Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja želim obaveštenje – po kom osnovu je govorio prethodni govornik kao samostalni poslanik. On je to postao tek juče nakon početka pretresa, nakon što je napustio poslaničku grupu, verovatno nezadovoljan govorom Miloljuba Albijanića.

Član 96. st. 3. i 4. su prekršeni. Kaže se da narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, tog dogovora nije bilo, sa pravilom da govore do pet minuta, a prijave za reč sa redosledom narodnih poslanik podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku. Do otvaranja pretresa te prijave za reč gospodina Milije Miletića u sistemu nema.

Po kom osnovu ste mu dali da govori? Zahvaljujem.

Pre tri dana u Beogradu je održan najveći skup u našoj istoriji, preko trista hiljada ljudi, to je konzervativna procena bilo je na njemu iako se režim svojski trudio da spreči ljude da dođu, onemogućavanjem prevoza i širenjem straha, te namere su bile jasne i predvidive. Danima ranije adekvatno se reagovalo pozivima na uklanjanje kontra skupa i pravovremenom reakcijom studenata redara.

Ono što nismo mogli ni da pretpostavimo je da će režim upotrebiti zvučni top, oružje zabranjeno zbog štetnog dejstva na zdravlje, ali i zbog mogućnosti masovnog povređivanja usled panike i efekata stampeda. Posebna bezobzirnost je što se napad desio tokom petnaesto minutnog pomena za žrtve u padu nadstrešnice. Ovaj čin predstavlja direktan zločin režima protiv sopstvenog naroda.

Onda kreće još veća neverica, režim se pravi lud, nema veze sa njima, tretira građane koji su svedočili ovom napadu o tome šta su doživeli kao lude, još planira da ih optuži za laž i širenje panike i to prema instrukciji predsednika koji diktira ministarki pravde bez legitimiteta kako ministarstvo i tužilaštvo treba da reaguju.

U ovom trenutku preko tri hiljade ljudi svedočilo je respektabilnim organizacijama civilnog društva i pravnim timovima političkih partija, uključujući i Zeleno-levi front o tome šta su doživeli na prostoru od Trga Slavije do Terazija i okolnim ulicama tokom 15 minuta tišine, da je to bio snažan zvučni udar, praćen talasom vrućine ili vetra. Snažan huk nalik avionskom motoru ili vozu u tunelu. Osećaj da se nevidljiva sila obrušava na masu izazivajući paniku i instiktivni strah. Moja drugarica je to opisala kao da nadolazi tenk koji je spreman da zgazi sve pred sobom. Opisali su ljudi da je to intenzivan strah, panika, šok, uz ubrzan rad srca, drhtavicu, dezorijentaciju i osećaj gubitka kontrole, glavobolju, pritisak u ušima, zujanje, mučninu, povraćanje. U stampedu koji je nastao, a koji na svu sreću zbog pribranosti ljudi bio manji nego što je mogao da bude, veliki broj ljudi je povređen.

Pitanje za odlazećeg ministra policije, Ivicu Dačića, koji negira da MUP stoji iza napada na građane, ko je koristio nelegalno oružje protiv mirnih građana ako niste vi? Ne možete nas ostaviti bez objašnjenja ko je, ako ne kontrolišete delove svoje službe, neku parapoliciju koja ima moć da na ovaj način krene protiv građana? Ili ako je napad izvršila organizacija van sistema bezbednosti, morate nam to reći. Kako je Branko Ružić, da li je imao tegobe?

Danas je odlazeći ministre, policija tukla novosadske studente koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada, a među njima ima i povređenih. Ko je naredio da policija tuče studente? Da li ste spremni za prolivanje krvi studenata i nedužnih građana i da budete oruđe, top za zaštitu vlasti?

Pitanje za odlazećeg ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, koliko je bilo ljudi koji su se obratili zdravstvenim ustanovama za pomoć nakon napada zvučnim topom? Kako ste unapred bez istrage utvrdili da ljudi lažu i da su bili instruisani da se jave Urgentnom centru? Zdravstvene ustanove ne smeju biti poluga režima za obračun sa građanima i njihovu diskriminaciju. Onaj ko je prekršio zakletvu, za to mora da odgovara i to od vas traže i studenti medicinskom fakulteta.

Pitanje za v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije doktor Milan Jovanović Batut, zašto ne izdate saopštenje za stanovništvo o štetnom uticaju i rizicima po zdravlje ljudi i životinja nakon primene zvučnih udara, kao i preporuke za dalje postupanje građana koji osećaju tegobe? To što ste javno podržali SNS ne sme od vas učiniti saučesnika u zločinu i negiranju realnosti.

I, pitanje za sve narodne poslanike, koalicione partnere SNS-a, ali i za sve vas poslanike SNS-a, da li ste spremni da budete odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda? Mislite li da ćete biti mirni, da ćete moći mirno da spavate ako neka služba parapolicije, kriminalna organizacija tuče narod u vaše ime, a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama?

Postoji li neka crvena linija posle kojeg kažete, ja više u ovome neću da učestvujem, neću da budem saučesnik u opravdavanju autokratinog režima u kome se vlada pomoću topa, napada se sopstveni narod i tuku se studenti? Razmislite o tome?

Iako je predsednica Narodne skupštine zapravo, ne stavljanjem našeg zahteva za opoziv Vlade, u suštini, kršila podelu vlasti, jer se ponaša kao premijerka, a ne kao predsednica Narodne skupštine, ipak dnevni red ove sednice poručuje da nas korupcija ne samo skupo košta već i da nas ubija i da nas ubija na različite načine. Prvog novembra ubila je 15 ljudi nakon rekonstrukcije nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, koja se izbegavala da se kaže da se dogodila, dve osobe se još uvek bore za život, a Srbija vam od tih dana poručuje „krvave su vam ruke“.

Korupcija nažalost ne ubija samo na ovaj način, korupcija ubija na mnoge načine i zato smatramo da ovaj dnevni red treba dopuniti predlogom zakona o izmenama zakona o oglašavanju. Do 1. novembra smo imali saznanja da ćete ga vi uvrstiti u dnevni red kao predlog Ministarstva trgovine, zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona na sreću, ali da li zbog toga što je na čelu tog ministarstva do ostavke bio prethodni ministar građevinarstva Tomislav Momirović koji se setio da je odgovoran bez da to kaže 20 dana nakon tragedije ili zbog jakih lobista priređivača igara na sreću taj nacrt nije postao predlog i nema ga ovde danas. On ne ide svakako dovoljno daleko, naš predlog je restriktivniji, ali svakako smatramo da mu je mesto na ovoj sednici.

Srbija spada u države sa najliberalnijim odnosnom prema pravu na oglašavanje igara na sreću i mi imamo užasno mnogo štetnih posledica zbog ovoga. To pogađa mlade, to pogađa siromašne. Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja i patološkog kockanja. Takođe, direktnu vezu između blizine kockarnice sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnice. Dakle, u stručnoj javnosti je prepoznato da ako imamo neke restrikcije koje su mnogo veće kada je reč o reklamiranju igara na sreću u vezi sa alkoholom, a svakako restriktivno je onako kako tražimo za igre na sreću kada je reč o duvanu. To bi trebalo primeniti i na pristupačnost, vidljivost i reklamiranje kockarnica. To je naš predlog, dakle, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje suštinski preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer to je način na koji kockarnice šalju poruku mladima, rekonstrukcijom škola, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.

Danima slušamo od predsednice Narodne skupštine, kako smo kao opozicioni poslanici neodgovorni, pa moram da joj postavim pitanje – kako je moguće da je gospođa Brnabić, tada kao već iskusna premijerka u drugom mandatu 2022. godine potpisala nestručno napisanu Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, za koju je Ustavni sud 12. jula 2024. godine rekao da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Da li ste vi gospođo Brnabić, samoneznalice, totalni diletanti, ili možda korumpirani prevaranti, pa ste to namerno učinili, baš da bi nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ove uredbe, koju je podnela kompanija Rio Sava eksporejšen, ova uredba pala na Ustavnom sudu. S obzirom da ste i pre usvajanja ove uredbe koju ste potpisali pretili građanima Srbije da ćemo kao zemlja biti izloženi tužbama za odštetu od kompanije Rio Tinto, nije li logično da kao najodgovornija javna funkcionerka, vrlo pazite šta potpisujete?

Evo, šta o ovom pitanju kaže sudija Ustavnog suda prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić u svom izdvojenom mišljenju, citiram – ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno autoritativnu ustavno sudsku potvrdu da je Uredba čiji osnovni efekat bio ustavljanje, zamrzavanje, svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd, a to traje već oko par godina, neustavna, i nezakonita, što je očigledno, i osnovna intencija samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam, kaže profesor Škulić, tek onda bio, postao, veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno, moćna kompanija odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima, zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite Uredbe, kako to svojom utvrđujućom konstatuje sam Ustavni sud.

Pitanje za bivšu premijerku – da li ste se gospođo Brnabić ikada izvinili građankama i građanima Srbije, što ste ih svojom nestručnošću, neznanjem, neodgovornošću, ili korumpiranošću, ne znam šta je od svega toga, gore, doveli u ovakvu opasnost. Kako vi snosite odgovornost za svoje odluke?

Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije i posebno za ministarku životne sredine Irenu Vujović – kako to da ni nakon devet, odnosno, šest godina, mi kao zemlja nismo uspeli da harmonizujemo ključne zakone sa evropskim direktivama u oblasti životne sredine? Postupci izrade nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, pokrenuti su 2018. godine. Izračunajte kada je to bilo. Izrade nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, tzv. SVESO3, kojim bi se u SVESO postrojenja svrstala rudnička jalovišta, koja to trenutno nisu, pokrenut je 2015. godine, pre devet godina. Nijedan od ovih zakona još uvek nije usvojen, a u međuvremenu ste čak dva puta menjali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da li je i za to kriva bivša vlast? Možda Zeleno-Levi front, koji tada nije ni postojao, a kamo li bio u Vladi, ili ste čekali da veliki strani investitori mogu da investiraju u zemlju, koja zapravo nema i ne želi najviše ekološke standarde, kako bi to po njih, a i po vas bilo povoljnije.

Kako ćete objasniti građanima Srbije to što je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji obuhvata samo deo projekta „Jadar“, jer po navodima RERI-ja nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu. Time se pokušava da se potencijalni uticaj na životnu sredinu prikaže manjim nego što jeste, i to zato što vi šest godina ne možete da donesete, ne možete ili ne želite da donesete zakon za koji sami kažete da treba da se usvoji da bi se sprečilo upravo, ovakvo izbegavanje primene zakona, praksom cepanja projekata na više manjih celina, što kompaniji poput Rio Tinta sada, a Linglong ranije, baš kako bi izbegli sprovođenje ocene uticaja na životnu sredinu za celokupni projekat, tzv. „salamis slajsing„. Kako vi gospodo snosite odgovornost za svoj nerad, odnosno rad kojim štetite građanima Srbije?

Zahvaljujem.

Investicija Rio Tinto je izazvala najveće kontraverze u novijoj istoriji Srbije. Doduše imali smo strašne, štetne projekte i nažalost možda smo se konačno opametili i da pokušamo da neki sprečimo. Ovog puta nadam se uspešno.

Da je ovo demokratska zemlja, da je ovo zemlja koja ima vladavinu prava, mogli smo ovo da rešimo drugačije. Vi ste nas naterali da idemo na najradikalnije mere, da potežemo tešku artiljeriju promene zakona. Pošto nemamo demokratiju, moramo da koristimo takve instrumente da bi zaustavili štetnu politiku u pogledu rasprodaje mineralnih resursa, uništavanja životne sredine, ugrožavanja zdravlja stanovništva, promene načina života na koje terete ljude koji to neće, niste ih ni pitali. Dakle, važno je da se ovakvi projekti obustave.

E, sad, ja bih da prođem, izvinite na tome, to je profesionalna deformacija, argumente koje ste vi iznosili, vi ste i dalje vlast, to što mi ovde imamo, što smo predlagači jasno je u kojim smo pozicijama, mada ste vi pokušavali malo da se ponašate kao opozicija sopstvenoj vlasti, pa da vidimo šta ste tu govorili.

Dakle, tvrdnja je bila - bivša vlast, mi nemamo majke mi ništa sa tim, ti zakoni, taj štetni zakon iz 2006. godine toliko je toga promenio da posle niko ništa nije mogao da uradi.

Ja nemam problem da se kaže da je to bio loš zakon, mi nemamo isto ništa s tim.

Da vam kažem, u vreme koje vi govorite kada je došao Rio Tinto ja nisam imala pravo glasa, tek posle nekog vremena sam ga stekla. Dakle, ja nemam problem s tim. Ja imam problem s tim što vi ne možete ljudi da se odlučite, jer vi to kritikujete ili ne, jer nekako stanete do 2012. godine, ne pričate šta ste vi pričali u ovom domu 2015. godine na primer.

Dakle, što niste na primer rekli – okej, možda ne možemo po onom zakonu da zaustavimo taj štetni projekat, tu strašno lošu kompaniju Rio Tinto, ali možemo neke buduće, ali ne. Ono što ste vi govorili u ovom domu zapravo meni govore da nema razlike između bivše vlasti, koju vi kritikujte, koja je u međuvremenu prešla u vaše redove i sadašnja vlasti i jedini način na koji zapravo treba da objasnite građanima Srbije da ste vi nešto bolji, ali da stalno imate tog žrtvenog jarca, tu bivšu vlast.

Pročitaću vam šta je govorio 2015. godine kada ste menjali Zakon o rudarstvu i energetici tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Kaže, tada se prvi put uvode litijum i bor kao strateške sirovine, citiram – ako tome dodamo potencijale koje imamo vezano za olovo i cink, ako tome dodamo neke u ovoj fazi još uvek pretpostavljene potencijale koje imamo kada su u pitanju toliko popularni škriljci, to sve nameće potrebu da kao država imamo jedan moderan aktivan Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakon koji će pokušati da bez previše administriranja, ali sa jednim potpuno odgovornim pristupom prema tim vrednim sirovinama koje imamo sve to stavi u funkciju i privuče investitore.

Za tako velike investicije, za takvu hrabrost da neko uđe u istraživanja neophodno je da naš zakonski osnov bude takav da tim ljudima i tim kompanijama daje vrstu garancije da će taj novac koji ulažu, da će ta prava na eksploataciju zaista i ostvariti.

Pa jedan sadašnji ministar, Đorđe Milićević kaže – važno je, slažemo se u potpunosti sa vama, gospodine ministre, pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, važno je da je stvorena atmosfera da onaj koji ulaže novac svakako ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva da dođe do onog krajnjeg cilja do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.

Nemamo mi majke mi ništa sa tim. To je sve bivša vlast.

Sada pitanje odštete. Dakle, Ana Brnabić je dosta govorila o tome kako mi se otvaramo ovde za odštete i jedini način da to sprečimo tvrdnja je ova Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, o tome nešto kasnije. Dakle, ja sam jutros postavila pitanje. Vi niste bili tu, ali poslaće vam služba – kako ste onda mogli kada ste nas toliko upozoravali na taj problem odštete da potpišete loše napisanu uredbu kojom stavljate van snage projekat na način na koji zapravo dajete pravni argument kompaniji da traži odštetu.

Dakle, vi ste nas ovde izložili opasnosti od odštete od kompanije, a nismo mi. Dakle, prvo nam vi to odgovorite. Jedino utešno za građane i građanke Srbije koji su spremni da plate odštetu, jer je važnije zaštiti našu zemlju, jedino utešno je što je ako ste bili toliko korumpirani da to uradite namerno, to je onda dobar razlog i dobar osnov i dobar argument da mi u nekoj budućoj arbitraži zapravo taj spor dobijemo protiv kompanije. Ima takvih odluka arbitražnih tribunala i pravo da vam kažem gotovo da bih više volela da ste korumpirani nego da ste nestručni, jer to bi bilo dobro za građane Srbije.

Što se tiče najviših standarda koje ste zagovarali da ćemo ih imati ovde i da će se kopati samo po najvišim standardima takođe i te Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, moram da pitam – da li iko veruje da glavna osoba koja je sada na braniku najviših ekoloških standarda je ministarka za životnu sredinu Irena Vujović? Jel to osoba od najvećeg poverenja u ovoj zemlji? Ja nisam sigurna da je tako.

Da je kompanija zaista želela da postupak sprovede po najvišim standardima zaštite životne sredine sačekala bi usvajanje novog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji zabranjuje taj „salamit slajsing“, veštačko cepanje projekata na više delova, da se zapravo ne bi obavila studija o celokupnom uticaja projekta na životnu sredinu. Ali, kako da vam kažem, ja i nemam razloga da verujem kompaniji, niti mislim da treba da se oslanjamo na kompaniju, a mislim da građani Srbije misle da treba da se oslanjamo na državu. Ali, nažalost, vi niste u stanju ili niste namerno hteli da usvojite strožije zakone, te najviši ekološki standard od devet godina i tako mi sada ne možemo da se uzdamo ni u zemlju koju ste zaposeli.

Na samom kraju nešto o Zelenoj agendi. Dakle, vi ste ovde Zelenu agendu sveli na baterije za električne automobile. To, kako da vam kažem, mali, malecni delić Zelene agende nije najvažniji, a svakako te električne automobile neće voziti građani Srbije.

Proces prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije radi smanjenja štetnih emisija treba da bude jasan i uključiv za sve, a ne da to bude …

…da zarađuju, za Nemce da voze električne automobile, a da građani uvoze vozila koja su zabranjena u EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Narodna poslanica, ne narodni poslanik, moj amandman je otprilike sličan kao i koleginici koja je govorila pre mene.

Dakle, mi predlažemo da se s obzirom na to da se urušavaju plafoni u školama širom Srbije iznos koji se svake godine sve više uvećava za BIA sa jednom stavkom bez ikakvom obrazloženja kuda ide taj novac, jedan deo tog iznosa prebaci na obnovu i izgradnju objekata nove namene u oblasti prosvete i nauke. Dakle, pored toga što imamo plafone koji se urušavaju na učenike imamo isto tako i situacije da se širom škola u Srbiji, a ja ću govoriti iz iskustva u Beogradu koje imam, od roditelja se traže donacije da bi obnovile toalete, da bi obnovile školska dvorišta, a mi, evo kažem, kako imamo mnogo mnogo više para u budžetu i najveći deo toga ide na EKSPO. I to je zapravo lažni EKSPO. Ja bih zamolila svoje kolege da ga ne zovemo EKSPO jer to nije pravi EKSPO. Mi smo uleteli u tu jednu zamku, nacionalni stadion itd.

Tako da, u tom smislu potpuno podržavam i prethodni amandman, ali i zahtevam malo detaljnije objašnjenja kuda ide naš novac kada se kaže da BIA ima samo jednu stavku bez ikakvom objašnjenja. Budžet bi morao da bude transparentan i morali bi da znamo na šta ide novac. Nije dovoljno samo da kažemo da želimo da budemo bezbedniji, a da mi zapravo se osećamo stalno nebezbedniji i ne vidimo efekte tog rada po bezbednost građana a ne po bezbednost samo vas kao korumpirane političke elite. Hvala.

Po amandmanu, ako mi date reč po tom. Koristiću i vreme predsednika poslaničke grupe. Drago mi je da ste se vratili i nadam se da ste bolje.

Ja moram da odgovorim isto tako na ove obmane da mi odugovlačimo sednicu. Vi bi kao predsednica Narodne skupštine takođe morali da vodite računa o vremenu i redosledu zahteva koji su vam pristizali.

Dakle, mi smo zahtev za vanrednom sednicom podneli 10. septembra. Vlada je mogla da usvoji i usvojila je rebalans tek 19. septembra, tek tada je to stiglo u ovaj parlament. Dakle, vi niste mogli nikako da to sazovete pre sednice koju smo mi tražili.

Dakle, kada pričate o odugovlačenju i kada spominjete neverovatnih 146 amandmana, ja sam kratko poslanica, ali mislim da je na svakoj sednici bilo više amandmana od tog broja, tako da prosto nemojmo ovde da obmanjujemo građane da ovde neko odugovlači.

Takođe, ja ne verujem da ću ovo sada da izgovorim, ali da podsetim isto tako građane da je prošle godine, nakon dva masakra, kada je opozicija tražila sednicu povodom bezbednosne situacije u zemlji i tražila izveštaje i REM-a i MUP-a i smenu ministra Gašića itd, vaš prethodnih, Vladimir Orlić, je sazvao sednicu u toku redovnog zasedanja, pa to možete i vi. Ja sam šokirana da ću sada zapravo da vas pozovem da pratite praksu Vladimira Orlića, pošto ste do sada bili nešto bolji od njega, ali prosto i to da se dogodi.

Molim vas da prekinemo ovu farsu da mi nešto odugovlačimo, jer nije tako. Imate načina, ukoliko nećete i dalje da bežite od te sednice, kao što bežite već dve i po godine.

Sad po amandmanu koji sam podnela. Ja sam ovde predložila, iza toga stoji čitav Zeleno-levi front, da se uvećaju prihodi od poreza na dobit pravnih lica, konkretno sa povećanjem poreza na dobit pravnih lica koji ostvaruju priređivači igara na sreću. Dakle, umesto redovnog poreza od 15%, da se taj porez za priređivače igara na sreću poveća na 50%.

To je posebno važno zato što, ako se uzme u obzir činjenica da je ostvarivanje te dobiti direktno vezano sa izuzetno štetnim posledicama bolesti zavisnosti od kojih trpe ne samo oni građani koji su žrtve bolesti zavisnosti od kocke, nego i društvo u celini… Dakle, postoje neki troškovi tih bolesti zavisnosti, postoje neki troškovi, a ne samo prihodi u budžetu od ovakvih priređivača igara na sreću, ali ti troškovi se privatizuju, onda ih plaćaju pojedinci i porodice koje stradaju, a trebalo bi društvo da reguliše nešto što je štetno.

Dakle, to je jedna od mera. Mi imamo niz mera. Mi smo kao Zeleno-levi front predložili čitavu novu politiku u vezi sa igrama na sreću. Oporezivanje i poreska politika je jedna od mera. Dakle, da se predvidi uvođenje posebne stope poreza na dobit pravnih lica koja bi se primenjivala samo na ta privredna društva koja se bave priređivanjem igara na sreću.

Primera radi, Poljska je jedna država sa najstrožijim propisima o igrama na sreću. Pored opšteg poreza na dobit pravnih lica koja plaćaju sva društva, bez obzira na delatnost, društva koja se bave organizovanjem igara na sreću podležu posebnom porezu na igre na sreću, čije se stope kreću od 2,5 do 50%, a primenjuju se po pravilu na ukupan prihod od pojedinačne igre. Dakle, još strožije nego ovo što mi predlažemo. Novac koji bi se ovako prihodovao išao bi na lečenje od bolesti zavisnosti.

Podsetila bih da je patološko kockanje jedna od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika. Često ljudi potcenjuju nehemijske zavisnosti. Patološko kockanje ima sve karakteristike kao hemijska zavisnost, gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, ulasci u dugove. Ponavljam, od toga stradaju čitave porodice i onda one moraju da plaćaju dugove kockara. To vrlo često pogađa i osobe koje su inače socijalno ugrožene, ekonomski ugrožene.

Ne možemo se praviti da činjenica da ste vi u ovom društvu promovisali kockanje kao dobar način života, pogotovo poreskom politikom, odnosno odsustvom iste kada je reč o ovoj delatnosti, svalili odgovornost na pojedince za nešto što je odgovornost društva i odgovornost politike i nas ovde je da promenimo.

Umesto promovisanja kao poželjnog životnog izbora od koga dobiti imaju samo kockarnice i kladionice jer znamo kuća uvek dobija, moramo to pitanje regulisati.

Najzad, pošto mi o ovome pričamo neko vreme, često čujem argument i to je tačno, mi smo to predvideli u našoj novoj politici u vezi sa regulisanjem igara na sreću, da su konkretno domaći priređivači diskriminisani na neki način u odnosu na strane priređivače igara na sreću, zato što ako vi na neki način kaznite one koji se kockaju ovde u domaćim kockarnicama, oni imaju mogućnost da se kockaju onlajn.

Mi imamo i tu neke predloge kako bi to moglo da se reguliše, da se poskupi isto za 50% kockanje kod stranih priređivača igara na sreću i na taj način da dovedemo u istu ravan domaće i strane, a da regulišemo delatnost koja je štetna. To je jedno tehničko rešenje. Ja ću pokušati da ga predstavim što je kraće moguće.

Posebnim zakonom moralo bi da se uvede porez na uplate inostranim priređivačima igara na sreću od strane srpskih igrača koji bi se obračunavao na ukupan iznos uplate u određenom procentu, a gde bi komercijalna banka preko koje bi se vršio prenos morala da prilikom prenosa obustavi, obračuna i uplati u ime i za račun stranog priređivača igara na sreću dugovani iznos poreza. Uprava na igre na sreću bi imala obavezu dostavljanja spiska inostranih priređivača igara na sreću na koje bi se ove odredbe primenjivale.

Da bi ovaj poreski oblik bio delotvoran bilo bi važno da se on ne može prepoznati kao neki oblik poreza na dobit ili poreza na dobit po odbitku iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pošto bi se u tom slučaju pojavila mogućnost njegovog ne plaćanja po osnovu primene odredaba nekog od ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ovakav rezultat bi se mogao ostvariti predviđanjem da je osnovica za obračun navedenog poreza promet koji strani obveznik ostvari od srpskih korisnika uređenjem novog poreskog oblika u vidu posrednog poreza na koje se ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na primenjuju. Da završimo sa tom pričom, pošto smo više puta čuli da eto to je sada neki problem zbog čega ovo ne može da se reguliše.

Podsetiću da je Zeleno-levi front predao Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju kojim predlažemo da se zabrani reklamiranje kladionica i kockarnica.

Iskoristiću samo još malo vremena da podržim koleginu Slavicu Radovanović koja je predstavila zahtev Autonomnog ženskog centra za dodeljivanje dečijeg dodatka za decu čija je majka ubijena od strane svog sadašnjeg ili bivšeg supruga, vanbračnog supruga ili partnera ili drugog člana porodice, dakle žrtve femicida. Od 2014. do 2023. godine bez majke je na ovakav način ostalo 129 maloletne dece. O njima su brigu preuzimali ili njihovi biološki očevi koji nisu izvršioci femicida ili srodnici.

Često su te porodice primorane na neki način da biraju između svoje egzistencije i toga da prime ovu decu, kojima bi svakako najbolje bilo da budu u tim porodicama. Smatramo da ona ne treba da budu diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak. Nisu to neke velike brojke, nema razloga u tom smislu nekakvi izdaci u budžetu, nema razloga da tako nešto ne prihvatite.

Najzad jedno pitanje za ministarku za brigu o porodici. Volela bih za ministarku pravde, ali nije ovde. Šta vi radite povodom prijava o dečijoj pornografiji na „Telegram“ grupama koje se deli masovno u ovoj zemlji? Znamo da su vam grupe prijavljivale nedavno podneli jednu takvu prijavu. Od njih čujemo da se niste uopšte oglasili. Ako brinete o porodici, ovo je urgentno pitanje. Hvala.

Ja sam maločas govorila po svom amandmanu. Ja sam rekla da predstavljam svoj amandman. Da li ste mi to uračunali?

Ali, govorila sam već o tom amandmanu. Vi me niste razumeli. Ja sam mislila da ste vi mene prozvali da govorim, čekala sam dva sata, o svom amandmanu.

Ovde sam sledeća bila u sistemu. Ja ovde imam jedina lap-top i pratim.

Ali ja sam već govorila o tom amandmanu.

Govoriću ponovo, nema problema. Mogu ja da ponovim svoj govor.

Ne, ja sam vam rekla, po svom amandmanu.

Zahvaljujem.

Ja bih da kažem da države koje ulažu u obrazovanje imaju budućnost. Kao što sam pre nekoliko dana istakla. U susednoj Bugarskoj nastavnici imaju plate za 30% veće od republičkog proseka. Ja verujem da to zna i ministar finansija Siniša Mali, zato je ulagao u Bugarskoj i kupovao stanove i veruje u budućnost Bugarske. Ali, mi živimo u Srbiji. Voleli bi da tako bude i u Srbiji.

Povećanje plata za prosvetne radnike od 15% zašta se zalaže Zeleno-Levi front, na godišnjem nivou značilo bi uvećanje 25 milijardi dinara. Nije to neka cifra koju vi ne možete da izdvojite, samo nećete. Nećete da je uložite u obrazovanje.

Da ne bude da pričamo samo o platama, ja bih da istaknem i problem infrastrukture. Dakle, samo za jedan stadion imamo 31 milijardu dinara, a za renoviranje škola samo dve milijarde i 800 miliona dinara. U toku ovog meseca obrušio se plafon škole u Leskovcu na dve učenice, u Žitorađi bilo je takvih slučajeva, znamo, čitamo po lokalnim portalima, po nekada to dođe i do nacionalnih vesti. Sigurna sam da smo imali nešto što se obično sprovodi na lokalu u razvijenijim zemljama, mada je počelo u jednoj nerazvijenoj koja se borila protiv korupcije, a to je Brazil, stvar koja se zove participartivno budžetiranje, uključivanje građana u odlučivanje o budžetu, na šta ide njihov novac, da građani ne bi odlučili da ulože u EKSPO, u stadion kada im se škole raspadaju, plafoni obrušavaju na njihovu decu.

Umesto toga, dakle, pored naših škola su kockarnice, dečija igrališta renoviraju, kladionice. Poručila bih ministru trgovine koji danas nije ovde, poslaću mu uskoro jedno pismo, mi smo poslali komentare, trenutno je, očito se spremaju izmene zakona, mi smo podneli predlog jednog zakona o zabrani reklamiranja kockarnica i kladionica, a imamo i te predloge u vezi sa povećanjem poreza.

Odgovorila bih takođe premijeru Vučeviću koji je nas optužio da smo mi elitisti zato što pričamo o obrazovanju. Ne, mi smo ljudi koji dolaze iz obrazovanja i naravno da nam je to važno, ali činjenice su da 22,44% prema poslednjem popisu je visokoobrazovanih u Srbiji. Dakle, to jeste neko povećanje u odnosu na popis iz 2011. godine, ali i dalje smo među zemljama sa najmanjim procentom visokoobrazovanih u Evropi.

Dakle, to su činjenice, verovatno tome doprinose i to što mnogi obrazovani ljudi napuštaju ovu zemlju i možda ne toliko zbog siromaštva ti visokoobrazovani nego zbog sistema – a znaš li ti ko sam ja, jer ne dolaze siromašni u škole da nastavnicima viču – znaš li ti ko sam ja, nego ljudi povezani sa SNS, jer oni jedino mogu da kažu –znaš li ti ko sam ja i ko stoji iza mene. Dakle, svi ljudi su za nas jednako vredni i oni sa školom i ono bez. Nije sramota nemati fakultet, sramota je to ne lagati. Nas su učili kao decu, da ko laže taj i krade.

Zato smo postavili juče pitanje generalnom sekretarijatu Vlade - da li se stvarno u arhivi nalazi diploma ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, koji fakultet, koji univerzitet i koje godine je izdao tu diplomu?

Pitanje za ministra finansija - da li je povećanje sa 1,3 na 15 milijardi dinara za generalni sekretarijat Vlade samo u ovom rebalansu, u svakom se dosta povećava novac za generalni sekretarijat Vlade, novac koji služi da se sakrivaju diplome ili da se sakriva neka druga vrsta krađe? Odgovorite nam makar na to pitanje. Hvala.