Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću pokušati da u svom izlaganju odgovorim na nekoliko pitanja koji su sa nama iz Zeleno - levog kluba javljale dok smo čitali ove materijale i naravno, pošto je objedinjena rasprava pokušaću da nađem nekako međusobnu vezu.

Dakle, ta pitanja su sledeća. Šta se od nas krije ovakvim načinom izveštavanja o trošenju novca i kako se to radi? Ko to i kako definiše javni interes? Da li ima neko da primeti da zapravo postoji u ovoj zemlji neka stambena energetska i ekološka kriza? Da li ima neko viziju kako da reguliše nove oblike rada?

Dakle, najpre, o najvažnijem pitanju, o budžetu i o završnom računu. Svi znamo da bi trebalo da Zakon o budžetu bude najvažniji zakon koji se usvaja u ovom parlamentu i koji se nalazi pred poslanicima. To što je više puta spomenuto da je on nama dat 15 dana ili više da ga čitamo ne treba da bude nešto čime se hvalite, to piše u Poslovniku, to je vaša obaveza, zapravo i kršite zakon, jer je trebalo da bude ovde već 1. novembra. To bi trebalo, uostalom, da bude praksa i za sve ostale zakone i da onda nemamo nikakve izgovore da sednice ne mogu da se sazovu u roku dužem od 24 sata zato što Vlada nije dostavila materijale na vreme.

Međutim, poštovanje zakona nije dovoljno u ovom slučaju i da bismo govorili o tome kako je budžet transparentan i pogotovo je problem u tome što je vrlo moguće da je dobar deo rasprave koje ćemo ovde voditi narednih nedelju dana unapred obesmišljen i to vidimo, u stvari, kada uporedimo završni račun. Dakle, Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu, jer mi vidimo da i kada usvojimo ovaj Zakon o budžetu za 2023. godinu, već sutradan Vlada može da, prosto, promeni aproprijacije iz tekućih budžetskih rezervi i da dobar deo tih promena proglasi državnom tajnom i da mi nikada ne saznamo kako se troši taj novac. Dakle, to je ono što vidimo iz Predloga zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu.

Kako se koristila tekuća budžetska rezerva koja je 2021. godine iznosila 62 milijarde dinara? Dakle, kao što smo već rekli, Vlada ima mogućnost zaista da promeni te aproprijacije bez saglasnosti parlamenta. To je nešto što bi trebalo zaista da pogode fleksibilnosti Vlade u nekakvim vanrednim nepogodama. Imali smo pandemiju, imali smo i zemljotrese i poplave ili u drugim slučajevima kada naplata budžetom planiranih programa i politika rashoda ide brže ili sporije u odnosu na planiranu dinamiku iz nekih nepredviđenih razloga.

Ono što znamo jeste da od 2011. godine taj iznos do koliko posto planiranih prihoda se može menjati aproprijacijom se uvećavalo. Dakle, od 1,5% iz 2011. godine, došli smo 2016. godine do sadašnjeg nivoa do 4% i to je, prosto, jedna tehnika kojom se omogućavam ova ne transparentnost trošenja i možemo da sumnjamo i na mahinacije sa tim novcem.

Dakle, promena aproprijacije bi trebalo da bude državna tajna samo iz nekakvih bezbednosnih razloga i u tim slučajevima ne mora da se objavi rešenje o promeni u „Službenom glasniku“. Međutim, mi vidimo u završnom računu za 2021. godinu da se kao državna tajna opredeljuju sredstva za Ministarstvo finansija, Generalni sekretarijat avio-službe Vlade i još neke. Na primer, 29. decembra 2021. godine, pre početka rata u Ukrajini, preusmereno je 17,7 milijardi dinara na račun Ministarstva finansija i ova su sredstva bila namenjena za intervenciju. Same transakcije su bile proglašene državnom tajnom. Međutim, postoji jasna indicija da se radi o subvencijama za EPS i „Srbijagas“ zbog računa na kojima su ove transakcije knjižene. Dakle, ovo je dokaz onoga što svi znamo, a vlast već dugo negira, da energetska kriza kod nas nije samo uvezena, nije samo posledica rata u Ukrajini, već katastrofalno upravljanje javnim preduzećima.

Direktan budžetski trošak za EPS i „Srbijagas“ je 1,2 milijarde evra, uz mogućnost novih zaduživanja ovih preduzeća, uz garanciju države u iznosu do milijardu evra. Dakle, to će sve plaćati građani Srbije, uz poskupljenje struje, koja je već sa prethodnim poskupljenjem i ovim najavljenim od januara preko 20% skuplje, i struja i gas, u odnosu na 2022. godinu.

Sve to, dakle sva ova ne transparentna trošenja i poskupljenja, da se ne kaže da se izbegne reći ko je, u stvari, odgovoran za taj trošak i dodatno ekološko zagađenje.

Ovo je paradigma funkcionisanja ove države, kako ona funkcioniše. Dakle, niko na vlasti nikada nizašta nije odgovoran, niko ne plaća nikakvu cenu za to, građani plaćaju za sve. Još ako su siromašni i potlačeni, oni su i dodatno poniženi, uskraćeni i kažnjeni.

Sve ovo bi bilo još gore da ne dobijamo finansijsku pomoć EU od 21,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica energetske krize kroz subvencije javnim preduzećima. Za to vreme budžet za BIA-u svake godine raste i potpuno je netransparentan.

Dakle, ispostavlja se tako da je završni račun, najvažniji zakon, ne zato što da omogućava da kontrolišemo Vladu, jer ne možemo da kontrolišemo, u stvari, budžet sada, mi ćemo deo informacija videti tek u nekom eventualnom rebalansu i deo nikada zato što će se ti troškovi proglasiti državnom tajnom.

Dakle, nije dovoljno ispoštovati samo neku formu, čak ni napisati 835 stranica nekakvih obrazloženja sa nejasnim indikatorima koji nam ne govore ništa, u kome ima nedovršenih rečenica, besmislenih tabela bez cifara. Dakle, ništa ovaj budžet ne čini sadržinski transparentnijim. Dakle, mi ovde nismo narodni poslanici, nego moramo da se pretvaramo u neke istražitelje koji, ukrštanjem sa izveštajima drugih državnih institucija, a bogami, možda će ih biti sve manje, koji će pisati takve izveštaje, otkrivamo kako se troši naš novac.

Druga je stvar ko i kako definiše javni interes. Dakle, kakva je struktura javnih investicija i obrazloženje o tome na šta se troši novac. Dakle, kako se odabrao Nacionalni stadion ili novi most preko Save umesto, recimoa, kanalizacionih infrastruktura? Dakle, ko bira šta je javni interes? Kako se ti projekti sprovode i prate? Zašto su uvećanja, ulaganja u sektor bezbednosti višestruka veća od ulaganja u zdravstvo i prosvetu? Uostalom, zašto je duplo veće povećanje plata za vojna lica u odnosu na povećanja plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru?

Dakle, to je niz nekih pitanja koja bismo morali da otvorimo ne samo sada za ovaj budžet, nego i za razne projekte koje vi proglašavate projektima od javnog interesa i to je razlog zašto smo mi tražili komisiju za ispitivanje Ugovora o Beogradu na vodi, na primer, koji jedan takav projekat koji ste proglasili Ugovorom od javnog interesa? Umesto politike – ako nema hleba, jedite kolače, mi tražimo politiku javnog interesa, da se utvrdi u javnoj raspravi šta je, u stvari, prioritet za ovu zemlju i njene građane, posebno onda kada nije očigledno da svi od toga imaju korist.

Dakle, mi ne sporimo da treba graditi bolnice i škole. Tu je jasno da će se svi okoristiti, ali u slučajevima kada ne postoji jasno vidljiv javni interes za sve građane, nego eventualno posredni samo za neke, a direktni profit za investitore, onda je potrebno voditi javnu raspravu, koja se, nažalost, ne dešava u ovom parlamentu.

Predlogom budžeta za 2023. godinu, porez na dobit preduzeća planira se u iznosu od 188,4 milijarde dinara i to je neki marginalni rast u odnosu na 2022. godinu. Mi smo predložili Predlog zakona o vanrednom kriznom porezu na ekstra dobit pravnih lica i to bi u budžet moglo, po našoj vrlo konzervativnoj proceni, da inkasira barem još 50 milijardi dinara. Naš predlog je da to ide lokalnim samoupravama za energetsku efikasnost i socijalnu zaštitu.

Zašto se tako nešto ne bi prihvatilo? U jednoj izjavi ministar Mali je rekao da ne želi izazivanje šokova, niti negativnih reakcija sa odlukama o porezu na ekstra profit, već da se on bori za predvidivo privredno okruženje, pa sada ja moram da pitam za koga je važno predvidivo okruženje, da li samo za ekstra profitere, ratne profitere, koji dobijaju subvencije, poreske olakšice, sada se štite od poreza na ekstra dobit koji se usvaja svuda u Evropi i tamo se naziva solidarnim doprinosom ili i za građane koji žive u jednom pravno neuređenom i nesigurnom okruženju i to opet vidimo iz ovih zakona. dakle, vidimo visoke iznose za kazne i penale u budžetu, a na osnovu dosadašnjih izveštaja DRI vidimo i da će značajan deo ovih kaznenih penala, gde je on ranije išao sudovima koji krše pravo na suđenje u razumnom roku, recimo 4,5 milijardi dinara ili MUP-u 1,2 milijardi dinara, između ostalog, za nelegalno držanje ljudi u pritvoru. Dakle, ja bih volela da se malo misli i o pravnom okruženju za građane, a ne samo za velike korporacije.

Predloženim setom poreskih zakona uopšte se ne cilja socijalna i ekonomska nejednakost koja postoji u društvu. Mi smo opet pre ove sednice izašli sa nekim predlozima koje vi zbog načina sazivanja sednice ne dopuštate da obrazložimo i u plenumu. Dakle, građani, nažalost, o tome neće čuti onako kako bi trebalo o našim predlozima koji bi zapravo omogućili umanjivanje te socijalne i ekonomski nejednakosti, poput vanrednog kriznog poreza na dobit pravnih lica, ali i vraćanje poreza na imovinu za velika javna privatna partnerstva i koncesije koje ste vi ukinuli da biste, na primer, Beograd na vodi, oslobodili tog poreza.

Izašli smo sa oslobađanjem poreza na porodični dom, kontrolisanim zakupninama i oslobađanje poreza na dohodak za izdavanje jedne nekretnine od 60 metara kvadratnih, kao i punjenju budžeta lokalnih samouprava.

Najzad, ima li neko ovde viziju kako da rešava probleme budućnosti, koji su zapravo već tu, a to su novi oblici rada? Mi smo dobili ovde jedno parcijalno rešenje za problem tzv. frilensera, čiji se status svodi isključivo na poresko pitanje.

Ovi predlozi pokazuju, s jedne strane, da troma država može biti naterana da reaguje ukoliko se građani organizuju i organizuju jedan ozbiljan protestni otpor i nateraju državu da razmotri okolnosti koje zahtevaju drugačiji tretman, kao i da se testiraju prve naznake onoga što vidimo iz ovih predloga zakona, progresivnog oporezivanja, ovde samo za frilensere.

Međutim, istovremeno, ovim predlozima pred nama se ponovo pokazuje da se nema vizija ni spremnost da se razmišlja o novim oblicima rada kakve obavljaju frilenseri i radnici na internet platformama i da se njihov radno-pravni status ili fleksibilan rad mora promišljati u okviru Zakona o radu, a ne samo poreskih zakona. Jer, radnice, frilenserke ili kako god da ih zovemo moraju imati pravo na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta, i ne samo one nego i njihovi partneri. Dakle, moraju imati osnovna radna prava.

Mi znamo da se svuda u svetu menja koncept radnog mesta i uslova rada, značaj i merenje radnog vremena, formiranje plata, odnosa zaposleni-poslodavac, predstavljanje radničkih interesa. To, kao što sam rekla, jesu problemi budućnosti, ali ih već imamo sada. Dakle, mnogi ljudi već sada žive sa ovim problemima.

Nama je potrebna šira javna rasprava da bismo izašli sa dobrim rešenjima za ovakve izazove, ukoliko želimo da budemo društvo jednakosti, slobode, solidarnosti i okruženja, u kome će žene odlučiti da rađaju decu. Zahvaljujem.

Povređena sam više puta i netačno su interpretirane naše izjave.

Najpre da kažem, vi, gospođo Brnabić, koliko ja znam i pratim iz medija, živite na Dedinju. Ja živim u Mirijevu ili na Mirijevu, s obzirom da je to jedno brdo i poprilično je neuslovno sa stanovišta infrastrukture.

Manite se tih priča da ovde neko živi u centru grada. Vi ste ti koji živite u elitnim naseljima.

Takođe, niko nije ovde rekao da ne može i jedno i drugo, ali kada se prave prioriteti nema se dovoljno para, to valjda svi znamo. Toliko imamo razumevanja. Kada se prave prioriteti, kako kažete ljudima, videla sam da se izdvaja određeni novac, nekih 200 miliona evra za kanalizacione infrastrukture, ali zašto ne 400 i 500? I Fiskalni savet vam poručuje da s obzirom na razmere problema moglo bi to da bude više. Nema dovoljno para za sve.

Kako kažete ljudima gde nema nijedno domaćinstva sa kanalizacionom infrastrukturom zašto se gradi nacionalni stadion? Šta kažete takođe ljudima zašto se gradi metro bez stanice kod Kliničkog centra ako oni iz unutrašnjosti treba da dođu u Beograd i da ne mogu lako da iskoriste taj metro i da dođu do Kliničkog centra?

Taj napad da mi samo iz političkih podela nećemo nešto da podržimo ne stoji. Mi smo u prethodnim sednicama glasali za predloge za koje smo smatrali da su u redu i takođe za ovo ćemo možda glasati ukoliko bismo imali normalnih uslova da ovde raspravljamo i da vidimo da je neki predlog dobar. Tome služi prostor za raspravu. Ne mora to što je nešto, što stoji „Čista Srbija“ ili zelena agenda da bude dobar predlog. Možda je preskup, a možda je i tzv. ekomanipulacija, grin vošing. To ćemo da vidimo i to bismo mogli da vidimo u jednoj javnoj raspravi, ali ona se ovde ne dopušta upravo ovakvim ograničenjem vremena.

Nemojte imputirati da je neko rekao nešto što nije. Niko nikada nije rekao – zatvorite rudarske rudnike. Nikada mi to nismo rekli. Ono što smo rekli – rudarske kompanije moraju voditi računa o zaštiti životne sredine. To je uostalom i po našem Ustavu.

Dakle, nemojte imputirati stvari koje nismo rekli.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Jedno je za Vladu Republike Srbije.

Tražim da mi se dostavi struktura uvoza i cene uvezene nafte u poslednjih šest meci od strane Naftne industrije Srbije.

Takođe, imam pitanje za ministra unutrašnje i spoljne trgovine, tražim da mi dostavite izveštaj ili makar formulu na osnovu koje određujete cenu goriva, dizela i benzina za motorna vozila u veleprodaji u poslednjih šest meseci?

Imam nekoliko pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbija zemlja sa gotovo pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu i sa oko dve i po miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Način na koji se Republika Srbija bori protiv siromaštva je uvođenjem netransparentnog algoritma i sistema socijalne karte.

Do sada je po našim saznanjima iz tog sistema socijalne zaštite nakon primene ovog netransparentnog algoritma iz registra, veliki broj korisnika socijalne zaštite isključen, a da se socijalni radnici o tome ništa nisu pitali, već je to odlučio algoritam na osnovu čak 135 podataka o licima korisnicima ovih usluga.

Tražim da mi dostavite algoritam za obavljanje poslova obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za utvrđivanje prava i usluga iz oblasti socijalne, dečije, boračke invalidske zaštite koji je uspostavljen Zakonom o socijalnoj karti.

Takođe, tražim Izvorni kod, „source code“ softver aplikacije koji izvršava sistem Socijalne karte. Takođe, da ne bi bilo spekulacija kako mi izmišljamo koliko je lica zapravo skinuto iz ovog sistema korisnika socijalne zaštite tražim informaciju o tome. Koliko je lica pre uspostavljanje registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć danas? Dakle, koliko ste korisnika socijalne zaštite isključili iz sistema socijalne zaštite od formiranja Registra do danas.

Najzad, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - kada ćete pripremiti akcioni plan na strategiji za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa čijim se usvajanjem ozbiljno kasni?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.

Ja bih podržala ovaj amandman, ali takođe bih dodala da bi bilo dobro povećati i sredstva i za Savet za borbu protiv korupcije kojim je predsedavala Verica Barać.

Dakle, ona je vama dosta značila pre deset godina. Te izveštaje ste čitali, a niste se okoristili i tako ste došli na vlast. Kako ste se borili protiv korupcije vidimo gde vam je sada taj Savet a borbu protiv korupcije čije izveštaje baš i ne čitate. Dakle, taj Savet je jako važan za formulisanje politika za borbu protiv korupcije, a njima se ne bavi Agencija za sprečavanje korupcije.

Dakle, mi imamo dva dela i važno je da na to podsetimo, tako da efikasnije delovanje Saveta i povećani obim delovanja može pomoći Srbiji u svim problemima sa kojima se ona suočava, pogotovo u delovanju izvršne vlasti, a to potvrđuje izveštaj međunarodnih organizacija koji se bave korupcijom i ti relevantni izveštaji tela koja prate stepen korupcije i procedure za sprečavanje korupcije u pojedinačnim državama pokazuju da Srbija ne napreduje dovoljno u ovom segmentu, a da u nekim aspektima nazaduje.

U izveštaju GREKO-a iz jula 2020. godine, traži se da Srbija donese obuhvatni javni dokument o Strategiji borbe protiv korupcije koji bi eksplicitno obuhvatio i najviše državne funkcionere, ali i dokumente za posebne službe poput policije.

Srbija je dobila rok do septembra 2023. godine da napravi pomake u ovom pogledu. Dakle, podrška Savetu i Agenciji za borbu protiv korupcije bi bila veoma značajna da tih pomaka dođe. Potrebno je Savet za borbu protiv korupcije, ovde posebno naglašavam savet, materijalno i kadrovski ojačati kako bi mogao da prati veći broj slučajeva i uradi analize za koje bi omogućile uspešno sprečavanje korupcije u koje su upleteni funkcioneri izvršne vlasti.

Izveštaji koje je u prošlosti objavljivao Savet imali su neprocenljiv doprinos u borbi protiv korupcije u izvršnoj vlasti. Ima i sada izveštaja. Proteklih nekoliko godina ja sam na jednoj od prethodnih sednica čitala delove izveštaja, recimo, o privatizaciji Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koji kaže da za takvu privatizaciju nema nikakvog racionalnog, ekonomskog, bezbednosnog opravdanja i da se nigde tako nešto nije pokazalo kao dobro. Ponavljam, taj izveštaj Vladinog tela, Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Vlada ne čita, pa pošto Vlada ne čita, čitaćemo mi narodni poslanici. Biće prilike, dugo ćemo biti ovde.

Ja bih samo za građane, prosto da i oni malo pročitaju, istakla nekoliko tih izveštaja. Nalaze se na sajtu. Možda ne morate da čitate sve, ali možete da dođete do preporuka Saveta, pa evo jedan, poslednji. Izveštaj izgradnje kabinske žičare, gondola na trasi Kalemegdan park – Ušće u Beogradu. Jedna od preporuka je da se sa takvim projektom prestane.

Zatim, Izveštaj o novinskoj agenciji TANJUG sa jednom od preporuka da Vlada naloži državnim institucijama da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim vlasništvom i time dodatno opterećuju građane Srbije. Pa onda Izveštaj o lokanoj samoupravi, pa onda Izveštaj o aktivnostima nakon prodaje banja. Toliko se brinete o našim prirodnim bogatstvima. Pa izveštaj o podsticajima, subvencijama i olakšicama u Republici Srbiji. Evo, neke od preporuka. Da vam pročitam. Vi to ne čitate, ali možete i sami da odete na taj sajt, skinete lepo preporuke. Ne morate svih 30, 50 strana, ako vas mrzi, ali ja ću za vas. Dakle, da se subvencije, podsticaji i olakšice planiraju po prioritetima od nacionalnog značaja iz realnih izvora, a ne novim zaduživanjima, da se ugovaraju u skladu sa Zakonom o budžetu i da se ne menjaju brojnim uredbama tokom godine.

Evo mi zato, između ostalog, sedimo ovde nekoliko dana zato što ste vi ad hok nekim uredbama planirali stvari koje uopšte niste planirali u prethodnom Zakonu o budžetu.

Evo, mogla bih sada da iskoristim trenutak da pitam šta je bilo sa podrškom majkama za prvi stan? Koliko uopšte ste subvencija dodelili u ovoj godini, a toliko se hvalite tom podrškom pronatalitetnoj politici?

Pa onda preporuka da se odobravaju veće subvencije za zaštitu životne sredine. Najzad, evo i Izveštaja o netranasparentnosti ugovaranja. Jedna od preporuka je da Vlada Republike Srbije objavi sve ugovore o raspolaganju javnom svojinom koji su ostali nedostupni javnosti, pa onda preporuka da se blagovremeno planiraju projekti od nacionalnog značaja uz obrazloženje po kojim merilima i kriterijumima su ti projekti od nacionalnog značaja uopšte utvrđeni i da se omogući javna rasprava stručne javnosti i transparentno informisanje svih građana Republike Srbije.

Dakle, jako dobro štivo za one koji vole da čitaju. Građani Republike Srbije vole da čitaju. To vidimo zato što jako posećuju sajam, čitaju beletristiku, ali ovo je bolje i od nekih trilera i od drama. Tako da, pošto Vlada neće, poslanici vladajuće neće, ima ko da čita u ovoj zemlji. Nas ima više koji čitamo.

Iskoristila bih ovu priliku da kažem i šta kada bismo se uspešno borili protiv korupcije bi mogli da uradimo sa svim tim novcem koji bismo uštedeli. Ja sam, takođe, rekla i u ovom obraćanju u raspravi u načelu, niko mi na to nije odgovorio, da, takođe, možemo da budžet učinimo narodnim uvođenjem poreza na ekstra profit za energetske kompanije koje su se obogatile gotovo ratno profiterski od energetske krize. I nemojte mi reći da mi sada idemo u Evropsku uniju, odjednom je to sada argument, jer upravo Evropska komisija preporučuje svim članicama Evropske unije uvođenje jednog takvog poreza na ekstra profit.

Dakle, moglo bi se napraviti dosta prostora u budžetu za razne mere koje mi predlažemo, mada može već i sada, kada biste, gospodo, to hteli i kada bi vam stvarno bilo stalo do građana ove zemlje.

Pa, evo, npr. šta je važnije od borbe protiv siromaštva dece? Dakle, pričate nam o mladima, pričate nam o tome da ne možete vi da diskriminišete nekoga, a onda, u stvari, pet hiljada dinara dajete mladima od 16 do 29 godina. Time kršite sopstveni Zakon o mladima, koji kaže da su mladi od 15 do 30 godina, ali znate, mladi su i od 14, mladi su i sa 31.

(Đorđe Todorović: A gde je finansijski izveštaj?)

Ja bih zamolila predsednika da upozori svoje kolege da me ne uznemiravaju dok govorim. Imam pravo na slobodu govora. Inače, jako dobro govorim. Mogu da vičem, ali nema potrebe. Mislim da to nije u redu.

Dakle, šta je problem sa siromaštvom dece? Da li vi, gospodo, znate da u ovoj zemlji nisu najugroženiji penzioneri, nego deca? Dakle, prosek siromaštva dece i mladih do 18 godina je iznad proseka opšte populacije, dakle, iznad i proseka penzionera. To je zastrašujuće. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva.

Dakle, znate šta su posledice kada su deca u riziku od siromaštva i kada odrastaju u siromaštvu? Dakle, posledice su i po zdravlje i po intelektualna postignuća i po obrazovanje, posledice su i emotivne, posledice su i socijalne poteškoće.

Dakle, to je sve nešto protiv čega treba da se borimo odmah. Time preveniramo razne probleme koji mogu kasnije da nastanu u društvu. Uostalom, to je nešto oko čega bi svi trebalo da se složimo, da bi deca trebala da budu primarni interes svih nas zajedno. Ali, vi u rebalansu budžeta niste predvideli da pokušate bar da smanjite ovaj rizik od siromaštva, dakle, da bude barem na nivou opšte populacije. Ne, nema ničega od toga.

Dakle, mogli biste, gospodo, da uvećate dečiji dodatak za četvrtinu, sa bednih 3.569 dinara, makar na 4.500 dinara. I mogli biste da uvećate obuhvat dece koja će dobijati ovaj vid finansijske pomoći sa 245.000 dece na 415.000 dece.

Znate šta ću da vam kažem? Dakle, tih 245.000 dece, to su deca čiji roditelji moraju da ispune neki dohodovni imovinski cenzus. Znači, taj cenzus je 10.707,09 para po članu domaćinstva. Znači, ako imaju 12.000, oni su već bogati, ne mogu da dobiju dečiji dodatak, 12.000, recimo, za porodicu od četvoro, znači puta četiri, pa vi vidite, mesec dana preživeti tako. Neki ljudi tako žive. Vi uopšte za njih ne marite i ništa ne predviđate.

Ali, još nešto ću da vam kažem. Znači, mi slušamo nekoliko dana uvredljive argumente da vi nešto ne možete, jer bi to bila diskriminacija. Te ne možete da diskriminišete strane investitore, te ne možete da diskriminišete kome ćete dati pomoć, zašto ne biste dali bogatima. Ne možete bogate da diskriminišete, ali vaše politike već diskriminišu decu. Po vašim zakonima, uredbama, planovima, roditeljski dodatak prima se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji. Dečiji dodatak se prima za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji.

Dakle, nema mnogo porodica sa petoro dece. Što bi to bio problem u budžetu da planirate za njih roditeljski dodatak ili dečiji dodatak?

E to vam je, gospodo, zapravo nešto što treba da pročitate u Zakonu o zabrani diskriminacije pod „posredna diskriminacija“. To je navodno neutralna mera kojom zapravo posredno diskriminišete određenu populaciju, kakve to posledice ima po višečlane porodice i ko su obično te porodice. Obavestite se malo kada pričate o diskriminaciji, jer većina vaših zakona ima diskriminatorne mere.

Dakle, nije to način na koji se borite protiv siromaštva tako što kažete – dajemo socijali, a onda zapravo to ne ide nikome, a pogotovo ne onima koji su najugroženiji.

Najzad, šta bismo još mogli da radimo sa tim novcem koji će se uštedeti od borbe protiv korupcije i punjenjem budžeta od poreza na ekstra profit? Dakle, mogli bismo da pružimo podršku studentima koji ne mogu da priušte da plate cenu stanarine u velikim univerzitetskim centrima sada kada je inflacija, kriza, kada imamo eksploziju stanarina ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Vranju. Cene iznajmljivanja stanova u većim gradovima u Srbiji vrtoglavo su porasle tokom 2022. godine, ali gospodo, one su već bile visoke i ranije.

Prema istraživanju Eurostata, one su 2020. godine bile među najvišim u Evropi u odnosu na medijalnu platu. Dakle, pre povećanja cena stanarina udeo zakupnine je već bio 62,3% medijalne plate.

Republika Srbija uopšte nema mere priuštivog stanovanja. To je jedno od osnovnih pitanja građana, gde će oni da žive, da li će imati krov nad glavom. Mi danima slušamo priče o ljudima kojima su zakupodavci zapravo ih maltene izbacili iz stanova, rekli im da su povećali cene i oni ne mogu sada da nađu stan. Konkretno, kada je reč o studentima, to znači da mnogi studenti zapravo neće moći da nastave studije, jer su zakupnine najskuplje upravo u univerzitetskim centrima. Tako porodice onih studenata koji dolaze iz drugih mesta, a ne ostvare pravo na studentski dom, zapravo ne mogu da podnesu te troškove studija.

Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, čak 53% studenata neće moći da priušti uvećane troškove stanovanja. Znači, za njih je kraj u studiranju ili pauzu u studiranju. To je šteta ne samo njima lično, to je šteta Republici Srbiji. Ti ljudi se obrazuju da pruže doprinos, između ostalog, i ovoj zemlji. Za koga se to, gospodo, razvijaju naši gradovi ako ne za decu, ako ne za mlade, ako ne za studente?

Dakle, možemo ih podržati, možemo dotirati barem hiljadu najugroženijih studenata u iznosu od 11.800 dinara tokom naredna dva meseca. Vi možete to planirati u budžetu za 2023. godinu. Hvala.

Jedva sam čekala da mi se javite. Znate šta, ja sam prijavila izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije. Ja na to, kao narodna poslanica imam obavezu. Možete tamo da pročitate.

Ja nisam nadležna za ono o čemu vi pričate i za to je rok da se APR-u prenese finansijski izveštaj do marta sledeće godine. To će se svakako desiti, pa ćemo onda pričati.

(Đorđe Todorović: Marta?)

Vi ste mene u emisiji na RTS, u kojoj smo zajedno gostovali, optužili da je imam 30 miliona, ali niste znali da li dolara, evra, funti, čega.

(Đorđe Todorović: Što me niste tužili, ako lažem?)

Kada ste to uradili jako mnogo ljudi se obradovalo i onda ste shvatili koliko vi lažete. Ljudi mene poznaju. Ljudi znaju gde ja živim, od čega živim. Ja nisam ovde ni na radu.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Sramota je ono što radite. Samo nastavite. To je put u vašu propast.

Što se tiče svih nas, svi smo prijavili Agenciji za sprečavanje korupcije izveštaj o našoj imovini, i Dobrica Veselinović koji, kao odbornik grada Beograda, nema obavezu da to uradi. Dakle, to što vi spinujete o tim stanovima, to je takođe jedna priča koju možete da okačite mačku o rep. Svako, takođe, kao što može da čita ove izveštaje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, može da pročita o tim stanovima i da vidi da su to stanovi čitavih porodica, više od 20 ljudi živi u tim stanovima.

(Đorđe Todorović: Čitavu porodicu je obezbedio.)

Vi biste želeli da su ljudi beskućnici. Pa, da, tako se vi brinete o njima, tako se vi brinete o njima.

(Đorđe Todorović: Ja nemam ni jedan stan.)

Znate šta, vi to vidite sami sa sobom gde vi živite itd. Mi smo sve do nas uradili. Što ste nervozni?

To je u redu, imamo i neke sastanke itd.

Mladi kolega bi mogao da pročita ko kome treba da podnosi izveštaje. Dakle, to vi dalje mešate ko kome treba da podnosi izveštaje. Molim vas pročitajte javno koje smo izveštaje podneli, pa da onda pričamo o tome.

Ja mislim da se moje komšije vrlo raduju kad čuju da imam 30 miliona nečega, pošto me gledaju svakoga dana, i moji roditelji i moja porodica na raznim mestima u ovoj zemlji. Dakle, samo nastavite. To će vam mnogo dobro doći, pošto svi znaju kako ja živim, od čega živim, koliko radim.

Molim vas, a u vezi sa tim da neko ovde nema dana radnog staža, dve stvari. Prvo, u ovoj sali sede mnogi ljudi kojima je ovo po sedmi mandat, peti, četvrti, treći i oni nama pričaju o danima radnog staža. Nama je ovo prvi mandat. Mi radimo jako dugo. Ja radim lično od 14. godine, ali znate šta? Po metodologiji po kojoj vi brojite zaposlene, vama radni staž uopšte ne treba. Vi imate brojne ljude ovde koji ne mogu da upišu radni staž, pa ne možete da dokažete da oni rade. Vama svako ko radi sat u nedelji, vama je on zaposlen. Vi ne možete da dokažete ovde… Vi zapravo nazivate ogroman broj građana Republike Srbije neradnicima, ljudima bez radnog staža zato što to ne mogu pravno da obezbede zakonima i statistikama koje vi sprovodite. Dakle, to je uvreda za sve građane koji krpe kraj sa krajem, način na koji vi nipodaštavate njihov rad.

Dakle, uvredili ste domaćice, žene sa sela time što, kada govorite o ljudima bez radnog staža, tvrdite da ti ljudi ne rade. Podsetiću vas… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 109. - opomena se izriče narodnom poslaniku, pa sad razne stvari, ali ja ću se skroncentrisati na – ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Dakle, mi konstantno slušamo od poslanika pozicije na raznim sednicama, ali upravo sada da se drugim poslanicima obraćaju kao primercima – ovaj primerak. Ja sada pitam – jel to primerak ljudskog roda ili neke životinjske vrste? Na šta se misli kada se kaže – primerak? Način na koji se poslanik služi tom rečju ukazuje da je reč o uvredljivom izrazu i vaša je dužnost da na to reagujete. Vaša je dužnost da tog poslanika opomenete i izreknete mu neku kaznu. Hvala.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Reklamiram povredu Poslanika, član 107.

(____________: Dođi i naplati.)

Dakle, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Koleginice Božić, to što ste žena ne znači da ne može da bude seksistkinja. Ono što ste maločas rekli je strašno uvredljivo. Nazvali ste koleginice narodne poslanice osobama koje se nekome nude.

Ako je ovde uvredljivo govoriti o ženskom bikiniju, jednako je uvredljivo i više ono što ste vi rekli.

(_____________: Ne, ne, to je Božićka rekla.)

U danu u kome su vaši poslanici ovde imali takođe seksistički uvredljivo ponašanje prema drugim narodnim poslanicima to je najgore što ste mogli da učinite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani, poštovani gosti, slušajući ova dva dana kako ministar finansija brani rebalans budžeta, neki naivni čovek bi možda pomislio da se zaista radi sve da se građani zaštite, te da je ovaj budžet narodni budžet, ali hajde da vidimo ko se okoristio o ovu krizu.

U martu, kada je sirova nafta na berzi koštala 114,32 dolara po barelu, Evro dizel na pumpama je bio 187,2 dinara po litru, a sada, kada je cena nafte 91,72 dolara po barelu, isti taj Evro dizel košta čak 220 dinara i najskuplji je u regionu. Meni ovo baš ne deluje kao zaštita građana. Naprotiv, meni se čini da su građani ovde, bez da ih je iko pitao, kreditirali NIS i time delimično i državu Srbiju.

Naftna industrija Srbije zabeležila je veliki rast profita. Naime, u prvih devet meseci NIS je ostvario neto dobitak, posle oporezivanja, u iznosu od 69,4 milijardi dinara, naspram 13,3 milijardi dinara u istom periodu prošle godine.

Nakon što ste smanjili akcize na gorivo, gde se država, kako ministar kaže, odrekla 15 milijardi dinara, što je navodno uticalo na kontrolisanu cenu goriva, koja vidimo da je najskuplja u regionu, mi smo saznali letos da smo promenili strukturu uvoza nafte. Do pre nekoliko meseci gotovo dve trećine smo dobijali iz Iraka, oko 45%, zatim 10% iz Kazahstana, 1% iz Norveške, a 16% iz Rusije. Međutim, tokom leta smo značajno povećali uvoz sirove nafte iz Rusije, sa 16% na čak 40%, zato što je ona bila značajno jeftinija na tržištu.

Međutim, u to isto vreme konstantno raste cena dizela i benzina i ona je opet, ponavljam, najveća u regionu. Nismo nikada dobili ni jedno objašnjenje zašto je to tako, iako su brojni ekonomisti primetili ovu nelogičnost, pa sada vas ja pitam ako smo uvozili jeftiniju naftu, zašto građani nisu plaćali jeftiniji benzin i dizel? Da li su oni kreditirali NIS i državu Srbiju koja ima skoro 30% akcija u NIS-u?

Mi smo čuli, odnosno mogli smo da čitamo u „Fajnenšal tajmsu“ da je predsednik saopštio da se razmatra kupovina većinskog udela u NIS-u, što je uredu, međutim to i dalje nije opravdanje da građani bez pitanja kreditiraju NIS.

Ako su građani kreditirali NIS, to treba da im se vrati sa kamatom. Međutim, čak i ako nisu, rešenje koje mi predlažemo jeste porez na ekstra profit, tzv. vinfal profi taks, što je porez na neočekivani profit, dakle kompanijama koji su prihodovale iznad proseka ranijih godina zbog recimo to tako neočekivanih okolnosti ili onih koji su se okoristili o energetsku krizu.

Dakle, u to vreme građani su ili defakto opljačkani ili svakako osiromašeni, zbog energetske krize i rastuće inflacije i bilo bi fer da se novac od tog ekstra profita zapravo usmeri ka njima.

U EU trenutno ovakvu politiku poreza na ekstra profit sprovode Grčka, Italija, Rumunija, Španija, Mađarska, Velika Britanija, dok se Nemačka, Francuska, Finska i Irska i zemlje Beneluksa najavile da će sprovoditi ovakvu politiku.

Ovaj porez je zvanična preporuka i Evropske komisije ka zemljama članicama EU. Mi predlažemo da ovaj ekstra profit treba uložiti u borbu protiv siromaštva ili investiranje u obnovljive izvore energije. To bi bilo jedino pošteno i to bi bio narodni budžet.

Vi sa ovim rebalansom uopšte ne borite protiv siromaštva. Ministar Mali je više puta rekao da je predviđeno 15 milijardi dinara više za socijalu. Citiram, više puta je rekao baš za socijalu, ali zapravo nakon toga citirao konkretne mere pronatalitetne politike i to su inače one mere gde ste vi već, zapravo, isplaćivali nadoknadu od 300 hiljada dinara za prvo dete, drugo, treće itd. Dakle, to su mere koje niste predvideli u prošlogodišnjem budžetu. Dakle, toliko o tome da vi planirate da ne donosite ad hok mere pred izbore, ali dakle to nije podrška socijali, to nisu socijalna davanja koja bi ciljano trebalo da pomognu one koji su najugroženiji. Pitanje je i da li su ove pronalitetne politike efektivne.

Dakle, vi nikad niste razmotrili da li zapravo postoje neki drugi problemi kao što je činjenica da veliki broj žena u ovoj zemlji ne želi da ima drugo dete zbog akušerskog nasilja koje doživljava u porodilištima, zbog toga što nema dostupnih i priuštivih vrtića za sve i zbog toga što nema dobrih politika usklađivanja roditeljstva i rada.

Međutim, i mimo svih ovih politika deca se u ovoj zemlji rađaju i žive u siromaštvu. Stopa rizika od siromaštva za decu i mlade do 18 godina osetno je viša nego za opštu populaciju.

Šta ste vi za njih predložili u rebalansu? Ništa. Smatramo da je mera povećanja iznosa dečijeg dodatka i obuhvata dece mera koja je hitna. Hitna je bila i za ovaj rebalans, a nadamo se da ćete je uključiti u Zakon o budžetu za 2023. godinu.

Mladima dajete 5.000 dinara. Kažete da time mladima kažemo hvala, da im dajemo sigurnost i dozu optimizma. Moram da priznam, u nepismenom obrazloženju ovog Zakona o privremenom registru građana za novčanu pomoć, koji ću citirati upravo zbog tog teksta, kaže se da se radi o kategoriji lica od posebnog značaja za Republiku Srbiju koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da im je u novonastalim okolnostima neophodno više vremena da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovalo na tržištu rada i omogućilo im da ostvare zaposlenje, odnosno zarade koje su preduslov višeg životnog standarda.

Ja stvarno ne znam koji je to kurs za sticanje kompetencija za 5.000 dinara, niti tretman za povraćaj optimizma? Što ne date mladima neko rešenje kako da se osamostale, kako da mogu da iznajme priuštiv stan u kome mogu da žive? To je predlog koji ćemo mi uskoro izneti kao Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd - kako da se krene ka prvim koracima ka priuštivom i pravednom stanovanju. To bi bila podrška mladima, a ne 5.000 dinara, kojima pokušavate da ih potkupite.

Najzad, moram nešto da kažem o zaista uvredljivom odgovoru na kritiku da su ciljane mere nasuprot "helikopter manija" nešto što je diskriminacija. Dakle, pročitajte Ustav Republike Srbije, pročitajte Zakon o zabrani diskriminacije. Vi ste za njega glasali. Vaša Vlada, odnosno prethodna Vlada ga je predložila. Dakle, malo je sramotno da ne znate šta znači diskriminacija i da mešate diskriminaciju sa izborom javne politike.

Dakle, način na koji vi, u stvari, koristite, zloupotrebljavate reč diskriminacija, da pobegnete od ekonomskih kritika i socijalnih kritika vaših politika je uvredljiva. Odgovorite na te kritike ekonomskim argumentima ili socijalnim argumentima.

Dakle, ekonomska kritika kaže, izneo vam je, recimo, i Fiskalni savet, da obrazloženje koje ste davali kao Vlada, sami ste davali za svoje neselektivne mere podrške građanima prethodnih godina, jeste da fiskalni podsticaj povećanja domaće tražnje, dakle, tada niste koristili argument diskriminacije. Pokazalo se da ovo zapravo ima neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, da se vraća u budžet svega 10%, a pritom se zadužujemo za finansiranje ovakvih mera.

Socijalna kritika kaže da same mere nisu bile dovoljne da omoguće onima koji su najugroženiji da pokriju osnovne troškove. Istovremeno, do tih mera nisu mogli da dođu oni koji nemaju lične karte ili nemaju pristup računaru, ali su stigli oni koji možda već imaju previše.

Ministre finansije, želim da vam poručim, iako vi niste odgovorili ekonomskim argumentima, ja ne sporim vaše znanje ekonomije, sporim vaš integritet i moralnim i političkim, i sporim vaše poznavanje pravnih i političkih pojmova. Dakle, to je uvredljivo kako ste vi uveli argument diskriminacije, banalno i smešno posebno jer onda to važi za zakon koji ste predložili. Dakle, zašto onda diskriminišete četrnaestogodišnjake, jel oni… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Predsedniče, povredili ste član 100. Poslovnika koji kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

U trenucima dok je koleginica Parlić govorila vi ste je prekinuli. Ne možete nam reći da je niste prekinuli, bili smo svi ovde, čuli smo da ste je prekinuli.

Ukoliko ste želeli da učestvujete u pretresu, što ste vi kasnije nakon toga…

Vi ste joj upadali u reč i zapravo komentarisali da li je ono što ona govori istina ili ne.

To radite upravo sada i meni. Ovo nam nije prvi put. (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, građani i građanke Srbije, poštovani gosti, u trenutku kada je građanima neophodna vizionarska i socijalno i ekonomski odgovorna politika njima se nudi vlada ograničenog mandata.

Vlada čiji je glavni zadatak da prezimi, jednu zimu, možda dve. Takva vlada ne može imati odgovore za izazove sa kojima se suočavaju građani Srbije.

U trenucima kada građani jedva sklapaju kraj sa krajem njima se nudi vlada sa rekordnim brojem članova vlade, rasipnička vlada, čiji cilj nije rešavanje problema građana, već rešavanje rastućih napetosti unutar vladajuće partije. U toj vladi vodi se računa kako da SNS klanovi budu u ravnoteži.

Sistem proveravanja ravnoteže ili kočnice ravnoteže, koje smo uveli u Ustav, u članu 4. nakon ovih promena, on bi zapravo trebalo da se tiče podele vlasti, vlasti zakonodavne, sudske, izvršne, ali zapravo to izgleda funkcioniše samo unutar vladajuće stranke, gde predsednik Republike i predsednik stranke vodi računa da je jedan SNS kalan uravnotežen i zakočen delovanjem drugog.

Mandat stare nove premijerke je po drugi put oročen. Ova vlada je ograničena upravo u tom perventirarnom sistemu uravnotežavanja u kome onaj ko je odgovoran, nikada nije i formalno odgovoran. Sada ću vam dati primer kako to izgleda.

U ovom produženom tehničkom mandatu, imali smo prilike da vidimo situaciju gde vlada sklapa tajni ugovor sa konsultantskom kućom ..Enerdži iz Norveške, bez znanja Ministarstva energetike.

Znači, sadržaj je hitna preporuka o tome šta treba da se radi sa našim energetskim sistemom, inače mi imamo neke strategije, neka strateška dokumenta, i valjda bi tu trebalo da piše šta treba da se radi, ali ne.

Ministar finansija, poznatiji kao ekspert za „eritrejski pamuk“ i glavni konsilireza privatizacije i koncesije, se dodatno zadužio u vrednosti od 50 miliona evra, da ispuni tu preporuku šta treba da se radi sa energetskim sektorom, putem nabavke koja je kao ugovor strogo poverljiva, i sprovedena bez javnog tendera, pod izgovorom da bi u suprotnom država bila u obavezi da da informacije čije bi otkrivanje štetilo državnom interesu.

Znači nije samo tajno od građana, i od nas narodnih poslanika, već i od resornog ministarstva. Ono nije bilo konsultovano. U odgovoru na pitanja o vezi Ministarstva energetike sa potpisivanjem ovog tajnog ugovora, saznali smo da je cilj rudarstva, energetike, da se EPS, kao i kompletan energetski sektor razvijaju, a ne da se najvažnije preduzeće za energetsku stabilnost zemlje prodaje.

I sada ko je ovde za privatizaciju, a ko bi da zaštiti EPS, od privatizacije, koji klan, ko kome pripada, to vi vidite među sobom, međutim, ono što ja znam, da mi nemamo nikakvo poverenja u ministra plagijatora, stručnjaka za privatizaciju i po rečima predsednika odgovornog za rušenje Savamale, da će zaštititi naš energetski sistem od privatizacije.

Takođe nemamo nikakvo poverenje ni u novu ministarku energetike, koja dolazi u trenucima kada se energetska kriza nameće kao glavno pitanje a da nema potrebnog iskustva u ovom sektoru.

Njena najveća referenca kao kandidatkinja za čuvanje nacionalnog bogatstva, to je rudarstvo i energetika, iskustvo bavljenja projektima javnog privatnog partnerstva, što me samo još više uverava da se pripremamo za rasprodaju EPS i drugih prirodnih bogatstava.

Laž, koja toliko laže, da se zanese, da se zaboravi, pa prevari i sebe, postaje vrhovna istina, niko to nije lepše rekao od pesnika Miroslava Antića, na žalost to je vaša osnovna deviza – tome služe zamene teza kojim se služite u ovoj iznuđenoj debati od koje toliko bežite.

Evo jednog primera takve zamene teza, mandatarka priča o otvaranju novih naučnih instituta, a zaboravlja na privatizaciju postojećih. U izveštaju na 38 strana, vaš vladin savet za borbu protiv korupcije, uz objašnjenje šta za Srbiju i građane znači Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, navodi da njegovu prodaju milenijum timu treba poništiti, jer je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu.

Nema dobrih primera privatizacije, stoji u ovom izveštaju, vodnih instituta u svetu, a da ne idu protiv interesa zaštite zdravlja, života ljudi i bezbednosti države.

Ja se nadam da ste taj izveštaj pročitali, ali ako niste, evo jedan pasus – jedan od vrlo ubedljivih razloga za neprihvatljivost privatizacije vodoprivrednih preduzeća bazira se na nacionalnoj bezbednosti i ukazujući na vrlo opasna krizna stanja koja se mogu izazvati, ukoliko bi se upravljački punktovi vitalnih sistema, poverili subjektima sa strane, čiji nalogodavci mogu biti i neki drugi, često sasvim skriveni centri moći, koji bi na taj način stvarajući krizne situacije, uticali na ostvarivanje nekih svojih dalekosežnih interesa.

Očuvanje nacionalne bezbednosti trebalo bi biti prioritet, te pitanje privatizacije, vodoprivrednih preduzeća instituta je neprihvatljivo iz razloga što raspolažu sa podacima o državnim i vojnim tajnama, te bi prelazak u privatne ruke putem privatizacije putem subjekata ugrozilo nacionalne interese država. To je citat iz vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Sada za kraj, hoću da kažem još nešto mi iz Zeleno – Levog kluba, Ne davimo Beograd – Moramo, nismo deo nikakve bivše vlasti i vi to vrlo dobro znate i vaš šef poslaničke grupe, najveće stranke, to je priznao pre neki dan kada je rekao da se on ne stidi svoje prošlosti, a da mi ni nemamo prošlost pa onda nemamo ni čega da se stidimo. To što mi tražimo da vi kao narodni poslanici, čija je funkcija i kontrolna, da vi nama polažete neki račun, vi to ne možete da izbegnete, jer način kojim ste se vi koristili prethodnih dana da kažete, da nepoverenje u sudije, znači nepoverenje u vlast ove zemlje, važi i za nas, i mi smo ovde neka vlast.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.

Jako mi je žao što je diskusija o našem amandmanu krenula u nekom drugom smeru, pa ću pokušati da je vratim.

Želim da kažem da se mi, naravno, sporimo u gotovo svemu, i o tome kako gledamo na prošlost i verovatno o tome kako vidimo budućnost i kako vidimo razvoj ove zemlje. Ali, bez obzira na sva ta naša sporenja, mi na to zapravo imamo pravo. Zato smo i ovde, da predstavljamo različite poglede, interese, identitete u ovom domu.

Međutim, za sve nas bi trebalo da važe ista pravila, kao što bi trebalo da važe ista pravila i ista prava za sve građane Srbije. Ja ću sada se pozvati malo i na ovu priču o obrazovanju. Duboko verujem da je politička participacija vid obrazovanja i građana i nas ovde kao predstavnika građana, tako da želim malo da govorim o pravima koje mi kao narodni poslanici imamo.

Dakle, mi kao narodni poslanici, prema članu 107. Ustava, imamo pravo predlaganja zakona, pored toga što to mogu da rade i Vlada i Skupština AP ili najmanje 30 hiljada birača. Dakle, prema članu 136. stav 3. Ustava, poslove državne uprave i broj ministarstava određuje se zakonom i zato mi sada pričamo o ovome i, kao što je 148 poslanika imalo pravo da podnese zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, tako smo tehnički to mogli da uradimo mi iz opozicije, naravno ne biste ga stavili na dnevni red, ali mogli smo da smo to želeli. Nakon toga, dobili smo pravo da podnosimo amandmane i sad tu dolazi ovaj zaplet o kojem želim da govorim.

Dakle, prema članu 161. Poslovnika o radu Narodne skupštine definicija amandmana je da je to predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, dakle izmenu i dopunu. Znači, možemo da dopunimo predlog zakona. Ako je to tako, dakle, mi možemo da dopunimo predlog zakona. Međutim, mi smo to i uradili, je li, podneli smo neke amandmane i za izmenu i za dopunu. Podneli smo 13 amandmana, od čega je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na ne obrazloženi predlog predsednice Odbora pet odbacio kao nepotpune i zaista Odbor na to ima pravo ukoliko su ti amandmani nepotpuni i mi se nikako ne bi bunili da čujemo to obrazloženje.

Inače, važno je da kažem da bi trebalo da dajemo jedni drugima obrazloženje. To je i naša obaveza, ali u ovom duhu promocije društvenog dijaloga citiraću jednu uticajnog nemačkog filozofa i političkog teoretičara Rajnera Forsta koji kaže da je u osnovi ljudskih prava pravo na obrazloženje, pravo na opravdanje, da moramo to da radimo, da jedni drugima opravdavamo zašto nešto radimo.

Dakle, nepotpuni amandmani su oni koji prosto po Poslovniku ne sadrže sve elemente koji su tu potrebni. Međutim, mi smo na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo saznali da su nepotpuni amandmani nešto drugo, nešto o čemu član 162. Poslovnika uopšte ne govori i ta definicija… Sada ću citirati predsednicu Odbora zato što mislim da je jako važno i tiče se prava svih nas i našeg budućeg rada, tako da je važno da se obrazujemo i da vidimo da li mi nešto ne znamo, ali onda nam treba član Poslovnika koji to govori ili se ovde prosto neka praksa koja nije formalna interpretira kao formalna.

Citat predsednice Odbora jeste da se amandmanom ne mogu predložiti promene koje bi uticale na tekst zakona koji se menja ili dopunjuje, a koji nisu navedeni u predlogu zakona za njegovu izmenu i dopunu. U slučaju da se predlažu izmene osnovnog teksta zakona bilo podnošenjem amandmana na osnovni tekst zakona koji nisu obuhvaćeni predlogom zakona za izmenu i dopunu bilo da se to čini dodavanjem novih članova to predstavlja širi obim promene. Ovo je važan koncept, pošto o njemu čujemo kao neko bitnom konceptu, iako tome u Poslovniku nema ni reči. Dakle, onda ako imate taj širi obim promene, onda su amandmani nepotpuni i kao takvi se odbacuju. Zbog toga su naši amandmani, kao i amandmani nekih drugih kolega odbačeni.

To bi bilo korisno obrazloženje da smo mi čuli članove Poslovnika koji tako nešto kažu. U prevodu za one kojima ova komplikovana tehnička argumentacija nije jasna kažete da mi nemamo prava da predlažemo nova ministarstva ili razdvajanje postojećih ministarstava, to bi onda bio taj širi obim promene. Tako nas zapravo niste onemogućili da o tome pričamo, jer ste prihvatili naš amandmana na član 1. u kome zapravo listamo naš Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima gde predlažemo 21 ministarstvo nasuprot vaših 25, ali ste nam skratili vreme diskusije. Dakle, to baš nije koherentno, nije logično. Ako je to nešto što ne smemo da radimo, trebalo je i ovaj član da nam odbacite.

Zašto nismo čuli to obrazloženje? Koji to član Poslovnika kaže da mi nemamo pravo ovo da radimo? Zato što takav član u Poslovniku ne postoji. Ovo je važno zato što se ovim de fakto ograničava Ustavom garantovano pravo narodnih poslanika da predlažu zakone. Da budem sasvim jasna, ja sam vrlo radosna ako čujem da postoji takav član Poslovnika, koji ovo pismeno kaže da mi ovo ne smemo da radimo, jer ću onda dobiti mogućnost da pošaljem predlog za ocenu ustavnosti, zakonitosti ovog Poslovnika Ustavnom sudu i verujem da ću očas posla naći dovoljnu podršku kolega narodnih poslanika za tako nešto.

Dakle, ovo je važno pitanje zbog toga što se ovde jedna neformalna praksa koja ne postoji u Poslovniku tretira kao nešto što bi trebalo da znamo, pa se nama još spočitava da nismo dovoljno obrazovani o tome i ne znamo da pišemo amandmane.

Ja jedva čekam da čujem taj odgovor i, kažem, radosna sam, iako grešim, zato što mi iz nauke i obrazovanja znamo da se uči iz grešaka. Nauka počiva na sumnji, a ne na veri da ste apsolutno ispravni, jer onda ne možete da preispitujete tvrdnje i hipoteze, ali je onda glavno pitanje – čemu sve ovo? Čega se plašite? Zašto ne dobijamo po dva minuta da obrazložimo amandmane kojima predlažemo nova ministarstva? Šta je to tako strašno da građani Srbije čuju da vi predlažete 25 ministarstava, četiri dodatna ministarstva kojima ne povećavate obim poslova u odnosu na postojeću strukturu, a da prostim prenosom poslova iz jednog entiteta u drugi dodatno usporavate rad državne uprave? Biće potrebno još mesec dana da se usklade interni akti sa ovim zakonom, sve to sa oročenom Vladom, mimo Ustava, jer predsednik nema ustavna ovlašćenja da oročava Vladu, već su Vladi vezane ruke. Koliko će vremena ta Vlada imati da radi? To ćemo videti.

Zašto je to opasno da mi onda kažemo – naš predlog je 21 ministarstvo, gde vam bolje reorganizujemo ove poslove, tako da zapravo stavimo prioritet na borbi protiv siromaštva i zaštiti prava radnika? Šta je to tako strašno u tome da se čuje da je potrebno ministarstvo za društvenu solidarnost i podršku porodicama ili ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju?

Za razliku od vaših rešenja u kojima pravite mala ministarstva, poput Ministarstva za brigu o porodici i demografiji i Ministarstva za brigu o selu, bez adekvatne nadležnosti da se bave ozbiljnim problemima, koji su maltene neka udruženja građana koji imaju zadatak da se bave kampanjom za demografsku politiku ili neguju tradicionalni način života na selu, dakle neki instituti, a ne ministarstva, zašto je problematično da mi ukažemo da postoji jedno vrlo važno ministarstvo koje je preglomazno? To je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, a koje bi trebalo razdvojiti.

Razlog zašto je to tako, zašto mi mislimo da bi trebalo razdvojiti ova dva resora, jeste da smo imali snažan resor koji zapravo stavlja akcenat na socijalnu politiku. Mi bismo ciljanim merama mogli da se borimo protiv siromaštva i da pomognemo najugroženijima tokom korona krize, umesto toga što smo ogroman novac iz budžeta dali svim građanima i onima kojima je pomoć potrebna i onima kojima nije potrebna – poput mera od 100 evra koja je koštala budžet 600 miliona evra.

Sa ovakvim Predlogom zakona o ministarstvima i odbacivanjem naših amandmana o kojima vi ne želite ni da razgovarate, dakle, ukazujete da vama socijalna politika nije nikako u centru rada, da o tome ne želite da razgovarate, da ne želite da pripremite ozbiljan institucionalni okvir za borbu protiv siromaštva, za krizu nam inače treba takav okvir, mi imamo 150 strategija o svačemu, ali nemamo strategiju za borbu protiv siromaštva. Dužnost je Srbije da tako nešto ima, da se bori protiv siromaštva i dužnost je Srbije da institucionalizuje solidarnost i zato mi predlažemo ministarstvo za društvenu solidarnost, a ne da solidarnost razgrađuje, ne da se traži od građana da se oslanjaju sami na sebe i na svoje porodice, dok se istovremeno priča o nekakvoj brizi o porodici, iako porodice radnika koji žive od minimalca ili porodice više od milion i 600 hiljada radnika, koji zarađuju manje od 50 hiljada dinara, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Dakle, podršku porodicama treba priključiti resoru za socijalnu politiku.

Znam da je nezgodno da se na Dan borbe protiv siromaštva, to je bio ponedeljak, kada smo primili saziv za sednicu, po hitnom postupku, Srbija dočekuje taj dan sa skoro dva i po miliona građana u riziku od siromaštva i sa pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu.

Takođe, nezgodno je i da čujete da je vaš, netransparentni algoritam i za Zakon o socijalnoj karti, do sada je iz sistema socijalne zaštite isključio 10% korisnika. Tako se vi borite protiv siromaštva i to na način da prikupljate 130 podataka o licima, korisnicima socijalne pomoći i kontrolišete siromašne, na način na koji ni jedna kategorija građana u ovoj zemlji nije kontrolisana. Istovremeno, uvećavate broj ministarstava. Akcenat ne stavljate na realne potrebe građana.

Još jednom, nije problem samo zapošljavanje. Mi nemamo nikakav problem da primite više socijalnih radnika, oni su potkapacitirani. Dakle, oni bi mogli da pomognu gorućim problemima koje mi imamo i po pitanju porodičnih odnosa i po pitanju socijalne pomoći itd. Nije problem da primite još lekara ili raspišete više specijalizacija, znamo da nam ti ljudi nedostaju. Problem je što to vi neće raditi, nećete trošiti novac na to, nego na svoje političke kadrove koje ćete udomljavati u ovim dodatnim ministarstvima.

Umesto svega ovoga, mi predlažemo da se Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ovako kakvo je, koje zapravo služi za jeftini populizam i zamajavanje javnosti uvredama, kako prema ženama koje se krive za pad nataliteta, tako i prema svim građanima kada se govori o tome da plodnost zavisi od spratnosti na kojoj vi živite, dok istovremeno kada se dese kritični trenuci kao onaj u Vršcu, sva ministarstva ćute o svojoj nadležnosti. Ni jedno nije nadležno odjednom za semnicid u Vršcu. Dakle, takvo ministarstvo nam ne treba. To ne znači da nam taj resor ne treba, on treba da bude spojen sa socijalnom politikom.

Takođe, smatramo da briga o selu je zadatak svih ministarstava i da zbog važnosti problema odumiranja sela to mora da bude predmet koordinisanog delovanja različitih ministarstava, nadležnih kako za poslove zaštite životne sredine, poljoprivrede, urbanizma, obrazovanja, saobraćaja i telekomunikacija. Dakle, za to su nam potrebne pažljive i delotvorne politike. To ne možete uraditi formiranjem ministarstava, bez ozbiljnih nadležnosti sa malim budžetom.

Najzad, potrebno nam je ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju. Nije dovoljno samo da kreirate radna mesta, a da su ti poslovi loši, da su oni sa lošim uslovima rada, da su slabo plaćeni i da niko ne sme da se bori za svoja radnička prava.

Dakle, morate pokazati građanima da ćete ih zaštititi od poslodavaca domaćih ili stranih onda kada su njihova radnička, ali i ljudska prava ugrožena. Sada, dobro, možda i vama to nije prioritet, ali mi kao narodni poslanici imamo pravo da kažemo da je to naš prioritet i da bi tako izgledala ministarstva kada bi smo mi bili u prilici da ih sastavljamo. To ne morate izglasati, ali na to imamo pravo i predstavljamo neke građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani Republike Srbije, da je konačni dogovor o novoj Vladi postignut saznali smo na Instagram profilu predsednika, jer smo videli jedan susret dvojice lidera dve najveće stranke u porodičnoj atmosferi, koji su se dogovorili o podeli političkog plena. E, sad, kako ta podela izgleda, saznali smo nakon toga, u ponedeljak, sa ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Odmah da vam kažem – predlog nije dobar.

Mi smo za tih 24 sata uspeli nešto da vam popravimo amandmanima koje smo podneli, nešto smo popravili, mislim da bi bilo dobro da to prihvatite, ali, da ste nam dali, recimo, 48 sati, mislim da bismo mogli da vam ponudimo jedan predlog zakona koji zapravo ima viziju kako bi ova država trebalo da izgleda i da u njoj svi građani žive dobro i da oni ovde ostanu ne zato što to možda moraju ili ne mogu da odu, nego zato što to žele. U vašem predlogu takve vizije nema, a nema ni rešenja neke krize na koju se pozivate kada govorite o tome da je razlog za njegovo donošenje po hitnom postupku opravdan.

Dakle, možete slobodno da preuzmete nešto od naših predloga, to će biti na korist građana. Ono što bih ja samo savetovala je da to što preuzimate preuzimate u celini, jer obično kad uzimate samo delove, to vrlo loše uradite, obesmislite te predloge.

Zašto to kažem? Evo, recimo, kada predlažete razdvajanje prosvete i nauke, čuli smo, ima ovde kolega koji misle da je to dobra stvar i postoje neki primeri i neke realizacije ovog razdvajanja koje bi možda i mogle biti dobre, ali mislim da ste vi sa tom argumentacijom da je nauka jako bitna zakazali, jer ste imali deset godina da nam pokažete koliko je nauka bitna. Evo, recimo, izdvajanja, ukupna budžetska sredstva za istraživanje i razvoj u BDP u 2021. godini su bila 0,42%. Ima nekih ulaganja, zaista, to se poboljšava, ali to je sve skromno naspram nekakvih ciljeva da budemo društvo koje se razvija.

Mnogo problematičnije od toga je vizija nauke kakvu je prethodna Vlada, zapravo Vlada u tehničkom mandatu, usvojila 2021. godine. To je strategija nauke koja se zove „Moć znanja“ i u toj strategije nauke jedan od proklamovanih ciljeva bio je fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete. Međutim, kada se govori o tim prioritetima, društvenim izazovima i prioritetima, fokus je ne na nečemu što domaća nauka zapravo identifikuje, kao lokalnim problemima, zagađenje vazduha, vode, hrane, krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, već u vreme Kovid – 19 pandemije, dakle vi pričate o toj strategiji, odnosno Vlada, zapravo autori strategije koje niko iz naučne zajednice ne zna ko su i ko je to pisao, vi pričate o veštačkoj inteligenciji.

Ja mislim da građanima koji imaju problema da prežive i sa krizom i zimom će padati u sve veće siromaštvo, mislim da im to ulaganje u veštačku inteligenciju, nasuprot, recimo, ulaganju u to kako da se pozabavimo dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije, neće mnogo značiti.

Takođe, u toj strategiji ističe se da želimo da Srbija bude deo istraživačkog evropskog prostora. Međutim, u toj strategiji nema ni jedne reči „demokratija“, što je inače centralni pojam strategije odnosno programa EU „Horizont Evrope“. Svi koji se bave naukom znaju na koji način je za nas koji smo iz naučne zajednice „Horizont Evropa“ važan.

Dakle, potpuno izostaje ta vizija društvenog dijaloga u strateškim dokumentima. Ja sada pričam o nauci, ali to važi i za sve druge, tako da nije dovoljno da prosto imate društveni dijalog u imenu nekog ministarstva ako to nemate u svojim strateškim dokumentima i ako to ne praktikujete, recimo, i u ovom domu.

Umesto moći znanja demonstrira se moć nad znanjem i to smo imali prilike da vidimo i u prethodnom periodu sa načinom na koji se naložila izmena udžbenika iz biologije.

Zbog svega ovoga, mi iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“ MORAMO, verujemo da kada vladajuća većina odvaja nauku od prosvete, pored što uvećava koalicioni partnerski plen, ona planira i sve veću komercijalizaciju nauke. To smo videli sa privatizacijom Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Slično radite i sa urušavanjem obrazovanja. Dakle, ni malo ne verujemo da to što ćete odvojiti ova dva resora će poboljšati stanje u obrazovanju.

Ja verujem da će vam vrlo brzo doći dan kada ćete imati masovne proteste nastavnika poput onih u Mađarskoj, na koju se toliko ugledate, zato što više neće biti mogućnosti da naše škole nađu kvalitetan kvalifikovan kadar, da rade za tako male plate koje su na dnu evropske lestvice, kada je reč o platama nastavnika.

Dakle, vaš predlog Zakona o ministarstvima, u stvari, ne govori ne samo o toj viziji boljeg života, nego čak ni o tome kako da rešimo ovu krizu. Vaša poruka je, vi poručujete da svi problemi dolaze iz sveta, energetska kriza je zbog samo rata u Ukrajini, a nema nikakve veze sa načinom na koji ste vi upravljali energetskim sektorom. Stambena kriza ima veze samo sa Rusima u Beogradu, a nema veze sa time da nemamo uopšte stambenu politiku koja bi trebalo da bude politika socijalne pravde, jer nama piše u Ustavu da bi trebalo da budemo takva država.

Dakle, ako resori koje predlažete, u stvari, treba da govore o prioritetima ove Vlade, evo, ja ću staviti akcenat i na još jedan koji se tu spominje, to je unapređenje javne uprave radi poboljšanja pružanja usluge građanima. Pa, kako to izgleda kada vi hoćete da unapredite javnu upravu, recimo, u borbi protiv siromaštva?

Dakle, način na koji se vi borite protiv siromaštva jeste da uvedete inovaciju, jedan algoritam koji u osnovi Zakona o socijalnim kartama, dakle, to smo mi uradili, odnosno to ste vi uradili kada ste usvojili takav zakon i taj algoritam za koji ne znamo kako funkcioniše, u stvari, se bori protiv siromaštva na način da nekim nejasnim metodama zapravo samo skine ljude sa spiska korisnika centara za socijalni rad, dakle, bez utemeljenja u njihovom stvarnom životu i kako je to uticalo, dakle, da li su oni stvarno sada nestali sa liste tih siromašnih ljudi.

Dakle, to je način na koji vi, u stvari, inovacije koristite da lišite građane njihovih osnovnih građanskih, socijalnih prava. Zahvaljujem.