Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani Republike Srbije, da je konačni dogovor o novoj Vladi postignut saznali smo na Instagram profilu predsednika, jer smo videli jedan susret dvojice lidera dve najveće stranke u porodičnoj atmosferi, koji su se dogovorili o podeli političkog plena. E, sad, kako ta podela izgleda, saznali smo nakon toga, u ponedeljak, sa ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Odmah da vam kažem – predlog nije dobar.

Mi smo za tih 24 sata uspeli nešto da vam popravimo amandmanima koje smo podneli, nešto smo popravili, mislim da bi bilo dobro da to prihvatite, ali, da ste nam dali, recimo, 48 sati, mislim da bismo mogli da vam ponudimo jedan predlog zakona koji zapravo ima viziju kako bi ova država trebalo da izgleda i da u njoj svi građani žive dobro i da oni ovde ostanu ne zato što to možda moraju ili ne mogu da odu, nego zato što to žele. U vašem predlogu takve vizije nema, a nema ni rešenja neke krize na koju se pozivate kada govorite o tome da je razlog za njegovo donošenje po hitnom postupku opravdan.

Dakle, možete slobodno da preuzmete nešto od naših predloga, to će biti na korist građana. Ono što bih ja samo savetovala je da to što preuzimate preuzimate u celini, jer obično kad uzimate samo delove, to vrlo loše uradite, obesmislite te predloge.

Zašto to kažem? Evo, recimo, kada predlažete razdvajanje prosvete i nauke, čuli smo, ima ovde kolega koji misle da je to dobra stvar i postoje neki primeri i neke realizacije ovog razdvajanja koje bi možda i mogle biti dobre, ali mislim da ste vi sa tom argumentacijom da je nauka jako bitna zakazali, jer ste imali deset godina da nam pokažete koliko je nauka bitna. Evo, recimo, izdvajanja, ukupna budžetska sredstva za istraživanje i razvoj u BDP u 2021. godini su bila 0,42%. Ima nekih ulaganja, zaista, to se poboljšava, ali to je sve skromno naspram nekakvih ciljeva da budemo društvo koje se razvija.

Mnogo problematičnije od toga je vizija nauke kakvu je prethodna Vlada, zapravo Vlada u tehničkom mandatu, usvojila 2021. godine. To je strategija nauke koja se zove „Moć znanja“ i u toj strategije nauke jedan od proklamovanih ciljeva bio je fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete. Međutim, kada se govori o tim prioritetima, društvenim izazovima i prioritetima, fokus je ne na nečemu što domaća nauka zapravo identifikuje, kao lokalnim problemima, zagađenje vazduha, vode, hrane, krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, već u vreme Kovid – 19 pandemije, dakle vi pričate o toj strategiji, odnosno Vlada, zapravo autori strategije koje niko iz naučne zajednice ne zna ko su i ko je to pisao, vi pričate o veštačkoj inteligenciji.

Ja mislim da građanima koji imaju problema da prežive i sa krizom i zimom će padati u sve veće siromaštvo, mislim da im to ulaganje u veštačku inteligenciju, nasuprot, recimo, ulaganju u to kako da se pozabavimo dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije, neće mnogo značiti.

Takođe, u toj strategiji ističe se da želimo da Srbija bude deo istraživačkog evropskog prostora. Međutim, u toj strategiji nema ni jedne reči „demokratija“, što je inače centralni pojam strategije odnosno programa EU „Horizont Evrope“. Svi koji se bave naukom znaju na koji način je za nas koji smo iz naučne zajednice „Horizont Evropa“ važan.

Dakle, potpuno izostaje ta vizija društvenog dijaloga u strateškim dokumentima. Ja sada pričam o nauci, ali to važi i za sve druge, tako da nije dovoljno da prosto imate društveni dijalog u imenu nekog ministarstva ako to nemate u svojim strateškim dokumentima i ako to ne praktikujete, recimo, i u ovom domu.

Umesto moći znanja demonstrira se moć nad znanjem i to smo imali prilike da vidimo i u prethodnom periodu sa načinom na koji se naložila izmena udžbenika iz biologije.

Zbog svega ovoga, mi iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“ MORAMO, verujemo da kada vladajuća većina odvaja nauku od prosvete, pored što uvećava koalicioni partnerski plen, ona planira i sve veću komercijalizaciju nauke. To smo videli sa privatizacijom Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Slično radite i sa urušavanjem obrazovanja. Dakle, ni malo ne verujemo da to što ćete odvojiti ova dva resora će poboljšati stanje u obrazovanju.

Ja verujem da će vam vrlo brzo doći dan kada ćete imati masovne proteste nastavnika poput onih u Mađarskoj, na koju se toliko ugledate, zato što više neće biti mogućnosti da naše škole nađu kvalitetan kvalifikovan kadar, da rade za tako male plate koje su na dnu evropske lestvice, kada je reč o platama nastavnika.

Dakle, vaš predlog Zakona o ministarstvima, u stvari, ne govori ne samo o toj viziji boljeg života, nego čak ni o tome kako da rešimo ovu krizu. Vaša poruka je, vi poručujete da svi problemi dolaze iz sveta, energetska kriza je zbog samo rata u Ukrajini, a nema nikakve veze sa načinom na koji ste vi upravljali energetskim sektorom. Stambena kriza ima veze samo sa Rusima u Beogradu, a nema veze sa time da nemamo uopšte stambenu politiku koja bi trebalo da bude politika socijalne pravde, jer nama piše u Ustavu da bi trebalo da budemo takva država.

Dakle, ako resori koje predlažete, u stvari, treba da govore o prioritetima ove Vlade, evo, ja ću staviti akcenat i na još jedan koji se tu spominje, to je unapređenje javne uprave radi poboljšanja pružanja usluge građanima. Pa, kako to izgleda kada vi hoćete da unapredite javnu upravu, recimo, u borbi protiv siromaštva?

Dakle, način na koji se vi borite protiv siromaštva jeste da uvedete inovaciju, jedan algoritam koji u osnovi Zakona o socijalnim kartama, dakle, to smo mi uradili, odnosno to ste vi uradili kada ste usvojili takav zakon i taj algoritam za koji ne znamo kako funkcioniše, u stvari, se bori protiv siromaštva na način da nekim nejasnim metodama zapravo samo skine ljude sa spiska korisnika centara za socijalni rad, dakle, bez utemeljenja u njihovom stvarnom životu i kako je to uticalo, dakle, da li su oni stvarno sada nestali sa liste tih siromašnih ljudi.

Dakle, to je način na koji vi, u stvari, inovacije koristite da lišite građane njihovih osnovnih građanskih, socijalnih prava. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću podsetiti da je jedna konfuzija ova dva dana nastala zbog dnevnog reda. Mi zapravo glasamo isključivo o Izveštaju.

Mislim da je greška što predsednik Narodne skupštine na dnevni red nije stavio dva izveštaja, jedan predsednika, koji nesumnjivo treba da položi račun kao glavni pregovarač u ovom procesu, ali i posebnu tačku izveštaja.

Zašto je to konfuzija? Zato što Narodna skupština ne treba da bude sluškinja Vlade koja je Izveštaj koji je napisan 1. septembra dostavila 9. septembra. On je putovao osam dana, da bismo se mi o njemu izveštavali i izjašnjavali za četiri dana, ali jednako tako ni Vlada ne treba da bude sluškinja predsednika i da vladina tela zapravo budu predstavljena od strane predsednika, koji u ovom izveštaju gotovo da nije spomenut.

Dakle, ne bunimo se što je predsednik ovde i što odgovara, samo je konfuzija u tome o čemu mi pričamo. Mislim da su bile dve tačke dnevnog reda, možda bi nam čitava diskusija imala više smisla.

Sada o Izveštaju. U ovom izveštaju se više govori o tome šta prištinska strana nije uradila nego šta je naša strana uradila. To što je naša strana uradila može se svesti na kontrolisanje štete putem upravljanja bezbednosnim krizama izazvanim od strane prištinske strane. To nas vodi zaključku da je način na koji srpska strana, to je termin iz Izveštaja, na način na koji ona učestvuje u ovom dijalogu, sa velikim "d", je reaktivan. Dakle, to su neki iznuđeni potezi kojima se onda hvalimo kako smo sprečili neku veću štetu, ali nismo proaktivni i zato ne možemo biti zadovoljni rešenjima.

U ovom izveštaju ne možemo jasno da vidimo da li je ispunjen cilj, cilj koji bi trebalo da bude u skladu sa promovisanjem unapređenja života običnih ljudi. To su ciljevi dijaloga definisani 2010. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN kojim je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine poveren EU.

Možda se od nas krije neka šira vizija, neki širi ciljevi, jer se misli da se tako jača pregovaračka pozicija. Ali, ja bih pokušala da tvrdim da je to pogrešno gledište.

Bilo je ovde govora o tome da možda ne treba da diskutujemo o svemu, da nešto možda treba da prikrijemo. Izbegavanjem otvorenog društvenog dijaloga i nametanjem privatizovanog partijskog dijaloga, bez preciznih informacija koje su nam potrebne u ovim izveštajima ne razrešava se ništa a gubi se podrška procesu. Mislim da je to glavni razlog zašto mnogi narodni poslanici ne mogu da glasaju za ovaj izveštaj, jer o tome ćemo se izjašnjavati.

Strogo kontrolisani medijski narativi za koju vlast snosi ogromnu odgovornost za posledicu imaju da građani Srbije jako malo znaju o ovom procesu, još manje ga razumeju. I ne bi ništa bolje razumeli da su imali prilike da pročitaju ovaj izveštaj. Dakle, saznali bi da prištinska strana nije ništa uradila, da međunarodna zajednica nije sankcionisala prištinsku stranu, da smo mi sve uradili, ali ne bi saznali šta smo mi tačno učinili da ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji od toga žive bolje. Dakle, nemamo indikator unapređenja života običnih ljudi.

Predsednik i Vlada koju čine SPS i SNS kao okosnica te Vlade su žrtve sopstvenog narativa, jer su sami govorili da ne možemo ranije da rešimo problem sa ličnim dokumentima, pošto bi to značilo priznanje državnosti. Sada kažu, ja moram da kažem da se mnogi pravnici međunarodnog prava sa time slažu, da priznanje ličnih karata nije priznanje državnosti. Ali, zašto to nismo onda uradili ranije? Zašto to nismo tražili ranije? To bi olakšalo običnim ljudima život, oni bi od toga imali koristi.

U Izveštaju netačno stoji da će Srbi koji žive na prostoru Kosova i Metohije moći slobodno da ulaze i izlaze sa prostora Pokrajine, za šta znamo da ne funkcioniše na svim prelazimo. Tako Izveštaj prikriva da se sa srpskim ličnim kartama izdatim od strane izmeštenih policijskih uprava MUP-a građani ne mogu slobodno kretati kada sa teritorije Kosova i Metohije prelaze u Severnu Makedoniju i Albaniju, zemlje Otvorenog Balkana, koji nije baš tako otvoren za kosovske Srbe i za Crnu Goru. Ali, bez važenja ličnih karata na svim prelazima i bez istog pasoša za sve građane Srbije, usmeni dogovor koji je predsednik postigao ne omogućava slobodu kretanja za Srbe na Kosovu.

Kada je reč o priznanju diploma, u Izveštaju ne saznajemo ništa od toga šta smo mi uradili. Naša eksplicitna obaveza iz Sporazuma o diplomama je da obe strane razmene listu akreditovanih institucija sa drugom stranom. Jasan je problem neakreditacije, nepriznavanja diplomata univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ali, da li smo mi nešto uradili da državljanima Srbije, Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji studiraju u Prištini priznamo diplome, izbijemo argument kosovskoj strani i onda zapravo omogućimo, pritiskamo da se i Srbima priznaju diplome i omogući zaposlenje.

Čuli smo već o posledicama primoravanja običnih građana na šverc, na krijumčarenje zbog toga što se nije nastavilo sa usaglašavnjem različitih sertifikata, fitosanitarnih, farmaceutskih, sertifikata za meso i mleko. To treba da bude prioritet za sledeću rundu pregovora. Evo predloga, nametnite tu temu, nemojte čekati da Kurti nameće svoje inicijative na koje vi samo reagujete.

Dakle, vi pričate ovde da mi nazivamo obične ljude kriminalcima. Ne. Pod izgovorom borbe protiv krijumčarenja, proteklih meseci na severu svakodnevno patroliraju interventne jedinice pogranične policije, ali vaš je zadatak kao predsednika, glavnog pregovarača i kancelarije kao podrške tom procesu, upravo da razdvojite kriminalizaciju običnih ljudi od visokog kriminala na severu Kosova, jer nije pitanje ko prelazi alternativne prelaze da bi preneo knjige, lekove, mleko ili meso, nego je vazda pitanje ko je podizvođač za sve infrastrukturne projekte, ko odlučuje gde će se i šta graditi i ko zapravo gradi silne zgrade na Kosovu, na severu, ko i kako dobija te građevinske dozvole.

Izbegavanjem da razlikujemo preživljavanje običnih ljudi od kriminala, koji služi za enormno bogaćenje i politički uticaj u cilju tog bogaćenja, predsednik i vladajuća većina su ti koji se svrstavaju s Kurtijem u kriminalizaciju običnih ljudi, jer obične ljude tako izjednačavaju sa uglednim privrednicima sa severa Kosova i pojedinim funkcionerima Srpske liste koji su pod sankcijama SAD.

Teško je boriti se protiv kriminala, zahtevati vladavinu prava na severu Kosova ako se ta ista vladavina prava ne poštuje ni u ostatku Srbije. Ako nema vladavine prava, postaje teško razlikovati kriminalce od ne kriminalaca. Interesna elita u tome odlično pliva, a obični ljudi stradaju. Hvala.

Prosto ne mogu da se odlučim za koju tačku. Prosto, bilo je svega, mogla bih i da repliciram, mogla bih i po tački dnevnog reda 106, ali ću se odlučiti za dostojanstvo parlamenta, koje bi vi trebalo da štitite.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica ni ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.

Toliko je strašno ovo što smo slušali sada i vi niste reagovali.

Dakle, reagovali ste kada je govorio moj kolega, upozoravali ga na dnevni red, na temu. Ovde niste reagovali, a imali smo i direktne uvrede.

Dakle, ja bih vas molila da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i vaša je dužnost da se time bavite.

Kada je reč o stvarima koje su izrečene, ja ću samo iskoristiti ovaj trenutak da kažem – mi svoje diplome, tri doktorata, master diplomu nosimo pošteno, a oni koji je nemaju nisu je ukrali, nisu plagirali svoje radove.

Dakle, nećemo trpeti ovakve uvrede od onih koji to isto ne mogu da kažu za sebe, za svoje članove i za one koje pokušavaju da brane.