Zahvaljujem.

Vidim da ste me spominjali, možda sam vam nedostajala. Evo, tu sam.

Čisto da vam kažem, naravno, razumljivo je što ste ovako nervozni. Godinu dana ne smete da raspišete izbore. Mi vam tu ništa nismo krivi. Ako vam je toliko hitno pošto ste pričali da je ova sednica hitna, jer nema vremena za raspravu o nepoverenju Vladi, a zaboga, zbog toga ne mogu da se raspišu izbori.

Što od jutra vežbate svi govore. Svako od vas je ustao da govori, toliko vam je bilo stalo da detaljno sada razmatrate o tome koliko ste vi na evropskom putu, a zapravo nas vraćate u devedesete. Vraćate nas u devedesete i po ponašanju policije, po napadu na građane, po napadu na institucije, razrušavate sve, izolujete nas od sveta, a pričate, koristite izgovore da je sve ovo zarad bržeg puta u Evropu. Uplašili ste se ali građani više nisu uplašeni i boriće se za sebe.

Još nešto da vam kažem. Ako sam vam ja problem, samo da vam kažem, nešto ste opterećeni mnome, ni jedan pas nije stradao u video koji je snimljen ispred Narodne skupštine, ali vi ste testirali zvučni top nad psima, a onda ste to pustili na građane 15. marta. Nemojte vi nama da pričate ni o brizi o životinjama, ni o brizi o ljudima, ni o brizi građanima Srbije.

12/3 JD/CG

(Milenko Jovanov: Sram te bilo! Ozbiljno te sram bilo.)

Mene nema čega da bude sramota. Ja mirno spavam. Ne znam kako vi možete da spavate mirno, da rušite najvažnije institucije u ovoj zemlji, da napadate državne univerzitete starije od svih nas ovde. Ne možete biti državotvorni sa takvim ponašanjem. Ta priča više nikoga ne može da ubedi. Jel ste ispisali svoju decu iz univerziteta da ih ne vrate u kovčegu kao što ste pričali? Jeste li? Sram vas bilo.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, ne mogu a da ne počnem sa onim što bi bilo logično da se sada dešava jer juče smo imali situaciju u kojoj u 10.00 sati nije bilo kvoruma, a u 12.00 je bilo. Dakle, kada je zakazana ova druga sednica, dok prva o nepoverenju Vladi nije ni počela i za nju nije bilo kvoruma, tada kao obrazloženje zašto neće biti kvoruma za jednu, a biće kvoruma za drugu rečeno je da je to hitno jer su na dnevnom redu neki zakoni koji su hitni. A na pitanje šta je to toliko hitno, rečeno je – hitno je zato što je hitno.

I sad da vidimo šta je to hitno. Četrdeset pet dana nije bilo hitno da se desi nešto u redovnom zasedanju. O vanrednom u februaru i da ne govorimo. Tada očito nije bilo hitno, a sada je hitno. Toliko je hitno da Vlada koja, kako kažu naprednjaci, očito ima poverenje, nije htela da sačeka da prođe sednica o njenom poverenju pa da hitno onda rešava sve ove druge stvari. Hitno je kupiti vreme, produžiti krizu koja bi u svim uređenim društvima trebalo da se rešava na izborima. Hitno je produžiti agoniju procesa evropskih integracija, jer ovaj proces, nažalost, sa vama na čelu to jeste – agonija. Mi smo čak mislili jedno vreme da samo stojimo u mestu. Sada je vrlo očito da mi nazadujemo.

I kad to kažemo, a govorimo to jako dugo već glasno, ne krijemo se, nije to izrečeno samo na Kolegijumu pa da iscuri neki moj polucitat nedovršeni u „Informer“ o tome da sa vama nema procesa evropskih integracija, da kada vi usvajate evropske zakone, to nas nikako ne približava članstvu u Evropskoj uniji, dakle, da čak i kada usvojite nešto dobro to ne sprovodite i da onda u tom smislu to fingiranje, hitnim usvajanjem tzv. evropskih zakona, jer ovo je odjedanput sednica o hitnom usvajanju evropskih zakona, dakle, ne možete time da nadomestite činjenicu da na izborima koji se u ovoj zemlji dešavaju imamo batinaše koje čuva policija, da nemamo REM, da se ukidaju nezavisni mediji, da se napada pravosuđe i da jedine šanse u stvari da mi sredimo ovo društvo jeste da imamo neke izbore i da neka sledeća vlast ima makar šansu da uskoči u poslednji voz u ovoj trenutnoj fazi proširenja u Evropskoj uniji i da onda imamo šanse da uradimo neke stvari za koje je meni, nažalost, bilo jasno i pre 14 godina da sa vama nisu bile moguće. Meni nije bilo potrebno 14 godina da to shvatim, nekim ljudima jeste, ali sad su svi to shvatili. Hvala bogu, do toga smo konačno došli.

3/3 MZ/MT

Molim vas, nemojte tako da nas uvodite u Evropsku uniju, tako što postajemo umerena autokratija, najkorumpiranija zemlja u regionu, pa gotovo i u čitavoj Evropi, tako što nemamo slobodne i poštene izbore, tako što nam se gase institucije, sve suprotno tim evropskim standardima zbog kojih je hitno ova sednica sazvana i ima kvoruma za hitne evropske zakone, tako što nam policija upada u rektorate, najpre Novosadskog univerziteta, pa Novopazarskog univerziteta, pa Beogradskog univerziteta, sinoć upada i lomi staklo na Dekanatu Medicinskog fakulteta.

Zanimljivo, juče je moj kolega prof. Đorđe Pavićević tražio da se dopuni dnevni red jednim zakonom o studentskom organizovanju, izmenama i dopunama tog strašno lošeg zakona o studentskom organizovanju iz 2021. godine.

4/1 JJ/LjL 10.30 – 10.40

U stvari, ono što se sinoć dogodilo na Medicinskom fakultetu i te kako govori o tom zakonu, o tome kako ste vi mnogo pre ovih blokada za koje optužujete sve nas koji na univerzitetu radimo da mi zloupotrebljavamo univerzitet, zapravo vi to radili, upravo ovim zakonom. Sada kada gubite te izbore, pokušavate da zloupotrebljavate policiju, a to ste radili i mnogo pre 2024. godine. Vi ste uvodili politiku na fakultete, vi ste pokušavali da svojim studentskim organizacijama kontrolišete studentsko telo, ali onda i uprave i izbore na fakultetima i institutima.

Znate šta je poseban teatar apsurda? To da se posebno zločesta uprava napadaju oblasti obrazovanja, nauke, kulture, jedine oblasti za koje mi imamo zatvorena poglavlja. Ljudi, zatvorena poglavlja u procesu pristupanja evropskim integracijama, poglavlje 25 i 26. Jedina privremeno zatvorena poglavlja smo već bili harmonizovali i sada su vašim postupcima ona ugrožena. Dakle, kad narušite univerzitetsku autonomiju, kad ograničavate naučni rad, kada otežavate međunarodnu saradnju, kada pritiskate akademsku zajednicu, vi ugrožavate jedina poglavlja koja su privremeno zatvorena.

I posle svega toga što ste vi uradili, vi kukate kako je opozicija kriva zato što je zapravo uspela da natera neke evropske institucije i zemlje članice da čuju i vide šta se u ovoj zemlji dešava. I da, mi to radimo, toga se ne stidimo, to radimo i ovde, to radimo i kada otputujemo u druge evropske zemlje, u zemlje za koje smatramo da treba da budu naši partneri, a trebalo bi da smatrate i vi, ako zaista želite Srbiju u EU. Ali, vi to ne želite.

Danas kada komisija razmatra zamrzavanje paketa finansijske pomoći Srbiji, vi za to krivite one koji govore o tome da vi nanosite štetu ovoj zemlji a ne krivite sami sebe jer ste tu štetu naneli. Tako da to ubrzavanje evropskog puta sada, ovako na brzinu, hitno, po principu švedskog stola, to baš neće moći da prođe.

Konkretno oko današnjeg dnevnog reda, moram da kažem da on meni liči da je sastavljen tako kao da ste rekli – dajte nam neke zakone da kažemo da moraju hitno da se usvoje, ali ako to mogu biti zakoni kojima se harmonizujemo pa da kažemo da smo na evropskoj agendi ili evropskom putu i da to sad hitno radimo, a idealno bi bilo ako se prosto desi da su to neki zakoni gde su se javne rasprave desile nekad ranije, pa je neko civilno društvo na njima čak i učestvovalo u vreme dok je još kao bilo nekog dijaloga, da bi mi rekli da smo mi šampioni dijaloga, pošto ovo sad sa dijalogom nije baš uspelo. Naravno, ne može ni da uspe kad imate nasilje svuda koje sprovodite.

Evo, dajte nam te trgovinske zakone, ne mora ministarka ni sve da obrazloži, može jedan. Predsednica parlamenta je rekla da nema potrebe da se gubi vreme da se obrazlažu ostali, to smo slušali juče. A gde je trgovina, može i trgovina robljem, jer je tako rekao Aleksandar Vučić na dnevniku RTS-a, jer je rekao da ćemo usvojiti zakon o trgovini robljem.

Juče smo isto tako čuli od Ivice Dačića da je taj zakon, ne o trgovini robljem, na svu sreću, to je međunarodnim konvencijama zabranjeno 1926. godine, predsednik to ne zna, ali taj zakon, juče nas je obavestio Ivica Dačić, o sprečavanju trgovine ljudima, je dugo spreman, pazite, kaže – dugo je spreman, iako je u parlament hitno ušao pre tri dana. Ako je dugo spreman i dugo čeka da bi dobio zeleno svetlo, zašto ga nismo imali ranije ovde? Izgleda da nije bilo hitno.

Isto tako, kako je sad Predlog zakona o uspostavljanju funkcionisanja sistema za upravljanje kohezionim fondovima postao hitan nakon što je dugo stajao u fijoci Tanji Miščević, da citiram kolegu Roberta Kozmu?

4/2 JJ/LjL

Inače, da građani razumeju, ovo je jako važan zakon, taj zakon nama treba, ali je zanimljivo da nam treba zato što će se sprovoditi odmah kada uđemo u EU. Ali, očigledno da je danas, 17. aprila, hitno da mi o njemu raspravljamo, da se on što pre usvoji, jer ako građani Srbije nisu znali, mi uskoro ulazimo u EU i hitno je da što pre o tome raspravimo, pre rasprave o poverenju ovoj vladi, samo da porušimo još neka stakla na fakultetima beogradskih univerziteta i gotovo, ulazimo u EU. Očito da SNS misli da je to ta trgovina koja se ovde dešava.

U okviru mera koje je predložio režim prošlog leta za problem visokih cena hrane, istaklo se ograničenje trgovačkih marži. Mi smo tada odmah rekli da to neće raditi, već imate iskustva nekih zemalja koje su to probale, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, na koje ste se ugledali i pokazalo se da smo bili u pravu, jer se to prosto pokazalo i u tim zemljama, da takve intervencije mogu samo kratkoročno da dovode do opadanja cena hrane, ali da se posle toga cene vraćaju na staro, da postoje rizici od nestašica, manje zaposlenosti, nižih zarada radnika u trgovini.

Sada se to dogodilo i zato sada treba hitno da se usvoje zakoni koji deluju više kao izlazna strategija nakon neuspeha sa maržama, jer, nažalost, nije sve u zakonodavnom okviru. Vi tako hoćete da predložite zapravo svoju nesposobnost da se borite sa životnim standardom koji treba da unapredite za građane Srbije, sa inflacijom i cenama hrane koje nisu samo rezultat loših propisa. Da, imamo i loše propise, ali su dosta i rezultat politike ove Vlade o čijem poverenju ne želite da raspravljate, kao i prethodnih vlada o čijem poverenju takođe niste želeli da raspravljate.

Ovi zakoni konkretno su u redu, evo, dobro je što se novim zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama uvode neka evropska zakonska rešenja, ali evo sada jedan konkretan primer zašto to neće samo po sebi nadomestiti lošu politiku Vlade, smanjiti cenu hrane i koliko će on biti sproveden u praksi, pogotovo ako uzmemo u obzir da bi njegovu primenu trebalo da nadgleda Komisija za zaštitu konkurencije. Bilo bi zanimljivo da na ovom dnevnom redu imamo novi izveštaj komisije, ali verovatno ćete čekati da prođu još tri godine, ali, verovatno nećete moći vi da sačekate to, pa da ponovo grupno razmatramo te izveštaje. Ta komisija se do sada pokazala nedovoljno efikasnom u suzbijanju monopola u oblasti trgovine, a vi joj sad dodajete još dodatne nadležnosti, još nešto da nadgleda, a i to će raditi neefikasno.

Recimo, jedna od naših srednjoročnih mera bila je izmena Zakona o ograničenju trajne sektorske analize koju radi Komisija za zaštitu konkurencije na 12 meseci, po ugledu Nemačku, jer ako Komisija bude, kao što je do sad bila, pasivna, netransparentna, radi neefikasno, mi ne možemo da imamo preventivne i pravovremene efekte mera, ni u široj, mnogo značajnijoj oblasti zaštite konkurencije, pa onda ni u ovim drugim nadležnostima koje ovoj neefikasnoj Komisiji dodajete. Možda ona nema dovoljno kapaciteta, ali hajde da radimo na tome.

Konkretno ovde, baš u ovoj oblasti, dakle, sektorska analiza, koliko sam ja gledala izveštaje, trajala je od 2022. godine. U međuvremenu je krenulo ispitivanje uslova konkurencije prehrambenih proizvoda, maloprodaje, pa je pokrenut postupak protiv četiri trgovinska lanca koji ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, "Delez", "Merkator", "Univereksport" i DIS, zbog pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključivanjem restriktivnog sporazuma i ništa od svega toga nije urađeno. Sada je 2026. godina i ništa od svega toga nije urađeno. Dakle, mi ne znamo ništa o ovom postupku, deluje da nije završen, nema nijednu meru, a onda sada dodamo još nadležnosti za Komisiju da nam ovde hitno reši i nepoštene trgovačke prakse.

4/3 JJ/LjL

Idemo dalje, dakle, kao što smo rekli, gde je trgovina tu je i trgovina robljem, kako kaže Aleksandar Vučić ili tačnije, da se sada uozbiljim, pošto ovo zaista jeste ozbiljna tema, Zakon o sprečavanju suzbijanja trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Ljudi koji se godinama bave ovom temom kažu da ima mnogo drugih problema i da donošenje jednog zakona nije baš nešto što su oni tražili, nije im to bilo baš hitno, ali on se kao i mnogi druge stvari našao u reformskoj agendi, neke stvari u toj Reformskoj agendi su zaista dobre i treba da budu tu, ali one su isto zbrzane, jer niste konsultovali civilno društvo kada ste pravili, verovatno ste zgodno namestili neke stvari koje možete brzo da rešite i da kažete – evo, sada smo ovo hitno usvojili. Konkretno ovaj zakon je mera u podoblasti – borba protiv organizovanog kriminala. To smo juče isto čuli od ministra, zajedno sa Zakonom o unutrašnjim poslovima, Krivičnim zakonikom i tako dalje. Naravno, za to vreme dok je hitno da se bavim borbom protiv organizovanog kriminala, mi napadamo Tužilaštvo za organizovani kriminal, sklanjamo tužioce koji rade na slučajevima trgovine drogom, pošto valjda može da se trguje drogom, može da se trguje robljem, a može i da se izvozi oružje za ubijanje dece u Palestini. Dakle, sve to može, ali je hitno odjedanput da rešimo neke stvari, ubrzamo naš evropski put.

Dakle, pošto je ovde tvrdnja da je borba protiv trgovine ljudima jako hitno i bitno pitanje za režim, mogli bi da nam odgovore na neka pitanja – koliko ste organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima otkrili prošle godine? Jednu. Zašto se podneli krivične prijave tek protiv 25 lica, identifikovanih žrtava je tri puta više u 2025. godini? Koliko je sumnji na trgovinu Centru za zaštitu uputio zdravstveni sistem, prosveta, Inspektorat za rad? Dakle, svi ovi sistemi prošli su silne obuke, međutim, ovi brojevi su nula-jedan-nula-jedan.

5/1 VS/JG 10.40 – 10.50

Samo prošle godine 35% od ukupnog broja identifikovanih žrtava bilo je radno eksploatisano, a radna inspekcija poslala je samo jednu prijavu sve ostale uglavnom organizacije civilnog društva. Kako planirate da se borite protiv radne eksploatacije stranih radnika? Što je narastajući problem, a zakon uopšte ne tretira ovo pitanje dovoljno. Šta je sa sigurnim smeštajem za muškarce žrtve? Još 2024. godine rekli ste da je obezbeđen prostor nikako da se obezbedi licenca.

Koliko je ovo pitanje važno govori to da je nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima Zaštitnik građana i u ovim drugim zemljama, verovatno gde su na tim pozicijama primereni Zaštitnici građana, to ima smisla u Srbiji, nažalost to nikako nema smisla. Pogotovo i zato što se Zaštitnik građana pokazao u ovoj oblasti onako da nije video prinudni rad, a u drugim oblastima uglavnom se ističe posebno negativno.

Tako je on vodio postupak ocene zakonitosti, ispravnosti rada više organa uprave povodom navoda radne eksploatacije u Fabrici „Linglong“ u Zrenjaninu i ovo je jedan od retkih postupaka koje Zaštitnik građana zapravo vodio i nalaze objavio. Kako izgleda taj Izveštaj koji je on objavio.

Dakle, on ima 29 strana prepisanih izveštaja koji su mu dostavljani, a onda ima zaključak da nisu utvrđeni nikakvi propusti. Dve godine kasnije odlukom američke službe za carinu i zaštitu granica uvedene su sankcije Kineskoj fabrici „Linglong“ u Srbiji zbog sumnje na prinudni rad. Pošiljke iz Srbije zadržane su zbog dokaza koji ukazuju na postojanje devet indikatora prinudnog rada u proizvodnji. Zamislite, Zaštitnik građana ništa nije video, ništa nije mogao da pronađe iako je bio na terenu. Ništa mu nije bilo sumnjivo. Hitno je, baš je hitno da se borimo protiv organizovanog kriminala.

Da, se vratim ponovo za kraj na ovaj ozbiljan i važan zakon, on zaista ima dobra rešenja, tu je i juče Ivica Dačić pomenuo načela socijalnog puta, to je dobro, dobro je što se navodi da će i organizacija civilnog društva koja pruža i zaštitu u ovoj oblasti konačno dobiti sredstva za svoje licencirane usluge iz budžeta, da će biti obezbeđena sredstva za kompenzaciju žrtava.

Mi smo podneli amandmane uvažavajući predloge onih organizacija koje se ovom temom godinama bave i čije vi predloge niste uvažili. Jedan takav predlog želim da istaknem za kraj, tiče se oblika eksploatacije i zahteva da se i tu uvrsti i komercijalno surogatstvo. Predložena dopuna se zasniva na razvoju zakonodavnog okvira EU i u skladu je sa najnovijom antitrafiking direktivom iz 2024. godine.

Dakle, ona prepoznaje zloupotrebu surogatsva kao oblika eksploatacije žena i s obzirom na prekogranične prakse koje pogađaju žene iz siromašnijih sredina, Srbija bi trebalo da u ovu praksu eksplicitno uključi ove zakone i na taj način uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima EU. Kada već hoćete da fingirate, da se harmonizujemo sa evropskim direktivama, hoćete da fingirate da vam je stalo, hajde bar to da uradimo kako treba vi ovo primenjivati nećete, ali ima ko hoće. Hvala.

Zahvaljujem.

Zeleno-levi front je u ovom sklopu antikoruptivnog paketa zakona ili antipljačkaškog paketa zakona predložio i da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Ako je nešto hitno, mislim da je to hitno za ovu sednicu koja je tako hitna sa mnogo zakona.

Koliko se sećam, nešto se o tome pričalo 2023. godine, pa nikad ovaj zakon nije došao na dnevni red. U međuvremenu stvar je postala još hitnija, jer svake godine od devet poslednjih godina zaredom Srbija pada na indeksu percepcije korupcije, odnosno zauzima sve goru i goru poziciju, što znači da SNS kida sa tom korupcijom. Sa borbom ne, ali sa korupcijom odlično, svaka čast.

E sad, naš predlog konkretno unapređuje određivanje početnog stanja imovine javnih funkcionera, jer na osnovu toga utvrđujemo kad predate izveštaje i mi kada svi predajemo izveštaje Agenciji za sprečavanje korupcije da li ste dok ste obavljali funkciju stekli neku imovinu i da li je ona stečena korupcijom.

11/3 MV/MT

Znate, zanimljivo je i to svi primećujemo, životni stil vas nosioca visokih funkcija uopšte ne odgovara platama koje primate, koje su najniže u regionu. Te luksuzna kola, te luksuzne nekretnine koje plaćaju tetke iz Kanade, videli ste da imamo i rešenje u drugom zakonu za to, školarine u inostranstvu koje plaćaju prijatelji jer su tako dobri prijatelji. Dakle, one se ne poklapaju i ne mogu da se plate onim prihodima i imovinom koja je prijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije. Obično se onda koriste neka povezana lica koja ispadaju formalni vlasnici, a u stvari vlasnici te imovine stečene korupcijom su javni funkcioneri.

Zato je cilj ovog predloga da se obaveza izveštavanja o prihodima i imovini proširi na sva sa njima povezana lica. Taj termin inače već postoji u zakonu, ali sada bi postojala obaveza da svi oni podnose izveštaje. Tako bi Agencija za sprečavanje korupcije, ne ova sadašnja koja ne radi ništa, nego neka sledeća, i Poreska uprava u svakom trenutku mogla da ima podatke i da prati promene u imovini najužeg kruga javnog funkcionera i ranije uoči nedoslednosti.

12/1 MZ/LjL 13.55 - 14.00

Takođe, ovim predlogom rešavamo i ovaj problem autentičnog tumačenja 2021. godine, čiji je jedini cilj bio da smanji broj funkcionera koji će prijavljivati imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije. Mi to sada vraćamo na ono što je ranije bilo, na krug funkcionera koji je ranije bio, jer to je posebno skandalozno, uticaj tog autentičnog tumačenja kada je usvojen Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, jer onda predstavnici države Srbije u skupštini akcionara, predsednici, članovi nadzornih odbora, direktori, vršioci dužnosti direktora, se sada ne smatraju javnim funkcionerima u smislu Zakona o sprečavanju korupcije, iako raspolažu imovinom i sredstvima koja su stotinama puta veće vrednosti od funkcionera javnih preduzeća i javnih ustanova, recimo, u opštinama.

Najzad, definicija javnog funkcionera menja se radi ispunjavanja preporuka GREKO-a u vezi sa uključivanjem šefova kabineta i savetnika drugih dosadašnjih javnih funkcionera, a to je obaveza koju treba da ispunite već nekoliko godina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Juče smo imali prilike ovde da slušamo jedan bajat pokušaj podgrevanja - predstavljanja mene kao bogatašice, i moram prosto da na to odgovorim. Ja sam bogatašica, to je argument, a to se dokazuje tako što sam ja vlasnica budžeta Inicijative za ekonomska i socijalna prava, čiji sam član Upravnog odbor bila, i to sam radila volonterski, dakle, i to sada sve pripada meni.

Inače za građane Srbije, ja sam bila i članica, recimo, Saveta fakulteta političkih nauka. Nisam znala da je čitav budžet fakulteta bio moj. Prosto takva logika mi nije bliska i onda sam se pitala ko bi mogao da ima takvu logiku, pa da naprednjaci zato što vi sve tretirate kao da ste vi vlasnici ove zemlje i da se prisvajate.

Vi tako tretirate budžet Republike Srbije. Po analogiji, recimo, to bi bilo da je Siniša Mali vlasnik budžeta, što nažalost građani osećaju, on odlučuje kome će dati novac, neki bivši ministri su o tome govorili. Sada trenutno recimo sa uvođenjem

34/2 TĐ/IR

SPIRI sistema odlučivaće i kako će univerzitetski naučnici trošiti sredstva koja nisu dobila iz budžeta, nego recimo, koja su osvojila na kompetativnim evropskim konkursima.

Dakle, vi se ponašate kao ti vlasnici, vi ste zaposeli sve institucije, državu tretirate kao plen, postavili ste sve svoje ljude, njih smeštate u različite upravne odbore, tu dobijaju ko zna koje astronomske cifre i čerupate budžet i fondove i prosto onda mislite da svi to tako rade.

Zamerate nevladinim organizacijama da primaju novac iz inostranstva, neke od njih rade poslove koje vi, nažalost, ne radite. Recimo, bore se protiv siromaštva ili protiv nasilja nad ženama. Istovremeno, iz budžeta dajete ogromne novce „ćaci“ udruženjima građana. Podsetiću, recimo, na istraživanje BIRN-a da je pet miliona evra iz Ministarstva za brigu o porodici samo tokom 2021. godine otišlo mreži fantomskih organizacija bez vidljivih rezultata za projekte koji nikada nisu realizovani. To je završavalo na nekakvim računima privatnih agencija u vlasništvu članova porodica, bliskih osoba, bliskih SNS i njenim satelitima.

Istovremeno, Republika Srbija, država koju ste vi zaposeli, nažalost, je najveći strani plaćenik, najveći primalac stranih donacija. Danas na ovoj sednici biramo Komisiju za reviziju biračkog spiska. Dobrim delom i zato što vi očekujete da primite 1,67 milijardi evra namenjenih Srbiji iz Plana rasta za zapadni Balkan. Inače, EU je u poslednjih pet godina Srbiji obezbedila više milijardi evra u bespovratnim donacijama i povoljnim kreditima. Toliko o tome ko je ovde strani plaćenik. Neke pare su dobre ako idu vama, ali nisu ako mali deo toga ide organizacijama civilnog društva.

Zeleno-levi front nema šta da krije. Nemam šta da krijem ni ja. Možete slobodno da dođete i da proverite moja velelepna bogatstva. Ne uzimam zajmove za kupovinu stanova od tetke iz Kanade, nemam prijatelje koji meni preko of-šor kompanija, dok sam gradonačelnik, što nikad nisam bila, a bio je ministar Mali, uplate 235 hiljada evra za školovanje dece u privatnim školama.

Inače, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava bavi se siromaštvom i jedna je od retkih koja je zapravo bila uključena u Radnu grupu za izradu strategije socijalne zaštite. Ja sam više puta pitala kada će početi rad na izradi ove strategije, strategije za koju se ispostavilo da vi pripremate iza zatvorenih vrata bez konsultacija sa onima kojih se to najviše tiče, korisnicima socijalne pomoći, a siromaštvo se posebno vidi u cenama hrane i najviše pogađa siromašne ljude.

Dakle, naša primanja su dvostruko više opterećena cenama hrane, nego ljudima u EU, jer su cene hrane gotovo identične kao tamo, ali naši dohoci su nekih 50% prosečnog evropskog proseka. Tu dolazimo do Komisije za zaštitu konkurencije koja je propustila priliku da učini nešto da nam cene hrane budu niže.

Dakle, mene zanima kada je stvarno započeta sektorska analiza tržišta osnovnih prehrambenih proizvoda, pošto je u javnosti rečeno da je to bilo u februaru 2023. godine, ali u ovom izveštaju koji je pred nama iz 2022. godine se spominje da je još tada započela. Malo se razlikuje i obuhvatni period. U tom izveštaju iz 2022. godine se kaže da se analiza radi od 2020. do 2022. godine, a kasnije od 2018. do 2022. godine. Znači, da li iz 2022, da li iz 2023. godine, ali mi još uvek nemamo rezultate te analize. Ona je pokrenuta zbog rasta cena osnovnih namirnica. Mi nemamo rezultate, pokrenut je postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog sumnje u dogovor o cenama. Zanimljivo, postupak je pokrenut pred izbor predsednika Saveta, a koji nema baš spektakularnu biografiju i posle toga nismo čuli ništa.

34/3 TĐ/IR

Moje pitanje – koliko godina će da traje ta sektorska analiza pre nego što mi dobijemo jedno merilo? Zeleno-levi front smatra da bi morali da ograničimo vreme izrade tih sektorskih analiza, kao što je recimo u Nemačkoj i predlažemo 12 meseci, jer bez toga jedna uspavana, netransparentna, što Evropska komisija često kaže, i neefikasna Komisija za zaštitu konkurencije ne može da donese mere koje će građanima doneti niže cene hrane. Zahvaljujem.

35/1 AL/MJ 16.55 – 17.05

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, govoriću naravno o Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu. Inicijalno sam mislila da malo nešto kažem i ovom nesretnom Zaključku Odbora za evropske integracije kojim se pokušalo da se umanje te oštre i negativne ocene o zaglavljenosti Srbije, odnosno neuspehu Srbije u procesu evropskih integracija, ali pošto je onda taj napor Odbora za evropske integracije i predsednik Republike pogazio odlukom da ne ode na Samit EU i Zapadnog Balkana posvećen proširenje EU, onda mi se čini da ipak to sad i nema toliko smisla.

Narativ režima koji smo prilike da slušamo prošle nedelje bio je da se Srbija kažnjava, a sve je dobro uradila, da je zaslužila otvaranje Klastera 3, jer zapravo kao da od režimskih partija i poslanika uopšte nije došlo da je pitanje vladavine prava ključno za otvaranje bilo kog klastera, pa i Klastera 3.

Zašto je predsednik morao da pobegne od odgovornosti za ove fantastične zasluge Srbije i da ne brani to na Samitu? Šta je to Srbija tako dobro radila prošle godine što je pribeleženo o Izveštaju Evropske komisije? Srbija je podigla nivo policijske brutalnosti i represije nad građanima, studentima i aktivistima, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru u vezi sa korišćenjem soničnog oružja protiv građana Srbije, korišćen je i špijunski softver protiv novinara i aktivista. Čestitamo, sjajni rezultati. Nema bezbednosti za novinare, njima se preti, kao što smo mogli da vidimo, stalno, čak je to činio i predsednik Republike, novinari se napadaju, više sad ne znamo ni koliko puta u „ćacilendu“, nastavlja se cirkus, ismevanje zakona u vezi sa izborima za članove Saveta REM-a.

U Srbiji se održavaju spektakularni lokalni izbori sa ljudima u fantomkama koji zastrašuju građane i tuku narodne poslanike. Sve nepovoljnije okruženje za civilno društvo dovelo je do odluke organizacija civilnog društva još od početka godine da obustave saradnju sa državnim organima, a onda u ovom zaključku vi kažete mi ćemo nastaviti sa njima da sarađujemo, pa mislim - koga vi farbate? Nastavljaju se slap strateške tužbe protiv javnosti i civilnog društva, medija.

Pročitala bi jedan deo iz Izveštaja Evropske komisije. Državni zvaničnici su često predstavljali proteste kao obojenu revoluciju, podržanu iz inostranstva u cilju narušavanja ustavnog poretka u zemlji, podrivajući na taj način legitimitet pitanja koja su pokrenuli studenti i građani. Šta još dalje piše u tom Izveštaju - nekoliko mera Vlade u oblasti istraživanja i obrazovanja narušilo je institucionalnu autonomiju fakulteta i akademsku slobodu, pre svega, privremenim umanjenjem plata nastavnog i akademskog osoblja i ograničavanjem radnog vremena posvećenog istraživanju.

Građane muči i nekažnjena korupcija na koju su godinama, nažalost, pristajali u zemlji često sa tim obrazloženjima da je to naš mentalitet, a ne da je to pitanje sistema, odnosno imamo li pravila, institucije koje se poštuju i zato što su sada prvi put tako očigledno videli da korupcija ubija.

Korupcija je inače stalna tema u izveštajima Evropske komisije, pa tako i ove godine, govori se o javnim nabavkama, netransparentnosti trošenja javnog novca, o tome da se izbegava primena Zakona o javnim nabavkama preko međudržavnih ugovora, odnosno leks specijalisa, poput onoga o EKSPO, a vi doduše u Reformskoj agendi koja prethodni svemu ovome kažete da ćete prestati sa praksom zaobilaženja, pa ste najavili da ćete prestati sa praksom kršenja zakona, zaobilaženja javnih nabavki krajem 2027. godine, kad prođe EKSPO, i to sada može da se čita tako da mislite da posle toga više neće biti ničega da se pokrade, pa možete da krenete da poštujete zakone, ako uopšte budete na vlasti.

6/2 TĐ/IR

Moram i da referišem na prošlonedeljni govor predsednice Narodne skupštine koja je rekla da opozicija ide u Brisel da se žali na svoju zemlju, da opozicija želi zlo svojoj zemlji i da je u stvari, pazite sad, proevropska opozicija odgovorna što Srbija ne napreduje i što zapravo nazaduje u procesu evropskih integracija.

Odmah da vam kažem da, kada Zeleno-levi front ide u Brisel, Strazburg, glavne gradove evropskih zemalja, mi tamo kažemo – mi želimo da Srbija bude članica EU, ali nažalost isto tako kažemo da smo ubeđeni, vi ste to dokazali nakon ovih 13 godina, da sa vama nikad neće postati članica EU.

Ono što mi od njih tražimo je da ne poistovete Srbiju sa SNS-om. To ste vi poverovali da ste vi Srbija, ali mi to nismo poverovali i posebno nam je važno da istaknemo da ne može neko ko, baš eksplicitno suprotno Ustavu Srbije, podredi državu sebi, kriminalizuje je i otme je da zapravo misli da je to Srbija. Građani Srbije imaju prava da se njihov glas čuje i u institucijama EU i naravno da je problem i da je važno da neko kaže da stranka nije isto što i država. Ne zanosite se da ste vi Srbija. U to nikad nismo poverovali i srećom to dokazuju građani i građanke Srbije da ni oni nisu poverovali, jer svakoga dana dokazuju da nisu za nasilje, da nisu za kriminal, da nisu za korupciju.

Poštovani građani i građanke Srbije, čućete isto tako i čuli ste i od naprednjaka i u tabloidima da smo mi, recimo, u Strazburu i kao Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana tražili sankcije za Srbiju, a mi smo u stvari tražili sankcije za Anu Brnabić, za Aleksandra Vučića, za Dačića, za Vučevića, Macuta, za ljude poput Krička koji su umešani u torturu. Ponovo želite da izjednačite vas sa Srbijom i nemojte, građani Srbije, da ih žalite, oni imaju moć i bogatstva kakve vi nikad nećete imati, kakve ja nemam niti ih tražim, niti mislim da iko treba da ih ima, jer to onda znači da mogu da čine sve, da im je sve dozvoljeno dok mi ostali nismo slobodni.

Od naprednjaka ćete čuti da tražimo i u Strazburu da EU smeni vlasti u Srbiji, ali ne. Mi samo tražimo mirnu tranziciju vlasti preko slobodnih i preko poštenih izbora.

Čućete da je terorizam tražiti da odgovorni za pad nadstrešnice odgovaraju, da je blokada univerziteta a koja je imala masovnu podršku studenata i profesora isto što i okupacija i stvaranje „ćacilenda“ koji se plaća vašim novce i plaćaju se i kriminalci u „ćacilendu“, ali stranački aktivisti SNS, a koji su već zaposleni u javnim preduzećima, jer za vas nema mesta ako nećete da idete na mitinge SNS-a, pa vam ovih dana širom Srbije ne nude inače sramne PP ugovore, odnosno ugovore na određeno.

Čućete da smo sprečili investicije, jer je Kušner odustao od Generalštaba, ali ne i da to ima veze sa vršenjem krivičnog dela ministra Selakovića i blamaže zemlje, a najveća blamaža je rasprodaja zemlje i njenog kulturnog nasleđa, što je najnepatriotskiji, zamisliv, čin.

Evropska unija je danas sistem političke, ekonomske, socijalne, pravne zaštite građana kakve nigde nema na svetu i Srbija je geografski, kulturni deo ovog prostora i zato zalaganje za članstvo Srbije u EU je pre svega ljubav i odgovornost prema Srbije i prema građanima Srbije i prema ideji kakvu državu želimo i kakvu zaštitu za naše građane želimo. Naravno da želimo da budemo deo moćnije zajednice, da odlučujemo, da ne bude na stolu, nego da sedimo za stolom, ali to što želimo da budemo deo veće zajednice, ne znači da mislimo da je sve u EU u redu, pogotovo ne sa EU koju vodi trenutno, način na koji vodi Evropska narodna partija, mada i vas ovih dana baš ne naziva više drugarima, branili su vas mnogo više fašisti, nego narodnjaci. Činjenica je da mi ne možemo da se izmestimo na drugi kontinent, niti možemo, ako nastavimo putem kojim nas vodite, samo da ostanemo izolovani od čega nam sigurno neće biti bolje.

6/3 TĐ/IR

Pored zaštite osnovnih prava i borbe protiv korupcije koja ubija, građane inače muči i neizvesnost i životni standard i visoke cene i troškovi života, i to sve isto muči građane EU, pa ipak tamo su niže cene hrane u poređenju sa našim primanjima, stabilnija radna mesta, veća prava radnika, jasni standardi bezbednosti kvaliteta proizvoda, pristup fondovima. Dok druge zemlje koriste milijarde iz evropskih fondova da ulažu, recimo, u svoje selo, proizvodnju, poljoprivredu, pa onda imaju niže cene hrane, Srbija uspe da potroši manje od polovine onoga što joj je dostupno, ali čak i tako da potroši sve ono što joj je dostupno trenutno…

… dakle ne može da iskoristi onoliko koliko bi mogla da je članica. Evo primera kako Bugarska… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Nisam najbolje čula uvrede vezane za moj akademski profesorski rad. Čula sam nešto da su jadni studenti kojima ja predajem.

Ja sam ponosna što evo, nisam stigla da završim svoj govor, ali ponosna sam što jedan moj student, autor jedne studije nedavno objavljene, moj bivši student naravno, on je sad, čini mi se, već na doktoratu, jedne studije objavljene koja kaže – koliko me košta Zapadni Balkan i kaže da je Srbija danas članica EU, Srbija bi dobijala 2,1 milijardu evra godišnje bespovratnih sredstava.

Dakle, vrlo sam ponosna kada vidim takve studije studenata kojima sam predavala i koji jako cene rad koji sam sa njima imala. Tako da, vi ne možete da me uvredite nikada. Zapravo, možete da pošaljete gomilu podrške koju ću ja dobiti nakon naših govora.

Međutim, ono što hoću da kažem, problem je što mi u ovoj zemlji zahvaljujući vašoj antievropskoj agendi koja se isto prepoznaje i o u ovom izveštaju Evropske komisije nemamo saglasnost oko članstva EU, što zemlje u regionu imaju i to je vaša odgovornost, jer vi prvi nas niste ubedili, a ni građane. Zapravo ih stalno ubeđujete da ne treba da idemo u EU. Da mi imamo saglasnost oko toga ne bismo imali situaciju u kojoj smo, mi bismo onda verovali da vi stvarno nešto radite. Ali, ne, naravno, vi ne radite ništa u vezi sa tim i to čitava ova nedelja pokazuje. Vi nas terate u izolaciju i isključujete nas u situaciji u kojoj imamo problem energetski, ne bezbednosti. Ne rešavate problem NIS-a. Dakle, potpuno nas sklanjate sa procesa evropskih integracija i bojimo se, zaista se bojimo, da nas vodite ka nekakvom scenariju Gruzije ili Belorusije.

Kada je reč o novcu, zaista, kolege su dobacivale, što vaše službe nisu nešto radile povodom toga, nego su špijunirale ljude i tukle i zatvarale nedužne građane.

Dakle, vama je teško da prihvatite da je podrška građana prešla na drugu stranu, da su ljudi pekli kiflice, da su donosili hranu iz svojih rerni, studentima nosili, da su spremni da ulože sada svoje vreme u borbu protiv vas i vi ćete izgubiti. Takvu vrstu promene kod građana ne možete pobediti. To vam je teško da prihvatite.

Zahvaljujem.

Kao neko ko predaje teoriju ustavne demokratije i kulturu ljudskih prava, svake godine pričam sa studentima, između ostalog i u Ustavnom sudu, povremeno i mentorišem neke radove, moram da kažem, nikad nisam zamišljala ranije ni kao studentkinja, a onda ni kao univerzitetska nastavnica da ću imati priliku da učestvujem u izboru sudija Ustavnog suda i to bi mi, da sam nekad o tome mogla da razmišljam ranije, bez da znam kako funkcioniše ova zemlja i u šta će se pretvoriti, to bi mi delovalo kao velika čast i kao nešto veoma važno i za sada je jako razočaravajuće i to sada nije uopšte kritika vama, vi niste to, mada možda je moglo da se reši na neki drugi način, da je čitav postupak izbora sudija Ustavnog suda manje dostojanstven nego izbor, recimo, Poverenika za ravnopravnost, koji je morao da dođe pred Odbor za ustavna pitanja i da odgovara na neka pitanja članova Odbora.

Dakle, mi ovde o sudijama Ustavnog suda pričamo samo na osnovu biografija, nakon sednice Odbora koja je trajala pola sata i prosto to samo po sebi je razočaravajuće, a naravno bolna je činjenica da svi znamo da u stvari u Srbiji postoji

17/3 GD/LjL

slaba ustavna kontrola tipična za autoritarne režime i da naš Ustavni sud, taj osnovni test funkcionisanja ustavne demokratske države ne ispunjava i zato onda ovo ne izgleda tako kako sam ja zamišljala da bi trebalo da izgleda.

Ustavni sud treba da bude čuvar Ustava, a ne čuvar izvršne vlasti, da brani ustavnost i zakonitost tako što će kada treba poništiti akte koji su neustavni, jer sam parlament i Vlada ne mogu sami sebi da kontrolišu. To treba da radi Ustavni sud.

Institucija je dizajnirana da može da se suprotstavi izvršnoj vlasti, što naš sud skoro nikada ne radi. treba da tumači Ustav autonomno, a ne po diktatu Vlade, kada, recimo, treba da zaštiti Sinišu Malog od blamaže što je plagirao doktorat ili da se paradira pred Šolcom ili Ševčevićem kako bi se bez senke neustavnosti, nakon što je tadašnja premijerka Ana Brnabić potpisala nestručnu Uredbu Vlade, dakle, da bi se skinula ta senka neustavnosti i da bi se potpisao Memorandum o razumevanju u vezi sa kritičkim sirovinama.

Najzad, to je institucija čiji legitimitet ne počinje na demokratskom izboru, već na autoritetu znanja i integriteta i sada je problem u tome što kada u Srbiji nemate ni slobodne, ni demokratske izbore, onda verovatno ne možete ni da imate institucije u kojima ima autoriteta znanja i integriteta ličnosti koji ovde treba da se suprotstavi izvršnoj vlasti, jer da je drugačije ne bi Ustavni sud ćutao na niz predloga koji su podneli ovlašćeni predlagači, narodni poslanici, dok se trči da se reaguje na inicijativu Zaštitnika građana u vezi sa suspenzijom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, to je jako zanimljivo, zakona koji ste usvojili vi u ovoj Skupštini, koja je maltene bila jednopartijska, a danas taj zakon niko od vas ne brani. Dakle, to je jako zanimljivo.

18/1 TĐ/JG 12.55 – 13.05

Ta selektivna aktivnost, sa druge strane, praćena je očekivanom pasivnošću da se ne kaže da su leks specijalisi projekti koji nisu od nacionalnog značaja, već čisto tezge za SNS firme, da ne sme da se kaže ništa o međudržavnim sporazumima, npr. poput onoga između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji omogućuje da se de fakto izmeni pravni sistem zemlje, da se gubi suverenitet građana radi investitora koji ćuti na postupke o izbornim sporovima koji bi u svakoj demokratskoj zemlji morali da budu prioritet.

Predajem isto tako na institutu militantne demokratije koji postoji u Ustavu Srbije i koji se ukratko razume kao vid odbrane demokratije od neprijatelja demokratije, poput ekstremističkih udruženja i političkih partija koje bi odlukom Ustavnog suda mogle biti zabranjene. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije delovanje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne ili verske mržnje.

U ovom domu Milenko Jovanov, ali brojni drugi naprednjaci pretili su proglašavanje parlamentarnih partija neprijateljskim, te da će biti zabranjene i time najavili da će Ustavni sud biti direktno stavljen u službu opravdanja puke represije.

Zanimljivo, u Ustavu piše da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, jedna takva ispred Narodne skupštine, „ćacilend“, za koga smo čuli da treba da brani Ustavni sud. O tome se ništa nije čulo, ali se sprovode, jel, postupci za rušenje ustavnog poretka, studenata i aktivista. Dakle, oni se za to optužuju da bi se kriminalizovao protest, a zamislite rušenje ustavnog poretka je kada tražite da se organizuju izbori.

Zanimljivo je isto tako da u sadašnjoj Vladi sedi ministar informisanja Boris Bratina protiv čije organizacije pre 13 godina jeste pokrenut postupak za zabranu udruženja, isto tako pre dve godine je pokrenut postupak za zabranu organizacije Levijatan čiji je predstavnik ovih dana snimljen kako kaže – da sluša državu, zauzetu od naprednjaka, kao ker. Dakle, imamo direktnu vezu između ekstremističkih organizacije, neprijatelja demokratije sa glavnim neprijateljem demokratije, a to je SNS.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Zeleno-levi front je predložila zakon o izmenama Zakona o oglašavanju. Ovo je, kao i u slučaju prethodnih mojih koleginica i kolega, već neki po redu put kojim ja predlažem ovu dopunu i verujem da će se to ponavljati, nažalost.

Mislim da je važno da istaknem da je zakon koji je trenutno na snazi, Zakon o oglašavanju, pogotovo kada je reč o reklamiranju kockarnica i kladionica, o čemu se radi u izmenama koje mi predlažemo, jedan antiporodični zakon.

Dakle, ono što mi predlažemo je u stvari porodični zakon, jer ima za cilj ne samo javni interes, nego i zaštitu porodice, zaštitu mladih i dece koji su pogođeni, ali i zaštitu porodica koje su razrušene patološkim kockanjem, za koje je naučno dokazano da reklamiranje, ne restriktivno, reklamiranje kockarnica i kladionica, kako naš važeći Zakon o oglašavanju omogućava, podstiče.

Mislim da je to posebno važno da naglasimo, da u mnogim zemljama u svetu, pogotovo u Evropi i EU se donose ovakvi zakoni koji ili totalno, kao što mi predlažemo, u potpunosti zabranjuju reklamiranje kladionica i kockarnica, ili to rade postepeno, ili uvode neke tranzicione periode za određene kategorije.

Dakle, to je već tema koje države, parlamenti glasaju o tome da stave javni interes, da stave interes ranjivih kategorija koje pogotovo putem reklamiranja priređivači igara na sreću ciljaju da ih uvuku u jedan svet koji je za njih izuzetno štetan, zato što stvara zavisnost koja je jedna od jačih bolesti zavisnosti. Druge zemlje, drugi parlamenti glasaju za takve zakone, a naš parlament, nažalost, zahvaljujući vladajućoj većini, oglušava se da jedno takvo pitanje stavi na dnevni red.

Dakle, mi predlažemo zabranu oglašavanja igara na sreću, a oglašavanje borbe protiv bolesti zavisnosti od igara na sreću, zabranu sponzorstava priređivača igara na sreću. To moram da istaknem, mnogi ljudi koji podržavaju ovaj naš predlog i

14/2 MV/CG

sami su normalizovali zbog toga što smo bombardovani svakodnevno reklamama kockarnica i kladionica, pogotovo iz domena sporta. Dakle, i njima je teško nekada da prihvate kako to može da prosto zabranimo reklamiranje i sponzorstva u sportu.

Zbog toga želim da navedem primer. Prošli put sam pričala o Španiji, kako je košarkaški klub „Crvena zvezda“ morao da izradi nove dresove kada igra u Španiji. Navešću ovog puta primer Belgije. Belgija je uvela 2023. godine potpunu zabranu reklamiranja kockarnica i kladionica, a onda omogućila upravo ovaj tranzicioni period za sportske klubove. Dakle, od ove godine, od 1. januara 2025. godine je zabranjeno reklamiranje na svim sportskim stadionima, a potpuna zabrana će uslediti za reklamiranje na dresovima za profesionalne klubove 2028. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi smatramo da je ovaj zakon nepopravljiv, ali ipak podneli smo neke amandmane da bi pokazali koliko su formulacije koje su predložene problematične.

Tako da, mi dodajemo u ove udžbenike od nacionalnog značaja i matematiku, udžbenike za matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, tehničko i informatično obrazovanje, fizičku kulturu i šah. Između ostalog, prosto, želimo da istaknemo da deo naše tradicije i kulture jesu i ove naučne oblasti i da smo imali značajne matematičare, matematičarke, fizičare, fizičarke. Da pomenem samo neke: Mileva Marić, Pavle Savić, Milutin Milanković, Nikola Tesla. Ne znamo zašto to ne bi na neki način bilo priznato i ovde. Očito se vi toga odričete. Pogotovo zato što su ovo predmeti od značaja za društveni život i predstavljaju oslonac razvoja društva i razvoja pojedinca.

Ako već idete, što je apsolutno neprihvatljivo, sa time da preko udžbenika branite nacionalnu bezbednost i nacionalni interes, treba ulagati u decu i njihovo obrazovanje i svestranost i omogućavanje njihovog razvoja, a ne ono što vi zapravo ovde pokušavate da radite, da na način na koji vi razumete instalirate nacionalni identitet.

Ja moram sad tu da postavim pitanje – kako vi to razumete? Da li je za vas nacionalni identitet prodaja i rušenje Generalštaba? Da li je za SNS nacionalni identitet kad se američki interes, tačnije interes jedne porodice, Trampove porodice, stavi iznad srpskog interesa, odnosno interesa Republike Srbije? Da li je to kada ruski interes stavite iznad srpskog interesa, kada je reč o NIS-u? Da li je nacionalni interes i da li je identitet koji ćete ugrađivati u našu decu da se nose maske dok se tuku građani i dok se ruše objekti, dok se preti klanjem? Da li se to treba učiti u školama? Da li je to objavljivanje intimnih fotografija maloletnih devojaka da bi se osvetili i kaznili ih zbog toga što prijave da im silovanjem preti komandant policijske jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata Marko Kričak? Da li će se fotografije režimski sponzorisanog nasilja iz „ćacilenda“ naći u vašim udžbenicima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pričalo se ovde dosta o politizaciji i ja želim da navedem u kontekstu ovog amandmana primer zašto je ovaj zakon baš i praksa ovog režima vrlo sklona da politizuje i stavlja šapu na obrazovanje.

Konkretno, u ovom članu radi se o tome ko mogu biti autori ovih udžbenika i ko može biti u recenzentskoj komisiji, da moraju da ispune određene zahteve. Jedan od tih zahteva, za koji smo mi tražili da se briše, jeste ovaj vrlo provizoran način na koji ćete vi tretirati učešće u aktivnostima koje doprinose očuvanju ugleda i promociji Republike Srbije. Naravno, to lepo zvuči, ali ja sam već ranije govorila o tome kako vi tumačite da ugled Republike Srbije izgleda, Bože me sačuvaj.

Mislim da to svako ne bi trebalo da bude slučaj, ali želim da ispričam jedan primer kako su već korišćene ove komisije za propitivanje podobnih za pisanje udžbenika. U konkretnom slučaju radi se o udžbenicima biologije za osmi razred iz 2022. godine, kada je zapravo nakon molebana Patrijarha SPC, koji je zahtevao ukidanje lekcija koje po njemu, su propagirale rodnu ideologiju, je ministar prosvete tražio od Nacionalno prosvetnog saveta mišljenje o tom programu udžbenika, i onda su se svi stručnjaci Srpskog biološkog društva i sve katedre Biološkog fakulteta, saglasili da je sve u udžbenicima zasnovano na naučnim činjenicama.

Međutim, u tom zaključku Nacionalno prosvetnog saveta, se pridodala konstatacija koju uopšte stručnjaci nisu izrekli, koja je dala osnov ZUV da formira jednu radnu grupu da utvrdi nedostatke udžbenicima. U toj radnoj grupi, zamislite, nije bilo nijednog biologa, a ti uglavnom sociolozi, psiholozi, neki filozofi, nijedna žena, dakle, sve su to bili muškarci koji su vrlo poznati po tome da su vrlo konzervativni, klerikalni da su protiv borbe za rodnu ravnopravnost, zaključili da u udžbenicima biologije lekcija o rodnom identitetu nisu bili u skladu sa strukom. Dakle, nikakvih biologa da o tome nešto kažu.

To je primer kako se zloupotrebljava obrazovanje, udžbenici da se nameću upravo ideološke pozicije koje želite da instalirate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Autentično tumačenje ovako kako je formulisano zapravo dodaje u zakonu ono što u njemu ne postoji. Tako da misli, pričali smo o tome i na Odboru za ustavna pitanja, ali da ponovim za građane ne možete da razrešavate nedoumice nego treba da idete na izmene i dopune zakona. To što se vi niste setili na koji sve načine je centar Beograda i različita kulturan dobra su zaštićena, to što vi niste znali, kao poslanici vladajuće većine, prilikom usvajanja zakona da bi štitili svoje pajtose od krivične odgovornosti, a čiji zaplet imamo i danas, o tome ću nešto kasnije, to vas ne opravdava ni na koji način da poništavate i urušavate i suspendujete Ustav Republike Srbije, što vi ovim autentičnim tumačenjem radite. Već sam leks specijalis je to i mi smo podneli predlog za ocenu njegove ustavnosti, ali ovo sa ovim autentičnim tumačenjem stvarno skandalozno, zbog toga predlažemo da se on briše.

Dakle, ne možete vi da tumačite da se ulice koje su zakonu definisane za projekat između Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, da odjedanput ima tumačiti da se tiče prostora oivičenog ulicama Vojvode Milenka, Svetozara Markovića, Kralja Milana, Dobrinjska, Admirala Geprata, Balkanske ulice, Hajduk Veljka, Zeleni venac i Sarajevske.

To niti piše u ovoj odluci na koju se pozivate o potvrđivanju područja uz ulicu Kneza Miloša, u Beogradu za prostorna i kulturnu istorijsku celinu, koja uzgred na sednici kada se usvajao leks specijalis, niko od vas nije ni spomenuo, jedina koja je spomenula tu ulogu sam bila ja, odluku, tako da ne možete autentično tumačiti da ste vi nešto mislili, o čemu ništa niste znali i što niste spomenuli.

Prestanite da kršite Ustav Republike Srbije. Najzad, imamo ovaj zaplet filma, na žalost u tom filmu živimo mi, da ministar kulture je osumnjičen u slučaju Generalštaba, danas se pojavio nakon što je prethodno odbio da se pojavi pred tužilaštvom za organizovani kriminal, i ja bih isto tako samo volela da kada se njemu preti, na ulici i da osobe koje mu prete, hitno privedu, da se isto tako reaguje po mojoj krivičnoj prijavi protiv studenta Vladimira Valića koji je meni pretio klanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi predlažemo da se sredstva prikupljena, po osnovu naplate poreza na emisiji gasova sa efektom staklene bašte, obezbeđuje u vidu namenskog transfera za finansiranje dekarbonizacije privrede građana, čisto radi građana.

Dakle, prosto ja sam o ovome govorila i u načelu, o ovome se znalo da će ovo uticati pogotovo na konkurentnost naše privrede koja je izvozno orijentisana, tako da mi moramo da se bavimo ovim, ali je pogrešan način na koji se bavimo, bez uključivanja građana privrede.

Ovde ima niz propusta i problema sa načinom na koji su formulisani ovi zakoni. Ja ću izneti neke od predloga.

Jedan je da se uvede jasna i predvidiva dinamika rasta poreske stope na emisije, što smo prethodnim amandmanom i predložili. Zatim da se pripremi zvanična projekcija efekata poreza iz CBAM-a. Dakle, da ministarstvo objavi najmanje dva scenarija. Jedan konzervativni i stres test sa procenom ukupnih troškova po sektorima, fiskalnim efektima i uticajima na izvoznu konkurentnost, jer bez takvih procena ni privreda, ni država ne mogu zapravo planirati ono što bi trebalo da bude pravedna energetska tranzicija.

Sa vama pravde nema, ali ovi problemi nas čekaju i kada vas smenimo.

Takođe, treći predlog je hitno definisanje jasnog puta za sektore električne energije, uključujući i plan kako će se EPS postepeno približavati ITS režimu, na koji način će se smanjivati udeo uglja.

Isto, da podsetim građane, naš ugalj je inače katastrofalnog kvaliteta, tako da ovo više nije pitanje izbora da li hoćemo nego da li ćemo ga više uopšte i u tom smislu mi svakako moramo da idemo ovim putem, ali moramo to da planiramo. Dakle, kojim ćemo se modelima štiti raniji potrošači i industrija i bez toga rizikujemo visoke troškove CBAM-a i ulazaka u sistem.

Zatim, obezbeđivanje aktivne saradnje sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su upravo ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove i Srbija bi trebalo da prati isti princip prilagođen statusu zemlje kandidata.

Najzad, najvažnije, mi moramo ubrzavati smanjenje udela uglja u energetskom miksu kroz ciljane investicije, što pre svega podrazumeva širenje obnovljivih izvora energije i time bismo postepeno smanjili postojeću razliku da sada u ovom trenutku imamo 25% više emisija u odnosu na zemlje centralno i istočne Evrope.

Zahvaljujem.

Ja sam obična osoba, da, narodna poslanica, i da, docentkinja univerziteta. Ja hodam ovim gradom, vozim se autobusom, ja sama izlazim iz Narodne skupštine. Nisam do sada tražila da me neko prati. Ja sam bila u različitim opasnim situacijama, osećala sam se bezbedno. Nikada, vi pričate ovde svašta o nama, i da, doživljavamo svakojake pretnje na društvenim mrežama. Nisam to prijavljivala.

Pre osam i po meseci pretio mi je na stepeništu Narodne skupštine Simo Spasić, osuđeni silovatelj. To je skupštinska policija videla i nije reagovala spram skupštinskoj dužnosti. I pogrešila sam što tada to nisam prijavila. Nekoliko dana nakon toga prećeno je ministru Selakoviću, sa tvrdnjom da mu je ugrožena bezbednost. Policija je promptno reagovala.

Isti taj član Krivičnog zakonika, 138. stav 3, koji kaže: „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, a stav 3: „Ko dela iz ovog stava 1. učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Moj advokat sada sprema krivičnu prijavu, ali na ovo bi moralo da se reaguje po službenoj dužnosti. I to je sve što treba da se zna o nepostojanju jednakosti u ovoj zemlji. Ne može neko, ma kakav da je student, to ga ne opravdava da preti bilo kome, bilo kom građaninu, građanki, a kamoli narodnoj poslanici, da će me zaklati ako objavim snimak. A šta sam snimala? Snimala sam kako se nelegalna kućica ona, portirnica, ček-point „ćacilend“ povezuje nelegalno na struju i pitala sam ih – šta radite, jer ćete zapaliti nekoga?

Zato što sam to snimala, kao što sami kažete, najbolji student, ja ne znam da li je on najbolji student, da, rekao je da je student i rekao je kako se zove, zato i znam kako se zove, onda me je pratio i uporno pokazivao, govorio ono što se govori žrtvama nasilja – nemaš dokaza, jer nisi ti snimala. To što nisam snimila ne znači da se nije dogodilo, ali vaša je sramota da to pravdate, na način na koji to pravdate, i da još onda aplaudirate. Da dan ranije osuđeni silovatelj, za koga sam iskreno ja mislila da ste ga vi sklonili, ali ne, zapravo je bio u zatvoru zbog proganjanja, pa se sada vratio iz zatvora, pa na stepeništu Narodne skupštine opet nas treba da proganja.

Očekujem od vas, kao predsednice Narodne skupštine, za to ste nadležni, da obezbedite prostor Narodne skupštine, da tu ne budu silovatelji, ubice, kriminalci i progonitelji, a od Ivice Dačića da reaguje makar isto tako brzo kao za ministra kulture. Ja sam narodna poslanica, ali sam ljudsko biće pre svega. Niko nikome ne sme da preti klanjem. To ne može biti šala. Očekujem da sklonite to leglo kriminalaca.

Tek ćete da ga širite? Gospođo Brnabić, mislim da treba da budete ponosni na to što se ja prvi put ne osećam bezbedno da uopšte izađem negde sama.

Zahvaljujem.

Moj amandman se tiče obrazovanja. Delovalo je da se svi ovde slažemo da je obrazovanje važno, mada nije nam svima na jednak način važno.

Na primer, ja sam sada, mislim da je važno to spomenuti pošto građani možda ako nemaju studente u porodici možda bi mislili da studenti odnosno univerziteti ne rade, da se nastava ne odvija, iz ove priče i pravdanja da neki studenti samo žele da uče.

Koliko ja znam, nastava na Fakultetu političkih nauka počela je u junu mesecu. Isto tako, naknadnim guglanjem videla sam vest, pazite, to je isto bila vest, da se Vladimir Balać pohvalio da je položio ispit u julu mesecu 2025. godine. Znači, nastava na fakultetima traje i radi a očito neki ljudi i dalje smatraju da treba da kampuju zbog nastave koja radi i oni polažu ispite. Šta su njihovi razlozi?

Da se vratimo na moj amandman. Moj amandman se tiče rekonstrukcije objekata javne namene u oblasti prosvete i nauke. Ima mnogo škola koje treba popraviti, čiji plafoni padaju i ja imam potrebu barem neke od njih da spomenem. Jedna od takvih škola je OŠ "Dositej Obradović" na Voždovcu, gde je nedavno pao plafon u fiskulturnoj sali. Škola slala zahteve za obnovu, rekli im da ne mogu da im odobre sredstva, tražili da urade snimanje i procenu celog objekta. Nisu im odobrili sredstva.

Zatim OŠ "Branko Pešić" u Zemunu, prozori zakucani ekserima. Prva gimnazija Stari grad, isto tako prozori zakucani ekserima da ne bi pali. Roditelji sami skupljaju novac za popravke.

Škola "Vladislav Petković Dis", Veliki Mokri Lug, ovo je zanimljivo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo grejanje na pelet, ali škola nije rekonstruisana i stara je 60 godina i sada ne može da se zagreje, koristi se samo jedan sprat, a deca rade fizičko u trpezariji. O ovome je bio prilog i na RTS-u.

Osnovna škola "Kosta Đukić" u Mladenovcu, istureno odeljenje, napukli zidovi škole. Ona prokišnjava i niko im ne daje novac za popravku. Ugašeno je istureno odeljenje OŠ "Jajinci" u Rakovica selu na Voždovcu. Ovo su samo neki od primera.

Ja ne znam do kog obrazovanja je vama stalo kada do škola očito nije. Izmišljate da univerziteti ne rade, oni rade, studenti polažu ispite i branite ljude koji su kriminalci, progonitelji, silovatelji i to pravdate.

Sada dolazimo do ovog zanimljivog dela, a nešto što ne mogu ni da shvatim, tu konstrukciju kojom se kaže, to je tačno, upucan je čovek 22. oktobra i ovde se tvrdi da niko to nije osudio. Želim da pročitam deo saopštenja Zeleno-levog fronta istog dana. "Zeleno-levi front najoštrije osuđuje današnji incident i ističe da bilo kakvom nasilju, bez obzira na izvor, nema mesta u našem društvu i da se ono mora hitno sankcionisati".

U trenucima dok se to dešavalo, mi smo ovde glasali i kada smo čuli da se napolju dešava nešto, da je neko pucao, mi smo rekli - ljudi, nešto se dešava, a vi ste ostali ovde mirno da glasate. U redu, niste nama verovali, ne bih ni ja vama verovala, ali onda je neko sigurno vama javio da se nešto napolju dešava. Mi smo istrčali. Nama je skupštinsko obezbeđenje reklo - ne izlazite tamo, ima municije, a vi ste nastavili mirno da glasate.

I onda još hoćete ovu situaciju da pretvorite u situaciju u kojoj smo se mi smejali, a vi ste zaboga bili zabrinuti za ljude u šatorima, a vi ste mirno glasali. Dok tamo kažu – ima municije, dok nešto gori i dok je čovek upucan, vi ste mirno nastavili da glasate.

Dakle, to je ono što se dogodilo. Mi smo bili uznemireni, izašli smo da vidimo šta se događa i nismo smatrali da treba da se vratimo da glasamo u jednoj takvoj situaciji. Vi ste nastavili mirno da glasate. Dakle, menjamo teze, naravno, sve vreme. To što imate sve vreme ovoga sveta da o tome govorite, ne znači da ste u pravu i ne znači da govorite istinu. Isto tako, ako nešto nije snimljeno, ne znači da se nije dogodilo. Ako su žene odvlačene u „ćacilend“ i tamo tučene i o tome ne smeju da govore, a onda možda progovore za medije, ne smejući da otkriju svoj identitet jer se plaše, ne znači da se nije dogodilo.