvaćen pohvale svi pripadnici opozicije, kao što je to pohvalio jedan od prethodnih govornika čiji je amandman usvojen.
Vlada ga je prihvatila, ali opet primećujem da nema pripadnika one stranke od dva člana koji dođu ovde i samo galame, tako da su me pred obrazlaganje ovog amandmana gotovo uplašili. On kad god ne zna šta će, on uhvati na galamu i gotovo da me je strah da pričam o amandmanu.
Zahvaljujem Vladi što je prihvatila ovaj amandman opozicije. Međutim, ne prihvatam primedbu predlagača koji govori o ustavnosti i zalaganju za ustavnost, koju bih pohvalio da je tu bilo neke tradicije u tom zalaganju.
Gospodin Babić je već rekao da je predsednik države vršio tri funkcije. To je još sem „Bote“ radio Josip Broz Tito, čak je i Milošević zamrzavao funkcije i davao Borislavu Joviću. To nije sve.
Kada govore o ustavnosti, treba da se sete da je taj isti predsednik Republike pokušao da dođe i do trećeg mandata, što je takođe bilo, gospodine Babiću, protivustavno, jer Ustav govori da jedna osoba može da bude predsednik Republike u dva mandata.
Ne slažem se sa time da je Ustavni sud to mogao oceniti budući da je baš tad nekako Ustavni sud biran ne veoma čudan način, tako što je od 15 sudija pet predložio predsednik Republike, pet je predložila Skupština, gde je on imao većinu, a pet, čini mi se, Vrhovni kasacioni sud, što znači da je predsednik Republike na ovaj ili onaj način kontrolisao 10 sudija Ustavnog suda i nije bilo za očekivati da oni njemu ospore pravo da i treći put protivustavno bude predsednik Republike, ali to pravo, na našu sreću, na sreću svih građana, osporili su građani Republike Srbije ne glasajući za takvog predsedničkog kandidata, ne dozvolivši mu da prekrši Ustav i da postane treći put predsednik Republike, što bi bilo protivustavno. Zato hvala građanima Republike Srbije. Mi smo njihovi dužnici.

Pa, o amandmanu je.

Gospođo, ja ne bih spominjao da predlagač amandmana u svom obrazloženju nije spominjao upravo ovu temu. Zato sam rekao da se slažem sa prihvatanjem amandmana, ali ne i sa obrazloženjem, budući da su pokušali da prekrše Ustav na način koji sam opisao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, preporučujem da se ovaj amandman ne prihvati, bez obzira na način na koji je moj uvaženi kolega, profesor, docent to obrazlagao. Uporno iz njegovog obrazloženja pokušavam nešto da naučim, nešto što je u praksi primenljivo i osim „lepote“ te besede, ne vidim nikakvu korisnost.
S toga, nisam da se prihvati ovaj amandman i konačno sam ukapirao koja je razlika između znanja i zvanja. Zvanje je nesporno i tu akademsku čestitost i akademsko obrazlaganje ovog amandmana i lepotu njegovog besedništva neću uopšte da osporavam, ali po pitanju primenjivosti tog znanja, ništa nisam naučio. S toga, preporučujem poslanicima kad ja kao zemljoradnik ništa praktično u ovih godinu dana nisam naučio o obrazlaganju ovih amandmana, preporučujem da i ovaj amandman ne usvojimo, bez obzira koliko to neko na svoj način lepo obrazlagao mislim da ništa u praksi iz ovog znanja nismo izvukli i bojim se da samo bespotrebno maltretiramo građane i sebe.
Zato mislim sa pravom da je Vlada preporučila nama, a ja preporučujem drugim poslanicima da ne prihvatimo obrazloženje gospodina Pavićevića i da takav amandman ne usvojimo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman je ne prihvatljiv zato što se predsednik suda kome je dato pravo da razmatra prigovor menja prvostepenim sudijom. To je predlog amandmana kojim je predlagač pokušao da izmeni ovaj zakon.
On se pozivao na ustavna načela, na vladavinu prava. Vladavina prava je vladavina po pravilima i ništa nije sporno da to koristi u obrazloženju svog amandmana, ali je sporno zato što je u stranci čiji predsednik je vladavinu prava svodio na pravo okrivljenog na dva meseca pritvora bez advokata.
Tako da moraju da reše unutar sebe kada se zalažu za vladavinu prava, onda je to poštovanje ljudskih prava o kojima je on govorio u obrazloženju amandmana. Poštovanje ljudskih prava nije kada predsednik tvoje stranke zatvori ljude na dva meseca i pri tome im ne dozvoli pravo na advokata, još kada uhapsite 12.000 ljudi koji nemaju pravo dva meseca da koriste usluge advokata, da koriste pravo na odbranu, onda onaj ko govori o tome, a pri tome su primenjivali takvu vladavinu ne prava, onda ne znam šta je hipokrizija, ne znam šta je licemerje, ali od danas svakako znam. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji da ne glasate za predlog amandmana koji je podneo moj kolega zemljoradnik, iz prostog razloga što ne vidim šta je u stavu 3. predmet izmene, osim što se dodaje reč: „u osnovnom postupku“. Ne znamo o kakvom se postupku radi? Da li se radi možda o krivičnom postupku protiv ljudi koji su zloupotrebili položaj, da li se radi o osnovnom postupku koji može da bude krivični ukoliko budemo ispitivali način na koji su dobijene neke subvencije, ne znam na koji se osnovni postupak misli? Zato predlažem mojim kolegama poslanicima da je bolje ne glasati za ovaj amandman, da je bolje vinokulirati i na takav način odbiti ovaj amandman. Hvala.

Gospodine predsedavajući ja sam mislio da ćemo prvo čuti predlagača. Ali, nema problema.
Predlažem narodnim poslanicima da poslušaju mišljenja Vlade i da ne prihvate ovaj amandman, bez obzira što se radi o mom kolegi poljoprivredniku, moram reći da, ukoliko bi prihvatili ovaj amandman i reč predsednik suda zamenili prvostepenim sudijom morali bi onda da prihvatimo i amandmane na član 10,9, a čini mi se i na 8. tako da prihvatanjem ovog amandman i usvajanjem ovog amandmana ne bi se dobilo na kvalitetu Zakona, već naprotiv to bi iziskivalo niz drugih promena.
Ovde je bilo reči i o posvećenosti, ja cenim „posvećenost“, pod znacima navoda, predlagača amandmana, ali o kvalitetu amandmana ne govori samo kvalitet predlagača, već je diskutabilna i posvećenost na koju se pozivaju predlagači amandman, dvojica poslanika.
Dakle, posvećenost nije samo pisanje amandmana i nije samo obrazlaganje amandmana posvećenost. Dakle, posvećenost je i prisustvo i glasanje za svoje amandmane. O kvalitetu nečijih amandmana i valjanosti nečijih amandmana, najbolje govori činjenica o tome da li je predlagač prisustvovao glasanju o svojim amandmanima i da li je sam dovoljno ubeđen u svoj rad, da li je glasao za svoj amandman ili nije.
Voljan sam da prihvatim sve amandmane koja su, pomenuta dvojica poslanika, predložila, ali pod uslovom da se utvrdi, da li su do sada glasali makar za 10% svojih amandmana i u toj situaciji, ja ću pozvati sve poslanike da dođu i da glasaju da se prihvate ovi amandmani.
Ali, bojim se da to nije slučaj i mislim da nam oni koji tvrde da su posvećeni duguju izvinjenje zato što nam predlažu amandmane takve vrste, takvog kvaliteta da ni sami ne prisustvuju glasanju za svoje amandmane. Čak, ima amandmana za koje sam ja glasao, a oni nisu.
S toga bih, želeo da mi dokaže predlagač amandmana da su prisustvovali glasanju o svojim amandmanima, makar u 10% slučajeva i ja ću, ne sa jednim rukom pritisnuti ovaj taster, nego sa dve ruke.
U suprotnom, ja ću i o ovom amandmanu, kao neki vinilci samo vinokulirati. Hvala.

Slažem se da se mudrost ne stiče godinama. U izlaganju mog kolege prethodnika vidim da nekima idu samo godine. Ono što želim da kažem da postoji izreka, ne može vas uvrediti svako, nije svako dostojan pažnje koju na njega treba da obratite. Postoji i druga izreka…

Po amandmanu i govorim. Postoji druga izreka, a ona govori o kvalitetu amandmana i kaže: „iz zlih usta ne može drugo, nego zla reč izaći“…(isključen mikrofon)

Vidim ja da tu ima blaga cenzurica, po amandmanu onoliko koliko je govorio i sam predlagač, ja sam već ovo, drugi put govorim po amandmanu mog kolege poljoprivrednika.
Dakle, bio sam voljan da prihvatim ovaj amandman pod uslovom da mi se dokaže da je, za dosadašnje amandmane koje su podnosila dvojica predlagača ovih amandmana, da su sami predlagači glasali, makar 10% od podnetih amandmana da su prisustvovali glasanju na samo 10% amandmana koje su podneli.
Bio sam voljan da pritisne taster sa dve ruke, jer to bi dovoljno govorilo o kvalitetu tih amandmana, ali očigledno da neko nema argumente i da ne mogu da mi dokažu da su glasali samo za 10% amandmana koje su podneli u ovoj Narodnoj skupštini. To govori ne samo o posvećenosti, to govori i o kvalitetu amandmana koje su podneli.
Zato, ako predlagač nije ubeđen da je njegov amandman kvalitetan i ne glasa za njega, a kako onda mi drugi da budemo ubeđeni samo razgovorom sa njim da mi glasamo umesto njega, a da neko sedi kući i da piše amandmane i da ih podnosi, a sam ne glasa za njih. Ne prihvatljivo je u takvoj situaciji glasati za takvu vrstu amandmana, ako neko ko ih je podneo nije uveren u kvalitet svojih podnetih predloga zašto bi ja onda na reč njihovu bio uveren u to.
Još nešto, nisam slušao baš celo obrazloženje predlagača, jer demokratija nije da kažeš sve što hoćeš, već da slušaš koga hoćeš i ne slušaš koga nećeš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje insistiram na podatku da li su predlagači amandmana glasali makar 10% puta za svoje predloge. Ukoliko su to učinili ja ću da glasam i za ovaj predlog amandmana i za sve prethodne predloge.
Ne može nikako predlagač amandmana da ubedi mene ako prethodno nije ubedio sebe da vredi glasati za sopstveni amandman. Kako onda mi da glasamo za nešto za koje sami predlagači neće da glasaju? Mislim, meni to izgleda malo komično, ali kada uzmemo da zasedanje košta, onda to izgleda i tragi-komično.
Pravo je opozicije da predlaže amandmane kakve god hoće. Pravo je opozicije da obrazlaže amandmane kakve god hoće, ali ne mogu očekivati od nas da amandmane koje pišu kako god hoće i kako god hoće da glasaju za njih a da mi glasamo za njih, mada se i to dešavalo, možete da proverite. Dešavalo se da sam ja glasao za neke amandmane kolega, dvojice poslanika, a da oni uopšte nisu bili prisutni i više ne želim to da činim.
Želim da budem ubeđen da su oni do sada glasali, makar za jedan od deset svojih amandmana, pošto su podneli, ne znam, hiljade i hiljade amandmana, želim da vidim tu statistiku, da mi pokažu da su oni posvećeni svojim amandmanima i da su prisustvovali glasanju. Ovako je to kao ona seljačka izreka koja glasi - Da ono je to vodenica koja klepeće na prazno. Dakle, to je takva izreka, ja se izvinjavam što sam je upotrebio.
Međutim, druga primerenija izreka - Nama seljacima ne stoji; s obzirom da je nebitno da li će tužioci upisati predsednik suda višem tužiocu kad tužioc povredi pravo na suđenje u razumnom roku pa ću ja malo bolje braniti amandman nego sam predlagač jer on govori o sasvim nečemu drugome. Radi se o tome da predsednik suda kada tužilac povredi suđenje u razumnom roku višem tužiocu piše i traži od njega odgovarajuće mere.
Pošto predlagač amandmana nije o tome govorio, evo da ja kažem da je za mene ne prihvatljivo da to radi sudija u osnovnom postupku, da sam ja i dalje za rešenje da to radi predsednik suda i na taj način sam doprineo da predlagač bude malo posvećeniji svoj amandmanu i baš bih voleo da ubuduće vidim predlagače amandmana koji podnose gomilu ovih amandmana, da se konačno založe i da glasaju za sopstvene amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam se stvarno poplašio, ne zbog sebe već zbog drugih. Znam kako je vlast vršio moj kolega poljoprivrednik. Njegov stranački kolega se ovde zalagao za pravo na pravično suđenje. Da li u ta prava, ministre pravde, spada i pritvor od dva meseca bez prava na advokata i to za 12.000 ljudi? Za sebe se ne plašim, plašim se za druge. Nema veće kazne za Srbiju nego da se moj kolega poljoprivrednik, u pokušaju, doduše domogne ponovo mesta koje zauzima. Srbija je stvarno velika zemlja, kada uzmemo u obzir kakvog je premijera istrpela.
Tu govorim pre svega o onome o čemu sam već pitao ministra. Da li je pravo na pravično suđenje normalno i garantovano, ako vas neko gurne u pritvor, 12.000 ljudi, bez prava na advokata od dva meseca? Mislim da tu više pretpostavki za pravično suđenje nije bilo.
Licemerno je, hipokrizija je govoriti o pravu na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i podnositi amandmane, a kada vršite vlast ubacite 12.000 ljudi u pritvor. Da li je pravo na pravično suđenje da tražite političku pozadinu ubistva premijera samo sa strane opozicije, a da pri tome ne vidite politiku pozadinu da vam je potpredsednik Vlade bio rado viđen gost u Šilerovoj kod lica koja su osumnjičena i osuđena za ubistvo premijera? Šta je pravo na pravično suđenje? Šta je licemerje? Šta je hipokrizija? Neka odluče narodni poslanici i građani koje predstavljamo.
Ja se ne plašim. Da sam se vrabaca bojao, postoji izreka, žito ne bi sejao, a praćku bi nosio u džepu. Ne pada mi na pamet da se bojim nekoga, bez obzira koliko misli da je veliki. Nisam se bojao ni u ono vreme, kada je zauzimao najvažniju poziciju, da otkažem glas takvoj vrsti vlasti koja je bila za pravo na pravično suđenje tako što je 12.000 građana sopstvene države bacila u pritvor bez prava na advokata.
Ovde se u amandmanu samo reči „predsednik suda“ menja sa dve reči „prvostepeni sudija. Predlažem da se taj amandman ne prihvati.
Može moj kolega poljoprivrednik da radi šta hoće. Mi smo za ovo vreme, dok su oni predlagali amandmane za koje neće glasati, mogli svršiti neki pametniji posao, mogli smo isprskati neki vinograd. Ne mislim uprskati, nego isprskati. Mogli smo pelcovati neke kokoške u okolini Niša, u Gadžinom Hanu. Mogli smo prisustvovati drugom danu slave u selu gde moj prethodni kolega ne sme ni da uđe. To neki ljudi znaju. Mnogo pametnijeg posla smo mogli svršiti dok smo raspravljali o amandmanima za koje ni predlagač neće glasati.
Ja se ne bojim. On o meni može misliti, ali me ne može uplašiti. On o meni može misliti i govoriti šta hoće. On je ombudsman koga spominje. Ima stara narodna izreka – boli mačku briga šta miševi o njoj misle.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, evo još jednog razloga zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Dakle, sam predlagač, sem što neće doći na glasanje, ubeđen sam, kao i do sada u 99% slučajeva, verujem da ga sada nema ni da obrazloži svoj amandman, a mi bi trebali to da prihvatimo.
Kao i u drugim amandmanima, i ovde se traži da se reči: „predsednik suda“ menjaju rečima: „prvostepeni sudija“. S obzirom da se radi o mom kolegi poljoprivredniku u pokušaju, ja makar solidarno moram da branim njegov amandman, ali smatram da to ne treba prihvatiti, da je on to doneo u pauzama poljoprivrednih radova i da nije ima vremena da razmisli da je ipak predsednik suda kvalifikovaniji da to uradi od prvostepenog sudije. Voljan sam da obrazložim njegov amandman, šta je on u stvari želeo, a zašto ja kao drugi poljoprivrednik mislim da je on to eventualno uradio u nekoj iznudici između dve faze poljoprivrednih radova, pa ne treba prihvatati taj amandman zato što mislim da je ipak rešenje koje je predložila Vlada malo bolje.
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, ja moram da upozorim da je moj kolega bio malo neoprezan, morali bi onda da menjamo i članove 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16. i 17. Mislim da nije uputno da zbog jednog amandmana menjamo sve ove druge, zato što ukoliko se ovde reči: „predsednik suda“ zamene rečima: „prvostepeni sudija“, onda bi sve one nadležnosti koje su u ranijim članovima predviđene za predsednika suda bile veoma čudne jer bi se preplitale i odjednom bi na kraju došlo do toga da o onome što je odlučivao predsednik suda mora da odlučuje prvostepeni sudija. To su razlozi zbog kojih sam ja mislio da to ne treba prihvatiti.
Sada sam dobio poruku iz sela Čagrovac, to je Gadžin Han, a tu sam istu poruku dobio od njegovih sugrađana koji su poželeli da ga vide i da im ono obrazloži taj amandman – pravo na suđenje u razumnom roku, predsednik suda, prvostepeni sudija. Oni su veoma željni, dugo godina ga već nisu videli, a obratili su mi se i građani sela Pukovac i rekli – što mlatite praznu slamu, prenesite svom kolegi poljoprivredniku da kokoške opet iziskuju neko pelcovanje, iziskuju novi beli mantil, pa stoga mislim da se možda uputio da uradi taj koristan posao i zato mu čestitam. Hvala.

Gospodine predsedavajući, niste u pravu. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi gosti, gospodine predsedniče, predsedavajući niste u pravu. Ima poslovica nada umire poslednja, nije tačno. Ipak poslednji umire njen vlasnik. Tek toliko da postoji i ta neka druga izreka.
Naravno da sam ja za to da se ne prihvati ovaj amandman s obzirom da sam već iznosio argumentaciju za to, kada predlagači amandmana smatraju da je kvalitet njihovih amandmana veoma sumnjiv, kada nisu voljni da glasaju za sopstvene predloge. Kada to nisu učinili ni u procentu 10% glasanja za sopstvene amandmane, a kako mi onda da glasamo za amandmane i da verujemo u šta i oni sami ne veruju.
To su argumenti koje sam već upotrebio nekoliko puta u vezi ovih amandmana zato što su u svim tim amandmanima neke kozmetičke promene, tipa promene jedne reči ili tako dalje, što suštinski ništa ne znači.
Ono što stalno zvone telefoni i ono što su me sada upozorile kolege, na usijanje nečijih telefona. Da su me građani, ne sada samo iz ona dva sela, Pupovac i Čabrovac, sada iz svih sela me upozoravaju, s obzirom da svi koji plaćaju porez i svi oni koji pune budžet Republike Srbije su sve nas zamolili, a posebno vas gospodine ministre i gospodine predsedavajući, da se dobro pazite od ovih usijanih telefona. Oni na tim svojim usijanim telefonima i svojom topolom ljubavlju prema ovoj Skupštini ponovo ne zapale ovaj visoki dom. Hvala.