Isto pomenut zeleno-levi frontovi, nema zeleno-levih frontova, postoji jedan Zeleno-Levi front i to nije nikakva reciklirana partija. Vi ste gospodine ministre prošle godine kada smo skupili više od 11.000 potpisa morali da date saglasnost da budemo u registru političkih partija, uskoro ćemo biti članica Evropskih partija zelenih, molim vas, znam da vam nedostaje argumentacija da nam nešto zamerite, mi smo stranka ljudi koji nikada nisu bili na vlasti, nisu šurovali ni sa jednom vlašću, nisu namestili nijedan tender, nemaju nijednu aferu, nisu se nikad ogrešili o javni interes, naprotiv stalno su se borili i za njega će se uvek boriti, žrtvovali su svoje karijere da bi sprečili vašu zloupotrebu javnog interesa. Molim vas, potrudite se da kažete nešto drugo od toga da smo nekada bili na vlasti, da tako se rešite kada se bavite nama.

Dakle, ovo je najčistija i najpoštenija grupa ljudi kojoj nemate šta da zamerite i zato nam stalno stavljate u koš bivše vlasti. Zbog nas nijedna žena nije ostala bez posla, kao što je spomenuo kolega Mitrović, niko od nas nije šest puta objavljivao isti naučni rad, što je nečasno u akademskom poslu i to dobro znate. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koleginice i kolege, građani i građanske Srbije, uvaženi gosti iz Vlade, vratiću ovu priču na to kako je ustvari krenula da se ispreda priča o rebalansu, mada ga imamo svake godine i manje, više ove sednice uvek istoj izgledaju. Vi pričate uvek iste priče i mi kritikujemo vašu koncepciju razvoja.

Dakle, kreće priča ovako. Imamo 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih i ne pada nam napamet da postavimo pitanje da li smo možda nešto loše planirali, nego sigurno je odgovor – neverovatno nam dobro ide. Kome dobro ide? Imamo para. To je očigledno, ali kome ih dajemo i za šta?

Ponoviću, prosto radi argumenta nešto što se ceo dan govori, jasno i zašto. Najveće povećanje rashoda je za projekte EKSPO 27, sa izgradnjom nacionalnog stadiona i za kupovinu „Rafala“. Koncepcija investicione politike koja je zapravo bila izuzeta iz naših zvaničnih procedura, kojima sigurno treba unapređenje da bi uopšte imali pravu demokratizaciju investiranja i da bi građani stvarno mogli da se pitaju u šta se ulaže njihov novac, jer da su mogli i da je ova zemlja demokratija u tom širem smislu te reči, sigurno ne bi birali ove projekte.

Oni ne bi odlučili da se ulaže u nešto što je upitno, ne samo da li će podići njihov životni standard, već čak, već oduzima od stvari koje su njima važne. Tu ću citirati Fiskalni savet. On u mišljenju kaže – ovi projekti su uticali na pravljenje uštede na pojedinim projektima ili odlaganje njihove realizacije.

Tako da, kada pričamo, recimo o obrazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine, one nisu dobile rast investicija u onom obimu koji je nama potreban, jer ova zemlja je izuzetno zagađena, zdravstvo nam se raspada. Vi sada nas ubeđujete da ste odjedanput sve rešili. Biće zanimljivo da proverimo kako to stvarno funkcioniše. Obrazovanje je u ozbiljnoj krizi, na šta upozoravamo jako dugo i tražimo podatke od vas koje nam ne dajete.

Kako delite novac koji je naš zajednički? Ja neću citirati Alana Forda, ja ću citirati ministra finansija, koji kaže na pitanje – ako je srpska ekonomija snažna, zašto deficit, on kaže: „Imamo snagu, imamo stabilnost, možemo da iznesemo, imamo planove“. Samo u tim planovima nema povećanje plata za prosvetare do ili iznad republičkog proseka, nema punih naknada za trudničko, porodiljsko ili naknada za negu deteta, odsustvo sa rada radi nege deteta za male preduzetnice, nema povećanja dečijeg dodatka ili obuhvata, širenja obuhvata dečijeg dodatka, itd. itd.

Meni je zanimljivo što je premijer Vučević prosvetarima poručio nešto drugo – da para nema, nema skrivenih para, može da bude hiljadu i jedan protest, štrajk ili pritisak. Nije pitanje da li neko hoće ili neće, nego da li je realno.

Sada tu očito imamo koncepciju – jel ima pare ili nema pare. Ja bih rekla da ima para ali da nećete da ih date za ljude koji nama obrazuju decu. Dakle, prosvetari su na primer za vas trošak, nisu resurs.

Ne odgovarate na pitanje – šta ćemo jednog dana u tom skoku u budućnost kada ne budemo imali nastavnike da školuju našu decu. Verovatno računate da će vaša deca sva biti u privatnim školama. Vas to neće doticati, a za ove ostale – pa kako im bude, ima to dualno obrazovanje, ne moraju uopšte ni da budu tako visoko obrazovani ili mogu da budu sa kupljenim diplomama bez ikakve medijske pismenosti i sposobnosti da procene kako ih kradete.

Kada biste recimo početnu platu nastavnika izjednačili sa prosečnom platom u Srbiji, a da plata svih zaposlenih prati to procentualno povećanje, vi biste sada sa 3,5% izdataka za prosvetu to podigli samo na 3,8%. To je i dalje manje recimo od 5% budžeta za obrazovanje za koje se zalaže Zeleno-levi front od kada je ušao u Narodnu skupštinu, što nam je neophodno.

Naravno, povećanje plata nije jedino što treba da radimo kada je reč o obrazovanju, ali očito je izuzetno kritično, jer loš materijalni položaj nastavnika potpuno destimuliše i svake godine vas pitamo šta radite povodom toga što više niko neće da studira nastavničke fakultete, ne odgovarate nam na informacije koje tražimo o deficitarnim zanimanjima u prosveti, u regionima koliko fali nastavnika, gde i kako to razrešavate.

Dakle, recimo u susednoj Bugarskoj plata prosvetnih radnika je 30% veća od prosečne. Kod nas ispod republičkog proseka.

Problem sa obrazovanjem, kao što sam rekla, nisu samo plate, ali možemo od toga da krenemo za sada. Mi smo i prošle godine kada su se dogodile one stravični masakri pričali o obrazovanju u kontekstu šire borbe protiv nasilja. Dakle, moramo da pričamo o tome zašto su škole, zašto nisu mesna zajednica, zašto deca ne žele da idu u škole, zašto ne cene obrazovanje, zašto ono ne pokazuje da daje efekta u stvarno svetu, naravno kakve modele im vi šaljete kada prosto se može lagati o tome da ste završili fakultet i da ta informacija i dalje stoji na sajtu Vlade, možete lagati o tome, možete plagirati doktorate i hvaliti se krađom intelektualne svojine itd. i to oni vide i zašto bi onda u školi radili drugačije.

Ne uključujete roditelje na pravi način. Savet roditelja bi mogao da ima mnogo značajniju ulogu, da onda škole zaista budu zajednice, što bi verovatno rešilo mnoge probleme koje mi danas imamo.

Ali, dakle, ponavljam, para očigledno ima. Evo ja ću reći, pozdraviću to, kažete ima para, ajde da čitamo te brojke, ali vi nećete da ih uložite u ono što je jako kritično za ovo društvo i ja zapravo mislim da vi to namerno i ne želite. Ne želite obrazovane građane i građanke ove zemlje, jer oni ne bi onda trpeli ono što trpe sada ne znajući za bolje.

Druga stvar o kojoj želim da pričam jeste da vi ne samo da prosvetare vidite kao trošak, vi razumete koncepciju stvaranja okruženja koje je podsticajno za porodice isto kao neku vrstu samousluge, odnosno supermarketa, gde vi dođete i nekome date novac i on zbog toga odluči da ima decu. Dakle, za vas su i trudnice i porodilje trošak.

Posebno je zanimljivo isto to kako se hvalite da sada će svi imati nešto od ovog povećanja. To zapravo nije tako.

Mislim da bi morali, s obzirom na to koliko puta se menjao Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja sam nešto malo više od dve godine, dakle, već drugi put glasamo o njemu, ne znam koliko puta je, ne mogu više da nabrojim, Ustavni sud proglašavao odredbe ovog zakona neustavnim, dakle, ovo je jedan prosto tako loš zakon i naneo je toliko nepravdi da je to teško ispraviti. Mi svaki put ispravimo neku nepravdu, ali neke i dalje ostaju.

Ja bih opet insistirala na tome, da, svakom roditelju će koristiti 500 ili 600 hiljada dinara, ali ne rađamo mi decu zbog toga što ste nam povećali roditeljski dodatak, pomaže mnogo ako u bolnicama nema akušerskog nasilja, niste se potrudili da uopšte odgovorite na taj problem, samo ste ga negirali, optuživali ste majke da lažu, pomaže i te kako ako postoje dostupni i priuštivi vrtići, pomaže ako postoje politike usklađivanja roditeljstva i rada i podsticaji da se i očevi znatno ozbiljnije uključe u raspodelu odgovornosti za brigu o deci, pomaže ako imate javne službe, javno obrazovanje, javne zdravstvene institucije, a ne da klizimo ka privatizaciji svega, pomaže ako imate parkiće za decu, čistu životnu sredinu, ukoliko je stanovanje priuštivo, a ne ako zbog projekta EKSPO zapravo imate porast cena nekretnina i onda će priuštivi stanovi za nas biti misaona imenica, a vi ćete biti vlasnici tih istih.

Dakle, ne samo da ulaganjem u štetne projekte vi oduzimate od investicija koje su značajne za obične ljude, nego dodatno nanosite štetu njihovim mogućnostima za normalan život.

Da ste se borili tako intenzivno protiv korupcije u ovoj zemlji, na način na koji ste se borili od donošenja ovog zakona sa trudničkom i porodiljskom mafijom, jer to je ono o čemu ste govorili kada ste prvi put doneli ovaj zakon, a čak i u ovoj verziji zakona ostaju odredbe koje pokazuju koliko do detalja pazite, nemoj slučajno neka trudnica ili neka porodilja da dobije malo više naknade nego što ste vi zamislili, da ste se tako borili protiv korupcije kao što se borite protiv siromašnih sa korišćenjem registra socijalna karta, za koje se i u ovom rebalansu uvećavaju iznosi, čija je jedina funkcija zapravo da smanjujete ljude sa novčane socijalne pomoći, da ih skidate sa mogućnosti da to primaju, a ona je ionako bedna, možda bih ja zaista mogla da kažem da se ne slažem sa vama u koncepciji razvoja ove zemlje, ali vi ste odgovorni. Dakle, prosto, imate nekakvu ideju a ona je suprotna mojoj viziji razvoja, ali barem tretirate ljude jednako. Ali, vi to ne radite. Vi štedite na sirotinji, štedite na majkama i određujete za koga sredstva idu.

Šta ste propustili da promenite u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom u ovim izmenama i dopunama, a znate za taj problem, pričali smo o tome prošlog puta? Dakle, u ovoj zemlji se bez ikakvog dobrog obrazloženja pravo na roditeljski dečiji dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete, samo izuzetno za peto i drugu decu višeg reda rođenja. Zašto je problem da za nekih 5.516 porodica sa više od četvoro dece date dečiji dodatak ili roditeljski dodatak? Ove porodice žive u lošim uslovima, u velikoj meri su to i romske porodice, sa uslovom takođe za roditeljski dodatak koji se tiče obavezne vakcinacije i pohađanja osnovne škole koji, da se razumemo, ja apsolutno podržavam, ali ne možete to koristiti kao uslov da uskratite siromašne porodice i decu kojoj je ova mera namenjena i da ih tako kažnjavate. Postoje drugi metodi kojima možete sankcionisati roditelje a ne držati decu u siromaštvu. Dakle, zajedno sa te dve mere koje je kritikovao čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava UN, vi direktno diskriminišete porodice u ovoj zemlji.

Takođe, ova verzija zakona propušta da unapredi položaj žena preduzetnica. Mame preduzetnice su u nepovoljnijem položaju u poređenju sa zaposlenim ženama, kada je reč o pravima na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Znam da ćete mi reći - one će dobiti roditeljski dodatak ako je prvo, drugo, treće ili četvrto, ali ne i peto dete, ali su i dalje u nejednakom položaju u odnosu na žene sa ugovorom o radu.

Mislim da imate prostora u ovom budžetu da obezbedite pun iznos naknade zarade u toku trudničkog odsustva za mame preduzetnice bez zahteva da odjave obavljanje delatnosti. Ovako ih stavljate u situaciju da moraju da odluče - ili će da čuvaju svoj biznis ili će biti mame.

Druga stvar, uplaćivanje doprinosa u toku porodiljskog i odsustvo sa rada radi nege deteta, za razliku od žena koje su zaposlene na osnovu ugovora o radu, preduzetnicama država ne uplaćuje ove doprinose. One opet gube deo staža do godinu dana ili više. Dakle, ne smeju biti u situaciji da su primorane na tako nešto.

Najzad, nešto direktno što ste mogli da promenite u ovom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, garantovanje naknade u visini minimalne zarade tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta za mame preduzetnice. Umesto da stalno pričate o tome kako hoćete da podstičete biznis, kako ste vi Vlada koja promoviše rodnu ravnopravnost, red bi bio da ne diskriminišete neke žene, a ovaj zakon i dan danas, od početka, konstantno diskriminiše različite kategorije žena i onda se one žale, onda Ustavni sud kaže da su te odredbe neustavne i onda vi naknadno nešto to vraćate, ali ta ušteda koja se postigla vašim restriktivnim merama nije nikako prešla na nekog drugog da je upotrebi, nego je verovatno išla nekim stranim investitorima.

Za sam kraj, ja ću reći da vi očito i demokratiju vidite kao trošak. Neću sada preterano da govorim o tome, o toj večitoj raspravi da li je uopšte normalno da o rebalansu pričamo na ovakav način, uvek po hitnom postupku. Čula sam da je ministar finansija držao lekcije i poslanicima i Fiskalnom savetu u vezi sa tim da je to uvek tako bilo, ali on misli da je njegova praksa i njegova reč zakon, nije citirao zakon koji kaže da je to tako i da to jedino tako mora da bude, i zaključak Evropske komisije takođe da je u Srbiji potrebno povećate učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor nad budžetom od strane zakonodavne vlasti, pa ako ste toliki evropejci, kako se hvalite, mislim da bi to morali da radite mnogo bolje.

Da zaključim - kao i svaki prethodni rebalans, i ovaj je primer različite vizije razvoja Srbije i preraspodele zajedničkog bogatstva. Vi štedite na razvoju od koga bi korist imali obični ljudi, a nonšalantni ste i razbacujete se sa našim novcem zaduživanjem u naše ime za velike projekte, od koga mi nećemo imati ništa. Dakle, imate para a nećete da date običnim građanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, najpre da objasnim nešto. Ja diskutujem o tekstu zakona, a ne o tome šta ste vi govorili, na šta ste vi stavili akcenat.

Da vas podsetim takođe, ove mere upravo sa fokusom na cifre su predstavljene srpskoj javnosti dok ste vi bili u opoziciji, tako da vi ste u stvari kada ste dobili ova ministarstva dobili zadatak da usvojite ovaj zakon.

Vaša prethodnica je na Odboru za rad u prošlom sazivu na moju kritiku baš u vezi sa pitanjem ove posredne diskriminacije Roma, prof. Darija Kisić Tepavčević tada, izvinjavam se, ne znam šta je bilo tačno prezime, je rekla da je svesna toga i da će se raditi na tome, da je tada morala brzo zbog odluke Ustavnog suda da se reaguje.

Dakle, nije tačno da ste vi nešto prepoznali, na tome radite. Očito da ignorišete neke zahteve. To nije dovoljno.

Takođe, šta vi dozvoljavate ili ne, morate malo da pogledate istoriju ovog zakona. Možda vi ne znate, ali sa ovim zakonom se obračun za naknadu povećao na 18 meseci umesto na prethodnih 12 i to je oštetilo mnoge žene. Tu se štedelo na trudnicama i porodiljama. Dakle, ako vi to ne znate, žene u Srbiji znaju. Vi ste mladi, pa možda to tada niste pratili.

Takođe, želim da vam kažem da je apsolutno nedopustivo da vi pričate o tome da je vama porodica važna, a da nama porodica nije važna. Razlika je samo u tome da mi pričamo o ravnopravnoj porodici, u kojoj nema nasilja, u kojoj se brine o deci, a ne pušta se da deca žive u siromaštvu, što vaši budžeti i rebalansi rade. Ostavljaju tu decu da budu u siromaštvu. Dakle, nama je porodica važna i isto tako želim da vas uputim u to da je potpuno mitomanija koja se prenosi iz izveštaja u izveštaj sa citiranjem nekakve navode preporuke SZO o štetnosti tog petog ili šestog deteta, ja sam sigurna da verovatno… Dakle, mi i znamo da nema mnogo takvih porodica. Dakle, ova mera bi pomogla da te porodice koje već postoje, da ta deca ne žive u siromaštvu, ali zapravo vi citirate nešto što nikada nije navedeno kao zvanična preporuka SZO.

Dakle, pratili smo to i nismo uspeli da nađemo tu preporuku. Ja vas molim, ako imate, da nam je dostavite da svi znamo, jer godinama gledamo o tome i upozoravamo.

Završiću, pošto je gospođo Đurđević Stamenkovski imala 20 minuta, tako da teško je na sve odgovoriti.

Za sam kraj, niko nije rekao i naglasila sam da je dobro da se daje novac, ali da to nije dovoljno i ohrabruje vas da razmotrite druge stvari. deca se više rađaju u zemljama u kojoj građani imaju optimizam i veru u budućnost i gde postoji rodna ravnopravnost.

Nemojte napadati Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji takođe štiti žene na selu plaćanjem kućnog rada.

Hvala.

Narodna poslanica.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, građanke i građani, uvaženi gosti, ja nemam mnogo vremena pa ću odmah krenuti na stvar.

Imam problem sa time da umesto da gradimo naciju tako što omogućujemo građanima da budu potpuno suvereni, dakle, mi suzbijamo njihovu suverenost tako što krademo narodne inicijative, tako što krademo njihovu volju građana, tako što urušavamo institucije koje bi trebalo da budu produžene ruke te suverenosti, nemamo podelu vlasti, a sad sve više nećemo imati gotovo ni jednu nezavisnu instituciju.

Zato Zeleno – levi front neće glasati za Predlog da se u trećem mandatu za guvernerku Narodne banke Srbije izabere Jorgovanka Tabaković. To je žena koja je dokazana plagijatorka doktorskog rada u jednom maniru novokomponovane naprednjačke elite koja, prosto ne znam zašto insistira na tome, dok to rade i ovi izvorni naprednjaci i konvertiti. Žena koja preko 12 godina upravlja Narodnom bankom koja bi trebalo da bude nezavisna institucija, a ona je za to vreme bila i zamenica predsednika vladajuće stranke, sada i članica predsedništva, navodno ne obavlja stranačku funkciju ali kad god predsednik Srbije kaže da nešto treba da se uradi ona to uradi.

Dakle, ne uliva nam nikakvo poverenje da ona upravlja ovom institucijom u interesu građana, a ne u interesu političke partije kojoj pripada i zarad političkog profita.

Pa, evo nekih od primera. Dakle, umesto da vodi računa o tome da primenjuje instrumente koji su na raspolaganju na vreme u pravom trenutku da ne bismo imali jednu od najvećih inflaciju u Evropi, kakvu smo imali u prethodnom periodu, dakle ona čeka da prođu izbori recimo trećeg aprila 2022. godine da bi povećala kamatne stope radi obuzdavanja inflacije.

Ili recimo, onda kada je SNS već prebacio birače da ne kažem ministre ne spominjemo to pitanje, dakle, pre decembarske izbore, ona privremeno ograničava kamatne stope na stambene kredite građanima koji su korisnici prvog stambenog kredita, dakle, tik pre decembarske izbore da bi zadovoljila neko biračko telo.

Dakle, tajminzi kada ona bira da nešto radi zašto mi onda imamo inflaciju koja je veća nego što bi moralo da bude, zašto traje duže nego što bi moralo da bude, zašto su onda kao posledice toga cene hrane gotovo se izjednačile sa cenama hrane u EU, a naša primanja nisu nikako blizu toga, njena možda jesu, ali običnih građana najsiromašnijih koje te cene hrane najviše pogađaju svakako nisu?

Za sve to vreme ne samo što ona ne suzbija i zauzdava inflaciju, ono što je do nje, naravno ne kažem da je sve do nje, kada je mogla već ona, zamislite, za inflaciju krivi krompir, šargarepu, ove godine kupus.

To je razlog zašto mi nećemo, jedan od razloga zašto nećemo glasati za nju. Međutim, danas na dnevnom redu imamo i izbor predsednika Fiskalnog saveta, kao i izveštaj ovog organa za 2022. i 2023. godinu. Imamo bojazan da će ovo biti jedno urušavanje nezavisne institucije koja je u prethodnom periodu uradila vrlo važna izveštaje. Žuljala je ministra finansija i Vladu. Neke od tih izveštaja ću sada za sam kraj spomenuti. Tiču se i ove tačke dnevnog reda, brojnih zaduženja. Dakle, Izveštaj o novom modelu upravljanja javnim investicijama koji je vrlo destruktivan po našu zemlju.

Samo kratko da kažem, recimo, tu se kaže kako nije jasan odabir prioriteta i opravdanost velikih investicionih projekata, ne ulaže se dovoljno u infrastrukturu, zaštitu životne sredine i obrazovanje.

(Predsednik: Isteklo vam je vreme. Privodite kraju.)

Dakle, ni blizu onoga što su potrebe građana. Cena se ne obrazlaže. Odabir proizvođača ide ka stranim preduzećima i izuzimaju se iz opšte zakonske regulative. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege, građanke i građani Srbije, uvaženi gosti, ja isto moram da podsetim da je danas međunarodni praznik rada, da je to dan borbe za radnička prava i radničku solidarnost. Prve prvomajske demonstracije u Srbije desile su se još 1893. godine. Tada zbog loših uslova rada, niskih nadnica i izostanka radnog vremena. Meni ovo baš liči na 19. vek, ovo što imamo danas.

Pre godinu dana, neposredno pre 1. maja, ovde smo usvojili Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Od tada je ponovo, kao i prethodnih godina, umrlo više desetina radnika na radnim mestima. Sve je, dakle, kao i prethodnih godina, a da je malo ko za to odgovarao.

Kad vi kažete da nemate problem sa radnicima nego sa neradnicima, moram da vam kažem – imate. Umiru vam radnici, niko za to ne odgovara. Evo, četiri radnika u fabrici „ED PRO“ u Leštanima za tri godina su izgubili živote.

Setimo se i kako su vaše kolege, odbornici većine, odbili da održe minut ćutanja za dečka od 18 godina koji je poginuo radeći u pogonu za raketno gorivo u kruševačkom „Trajalu“.

Veliki broj radnika i radnica i njihovih organizacija u svetu i u regionu, kao i u Srbiji bore se za neradnu nedelju ili skraćivanje radnog vremena uz zadržavanje istih zarada, ali ovde nam se direktno od predsednika Republike poručuje da je eksploatacija deo napretka.

Danas, na međunarodni dan rada, ja moram da kažem – nije važno što mi ovde sedimo, iako smo i mi neki zaposleni, važno je što zaposleni u Skupštini, od čistačica do konobara, nisu mogli možda da odu na protest ili da proslave, što je možda više u poslednjih nekoliko decenija u skladu sa našim običajima radeći ko zna koliko dugo zato što vi tačno imate 90 dana roka da formirate Vladu, ali niste to baš morali na današnji dan.

Stvarno se nadam, sada ovo upućujem predsednici Narodne skupštine, da će ona imati više razumevanja od svog prethodnika i da neće maltretirati zaposlene koji su često u prošlom sazivu ostajali do 03 časova noću, čistačice se vraćale kući svojoj deci u 04 časova ujutru, jer to je isto tako briga o porodici, mnogo više nego vaša namera da brinete o porodici, napadima i derogiranjima Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Čini mi se da se za to buduća Vlada sprema, iako to nije eksplicitno u ovom pomalo i bizarnom ekspozeu rekla.

Tako da, poručujem vam da vodite računa o tome šta radite sa snižavanjem dostignutih ženskih prava i da vam to neće proći.

Dakle, umesto što u ekspozeu stoji da je žena svetinja i biće blisko Bogu, bolje bi bilo da se kaže šta konkretno Vlada hoće i planira da uradi povodom rodno zasnovanog nasilja i femicida.

Skandalozno je takođe da negirate problem nejednakih naknada za isti rad muškaraca i žena.

Sada malo više o Vladi. Ova Vlada, za koju zeleno-levi front neće glasati, jer je najreakcionarnija Vlada do sada sa ministrima koji šalju jasne signale udaljavanja Srbije od članstva u EU.

Vraćanje iskusnih kadrova ukazuje da ste svesni da vam je ovo poslednja Vlada i njen cilj je da odbranom stare, ratne politike prikrije pljačku koja traje već 12 godina, pa pljačkate na izborima da biste mogli da pljačkate naše resurse.

Mandatar Vučević je u svom izlaganju priznao da smo mi, zapravo, loši đaci u procesu evrointegracija isticanjem da postoje neki dobri đaci u regionu i da oni nisu, za njih nisu otvorena vrata, iako je istovremeno svu krivicu svalio, za naše neuspehe u procesu evropskih integracija, na Evropski savet.

Ne mogu a da ne pitam prof. Miščević kako ona pravda ostanak u ovoj Vladi, šta je uspela da uradi i da postigne i kako će objasniti građanima propuštanje ovog abolitičkog trenutka za evropske integracije za Srbiju, što će ostaviti posledice na sadašnje i na buduće generacije?

Ovo je Vlada većinski nesposobnih, nekompetentnih ljudi čija je jedina kvalifikacija lojalnost gospodaru i partiji, koja je sebe izjednačila sa državom. Takođe, i veština da izvuku novac iz republičkog budžeta.

Nova Vlada izgleda kao brod sa gusarima. Na brodu piše EKSPO, koji se spremaju da opljačkaju Srbiju. Srbija i dalje ima bogatstva koja mogu da se pokradu, iako većina njenih građana to nema, nije bogata. Čak 800.000 živi u apsolutnom siromaštvu. Dakle, 12,1%. To je više od dosadašnjih cifara kojima smo operisali. Dakle, sve je gore.

Oko 350.000 ljudi radi za minimalnu zaradu, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića u periodu od februara 2021. godine do februara 2024. godine porasle za čak 49,95%. Dakle, jednom dobrom i pravednom politikom upravljanja naše bogatstvo bi moglo da se uvećava, moglo bi da se pravedno raspodeljuje, kako bismo svi u tome uživali, živeli bolje živote, ali umesto toga, loši ministri se zamenjuju gorim, pa imamo novog ministra Darka Glišića kao ministra za javna ulaganja, umesto Marko Blagojevića. Zašto? Zato što nijedan dinar ne sme da prođe bez nadzora SNS.

Da li je Jelena Žarić Kovačević zaslužila da bude ministarka zato što je kao predsednica skupštinsko Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sakrila narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora, koju je potpisalo 38.000 građana, zbog čega smo podneli krivičnu prijavu protiv nje, kao i mnogih drugih. Sada će verovatno jednako uspešno kriti birački spisak po kome su bivši ministri iz SNS-a brljali i kopali da bi krali na izborima.

Rešenja za ministra kulture pokazuju da vam je kultura moneta za potkusirivanje, ali verujem isto tako da će ministar Selaković nastaviti reviziju istorije, napad i pritiske na zaposlene u javnim institucijama kulture, dok nam se umetničke organizacije i kolektivi gase, dok članovi Beogradske filharmonije i opere Srpskog narodnog pozorišta upozoravaju na katastrofalne uslove rada u kulturi, na socijalni i ekonomski statut radnika u kulturi je takođe urušen.

U delu ekspozea o obrazovanju vidimo zaista politiku kontinuiteta. Mit da će deca naučiti da misle, stvaraju nove ideje, ako prolaze kroz sistem dualnog obrazovanja, ali nema ni reči o gorućem problemu poput vršnjačkog nasilja iako smo nakon majskih tragedija bili suočeni sa pretučenim učenicima u Velikoj Plani. Učenicom koja je donela sekiru u školi u Pazovi, donošenje noževa u brojnim školama po Srbiji itd.

Roditelji u ovoj zemlji jako dobro znaju da se u srpskim školama na različite oblike verbalnog i fizičkog nasilja uglavnom reaguje negiranjem, da je dominantna praksa zataškavanje sa jedinim ciljem da se stvori impresija da je slučaj rešen i to je tako zato što se direktori škola postavljaju po političkoj liniji i to se neće promeniti dok ste vi na vlasti.

Nema ni nagoveštaja kako ćete rešavati problem nedostatka nastavnog kadra, jer neće biti više nikoga ko će želeti da uči našu decu pod ovim uslovima i za ovakve plate.

Takođe želim da se osvrnem na još nešto što je politika kontinuiteta. Ekonomija zasnovana na stranim direktnim investicijama bez ikakve kontrole opravdanosti i efektivnosti ovakve politike subvencionisanja. Preko 60% stranih direktnih investicija dolazi iz zemalja EU i da, neki ljudi su dodatno zaposleni zbog toga, to je pohvalno, ali isto tako one su plasirane u radno intenzivne delatnosti sa zaradama ispod republičkog proseka. Samo dva posto u oblasti visokih tehnologija. Vrednost subvencija za strane investitore je 30% veća nego za domaće. U takvim uslovima dodajemo još i strateško partnerstvo sa Kinom i nemamo razloga da verujemo da je ono zaključeno vodeći se interesima Srbije i njenih građana. Za to glavnu odgovornost snosi bivša Vlada, a očito će to snositi i naredna. Dakle, vi često proglasiste strano ulaganje kao ulaganje od posebnog značaja, tako u praksi zaobilazite tendere, radne inspekcije, studije procena uticaja na životnu sredinu ili se ne izvode ili se lažiraju, ili recimo projekat isečete na delove pa se izgradi bez objedinjene dozvole, što je bio slučaj sa Ling-longom.

Pred kraj prethodnog saziva ovde je ratifikovan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, bez rasprave građani apsolutno nisu upoznati sa tim sporazumom niti time kakve će on opasnosti imati. Srbija u trgovinskom odnosu sa Kinom je apsolutno u neravnopravnom položaju.

Imamo svega par kompanija koje trenutno imaju licencu za izvoz u Kinu, dok sa druge strane Kima potencijal da preplavi naše tržište robom široke potrošnje i to će se verovatno dogoditi kada Kina ratifikuje ovaj sporazum.

To može da dovede u opasnost naše proizvođače, pogotovo proizvođače hrane, koje svakako već nemamo dovoljno ni za sebe. Dakle, to može uzrokovati gašenje malih gazdinstava u Vojvodini.

Kina takođe drugačije reguliše hranu od EU, ima lošije standarde, neke hemikalije koje su u EU zabranjene tamo su dozvoljene. Kada Kina ovaj sporazum ratifikuje i kada on stupi na snagu ove godine, čime se vi hvalite, dakle, samo proizvodi sa više od 50% poreklom iz Srbije će moći da se izvoze bez carina. To u suštini isključuje većinu industrijskih proizvoda koje prave strane kompanije kod nas i suštinski ovo je ugovor za dve kineske kompanije „Ziđin Koper“ i „Ziđin Majning“, koje će u suštini da izvoze nazad rude bakra i to će se meriti kao domaći izvoz. Dakle, mi smo sirovinska baza za Kinu.

Zato kada pričate o tome kako će ovaj sporazum da za naše privrednike otvori kinesko tržište, bez objašnjenja šta to znači, građani nemaju razloga da vam veruju. Isto tako, nemaju razloga da vam veruju kada govorite o modelu održivog rudarstva, uz primenu standarda u oblasti životne sredine i zdravlja ljudi. Dakle, videli smo kako to kod vas izgleda.

Za kraj, moram da kažem da je uvođenje petoro ministara bez portfelja pravi spektakl. Toliko su sposobni da Vlada nije mogla bez njih, a očito toliko nesposobni da nisu mogli da dobiju nekakav konkretan resor. Ova vlada ima 31 ministra, odnosno ministarku, a mislili smo da smo taj rekord postigli prošlog puta sa 28.

Godine 2012. ste govorili – smanjićemo broj ministarstava na 15, broj agencija, zavoda i saveta sa 136 na ispod 50, ukinućemo državne sekretare i tako uštedeti ogroman novac. Ništa od toga se nije dogodilo.

Imam jednu pohvalnu stvar da kažem za mandatara i ovaj ekspoze, to je rečenica da verujete u smenjivost vlasti. Nisam sigurna da ja vama verujem da vi u to verujete, ali pohvalno je što bar to ste smogli snage da stavite u ekspoze. Zato, iako je ovo poslednja vlada, iako ćemo morati da sačekamo sa njenom smenom, ja pozivam građane da bar krenu u razvlašćivanje vaše vlasti i smenu na lokalnim izborima 2. juna.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani i građanke Srbije, da je Republika Srbija zaista ono što piše u njenom Ustavu zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, mi bismo zaista danas mogli normalno da diskutujemo o kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine, da pričamo o njenoj biografiji i da pričamo o njenim sposobnostima, da poštuje dostojanstvo ovog doma i čuva reprezentativnu, zakonodavnu i izbornu i kontrolnu funkciju parlamenta. O biografiji se svašta može reći, o sposobnostima za čuvanje dostojanstva parlamenta malo manje, na žalost mi smo imali prilike da vidimo kada je gostovala kandidatkinja ovde kao premijerka, kako je to izgledalo.

Pre svega toga, pošto mi na žalost nismo zemlja vladavine prava i socijalne pravde, kontekst ove rasprave jeste krađa izbora i nekažnjivost koja se normalizuje u ovoj zemlji.

1/2 VS/MP

Dakle, to sve od nas zahteva da pogledamo kako je Srbija izgledala i u šta se pretvorila u ovih sedam godina, kako je Ana Brnabić bila premijerka ove zemlje.

Ona je juče, ne znam po kom osnovu imala pravo da govori, ali je tvrdila kako nigde ne piše kakva je ova zemlja, da su ovde izbori pokradeni i da ovde nema slobode izbora. Evo da kažem neke , da vas uputim na neke izveštaje.

Prema nedavno obavljenom izveštaju švedskog Instituta iz Geteborga

WDM, dakle to je skraćenica od varijacija, demokratija, mere, prave indekse demokratije, Srbija je na 107. mestu od 179 zemalja po indeksu liberalne demokratije, najgore na zapadnom Balkanu, već deset godina spada u kategoriju izbornih autokratija, sa autoritarnom stabilizacijom poslednjih tri ili četiri godina. Posebno, eksplicitno piše da se autokratske Vlade Srbije, među njima koriste dezinformacijama, kao svojim oruđem da ostanu na vlasti.

Izveštaj „Fridom hausa“ koji je obavljen dan nakon ODIR-a, mi smo delimično slobodna zemlja, tako je od 2019. godine, sada već imamo manje bodova, najgore smo prošli na političkim slobodama, koje se tiču konkretno selektivno i pristrasne primene izbornih zakona, jednako su loše ocene najniže za transparentnost Vlade, posebno u vezi sa projektima kakav je „Ekspo 2027“ ili borbu protiv korupcije. U samom izveštaju ODIR-a, za koji bivša premijerka kaže da ga nismo čitali, piše da je zamagljena granica između države i stranke i da to dokazuju, pa citiram „ slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača“, koji su izazvali zabrinutost u pogledu i sposobnost birača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.

Jasno je da u Srbiji kada mi govorimo o vladavini nekoga, tu pre svega mislimo na Aleksandra Vučića, ne na Anu Brnabić, na žalost, a to dosta zapravo govori o tome da mi nismo baš parlamentarna demokratija. Danas autokratijama ne upravlja samo autokrata, već mreže sastavljene od kleptokratskih finansijskih struktura, službe bezbednosti i svih onih koji zloupotrebljavaju sektor bezbednosti i propagandista.

Članove ovih mreža povezani su ne samo unutar jedne zemlje, autokratije se međusobno podržavaju, u toj strukturi Ana Brnabić ima svoju značajnu ulogu.

2/1 GD/CG 10.20 – 10.30

Dakle, kada je reč o njenom izboru na mestu premijerke svojevremeno, to je tada bio jedan dobar potez za biznis elitu, za političko-ekonomsku elitu, koja je u suštini posebno pokazala kako će izgledati feudalizam u ovoj zemlji. Nastala je jedna feudalna kasta koja funkcioniše po principu da političari i njihove familije razviju porodične biznise, koji onda, iako su ti biznisi pre toga imali minornu zaradu, odjedanput sklapaju ugovore sa državom u iznosima koji se mere stotinama miliona dinara godišnje. Takav primer je firma „Aseko“, čiji je direktor bio premijerki brat.

Ana Brnabić je bila osnivač, član, predsednik Upravnog odbora NALED-a kojem je dodatno otvorila vrata na NALED postane suštinski Vlada umesto Vlade, zastupa poslovne interese, bude član ogromnog broja radnih grupa za pisanje zakona. Mnogi su antiradnički, poput Zakona o radu, a neki su najkoruptivniji koje smo ikada ovde izglasali. Mi smo bili protiv, a vi ste, gospodo, izglasali Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija i naknada za konverziju.

Ono čime se Ana Brnabić takođe hvali, nije urađeno. Evo ovih dana čujemo da radni staž za dobar deo zaposlenih, pre svega u IT sektoru, nekadašnjih frilensera, kojima je država obećala da će subvencionisati deo PIO troškova ako se zaposle za stalno, još nije upisan. Dakle, država nije uplatila svoj deo subvencija koje je dogovorila sa radnicima.

Kada je reč o bezbednosnim strukturama i vezama sa kriminalom, iako ovu eru, kažem, nećemo zvati po njoj, nego po njenom šefu, ne znači da je ona bila nevažna za propadanje Srbije. Ona nije „oskar“, iako je samoj bilo krivo što možda niko nije pomislio da bi ona to mogla da bude, ali ona ima značajnu odgovornost za nešto drugo. Krađa izbora od 17. decembra 2023. godine sprovedena je kao jedan organizovani kriminalni poduhvat. Nalazi posmatračke misije CRTA-e pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13% biračkih mesta na parlamentarnim izborima, na beogradskim čak 21.

Ona je direktno odgovorna, jer su u operaciji krađe izbora učestvovali MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, čelnici lokalnih samouprava, stranački aktivisti SNS-a, ali i pripadnici kriminalnih grupa. Svi smo videli snimke kako napadaju nezavisne posmatrače i ona je to samo priznala. Ništa povodom toga nije urađeno. Kao što su svojevremeno i sama premijerka i ministri govorili da sistem nije zakazao nakon dve tragedije u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca, tako i sada kažu kako je birački spisak najažurnija moguća evidencija u zemlji. Umesto da se obavi neki inspekcijski nadzor, da se kaže – hajde da vidimo zašto je javnost tako duboko zabrinuta, oni napadaju sve one koji na problem ukazuju. To je ponašanje krivca, ako mene pitate, koji pokušava da prikrije svoje nedelo.

Krađa izbora se ovog puta ne oslanja samo na kvote sigurnih glasova koje partijski funkcioneri SNS-a, direktori firmi, ali i zaposleni moraju da ispune da bi ostali na svojim funkcijama, odnosno radnim mestima, već se oslanjaju na kriminalni i organizovani poduhvat u vezi sa prekrajanjem biračkog spiska na osnovu manipulacije promenom prebivališta, kupovinom glasova, masovnim i organizovanim dovoženjem birača, posebno u Beogradu. Više no ikada vi ste pokazali ne samo da ste iskrivili uslove za takmičenje, nego da čak ni onda u tim uslovima ne možete da pobedite, nego morate da kršite sopstvene loše zakone koje ste doneli.

To što mi govorimo o manipulacijama biračkim spiskom, o tome ko ima prava da bude na njemu, o tome ko nema prava da nosi izvode iz biračkog spiska kada ide u kampanju od vrata do vrata, vi nazivate nacizmom i time vređate žrtve nacizma.

2/2 GD/CG

Relativizujete nacizam, ali to je vama na čast, mešetaranjem sa biračkim spiskom, gde se pasiviziraju neki birači, a to znamo, jer mnogi od njih su došli da glasaju na mesta na kojima su godinama glasali, nisu bili na spisku. Na njihova mesta se upisuju neki drugi. Dakle, to sve zadire u osnovno pitanje demokratije, ko ima prava da odlučuje o određenim političkim pitanjima, koga se to tiče, na koga će se odnositi odluke politike koja će se sprovoditi.

Prebivalište je centar životnih aktivnosti i na osnovu njega imamo ličnu kartu i pravo da glasamo na lokalnim izborima. Na mene utiče zagađenje vazduha u Beogradu, loš saobraćaj, cene stanova. Ja ovde živim i ovde je centar mojih životnih aktivnosti. Tako je i bilo kada sam studirala ovde, ali tada nisam imala prebivalište i nisam ovde glasala. Na ljude koji žive u Maloj Krsni ili Višegradu to ne utiče na jedan način. Svi smo mi državljani ove zemlje i treba da glasamo o nacionalnim pitanjima, ali ne o lokalnim. To bi trebalo svima da je očigledno i jasno, ali vi stalno menjate teze i to onda vama nije jasno.

Zloupotrebljavate ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, koji žive od socijalne pomoći, koje suštinski primoravate da glasaju za vladajuću stranku, jer će im se onda oduzeti socijalna pomoć, na koju po zakonu ima pravo.

Vaši ljudi neovlašćeno koriste podatke o korisnicima socijalne pomoći, o penzionerima. Dakle, setimo se da je predsednik poslao pismo penzionerima, gde je PIO fond dao podatke o tome ko prima penziju i da je na osnovu toga poslato jedno pismo. Dakle, znajući da su ti ljudi ranjivi, njih targetirate kao zelenaše. Novac koji dajete za kupovinu glasova mogli ste da date legalno kroz socijalnu pomoć koju nećete da uvećate. Umesto toga, vi usvajate Zakon o socijalnoj karti pomoću kojeg ste skinuli najmanje 44 hiljada ljudi sa novčane socijalne pomoći.

Srbija u međuvremenu nema strategiju socijalne zaštite, niti smanjenje siromaštva, podsećam to danas na Međunarodni dan socijalnog rada.

Sama bivša premijerka je svojevremeno rekla da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva. Toliko je njoj stalo do toga, iako podaci iz 2020. govore da je čak 7% ekstremno siromašnih. Dakle, to je pola miliona ljudi. Nakon toga podatke nemamo, jer je ukinut tim za smanjenje siromaštva.

Dakle, koliko je ovoj vlasti stalo do privatnosti koju koristi kao izgovor što nije do sada ažurirala birački spisak jeste što se aktivisti SNS-a šetaju sa tim izvodima u kampanji od vrata do vrata, a kada vas uhvate u krađi, kada vas uhvate u nepoštovanju zakona, vi onda to relativizujete, te kažete – pa, eto, i aktivisti Zeleno-levog fronta rade kampanju od vrata do vrata. Tačno, radimo je i time se ponosimo, ali radimo je sa praznim papirima. Ljudi onda kažu šta mi tu želimo da upišemo, da li žele da ostave svoje podatke, nemamo izvode iz biračkog spiska, ne ucenjujemo ih ničim, jer ni ne možemo ničim da ih ucenimo, a vi možete, jer sva je moć u vašim rukama. Zloupotrebljavate sve sisteme koje ste zauzeli.

Inače, kada se desi takvo nasilje koje vi nazivate nasiljem, a zapravo je reakcija na kršenje zakona, bivša premijerka drži konferenciju za medije samo kada to instrumentalizuje rodnu ravnopravnost samo kada je reč o aktivistkinjama SNS-a koje krše zakon, ali se ni u jednom trenutku ne usudi da odbrani možda jedinu dobru stvar koju je njena Vlada uradila, a to je Zakon o usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Dakle, ona potpuno ćuti i dopušta ismevanje isto i od bivših ministara iz njene Vlade, odnosno još uvek sada u tehničkoj Vladi kada pričamo o problemu femicida.

2/3 GD/CG

Dakle, to što je nekada možda isto delovalo za međunarodnu javnost da je izbor Ane Brnabić jedan dobar PR potez, da će u nedostatku demokratije delovati progresivno da jedna žena i pripadnica LGBT zajednice može da zamaskira manjak demokratije, to se pokazalo kao nešto od čega niko nije imao koristi, ni mi žene, ni LGBT zajednica. Ništa niste uradili za ove dve zajednice.

Na sve to vi kažete da ne čitamo izveštaje ODIR-a, a vi ne čitate šta tamo piše. Tamo eksplicitno piše da u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova treba da uključite relevantna organizaciona društva. To niste uradili. Tamo eksplicitno stoji, preporuka 4, da birački spisak mora da se sredi uz učešće opozicionih političkih partija i organizacija civilnog društva. To isto tako niste uradili.

Mi smo kao opozicija predložili formiranje Komisije za kontrolu izbora koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, baš kao što glasi u preporuci ODIR-a, preporuci 4.

Tražili smo, naravno, i pluralizam i ravnomernu zastupljenost u medijima. Tražili smo isto tako i krivičnu i prekršajnu odgovornost za one koji su učestvovali u izbornim manipulacijama i krađi. Ako ste stvarno tako spremni na dijalog, kao što kažete, evo, mi smo jedan predlog izneli. Možete da se upoznate sa njim.

Zahvaljujem.

Član 100. koji kaže da predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju vi kao predsedavajući, kada želite da učestvujete u pretresu morate to da prepustite nekom drugom.

Dakle, vi ne možete, zapravo, da učestvujete u pretresu, ne možete da govorite kao što ste sad govorili. Ja stvarno moram da vam dam Oskara, zapravo Zlatnu malinu za jako lošu glumu. Dugo ste svi ovo vežbali, ovaj performans u kome vi svoje dostojanstvo, koje bi trebalo, jel da, zahvalite predsedniku što vam je dopustio da ga podržite. Ali, kad ste se toliko unizili već sa ovim položajem, ja bih zaista bih zamolila sve da se malo upute, takođe u to kako im vi fingirate napredak dok podržavate ovu fingiranu naprednu Srbiju.

Dakle, to kakav ste vi naučnik dosta govore i oni koji su analizirali vaš citatni kartel i vaše fingiranje napretka. Zato učestvujete u ovoj šaradi. Zato Zlatna malina, a ne Oskar. Niste ga još uvek zaslužili.

Konačno da se malo priča o temi.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe, pošto se našem predsedniku Narodne skupštine sinoć mnogo žurilo da se što pre ide na te izbore i da se što pre situacija u ovom domu promeni, nisam imala prilike u tom smislu da govorim tada, pa ću sada iskoristiti priliku da prvo nešto kažem generalno o budžetu, a onda i o našem amandmanu.

Dakle, Zeleno-levi front, neće glasati za budžet za 2024. godinu, kao ni na završni račun za 2022. godinu, niti za zakon o pljački veka, što je nešto što vi nazivate projektom EKSPO 2027, a ni za medijske zakone ukoliko ne prihvatite razumne amandmane koje smo podneli. Nećemo podržati ni zaduživanje zemlje koje sada je više nego duplirano u odnosu na prošlu godinu.

Sada moram da kažem, na početku, bilo je nekih zakona u skupštinskoj proceduri za koje sam se ja vrlo rado spremala da ovde kažem da ću glasati za njih, nažalost niste ih stavili na dnevni red. To je recimo zakon kojim mi pozivamo da bude ovde na dnevnom redu i da podržimo, Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuje opasne supstance, to je zakon kojim se prenosi evropska SEVESO tri direktiva u naš pravni poredak. Dakle, to je konačno ušlo u skupštinsku proceduru, posle osam godina, raznih verzija, nacrta i predloga, ali opet nije zaslužilo da bude na dnevnom redu. Iz nekog razloga vaši poslanici nisu došli na Odbor za zaštitu životne sredine da to izglasaju.

Mislim da je to jedna veoma poučna priča o tome da neki zakon, na njemu se radi osam godina, samo treba da se prenese direktiva u naš pravni poredak. Znači nije se sada izmislio potpuno novi zakon, naravno treba da se prilagodi našem kontekstu, ali vi to osam godina ne možete da uradite. To dosta govori o zaštiti životne sredine, o zaštiti građana od velikih udesa, a tu i tamo i dalje imamo različita izlivanja amonijaka i incidente situacije, to i te kako govori o procesu evropskih integracija, ali bogami i o kapacitetima SNS kadra, pogotovo kada recimo, vodi Ministarstvo za životnu sredinu.

Ministar finansija se juče hvalio da je nešto ne čuveno što mi dobijamo budžet i završni račun na jednoj sednici, kao da je time sav posao završen. Ja bih da to dovedem malo u pitanju. Dakle, šta mi iz tih dokumenata zapravo vidimo? Pa, vidimo, a ja sam o tome govorila i prošle godine na sednici o budžetu, pa ću samo praviti neku komparaciju, jednu ne transparentnost u prikazivanju toga kako se mimo redovne budžetske procedure troše tekuće budžetske rezerve. To je zapravo način na koji mi tek godinu dana kasnije možemo da ispratimo, ali ne baš da iskontrolišemo kako ste vi trošili novac.

E, sada, to je nešto što ste pogotovo vi kao SNS vodeći ovu državu 11 godina stalno uvećavali. Dakle, od jedan i po posto, došli smo do toga da na takav način možete menjati budžetske aproprijacije, do četiri posto planiranih prihoda. Dakle, to ste vi uradili. Ne možete se vi sada pozivati na neku prethodnu vlast.

Kada to radite, dakle, postoji mogućnost da proglasite za državnu tajnu ukoliko se radi o nekim bezbednosnim razlozima i recimo to je onda kada tako menjate mimo redovne budžetske procedure kako se troše tekuće budžetske rezerve, recimo za MUP ili BIA, znači za neke sektore bezbednosti, ali vi vrlo često to ne radite samo za ove sektore bezbednosti nego i za neke druge budžetske korisnike.

Pa, sada da napravimo jedno poređenje u odnosu na prošlogodišnju situaciju. Dakle, prošle godine promenjena aproprijacija, dakle, to smo videli u završnom računu za 2021. godinu, dakle za 22 milijarde dinara koje su proglašene državnom tajnom, a sada dođemo u 2022. godinu završni račun nam kaže da ste promenili, dakle preko budžetske rezerve, promenili aproprijaciju u iznosu od rekordnih 122 milijarde dinara, preko jedne milijarde evra, dakle rekord od kada postoji taj institut, a takođe da je od toga 61 milijarda dinara proglašena državnom tajnom. Niste dali nikakav razlog zašto je to tako.

Pa, ministar finansija je možda pre nekih sat vremena, pre nego što je krenula ova saga o psu i živini, rekao da mi vodimo, odnosno vi vodite računa o svakom dinaru. Mislim da je naš posao da vodimo računa, jer mi imamo kontrolnu funkciju, pa da vidimo kako, gde odoše tih 61 milijarda dinara koji su državna tajna. Šta nama kažu, odnosno šta kaže državni račun. Dakle, kaže da je samo jedan i po milijarda otišla za MUP i BIA, znači, nešto malo manje od 60, državna tajna, a nije bezbednosni sektor. Prošle godine koje su to institucije koristile, dakle, ovo što je bilo proglašeno državnom tajnom, Ministarstvo finansija, dakle vi ministre, Generalni sekretarijat Vlade i službe Vlade.

Ove godine, to su Uprava za rezerve energenata, Republička direkcija za robne rezerve i ponovo Generalni sekretarijat Vlade koji očito nešto tajno radi sa budžetom Republike Srbije. Pa, ja moram da pitam šta to tajno radi generalni sekretar Novak Nedić sa moguće, mi ne znamo pošto nije uopšte transparentno, desetinama milijardi dinar, kome ih on to raspoređuje?

Imaju li osiromašeni građani Srbije poverenja u jednog takvog čoveka, samo u kontekstu ovog trošenja novca koje je potpuno nevidljivo za sve nas, dakle, ne samo za njih nego ni za nas kao narodne poslanike, a kamo li za čoveka koji ima bogami takvu biografiju da bi samo zbog njega vaša Vlada trebala da padne više puta.

Dakle, sastaje se sa članovima kriminalne grupe, koristi vojna strelišta sa ljudima, druži se sa ljudima optuženim za šverc narkotika, pranje novca, organizuje batinaše, dovodi se u vezu sa klanom Belivuka, dakle, ja bih rekla da građani Srbije apsolutno nemaju poverenja u takvog čoveka i nemaju poverenja to kako vi trošite novac i to će se pokazati na predstojećim izborima.

E, sad pored toga što vi trošite novac na načine koje proglašavate državnom tajnom i mi to ne možemo da ispratimo, vi ste čak i nesposobni da novac koji imate potrošite na način koji bi bio u korist građana koji bi poboljšao njihov kvalitet i tu posebno mislim na stvari poput zaštite životne sredine, već pomenute prosvetu ili zdravstvo.

Ako pogledamo na šta je najviše otišlo neiskorišćenih sredstava to je baš za ove oblasti. Pa recimo, projekat za koji mi čak mislimo da nije dobar, čista Srbija, vi niste potrošili novac, dakle, niste potrošili novac IPA programa u oblasti zaštite životne sredine, niste potrošili novac programa u okviru Zelene agende, niste potrošili novac u projektu Svetske banke za digitalizaciju zdravstva i obuke za zaposleno zdravstvo, za program lečenja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Novi Sad.

S druge strane, Ministarstvo odbrane potroši sav novac, BIA potroši sav novac, ali zašto ova ministarstva koja se bave pitanjima od osnovnih značaja za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba građana Srbije, poboljšanje njihovog životnog standarda, vi to ne umete da potrošite, vi ste nesposobni očito pored toga što krijete na šta drugo trošite novac zašta se očito sposobni.

Dakle, kako to tehnički štedite na razvoju od koje bi građani imali koristi, ali ne štedite nego ste čak nonšalantni sa bacanjem novca, zaduživanje u naše ime za velike projekte poput EKSPO 20-27. od kog obično ljudi neće imati ništa.

I najzad moram da kažem pored toga što ste nesposobni da iskoristite sredstva koja imate, vi ste sposobni da plaćate i te kako mnogo za kazne i penala, to zapravo plaćamo mi.

Pa recimo, od kako ste vi došli na vlast od 2013. do 2022. godine, isplatili ste 131,3 milijardi dinara na kazne i penale i to najčešće ide na isplaćivanje od strane sudova zbog toga što kod nas nije moguće suđenje u razumnom roku očigledno iako se vi hvalite da smo mi neka zemlja od vladavine prava.

Dakle, očito je dok vi vladate mi nećemo imati dobre radne uslove za radnike, narušavaju se prava građana u zatvorima, vi pritvarate ljude bez dokaza, a nekim se kaznama i penalima Ministarstvo odbrane uopšte i ne može ući u trag. Dakle, eto to su neka moja pitanja za ministra finansija, možda bi mogao da nam pojasni na šta se troši taj novac koji je proglašen državnom tajnom.

E, sad bi prešla na naš amandman. Naš amandman se tiče uvećanje poreza na dobit pravnih lica, mi smatramo da bi prihodi u budžetu mogli da se povećaju ukoliko bi se porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću povećao za 50%. U Srbiji ima 2.900 kockarnica.

To je tri puta više po glavi stanovnika od Italije, pet puta više po glavi stanovnika od Velike Britanije, šest puta više po glavi stanovnika od Španije, u ovim zemljama kao i brojnim drugim evropskim zemljama i te kako se vodi javna rasprava o tome kako destimulisati igre na sreću koje izazivaju jedan ozbiljan oblik bolesti i zavisnosti, to je kockanje.

Tako da je naš predlog da se poveća stopa kojom se Srbija oporezuje dobit priređivača igara na sreću umesto opšte stope od 15%, po stopi od 50%, za sve obveznike koji ostvaruju prihode od igara na sreću bez obzira da li im je to pretežna delatnost ili nije.

Ja bih podsetila da smo mi prošle godine na istoj ovoj sednici o budžetu podneli jedan sličan amandman zato što smo isto tada podneli jedan predlog zakona koji bi isto uvećao prihode o budžetu, to je tada bio zakon o vanrednom kriznom porezu na dobit pravnih lica i već tada smo predvideli da bi tim vanrednim porezom bile obuhvaćene i delatnosti kockanja i klađenja.

Dakle, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na to, građani pričaju o tome, to ih jako boli, to ih jako brine, a vas to baš i ne interesuje. Dakle naš je predlog da prosto na ovaj način uvećate prihode, a da onda taj povećani prihod koji bi država ostvarila, usmerite na podršku lečenja od bolesti zavisnosti.

Mi imamo još neke predloge kada je reč o borbi onoga što vi radite, a to je prosto apsolutna promocija industrije kockanja i klađenja u ovoj zemlji na račun zdravlja građana, i njihovog prosperiteta, i to su mere poput ukidanja faktičkog totalnog oslobođenja od poreza na dohodak od igara na sreću, tako da se ukinu sva oslobođenja od poreza na dohodak igara na sreću, za iznose veće od 20 hiljada dinara itd, neću sada sve detalje o tome, tehničke, mogu o tome kasnije, dakle povećanje stope, to sam već navela kojom se u Srbiji oporezuje dobit priređivača igara na sreću od 50 posto, ali bih istakla i jednu meru koja je dosta laka da se uvede, a to je potpuna zabrana reklamiranja igara na sreću i to su mnoge evropske zemlje uvele.

Dakle, ako mogu da se zabrane reklame alkoholnih pića sa više od 20 posto alkohola, duvanskih proizvoda, reklamiranja lekova, mislim da mogu da se zabrane i reklame kockarnica i kladionica.

I najzad, tražimo obavezno navođenje jasno postavljenih upozorenja o štetnosti kocke i bolesti zavisnosti, koju kocka izaziva, na svim objektima u kojima se priređuje igre na sreću sa istim spoljnim izgledom. Eto, to je naš amandman i nadam se da ćete ga razmotriti.

Znam da ste prošle godine ministre govorili da vam ne pada na pamet da pričate o vanrednom kriznom porezu da bi to upropastilo privredu ove zemlje, i nisam sigurna da se to baš pokazalo u praksi sa privredama evropskih zemalja, ali dobro, vi govorite šta vi govorite, a građani će reći svoje 17. decembra, proleće može da bude i u decembru ove godine. Hvala.

Hvala.

Ja neću da komentarišem ovo što me osoba koja ma šta da je naterala institucije ove zemlje i prisilila sve da mu odbrane doktorat kao ne plagijat, a svako ko zna da čita može da vidi je to plagijat. To neću komentarisati zato što je vek dovoljno neprijatno za Vladu Republike Srbije, kao i državu Srbiju, da neko preko nje leči svoje komplekse. Vi se time bavite privatno, ako možete, nemojte sramotiti Srbiju na takav način.

Moram da vam kažem. Vi meni niste odgovorili na pitanje. Nisam ja vas pitala za robne rezerve, nisam vas pitala za rezerve energenata. Ja sam pročitala šta piše. Ja sam vas eksplicitno pitala za Generalni sekretarijat Vlade. Za to mi jedino niste odgovorili. Na šta se troši taj novac i koliko ga je?

Na kraju krajeva, vi ste sami krenuli da otvarate, ako ste svojim odgovorom otvarali tu oznaku poverljivosti, pa otvorite se skroz pa nam recite. Nemojte izbegavati odgovor.

Najzad, neka kriza 2008. godine, pa zaista sramota.

Replika, pravo na repliku, pomenuta sam.

Dobro, imam vremena, ali ću replicirati, mada ovo je zapravo moj amandman tako da nisam čula da ste vi pričali o temi. Amandman je vrlo jasan, ima predlog, reč je o povećanju stope na 50% poreza na dobit preuređivači igara na sreću. Eto, konkretno predlagan i niste ništa o tome rekli, nije tačno da nema predloga.

Jako zanimljivo da neko govori, dakle zanimljivo je da je autoplagijator brani plagijatore, jer mi ovde zapravo i uplićemo u to isključivo pravne argumente kao da ovde zapravo nije reč o etničkim pitanjima, o nekim etičkim kodeksima.

Nisam rekla, nisam ništa osporavala odluke upravnih, ustavnih sudova, možda mogu da se zapitam kakvo Ustavni sud donosi tako brzo odluke kada je nešto od interesa nekoga ko je moćnik u ovoj zemlji, ali godinama ćuti, recimo, na neke različite inicijative, bilo za smanjenje penzija ili pitanje zašto Vlada suštinski podriva autonomiju univerziteta time što ima veći broj članova u savetima naučnih instituta, nego što to imaju iz redova naučne zajednice. Ima takvih inicijativa. Ustavni sud o tome ćuti, za sada ništa nije rekao i o predlogu 48 poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, kojom vi zapravo skidate ljude sa sistema socijalne zaštite i na taj način štedite. Pa, sjajno, to je odlično rešenje da pokažete kako se borite protiv siromaštva, statistički.

Dakle, ja bih samo da kažem da ne osporavam ja odluke Upravnog suda, ja osporavam da Upravni sud govori o sadržaju disertacije, on o tome nije govorio. O sadržaju disertacije mogu da govore oni koji su ih čitali, takođe oni koji pogledaju i softver i koji prosto kaže, za žutilo se nešto, silno žuto, da se tekst identičan nalazi u jednom tekstu koji je obavljen pre, doktorske disertacije koja je obavljena posle i na kraju krajeva svako ko zna da čita.

Takođe, svako ko zna da čita, zna i da jedan ministar ovde, autoplatijator objavio je isti rad šest puta i na to dobijao neke bodove, na to dobijao neka zvanja. Dakle, to je sve apsolutno nepošteno, da ne kažem neku težu reč. Ako pričamo o etici, isto tako ti ljudi ne bi trebalo da pišu ni etičke kodekse koji rešavaju ponašanje nas ovde kao poslanike na koje mi apsolutno ne možemo ni da se pozovemo. Dakle, ovde o etici nije reč, ovde je reč o pravnom nasilju takođe, ali dok god možemo da govorimo makar da napravimo tu razliku da znamo o čemu govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman tiče se takođe, umanjivanja sredstava koje smo trošili na nepotrebni nacionalni fudbalski stadion, a potrebno ulaganje u kanalizacionu strukturu.

Neću objašnjavati zašto je to potrebno, mislim da je svima jasno, ali bih želela da pokažem kako vi zapravo radite na uspostavljanju kanalizacione mreže i to posebno u Beogradu kao glavnom gradu, gde u ruralnim opštinama je to kako da kažem, sramotno na koji način su te opštine pokrivene kanalizacionim sistemom.

Dakle, predsednik Srbije više puta, pa i gradonačelnik u ostavci, odlazio je na levu obalu Dunava i obećavali su tamo, samo što nije, i obećavali su nešto što nikad nije bilo urađeno, a to je kanalizacija u Krnjači, Borči i Kotežu. Čak je ovde ministar Vesić u aprilu obećavao, da je to prosto gotova završena stvar, tenderi su prošli, uskoro će biti potpisani neki ugovori.

Gradonačelnik u ostavci, nije objasnio zašto je dao ostavku, je rekao da će to uskoro da počne. I ne lezi vraže u oktobru mesecu ali na službenom Glasniku EU, objavljeno je povlačenje zapravo prekid tendera za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i za kanalizacionu mrežu u Krnjači, Borči i Kotežu.

Dakle, ovo je inače finansiranje koje je bilo obezbeđeno od Evropske investicione banke u iznosu od 35 miliona evra i od projekata EU iznosu od 37 miliona evra.

Inače, to ste mogli i da nam saopštite ovde u ovom domu, a ne da čitamo u Službenom glasniku EU. Vi ste otkazali te tendere, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i Grad Beograd, nakon što su izabrani izvođači za oba projekta. Volela bih da objasnite to građanima leve obale Dunava zašto će oni na kanalizaciju morati da čekaju najmanje do 2028. godine.

Pošto otprilike nekih godinu dana kako smo ovde izglasali Vladu Republike Srbije, a uskoro će i ona završiti svoj mandat, imam dva pitanja pre nego što krenem obrazlaganje amandmana. Jedno je – ko je rušio u Savamali, a drugo - gde je Nenad Vučković Vučko? Pa, ministre, sedite tu ceo dan, mogli ste da date jedan odgovor na neko pitanje.

Naš amandman ovde tiče se jednog klasnog rata koji vi vodite u ovoj zemlji protiv siromašnih. To ste uradili i donošenjem Zakona o socijalnoj karti i njenom primenom, tom digitalizacijom socijalnih prava koji navodno treba da pomogne da identifikujete siromašne, u stvari, vama služi da ih skidate sa sistema socijalne zaštite.

Zato mi predlažemo da se uvećaju te naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, kao što smo takođe tražili od Ustavnog suda da Zakon o socijalnoj karti proglasi neustavnim, jer on to jeste, nije u skladu sa brojnim međunarodnim konvencijama koje smo potpisali, kao ni sa našim Ustavom.

Dakle, za sada, po onome što mi znamo, skinuli ste najmanje 20% građana Srbije iz sistema socijalne zaštite, možda je sada taj broj i veći.

Ja bih podsetila da je Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio zabrinutost zbog neadekvatne pokrivenosti visine socijalnih davanja u Srbiji, što dovodi do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Dakle, ponoviću, vi vodite jedan klasni rat protiv siromašnih, vaš budžet uopšte ne prepoznaje taj problem, u ovoj zemlji žive siromašni ljudi, prevashodno su to siromašna deca i vi nemate šta da odgovorite na to pitanje.

Mi smo predlagali neke druge amandmane za povećanje dečjeg dodatka, kao i ovaj. Dakle, vi to prosto godinama ignorišete i podržavate jedan zakon koji je neustavan, koji krši prava građana, jer skuplja preko 135 podataka o korisnicima sistema socijalne zaštite i koristi ih brutalno da ih skine sa socijalne pomoći. Hvala.

Zahvaljujem. Ostaje nam par minuta da pričamo o tako važnom zakonu kao što je zapošljavanje stranaca. Tako će slično verovatno biti i sa Zakonom o državljanstvu, kada ćemo pričati u par minuta zašto neko može sa godinu dana boravka i rada u Srbiji da dobije državljanstvo. Ali nema veze.

Meni je važno da kažem da Zeleno-levi front nije ni protiv stranaca, niti protiv stranih radnika, već je upravo protiv izrabljivanja, kako njih koji bi se ovde dovodili kao jeftina radna snaga, da bi se smanjile cene naših radnika. Primer koji smo upravo čuli je vrlo istaknut i govori o tome da to nije neka hipotetička budućnost, da se to već sada dešava. Dakle, imate firmu ketering koja je ne znam ni zašto zamenila „Er Srbiju ketering“, otpustila radnike, nezakonito, i dovela nove radnike. Dakle, postojala je radna snaga, a dovedeni su neki drugi ljudi, verovatno sa idejom da oni ne mogu sindikalno da se organizuju. Ono što je propušteno da se kaže je da su ovi ljudi otpušteni ne zato što nisu dobro radili svoj posao, već zato što su štrajkovali jer poslodavac, čiji su zakonski zastupnici iz Saudijske Arabije, Egipta i Srbije, nije uplaćivao zdravstveno i socijalno više od godinu dana. Dakle, to je poruka za naše radnike.

Takođe, vi u ovom zakonu uvodite neke institute koji su već bili zloupotrebljavani – procena za upućena lica za privremeni rad u Srbiji čak do šest godina, tri plus tri godine. Vi kažete – ne znači da će se to često koristiti, ali to je upravo vrhunski način da ti ljudi, strani radnici koji nisu zaposleni, koji nisu po ovom jedinstvenom postupku sticanja dozvole za boravak i rad, dakle, da oni budu eksploatisani, da mi budemo saučesnici u jednoj takvoj eksploataciji.

Mi smo već imali situaciju, recimo, sa indijskim radnicima koji su radili za "Nikolić DOO" kao posredničkoj firmi američkoj da se ovde eksplicitno kaže da naša inspekcija za rad nije nadležna, zapravo imamo jedno ekstra teritorijalno tretiranje stranih poslodavaca i nemojte pričati kako mi to samo kad su kineski poslodavci u pitanju, eto tu je bila situacija sa američkim poslodavcem.

Dakle, čak i to što ste upisali u zakon odredbu da tako upućena lica ne mogu ostvarivati manja prava od prava propisanih zakonom Republike Srbije, to je lepo, ali to je već važilo i po postojećim zakonima, recimo, Zakonu o radu. Tako da vi prosto svoje zakone, čak i kada uvedete dobre odredbe, ne primenjujete.

Priča se ovde test tržišta rada, rokovi koje ste dali, Ministarstvo unutrašnjih poslova da odradi bezbednosnu procenu i da dozvolu u roku od 15 dana Nacionalnoj službi za zapošljavanje da proveri i izvrši test tržišta rada i da saglasnost da nema na našem tržištu rada ljudi koji čekaju na neki posao, od deset dana su prekratki a vi ih pravdate interesima investitora, ali čak i tako kratki rokovi koji bi trebalo valjda da upućuju da naše službe savršeno rade, a mi nažalost nemamo takvo iskustvo da su one tako efikasne, vi njih derogirate time što ostavljate mogućnost da Vlada aktom može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određenim zanimanjima i profilima sa sprovođenja testa tržišta rada, u zavisnosti od stanja na tržištu rada a bez obećanja kakvu ćete tačno analizu tržišta rada sprovesti, nakon koje bi Vlada donela takav akt.

Nažalost, mi nemamo iskustva sa ovom Vladom da ona zapravo sprovodi ikakva istraživanja pre nego što predloži neke ozbiljne akte, nemamo baš uverenja da će se tako ponašati ubuduće, tako da zbog toga prosto ovakve odredbe treba ili brisati ili menjati, sa detaljnim obrazloženjem kako ćete to istraživanje raditi koje, recimo, Nacionalna služba za zapošljavanje neće moći da uradi, koje ćete vi to analize tržišta rada sprovesti da zaštitimo naše radnike i ne izrabljujemo strane radnike koji, nažalost, zbog toga što ne govore jezik ili ne poznaju pravni sistem Srbije će biti još u gorem položaju nego naši radnici. Hvala.