Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, javljam se po amandmanu zato što se i dalje ne slažem sa obrazloženjem kolege predlagača, imajući u vidu istorijat medijskih sloboda koje su bile od pre neku godinu.
Dakle, nije sporno da su divljom predatorskom privatizacijom stvoreni privredni subjekti, odnosno, kako to naš narod kaže, tajkuni koji imaju ogromnu količinu kapitala. Sve ono što je bilo naše postalo je njihovo, tom divljom predatorskom privatizacijom stečena su ogromna sredstva koja su na određen način uložena u medija, pa ili su bili vlasnici ili suvlasnici. Mediji su do pre nekih godinu dana do dve bili agenti kapitala, tog kapitala koji je stvoren na takav način tom vrstom privatizacije.
U takvoj situaciji koju smo mi zatekli, gde su opozicione stranke, čini mi se, imale samo „Kopernikus“ i „Fokus“, dakle, do 2012. godine, nije bilo apsolutno nikakvih medijskih sloboda. Uglavnom se prenosila poruka kapitala koji je tu poruku generisao u cilju da zadrži političke snage koje su ga dovele do toga da uvećaju svoj kapital stečen 90-ih godina raznim švercom cigareta, nafte itd. U vreme kada su svi trpeli, neki su se bogatili i to finansijsko bogatstvo su pretvorili u znatno veće bogatstvo po pitanju privatizacije. Domogli su se ogromnih sredstava po pitanju nekretnina itd. Naravno da su neki od njih ušli i u medije i postali tajni ili javni vlasnici medija, a sve drugo su kroz oglašavanje pokušavali da kroz medije proturaju svoju poruku i na takav način kreiraju političku strukturu, političke snage koje će vladati ovom zemljom.
Dakle, na takav način su držali od 2000. do 2012. godine vlast, dok 2015. godine, koliko vidimo, su vlast na teritoriji AP Vojvodine, nisu opozicione snage. Sada se neko za nekoliko dana preokrene i kaže - ja više nisam ono što sam bio, ja se sada zalažem za apsolutne medijske slobode, koje nisu postojale dok je zajedno sa drugima pripadao stranci bivšeg režima. Neprihvatljivo je za mene da neko ko je učestvovao u apsolutnom gušenju medijskih sloboda, na načine koje sam već opisao, gde su opozicione stranke bile apsolutno izopštene, neprihvatljivo je da se takvo obrazloženje koje smo čuli od prethodnog govornika prenosi u ovoj Skupštini, s obzirom da od 2000. do 2012. godine, a bogami na teritoriji Vojvodine do 2015. godine ništa po tom pitanju nisu želeli da čine dok su bili vlast. Sada je odjednom nastupio neki preokret, pa sada imaju sasvim neko drugačije mišljenje. Bogami, u njihovo vreme nije bilo da nije bilo i stradanja novinara. Gospodin Pantić je čak i smrtno nastradao u Jagodini 2001. godine, koliko se sećam.
Toliko o medijskim slobodama za koje su se oni zalagali dok su držali vlast, a sada su se odjednom setili da mediji nisu slobodni, u vreme kada se mediji uveliko oslobađaju pritisaka političkih stranaka, a ovaj zakon se donosi upravo zato da lokalne, a i na državnom nivou političke stranke ne mogu da vrše pritisak na medije, na način na koji su to radile zajedno sa političkim tajkunima dok su oni bili na vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira da li će me neke moralne gromade prozivati, ja sam dužan da kažem da je u pitanju obrazlaganje ovog amandmana moj kolega koji je obrazlagao taj amandman nije u pravu, iz prostog razloga što se radi o naknadnoj pameti.
Mogu da se složim sa reorganizacijom, regionalizacijom javnog servisa, mogu da se složim i sa podelom prihoda, ali ne mogu da se složim sa time, s obzirom da narodni poslanik ne dolazi iz poslaničke grupe koja nije imala vlast.
Dakle, šta im je smetalo da to urade dok su bili vlast, dvanaest godina, deset godina, osam godina, lider te stranke je i te kako bio u vrhu te vlasti, zašto nisu izvršili regionalizaciju javnog servisa i reorganizaciju podela prihoda, itd?
Otkuda ta naknadna pamet odjednom kad izgubimo vlast, onda znamo šta bi uradili kada bi ponovo dobili vlast, a kada bi ih ponovo doveli na vlast ne bi uradili opet ništa.
Dakle, u to vreme njima je najbitnije bilo da ogromne količine novca, ogromne sume novca iz države i državnih preduzeća prebace u štampane i elektronske medije. Svi mediji su bili njihovi, sem jednog ili dva, koji su bili manje uticajni i koji su bili na neki način naklonjeni opoziciji.
Sve drugo je bilo pod njihovom kontrolom i onda im ništa nije bilo bitno. Da li je to javni servis, da li se na njemu emituje program koji nije mlađi od 18 godina, ništa im nije bilo bitno, ni da li se ubira taksa kroz brojilo, itd.
Bitno im je bilo samo da ogromna količina para sabiju, ne samo u javni servis, nego da ga sabiju i u druge štampane elektronske medije na takav način i drže pod kontrolom. Setimo se samo gospodina Dulića, koliko je taj para prebacio u određenim medijima…

Mislim da sam o amandmanu malo više govorio nego kolege koje su to obrazlagale. Govorim da im onda nije bila bitna reorganizacija…

Opet gospodine Bečiću, ja pokušavam da budem u amandmanu, a vi ako hoćete da uvedete cenzuru kad su u pitanju mediji, onda niste trebali da pustite da se prozivam kad nisam bio na sednici.
Nema veze, s obzirom da ta naklonost prema opoziciji koja drži vlast u Vojvodini, kod vas je očigledna i ja vam to ne zameram. Ali, kažem da ne mogu da prihvatim obrazloženje, gde kolega traži regionalizaciju i reorganizaciju, iz prostog razloga što u vreme kada su vršili vlast, nije im palo na pamet to da rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo čitao ovaj amandman, a nije trebalo puno da se trudim, s obzirom da glasi „briše se“. Tako komplikovan amandman jedan poslanik nije mogao sastaviti, morali su da se međusobno potpomažu, tu je trebalo puno mudrosti i zrelosti. Tu nije trebalo „krpeža“, nije trebalo ništa krpiti, veoma zrelo se moglo doći do amandmana „briše se“, ma koliko se trudio takav amandman nisam mogao pročitati.
Ja sam zato da se ovaj amandman odbije zato što bi nastale štetne posledice i ukoliko bi usvojili njihov amandman šta bi onda bilo sa TANJUG?
Mi predlažemo u osnovnom Predlogu zakona da u dodatnih četiri meseca se reši to pitanje. Ukoliko bi se usvojio ovaj amandman i izbrisao taj član, onda bi TANJUG bio u problemu već za par dana. Znači, u tom trenutku on bi pravno, po meni, nestao.
Ne znam šta su njih dvojica smislili, šta su mislili kad se ovaj amandman pisali, ukoliko bi to usvojili to bi bilo veoma pogubno po tu kuću, tako da bi i oni koji tamo rade i bojim se i javnost bila uskraćena za neke objektivne informacije koje ta kuća pruža.
Mislim da bi štetne posledice bile daleko veće usvajanjem ovog amandmana, nego odbijanjem i mislim da nije bilo puno zrelosti, bojim se da su na onom proleću ili kako se kaže to „biće novo proleće u Srbiji“ itd, i dok su prizivali neko novo proleće, dok su prizivali neko novo osvetljenje, da su ostvarili, gasili svetla i mislili su i da ugase svetlo i u TANJUG.
Mislim da ovo treba odbiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba odbiti ovaj amandman, da je kolega Đukanović bio u potpunosti u pravu, zato što je došlo do preokreta u glavama određenih poslanika i gotovo je nemoguće, ja uopšte ne razumem šta predlagači amandmana žele.
S jedne strane, optužuju nas za kontrolu nad medijima kroz politiku, kroz državne funkcije, kroz rad Vlade. Optužuju da Vlada vrši pritisak na medije, da Vlada vrši cenzuru, da je vrši kako na državnom nivou, tako i na nivou lokalnih samouprava. S druge strane, žele da zadrže uticaj države u medijima, pa tako i u Tanjugu. Dakle, od Vlade traže da se okane učešća, da ne izlazi iz medija, a sa druge strane, optužuju državu da svojim uticajem kroz kapital u tim medijima kreira političke prilike i neprilike, odnosno da vrši cenzuru. Sada ja ne znam za šta su oni. Malo su preokrenuti. Čas su za jedno, čas su za drugo. Ovamo su da nema uticaja države na medije, a s druge strane, traže da države ostane u medijima. Takva nedoumica kod mene stvara utisak da oni u stvari ne znaju šta hoće, ali onaj ko ne zna da ne zna, taj već nešto zna, a bojim se da to kod njih nije slučaj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovi amandmani odbiju. Možda bih i ja glasao, a glasao sam za neke amandmane ovih predlagača, ali sam posle toga zaključio da oni sami ne glasaju za svoje predloge. Uglavnom nama isporuče ne znam koliko stotina predloga, ja mislim da je to prešlo preko 1.500, od tih 1.500 ja verujem da oni za 90% svojih amandmana koji su predložili ovoj Narodnoj skupštini nisu uopšte glasali. To je jedan razlog zašto mislim da treba odbiti amandmane predlagača, iz razloga što ni sami ne veruju u svoje amandmane, ni sami ne glasaju za njih, pa zašto bi mi onda imali poverenje u takvu vrstu predloga, pa glasali za nešto za šta ni sami neće da glasaju.
Drugi razlog je što predlagači amandmana, po meni, izazivaju takođe sumnju, jer su javnosti poznati po tome što je jedan od njih iscepao novine, znači jedno glasilo, i da ne mogu da verujem da neko može da govori o medijima, o slobodi štampe, o slobodi informisanja, a da pri tome iscepa javno pred kamerama jedan štampani medij, bez obzira koliko zamerki ja sam imam na taj i slične medije, tabloide.
Drugi razlog zbog koga mislim da treba odbiti, jer na određeni način i drugi predlagač ne uliva poverenje, s obzirom da je bio partijski drug Jova Kapičića, koji je bio poznat po tome što se zalagao za slobodu medija time što je osnovao Goli otok i hiljade i hiljade ljudi proterao. Oni su od takvog čoveka pokušali da naprave demokratsku veličinu. Mislim da onaj ko se družio sa njim i pokušavao da predstavi kao demokratiju to što se dešavalo na Golom otoku, neko ko je bio glavni u DB-u, Ozni, itd… Mislim da debelo treba da razmislimo o toj osetljivoj oblasti, kao što je sloboda medija i informisanja.
O bilo kom amandmanu ja imam rezervu iz ta tri razloga koji sam nabrojao i zato savetujem moje kolege narodne poslanike, a to će gospodin Đukanović sigurno potvrditi, da ovakvu vrstu amandmana treba odbiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih javljao, ali čisto zato što jedna stranka insistira na gramatičkim greškama, pa kada jedan profesor doktor prava upotrebi umesto – imam dva minuta, on kaže – imam dve minute. Čisto gramatički, kada već insistiramo, onda insistiramo do kraja s obzirom da i mediji često izlažu poslanike vladajuće koalicije ispravkama lapsusa, ispravkama gramatičkih grešaka, čisto da još jednom ispravim profesora doktora pravnih nauka koji eto predaje na državnom fakultetu ali malo, malo pa mu se zavali određena gramatička greška koja ne bi trebalo da se desi tako visokoobrazovanoj ličnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto ne mogu da verujem, iznenađen sam, zaprepašćen, što bi moj kolega Babić rekao, šokiran. Nisam očekivao da od jedne, za koju sam mislio, demokratski opredeljene ličnosti, bez obzira što se družila sa Jovom Kapičićem u LDP, nisam očekivao da će se zalagati za uticaj države u privatnim medijima. Sa jedne strane, onda je on za to da države izađe iz medija, ali sa druge strane je za to da država utiče na privatne medije, da se vrati ili emituje emisija, koja je takođe privatna, autorska emisija jednog autora, da se vrati jedna privatna emisija kod privatnog emitera i da država natera privatnog emitera da mora da emituje tu emisiju i da ulazi u sporove između autora emisije, vlasnika televizije i urednika te televizije.
Naprosto sam, što kaže gospodin Babić, šokiran ponašanjem i zalaganjem mog kolege poslanika, za koga sam mislio da je po karakteru i po osobinama jedna demokratska ličnost i na takav način sam ga i uvažavao.
Dakle, ukoliko je razlog za podnošenje ovog amandmana utisak da nema utiska, ja sam da sa indignacijom odbijemo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, kada o slobodi medija priča bivši premijer koji je kao kandidat za novog premijera u predizbornoj kampanji iscepao jedne novine onda treba da se zapitamo – šta nije u redu sa ovom Skupštinom? Ima onaj narodni izraz koji više ne glasi kako je glasio, kaže – iscepaće ga kao Živković novine.
Dakle, taj izraz je nešto drugačije glasio, ali s obzirom da je neko u izbornoj kampanji, kada je najosetljiviji period i za medije i za birače i za izborne liste, našao za shodno da iscepa jedno javno glasilo koje je registrovano po Zakonu o štampi i koje je možda prekršilo neki bon ton, ali postoje sudovi na kojima se to dokazuje, ali se nikako u izbornoj kampanji ne dokazuje sloboda medija time što ćete jedan od štampanih medija javno iscepati pred kamerama i pred drugim medijima i tako pokazati na delu svoje zalaganje za nezavisno, objektivno, blagovremeno, raznovrsno informisanje, pa i ono, a ja sam to na svojoj koži osetio, koje je ponekad zlonamerno, složiću se, iznosi neke činjenice, polučinjenice ili čak i neistine o vama.
Dakle, i u takvim situacijama ukoliko želite da budete premijer, ukoliko ste već bili premijer, morate voditi računa o slobodi štampe, pa i o toj vrsti slobode da o vama kažu i nešto loše, a ukoliko su to rekli a nije istinito, postoje sudovi na kojima vi to dokazujete i imate pravo na odgovarajuću moralnu, ali i materijalnu satisfakciju.
Nije uputno da neko ko je bio premijer, ko se ponovo kandidovao za premijera, koji je bio na izbornoj listi jedne stranke bivšeg režima, u izbornoj kampanji potegne slobodu štampe tako što slobodno iscepa jedne od dnevnih novina. Nezavisni mediji su preduslov za istinsko demokratsko društvo i tu se slažemo. Neko govori o produžetku agonije zbog ova četiri meseca u kojima će ili do privatizacije medija doći do izlaska države iz medija ili će zaposleni u tim medijima dobiti deo svog vlasništva, odnosno dobiti akcije i postati vlasnici medija u kojima su zaposleni.
Nije u redu kada je neko imao 12 godina, a boga mi negde i 15 godina su imali vremena da urade ono što nisu uradili i sada neko ko 12 godina nije radio to, smeta mu produžetak roka od četiri meseca kada se nedvosmisleno događa sledeće – da će ukoliko ne dođe do kupovine, privatizacije medija vlasnici biti sami zaposleni. Verujem da veće slobode ne može da bude i slažem se da su se mnogi od medija ponašali, a posebno u prethodnom periodu, poput ogledalceta vladajućih struktura u tim lokalnim samoupravama ili ukoliko je kontrolor bila država i ulepšavali su lice onih stranaka, onih političkih faktora koji su vladali na toj teritoriji i koji su imali osnivačka prava nad tim medijima i onda je dobro što država konačno izlazi iz tih medija i najverovatnije da to nije samo zahtev nekih od naših poslanika ovde, već da je to zahtev otprilike i EU da se država povuče iz medija i da na takav način oslobodimo, makar delimično, prostor za objektivno, istinito i blagovremeno informisanje.
Takođe, na medije utiču i oglašivači. Privatizacija divlja i predatorska koja je izvršena je omogućila da samo određena privredna lica i određeni privredni subjekti mogu da budu i mogu da se oglašavaju s obzirom da drugi nemaju novca. Uglavnom se oni oglašavaju na svim medijima i onda kada dobijete spoj političara i njihovih prijatelja tajkuna, koji se oglašavaju na medijima, i onda kada u medijima direktori i urednici kažu ili dobiju informaciju da se više neko neće oglašavati ukoliko budu loše pričali o njihovim političkim prijateljima i ukoliko imate spoj političkog pritiska kroz osnivačka prava i ukoliko imate ekonomski pritisak oglašivača na taj medij nije ni čudo što se na takav način bitno utiče na političke okolnosti i političke prilike u zemlji i u lokalnim samoupravama i na takav način i profilišu političke stranke, političke snage. Samim tim se na određeni način kreiraju i rezultati izbora.
Ovim izmenama i dopunama o kojima danas raspravljamo država će se konačno posle četiri meseca, odnosno lokalne samouprave povući iz tih medija. Oni će biti u privatnom vlasništvu i pripašće onima koji su zaposleni u tim medijima i na takav način ćemo konačno skinuti sa sebe taj balans, taj teret da se kroz politiku bitno utiče na uređivačku politiku u medijima.
Ja kao neka žrtva medijskih pritisaka mogu da pričam da me je 90-tih godina Javni servis izopštio čak i iz Narodne skupštine tako što je moj ton bio prekriven tonom spikera, pa kada god se javim za reč onda bude – poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program itd, svaki moj govor se prekrivao govorom spikera. Siguran sam u to da sam bio jedna od najvećih žrtava tih medijskih pritisaka.
S obzirom da moja Narodna seljačka stranka nikada nije bila u izvršnoj vlasti, nikada nije imala pozamašna sredstva, često a i dan danas budem predmet svakojakih pritisaka, pa ponekad i nekih neistina, ali mi ne pada na pamet da zbog toga uhvatim i iscepam neke novine.
Danas stranke bivšeg režima najviše pričaju o cenzuri. U štampi i elektronskim medijima možete čitati, a i slušati o tome kako u Srbiji cenzure ima. Ako u Srbiji cenzure ima, kako to da se onda o njoj priča i piše u medijima? Ako je ima, onda se o njoj ne bi moglo ni čuti ni pričati u medijima zato što ako cenzure ima, onda nema medija koji to sme da objavi.
Samim tim, mogu odgovorno da tvrdim da cenzure nema. Možda postoje jedan ili dva medija, jedan štampani i jedan elektronski, koji su možda malo više naklonjeni Vladi, ali postoji i na, reći ću, desetine medija koje su naklonjeni i protiv Vlade. Dakle, ne treba previše dokazivati i ne znam da se u bliskoj prošlosti ili bilo kada desilo da za generalnog direktora Nacionalnog javnog servisa izaberete osobu koja je nedvosmisleno naklonjena opozicionim snagama, čak snagama koje se nisu ni plasirale u ovaj parlament.
Treba li još neki veći dokaz o tome da je ova vlast, ja neću reći da je sasvim demokratska, ali da u toj demokratskoj proceduri u slobodi medija otišla najdalje od svih Vlada i svih vlasti koje su vladale od 2000. godine, pa do danas? Da budem iskren, da sam ja bio premijer i da sam se ja malo više pitao i da sam učestvovao u Vladi Srbije, takvu neku činjenicu ne bih dozvolio, bez obzira što sam demokratski opredeljen, ali to pokazuje da je Vlada čak ispred nas narodnih poslanika, da je rešila da Nacionalni javni servis da pod kontrolu, odnosno da generalni direktor tog servisa, onaj ko će uticati bitno na uređivačku politiku, da to bude osoba koja je najmanje naklonjena bila i koja je najmanje naklonjena i sada strankama koje u ovom trenutku čine vlast u Republici Srbiji.
Kako to izgleda sa druge strane, ja ću vam opisati. Na lokalnoj RTV Inđija, gde stranka bivšeg režima vrši vlast, od 2012. godine kao narodni poslanik, pa do dana današnjeg na toj RTV, na tom mediju imam nula minuta zarez nula sekundi, o časovima i danima ne treba govoriti. Dakle, to je medij isključivo ogledalce koje ulepšava ono lice stranke bivšeg režima. Još nisu čak uspeli da objave da sam izabran 2014. godine, a čini mi se da nisu objavili ni za 2012. godinu da sam izabran kao narodni poslanik i da sam jedini narodni poslanik iz te opštine. Njima to nije bilo dovoljno, da makar objave tu činjenicu i tu informaciju, da je neko na nekim izborima izabran za narodnog poslanika. Pa, kad oni pričaju o cenzuri, dužan sam da ih podsetim na tu činjenicu kako se ponaša stranka bivšeg režima u mojoj opštini, Opštini Inđija, i koliko ona izdvaja vremena svojim političkim protivnicima, pa čak i nosiocima u toj opštini najviših nekih funkcija, dakle nekome ko je ovde narodni poslanik i ko živi i radi na teritoriji te opštine.
Usudiću se na kraju svoje diskusije da kažem da postoji kontrola nad medijima u Srbiji, jedan medij je čak vlasništvo „Junajted grup“, vlasnik te „Junajted grupe“ je Dejvid Petreus, šef CIA i bivši komadant vojnih snaga u Avganistanu, dakle, taj medij gde su rado viđeni opozicioni prvaci, to je njihovo pravo da se na tom mediju predstavljaju, ali moje je pravo da kažem ko je osnivač tog medija, tamo vrlo rado odlaze, tamo ih i te kako ima, tamo je otprilike, ako je neko pozvan iz vladajuće strukture, tamo je dva prema jedan ili tri prema jedan u korist opozicije po pitanju gostovanja. Reći ću da na RTS-u, često gledam ove informativne emisije, obično na jednog vladajućeg poslanika, bez obzira što ovde strukturu parlamenta čini preko 200 poslanika vladajućih stranaka, da obavezno na jednog vladajućeg poslanika dolazi jedan, a ponekad i dva opoziciona poslanika, pa je to dokaz više da bar u javnom servisu, tamo gde se država pita, nema nikakve kontrole.
Zamerka da jedan ili dva, da jedan štampani, jedan elektronski medij je na strani Vlade, mogu se složiti da iz nekih razloga neki vlasnici medija više simpatišu Vladu, ali takođe vidim da objavljuju informacije o opoziciji, pa u tom listu sam video, koji je navodno naklonjen Vladi, juče sam video izveštaj koji je pozamašniji od izveštaja o bilo kom vladajućem predstavniku, koji je obavestio svoje čitaoce o postavljanju pitanja, maketama, slikama u holu Narodne skupštine Republike Srbije.
Reći ću da su mediji pod kontrolom, ali ne Vlade. Većina medija u Srbiji je pod kontrolom onih koji su protiv Vlade Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, prateći izlaganje predlagača amandmana primetio sam da ispod njegovog imena stoji „Pokret za PREOKRET“. Gospodin Babić je nazvao to „pokret za suncokret“, ali poenta je u sledećem. To nije politička stranka i ne znam ko je dozvolio, a vi to pogledajte da li je u skladu Poslovnikom, da se predlagač amandmana potpiše imenom udruženja građana imajući u vidu da to nije politička stranka, da udruženje građana osnivaju tri lica.
Ovim putem upućujem protest zato što se predlagač amandmana potpisuje po udruženju građana. Ako se svi budemo potpisivali po udruženjima kojima pripadamo onda ja ne znam na šta će ličiti ova Narodna skupština. Nije problem da se nazove po izbornoj listi, nije problem da se nazove i po političkoj stranci koja nije učestvovala na izborima. Ali ako se budemo potpisivali po nazivu udruženja građana koja ne mogu da budu politički nosioci, niti političke liste, niti izborne liste na izborima, onda ćemo daleko otići.
No, predlagač amandmana je predložio amandman sledeće sadržite, to je profesor doktor, on ima prigovor oko nekih fakulteta, ja imam prigovora oko njegovih studenata. Ne znam šta će on korektno naučiti svoje studente ukoliko predlaže ovako pametne amandmane. Ne znam da li je ovo smislio sam ili mu je to neko pomagao, s obzirom na prigovore da je zabrinut za studente koji studiraju na nekim fakultetima, takođe mogu da budem zabrinut za sudbinu studenata kojima on predaje, s obzirom da predlaže ovako kvalitetne amandmane.
Slažem se sa predlagačem amandmana da Skupština nije lavirint. Dakle, to što u Vladi, ministarstvu imaju određene obaveze i to što smo čekali nekoliko minuta nije razlog za prigovor. Njega može da iznese neko ko je redovan na sednici Narodne skupštine, ali ne svakako profesor, doktor koji svoje predloge da, a onda ga u danu za glasanje nema. Pa, sam na poslednjoj sednici ja iskoristio priliku da glasam za predlog uvaženog profesora doktora i glasao za njegov predlog, ali njega nije bilo. Njegovi predlozi su dobili nula glasova, a ja ću i ovog puta podržati njegovo predlog za usvajanje ovog amandmana. Naravno, predlažem da se odbije, ali pod uslovom da mi u trideset sekundi nabroji sve političke organizacije u kojima je bio u poslednjih godinu dana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ja tako pre jedno 20 minuta odmah pošto je govorio onaj poslanik kojem ste dali opomenu i molim vas ubuduće kada on bude govorio, gospodine predsedavajući da mi obezbedite jednog tumača, jednog tumača za srpski jezik, jeste da kolega poslanik govori nekom verzijom srpskog jezika, ali ja njega ništa ne razumem.
Govorim o poslaniku kome ste izrekli opomenu, ja sam se javio odmah posle njega za reč, međutim, nisam je dobio. U međuvremenu je govorio „senčeni ministar“, ministar „Vlade u senci“ i ja više ne znam koja pravila vladaju u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam amandman koji glasi „briše se“ iz prostog razloga što su predlagači veoma neubedljivi, što treba da razumemo jedan izraz koji se upotrebljava u Sremu – teško reduši u praznoj kući; a ja ću to da parafraziram – teško Vladi u zapuštenoj, napuštenoj, prezaduženoj zemlji koju smo zatekli.
Dakle, akcize će biti javni prihod pomoću koga treba iskoreniti, odnosno pokušati iskoreniti siromaštvo koje smo zatekli, koje gotovo je gotovo neizdrživo za gledanje. Sa tim novcem Vlada će svakako pokušati da izleči bolesnog, da obuče golog, da obuje bosog, da nahrani gladnog, da zbrine siromašnog, neće pare da idu tek tako, znači biće neki javni prihod od akcize.
Možda ta akciza ne bi bila potrebna da, pa ni njihov amandman koji glasi „briše se“, da nismo zatekli potpuno zapušteni privredni sistem, dakle državu bez privrede u kojoj je privreda toliko bila devastirana da je trošila dva i po puta više struje po jedinici BDP, nego što to čine evropske zemlje.
Takođe, ništa nije učinjeno da se podigne energetska efikasnost, posebno u domaćinstvima, tako da nikakav stepen izolacije veći nije postignut već 15 godina, odnosno 12 godina koliko vladaju na teritoriji cele države i 15 godina koliko vladaju na teritoriji AP Vojvodine, gotovo da beli dinar nije uložen u poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno u izolaciju kuća, promenu stolarije, itd, tako da naša domaćinstva troše dva puta više energije po kvadratnom metru površine, nego što to troše domaćinstva u Evropi.
Dakle, ja preporučujem Vladi da deo novca koji dobije od ubiranja ove akcije da iskoristi da stimuliše naša domaćinstva da ih subvencioniše, da podiže energetsku efikasnost, odnosno da poboljšavaju izolaciju, da malterišu zidove, poboljšavaju izolaciju, da menjaju stolariju i da im Vlada na odgovarajući način da stimulacije za takvu aktivnost, a sa druge strane treba naterati i privredu, odnosno ostatak privrede koji smo zatekli da poboljša svoju energetsku efikasnost i da troši manje struje po jedinici BDP i verujem da takva politika, energetska politika, zajedno sa ovom akciznom politikom mora da da rezultate.
Takođe, Vlada treba da povede računa i o malom čoveku, a ja ću reći o seljaku, zemljoradniku i da njima da odgovarajuće popuste s obzirom da oni ne mogu da se uklope u one kvote koje su propisane po broju kilovata ne zato što troše previše energije za domaćinstvo, odnosno za kuću, već troše električnu energiju za okućnicu, za ekonomske objekte, pa to treba imati u vidu da seljaci ne troše energiju samo da bi se grejali, to najmanje čine, greju se na drva, ali pri tome pripremaju hranu za stoku, imaju ekonomsko dvorište gde troše odgovarajuću količinu električne energije.
Zato predlažem da u budućnosti se povede računa da se stimulišu na takav način i poljoprivredna gazdinstva koja izađu iz kvote električne energije koje garantuju olakšice zahvaljujući činjenici da deo svoje energije troše za ishranu stoke, a ne za potrošnju koja ide za grejanje i za neke druge aktivnosti.
Mislim da ubuduće Vlada treba da vodi o tome računa, kao i da pokuša da spoji poljoprivredu i proizvodnju električne energije, s obzirom da se akciza uvodi zbog razloga da nismo zatekli ni jednu izgrađenu elektranu, posebno onu koja bi iz poljoprivrede i iz biomase davala električnu energiju i na takav način podigla energetske potencijale ove zemlje.
Predlažem Ministarstvu finansija i Vladi da deo koji ubere od ove akcize, i zato ne prihvatam ovaj amandman „briše se“, da iskoristi da se ubuduće podižu farme koje će uz meso, mleko, proizvoditi i odgovarajuću količinu energije za napajanje same farme, ali i za korišćenje, odnosno za isporuku te električne energije u mreži, tako da pomoću te električne energije koju će isporučivati u mrežu, preradimo one primarne poljoprivredne proizvode prerađivačke industrije, korišćenjem te energije napravi jedan dobar prehrambeni proizvod, da napravi više robnih marki i na takav način zatrpamo domaća i strana tržišta iz realnih izvora za koje će ove akcize i zahvaljujući podizanju novih energetskih potencijala, zahvaljujući proizvodnji električne energije u poljoprivredi, podignemo ne samo prerađivačku industriju, već na takav način iz realnih izvora, podignemo plate i penzije.
Mislim da je Vlada na dobrom putu i samim tim vodeći državu u pravom pravcu, to je jedan, koliko ja vidim, mali korak, ali bolje jedan mali korak u dobrom pravcu, nego njihovo galopiranje koje je trajalo 12 godina u pogrešnim pravcima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam prethodnog govornika, doktora, profesora, ja se čisto zapitam ko je osiromašio i opljačkao ovaj narod? Danas o osiromašenom i opljačkanom narodu najviše govore oni koji su ga opljačkali. Verujem da ono dovoljno dobro poznaju tematiku, ali verujem i u to da građani ne mogu da veruju, bez obzira na onaj natpis koji gore stoji kada govori kolega koji je pre mene govorio i koji kao dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog pokreta i udruženja građana.
Na kraju, gospodine predsedavajući, dopustićete, pošto je to rešenje iz Agencije za privredne registre, vi ćete dopustiti da se potpisuju po preduzećima iz kojih dolaze ili po preduzećima tajkuna koji su opljačkali ovu zemlju.
Slažem se da akciza nije popularna, ali da je nužna. Zašto? Zato što je država temeljno opljačkana, osiromašena itd.
Lako bi mi zbrinuli siromašne o kojima je govorio moj prethodni kolega, dr pravnih nauka koji nastupa kako nastupa, jedan dr pravnih nauka ne zna razliku između političkog registra, registra političkih stranaka i političkih pokreta i Agencije za privredne registre.
Lako bi mi zbrinuli te siromašne, ali ne možemo da zbrinemo njihove bogate, njihove alave, one tajkune koji su se bogatili, dok su oni vladali.
Njih ne možemo nikako da nahranimo. Lako bi obukli, obuli i nahranili siromašne, ali ne možemo bogate i alave, jer njima nikad nije dosta, njima je ruka uvek ispružena, daj, daj i daj.
Opisaću samo jedan slučaj. Vlada Mirka Cvetkovića koju je podržavao moj prethodni govornik je dala 15.000 tona, kupila 15.000 tona šećera za 1,2 milijarde po ceni od 80 dinara, a danas je cena na veliko šećera, 50 dinara.
Godine 2011. je kupila zbog mogućih nestašica u daljoj budućnosti, 15.000 tona šećera od njihovog bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima. Kupila je tako da je dala i novac i šećer. On je dobio 1,2 milijarde, ali je šećer zadržao, jer su mu plaćali skladišninu.
Da li o tom siromašnom narodu priča, koji je dobio 1,2 milijarde od Vlade iz budžeta, a da pri tom šećer do dana današnjeg nije isporučio? Današnja cena šećera je 50 din. i Vlada je već na gubitku negde oko 700.000.000 dinara.
Da li te bogate i alave ne možemo da nahranimo, s obzirom da su stvoreni, kad su stvoreni u periodu kada su vladali i dan danas vladaju u Vojvodini, a ovamo pričaju o opljačkanima i siromašnima. Slažem se da ih ima, ali njihovo učešće u siromašenju i pljačkanju tih naroda je nemerljivo.
Onaj ko veruje od građana da će ih u bolje sutra uvesti oni koji su ih opljačkali juče, taj je zreo za psihijatra. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, verujem da se moj kolega poljoprivrednik razume u kocku i da je njegova ona poslovica iz njegovog vlastitog iskustva i da je tačna.
Ja ću samo reći da povodom svih ovih zahteva koje smo čuli svih amandmana, ja ću reći nešto o akcizama. Akcize se otprilike uvode na akcizne proizvode, ovog puta i na struju. Uglavnom se najviše akcize uberu u državi na duvan i alkohol.
Na duvanu i alkoholu stoji natpis, uvek stoje natpisi da su štetni po zdravlje. Na nekim ljudima tog natpisa nema „šteta“, a među njima ima takvih štetočina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja baš nisam razumeo lidera ove udruge Pokret za PREOKRET, nisam baš najbolje razumeo, ali sam čuo, ne znam da li ste vi čuli predsedavajući da je rekao da je suvlasnik Britiš tabaka jedan domaći političar?
Ja bih voleo da to raspravimo i da to znamo, s obzirom privatizacija Vranja i Niša je izvršena od 2000. do 2003. godine, tačnije izvršena je u nevreme, odnosno za vreme „Sablje“. Želeo bih da znam koji su to političari sebe ugradili, zato bih voleo da ovaj vođa udruge u ovom parlamentu nama kaže koji su to političari sebe ubacili u vlasništvo Duvanske industrije Vranje, jer tu je izvršio privatizaciju Britiš tabako, i to bi bilo vrlo interesantno s obzirom da su akcize na dnevnom redu i da takav suvlasnik može obezbeđivati političke prilike i političke neprilike na tržištu duvana i da može obrazovati akcize kako se njemu hoće, ukoliko je dovoljno uticajan taj suvlasnik, taj političar koji je suvlasnik Britiš tabaka …