Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na uticaj prekograničnih televizija, na izborni proces i političke prilike, samim tim, u zemlji Srbiji.

Naime, gospodin Komlenski i ja smatramo da ne treba dozvoliti da se strane države preko svojih medija mešaju u izborni proces i da vode izbornu kampanju i da emituju propagandne izborne poruke na svojim medijima koji se reemituju na teritoriji Srbije, jel tako, narušavaju suverenitet zemlje i mogu bitno da utiču na raspored glasova u Republici Srbiji. Ni jedna suverena zemlja, po meni, to ne bi dozvolila i ja cenim to što Vlada Republike Srbije, što nosilac izborne liste na kojoj sam ja bio, žele na neki način da udovolje opoziciji, da ih privole da budu ovde sa nama u parlamentu. Po meni, to nije vojska, obavezno služenje vojnog roka da neko mora da bude u parlamentu i da moramo da mu činimo ustupke po ovom pitanju da bi se oni kandidovali na izborima i da više ne bi bojkotovali izbore, a mislim da će građani u velikoj meri bojkotovati te njihove izborne liste.

Naime, već sam objašnjavao neverovatne pojave da smo mi dopustili zbog tolerancije prema opoziciji, da to tako nazovem, da se pojave neregistrovane političke stranke koje primaju novac iz inostranstva, tzv. nevladine organizacije. Ja to zovem antivladine organizacije koje, gle čuda, za razliku od političkih partija za koje treba 10.000 potpisa, formiraju tzv. pokrete, nevladine organizacije. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar udruženja građana, sportskih organizacija i oni se registruju u APR-u, Agenciji za privredne registre kao udruženja i pojave se na izborima, a pri tome primaju donacije iz inostranstva. To političkim strankama nije dozvoljeno, a u izborima je dozvoljeno da takve nevladine organizacije, uprkos finansiranju spolja, mogu da učestvuju na izborima. Prethodno učestvuju u blokadama puteva, međunarodnih puteva, mostova itd, stvarajući ambijent pred izbore koji nije primeren političkim strankama, bilo da su one registrovane ili neregistrovane.

Bilo kako bilo, imamo neregistrovane političke stranke koje protestvuju na neprijavljenim skupovima, koji se održavaju na međunarodnim auto-putevima, na mostovima itd, bez ikakve krivične odgovornosti jer tužilaštvo drema, ne podnose odgovarajuće krivične prijave protiv onih koji blokiraju slobodu kretanja pretežno ili u potpunosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa tih neprijavljenih skupova koje organizuju neregistrovane političke stranke, izveštavaju neregistrovani u Srbiji televizijski kanali koji su u vlasništvu Šolaka i Đilasa, kanali „Junajted grupe“, „Junajted medije“ koji idu na SBB-u, operatoru na SBB-u, „Totalu“ i EON-u. To su televizijski kanali koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji neemituju program u Luksemburgu, nego se program pravi u Beogradu, radna snaga je iz Beograda, takvi programi se navodno po njihovom priznanju konačno sa reklamama pakuju u Sloveniji i video signalom doturaju Srbiji, što nije reemitovanje.

Reemitovanje znači preuzimanje emitovanja medijske usluge za širu javnost koje u Luksemburgu nema. Dakle, takvi kanali žele ozbiljno da se upletu u izborne procese, a da vas podsetim da sem N1 i „Nova S“, da postoji još tridesetak i više kanala u vlasništvu „Junajted medije“ koji u izbornom procesu mogu da emituju brdo propagandnih poruka bez ikakve kontrole, jer nisu po jurisdikcijom REM-a koji je suprotno Zakonu o elektronskim medijima dopustio da se takvi programi navodno reemituju, iako početnog emitovanja nema.

Konvencija o prekograničnoj televiziji sve i da emituje program u Luksemburgu, opet ne bi sadržaj koji je u tim programima ne bi mogao da se reemituje u Srbiji, jer Konvencija o prekograničnoj televiziji, član 24. „bis“ kaže da medijska usluga iz inostranstva ne može biti namenjena u potpunosti ili pretežno državi prijema, jer se to smatra zloupotrebom prava zbog izbegavanja jurisdikcije države u kojoj se taj program reemituje, gde se prima signal.

Uprkos svim tim zakonskim odredbama, u REM-u se verovatno drema, nema nikakvih aktivnosti da se takva nezakonita aktivnost spreči. Možemo očekivati da se strani mediji koji navodno reemituju program pojave ovde i da se bave izbornom kampanjom 24 sata i pri tome bez ikakve naše jurisdikcije ne možemo gotovo ništa da učinimo zato što se Zakon o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji i Zakon o oglašavanju član 27. koji kaže da propagandna poruka mora da bude sastavni deo izvornog programa i da se ne mogu naknadno ubacivati reklame, a pošto izvornog programa u Luksemburgu nema, što nam je odgovorio luksemburški regulator, znači ne mogu se ubacivati takve reklamne poruke, jer se one ubacuju u Beogradu.

Tu se program i proizvodi i navodno se samo video signalom vrti do Slovenije i nazad. To nije reemitovanje, jer reemitovanje je preuzimanje medijske usluge u potpunosti, istovremeno bez izmena, prekrajanja.

Dakle, ja verujem da će zbog popusta opoziciji, po ko zna koji put, vladajuća većina popustiti ne bili ih eto privoleli da izađu na izbore i možemo očekivati na tim izborima svašta.

Ja ne mogu da pristanem na to da se suverenitet zemlje krši i zato sam i predložio,, zajedno sa kolegom Komlenskim ovaj amandman. Ali, da situacija bude još komičnija, svi znate ko je Rade Veljanovski? To je onaj koji je 5. oktobra novinare RTS-a dočekivao štapom. To je član gradskog komiteta, dakle drug Veljanovski, član gradskog komiteta, što kaže Radovan Treći. Drug član, kako bi to bilo, ono, crvene biblioteke, znači onom najrigidnijem delu, kada je najrigidniji komunizam bio, on je bio član gradskog komiteta.

Dakle, kada su se komunisti zavadili, on nije više bio član gradskog komiteta i prestao je da bude urednik Radio Beograda, a bio je zahvaljujući tome što je bio član Gradskog komiteta.

E, taj Rade Veljanovski je na onom čuvenom dijalogu rekao da može to iz Luksemburga bez emitovanja da se reemituje program u Srbiji, jer eto, Bože moj, Konvencija o prekograničnoj televiziji to dozvoljava. I to je zastupao tamo.

Na moje pitanje zašto se zovu prekogranični kanali kada to može tako da se bez emitovanja vrši reemitovanje, nije bio do kraja jasan, ali je zastupao stav da može iz Luksemburga fiktivna televizija koja tamo ne emituje program, može po Konvenciji ovde da reemituje program, u stvari da ga proizvodi u Beogradu i da on bude namenjen u potpunosti državi Srbiji, što je takođe zabranjeno Konvencijom, rekao sam, član 24, pri čemu se ubacuju reklame, član 27, i dnevno 200 hiljada sekundi. Samo po dva evra to je 400 hiljada evra. To je prihod koji je otet od domaćih registrovanih medija, jer se ove televizije registrovane u Luksemburgu ovde ne registruju jer navodno reemituju program, ali zato nemaju pravo da učestvuju na marketinškom tržištu u Republici Srbiji, što oni i čine i time oštećuju domaće medije. Kad oštetiš domaće medije, ti bitno utičeš na slobodu medija, a kršeći zakone, upravo čine ono što nama prigovaraju da nema dovoljno vladavine prava.

Šta kaže taj Rade Veljanovski koji je rekao da može iz Luksemburga da se reemituje program bez emitovanja u matičnoj zemlji i da može da bude kompletno ne samo na srpskom jeziku, već da bude namenjen sadržajno tržištu Republike Srbije.

Nedavno je registrovana u REM televizija "Raša tudej" na nemačkoj jeziku u Srbiji, registrovano. Sada, po toj konvenciji, ona ima pravo da se reemituje u Evropi, znači u Nemačkoj, ali se radi o jednoj globalnoj mreži, televiziji poput SNN, koja nema nameru da sadržajno bude opredeljena samo za Nemačku, nego ima samo nameru da to što emituje bude i na nemačkom jeziku dostupno, kao u globalnoj mreži, i Nemačkoj.

Gle čuda, probudio se Rade Veljanovski. Uprkos činjenici da taj televizijski kanal u Srbiji neće sadržajno, isključivo za nemačko tržište, emitovati program, biće na nemačkom jeziku, ali se neće baviti privredom, tržištem, političkim prilikama, isključivo u Nemačkoj, neće napadati Šolca, neće napadati vladajuću koaliciju, neće protežirati opoziciju itd, sve ono što one luksemburške čine, što je rekao Rade Veljanovski da je to dozvoljeno.

Dakle, taj član gradskog komiteta, taj veliki demokratski potencijal, ja mislim da bi, kolega Martinoviću, njemu u Nemačkoj bilo zabranjeno da se bavi bilo kojom društvenom i političkom aktivnošću, jer je bio član rigidnog gradskog komiteta i to se ne toleriše u zemljama istočne Evrope koje su postale demokratske.

Sada, šta kaže Rade Veljanovski za pojavu "Raša tudej"? U Srbiji ko ima nameru da emituje program u Srbiji, samim tim da se on reemituje i na tržištu Evrope, samim tim i u Nemačkoj, ali ponovo ponavljam, program za razliku od luksemburških nije sadržajno namenjen isključivo Nemačkoj, niti protežira nemačku vlast ni opoziciju, ne pravi predizborne spotove, ne emituje, ne bavi se predizbornom kampanjom u Nemačkoj, ali eto samo ta globalna mreža hoće i na nemačkom jeziku da bude dostupna poput SNN, što je nama dostupan, BBS itd, pravih prekograničnih kanala.

Šta kaže Rade Veljanovski, čuveno član gradskog komiteta, drug član? Kaže ovako, ako se ruska televizija na nemačkom jeziku ne emituje na području Srbije, onda REM nije trebalo da izdaje nikakvu dozvolu. Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa, a da zaobiđu određene propise.

Gle, molim te. Pazi kako je došlo do naknadne pameti. Ono može, ono nije manipulativno, iako se bave isključivo našim tržištem, a oni koji samo žele da u postojećem programskom sadržaju budu dostupni i na nemačkom jeziku, pri tome, ponavljam, ne bave se izbornom kampanjom u nemačkoj, ne bave se vladajućim, opozicionim partijama ni liderima, gle čuda, ovo je ruska manipulacija, a ono iz Luksemburga Šolakovo i Đilasovo je super stvar. To može, ovo ne može.

Dakle, imamo dva druga Viljanovskog, znači, jedno koji kaže da to može, a drugo koji kaže da to ne može ni u blagom obliku, dakle, očigledno je da on navija za strance. Očigledno je i da je predstavnik opozicije zajedno sa REM-om u onom nadzornom telu. Očigledno je namera druga člana komiteta da bitno ovim programom utiče na vladajuću većinu, odnosno da svojim programom utiču na političke prilike i rezultate izbora u Srbiji.

Stoga je podnet amandman gospodina Komlenskog i moje malenkosti želeći, pre svega, da sprečimo takvu manipulaciju koja dolazi iz Luksemburga i koja uzgled budi rečeno donosi neprilike na ovim čuvenim demonstracijama i blokadama u Srbiji i nije teško zaključiti da je to medijski sponzor svih nereda u Srbiji i da na određen način propagira takvu vrstu delatnosti i ne izveštava samo sa tih neprijavljenih skupova, neregistrovanih političkih stranaka, već i aktivno učestvuje u tim demonstracijama.

Stoga sam predložio ovaj amandman i ja razumem da neke kolege neće glasati, ja bih voleo da se usvoji, ali imam razumevanja za popustljivost vladajuće većine prema ovim neregistrovanim političkim strankama, bojkotašima, blokatorima, lokatorima itd. i imam razumevanja da je zemlja u teškoj situaciji i da nekad moraju da zažmure na jedno, ali preporučujem da ne zažmurimo na oba oka i preporučujem tužiocu, a podneli smo krivične prijave protiv ovakve delatnosti iz Luksemburga da po Zakonu o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i Konvencija o prekograničnoj televiziji preduzmu krivične radnje da procesuiraju ljude iz „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Dajrak medije“, cas medije i kako se te sa Šolakove i Đilasove mediji zovu. Zamislite da opet Đilas opet vlasnik medija. Kako političar može da bude vlasnik medija? Njima je sve dozvoljeno. Nama nije dozvoljeno ni to da komentarišemo.

Preporučujem tužilaštvu da pažljivo pročita sve te zakone, preduzme zakonom predviđene mere, a vas razumem ukoliko ne želite da podržite amandman, ali samo vas upozoravam šta je sledeće što ćemo im popustiti. Već sam govorio na Odboru za pravosuđe, pošto tužilaštvo nije radio svoj posao, prekršajni sudovi itd, nisu za ometanje i sprečavanje slobode kretanja, pokrenuli postupak za čega je predviđena godina dana zatvora, to nisu uradili, vidim da ni prekršajni sudovi nisu primenili odredbu člana 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji kaže – svaki pešak koji stupi na auto-put biće kažnjen do 40.000 dinara ili zatvorom od 30 dana, a ono neke kaznice od 5.000 dinara, oni bi, znate šta bi bilo sa njima u Nemačkoj, u Belgiji, u Luksemburgu?

U Luksemburgu pa nijedna vest nije bila na ovim televizijama. U Luksemburgu bre nevladine organizacije delile šampone njihove nevladine organizacije, iza toga išla belgijska, pozvali belgijsku i luksemburšku policiju i vodeni topovi, ovi ih našamponirali, ovi ih lepo okupali, uhapsili i tako okupane gurnuli mardelj, e to ti je ta Evropa i zato smo potpisali Konvenciju, odnosno tražili rezoluciju ovde u Skupštini, još nije prošlo 15 dana, pa ćete i o tome glasati, rezolucija o prekomernoj sili koja je primenjena demonstrantima u EU kada su oni našli bez ijednog pendreka u Srbiji, da kažu da je naša policija upotrebila prekomernu silu.

Dakle, ja vas upozoravam samo šta je sledeće što će oni misliti da je dopušteno. Ostalo je samo još da uzmu raketne bacače, da uzmu zolje, ose i kalašnjikove, to je još jedino ostalo da primene na nama, a ni to nije isključeno, s obzirom da onaj čuveni reditelj priželjkuje streljanje. Ja sam dobio nekoliko desetina pretećih poruka i to streljanje kao Čaušeskog, čak slikom, ali nemam nameru da prijavljujem, jer kada sam prijavio jednom morao sam tri puta da idem na saslušanje i onda nikom ništa, kaže - pretnja je upućena iz Brazila, ne znam preko čega, pa eto, počinioc ne može da bude nađen.

Imam razumevanja za sve, ali pazite ne treba dopustiti da se preterano krše zakoni, ali imam razumevanja zbog situacije u kojoj je zemlja i kolege koje razumeju tu situaciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Evrope, SSP je potpisan 2008. godine, daleko pre ove vlasti, daleko daleko pre ove vlasti. Znači, promene su bile 2012. godine.

Demokratska stranka je potpisala SSP uglavnom. To je bio Božidar Đelić, ali prethodno je 2007. godine parafiran od strane Vojislava Koštunice. Znači, taj potpisani sporazum je prethodno 2007. godine parafiran i nisam video onda da pripadnici Dveri dižu galamu na Vojislava Koštunicu, nisam video ni Milana Lompara da diže galamu na Vojislava Koštunicu koji je štampao bilborde sa evropskim zvezdicama pre tog parafiranja i govorio, pisala je parola, jel tako gospodine Martinoviću – izvodljivo je.

Danas oni koji su podržavali Koštunicu, a govore sve protiv EU, iako je taj sporazum ključni za pridruživanje, parafirao Vojislav Koštunica, odnosno njegova Vlada. Potpisao ga je Đelić i mi sa tim sporazumom nemamo neke velike veze.

Što se tiče pravosuđa, ja sam rekao da će to prerasti u zbir samostalnih trgovinskih radnji. Kada bih se ja pitao ja bih osnovne sudove i osnovne tužioce birao po opštinama, kao što je to nekada bio slučaj do čini mi se 1990. godine, a ove više tužioce i više sudije birao u Narodnoj skupštini, a tužioce možda čak i pustio da bira Vlada Republike Srbije.

Međutim, sve ima svoju cenu. Ovoj vlasti se prigovara da pristaje na sve i svašta, pominje se i genocid itd. Danas se otvoreno govori o tome da mi sumnjamo, ne samo sumnjamo, već tražimo Rezoluciju o genocidu u NDH. Koliko znam među potpisnicima je većina iz vladajuće koalicije što nije bio slučaj ni za vreme vladavine Vojislava Koštunice, ni za vreme vladavine Borisa Tadića. Takvih predloga rezolucija jednostavno nije bilo. Da ne govorim kakva je deklaracija usvojena, znači, daleko pre ove vlasti.

Vreme puzajućih izvinjavanja je ostalo do 2012. godine. To je istorija. Dakle, niko se više ne izvinjava brati Đuri što nas tukao, ali očigledno da oni koji su ćutali tada kada se to izvinjavalo, kada se puzalo itd, po Hrvatskoj, po Bosni i Hercegovini itd, ja nisam protiv toga da se izvinimo zbog žrtava koji su drugi narodi pretrpeli, ali zauzvrat smo tražili da se drugi izvinu nama što nije bio slučaj ni za vreme Tadića, ni za vreme Koštunice.

Danas govoriti o tome kako samo za ovu vlast Evropa nema alternativu, nije dobro. Evropa je svuda oko nas. Bog visoko, Rusija daleko, a Evropa svuda oko nas. Mi zatekli državu vojno neutralnu, tako će nam reći, a ja ću tvrditi da ta država u stvari bila vojno neutralisana.

E, sada, zamislite takvu državu koja se izvinjava, koja ima ne dobro naoružanu vojsku, kao što je sada ima, imaće još bolje naoružanu vojsku, već je imala dobro razoružanu vojsku, s istopljenim tenkovima, puzala, izvinjavala se bez ikakvog suvereniteta itd. zamislite, uporedite tu državu i ovu državu, uporedite dobro razoružanu vojsku sa jednim pokvarenim migom i državu koja ima eskadrilu. Uporedite vojno neutralisanu državu sa vojnom neutralnom, a Rusija daleko.

Evropska unija svuda oko nas. Dve trećine trgovine ne možemo lako preusmeriti na neka druga tržišta ukoliko je ta roba išla na evropska tržišta, pa će to opisati malinom i jabukom. Zašto mi imamo neutralnu državu, zašto nećemo da uvedemo Rusima sankcije? Zašto je Đilas pričao da mrzi Konuzina? Zašto je Đilas pričao da se on u DS bori protiv uticaja Rusije, to depeše Vikiliksa, jel tako, gospodine Martinoviću dokazuju, ova vlast to ne čini?

Ima najbolje odnose sa Rusijom. Ima najbolje odnose sa Kinom. Investicije po prvi put kineske dolaze ovde posle promena 2012. godine, do tada ih nije bilo. Evropska unija se protivi investicijama kineskim u Srbiji, ali 99% kineskih investicija je u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali oni se boje da će se Srbija podići industrijski, da će još više vojno jačati i da će biti faktor stabilnosti i da neće biti servilna, ni da s njom više neće moći da se igraju kao što su se igrali pre ove vlasti za vreme bivšeg režima.

Što se pravosuđa tiče, pravosuđe koje smo zatekli i koje sada imamo je nezavisno od ove vlasti, to ja garantujem nezavisno od ove vlasti, ali nije nezavisno od bivše vlasti i to garantujem.

Dakle, trebali smo pre ovoga, to je moja zamerka na naš rad, trebali smo pre ovoga očistiti pravosuđe od partijskih kadrova bivšeg režima i učiniti pravosuđe nezavisnim i samostalnim, odnosno tužilaštvo samostalnim, sudove nezavisnim, pa onda kada je to stvarno nezavisno, onda posle referenduma usvojiti amandmane na Ustav, jer bi onda istinski imali mlade nekorumpirane, partijski da ne pripadaju ni jednoj stranci sudije i tužioce i tako ne bi dobili STR u šta ja sumnjam.

Jer, pojedini sudovi danas, koji po meni nisu nezavisni od bivše vlasti, čine sve da nanesu štetu vladajućoj koaliciji. Naš narod misli da vlast sudi, da mi sudimo. Mi donosimo zakone, vršimo vlast. Treća grana vlasti nije naša, a četvrta tzv. regulatorno telo i NVO, to je četvrta grana vlasti, takođe je protiv nas. Mi držimo u Srbiji u stvari samo pola vlasti. Dakle, izvršnu i zakonodavnu. Ova Nezavisno regulatorno telo, NVO, nevladina organizacija, su u principu antivladine.

Moja zamerka tužiocima što nisu započeli procesuiranje svih ovih drumskih razbojnika. Član 133. Krivičnog zakonika kaže - svako ko ometa slobodu kretanja, da svako ko sprečava slobodu kretanja biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana.

O nasilničkim ponašanjima neću ni da govorim. Verovatno je nešto od toga krenulo u procesuiranje. Međutim, nemam dokaze da je tužilaštvo tražilo informacije od policije vezane za sprečavanje slobodne kretanja i ometanje slobode kretanja što je kažnjivo Krivičnom zakonikom, član 133, a čini mi se i Ustav član 138. i 139.

Nisam video te hrabre tužioce, a među njima ima mnogo pripadnika bivšeg režima da su se isprsili i rekli - mi ćemo ovo procesuirati. Valtazar Bogišić, kada se već bavim izrekama je rekao - zakon je za svakoga zakon. Zakon je zakon i za nas. Dakle, mi donosimo zakone i moramo tražiti da se ti zakoni od strane izvršne vlasti i od pravosuđa poštuju. Nije pravosuđe božanski nezavisno, nije nezavisno od naroda, niti može biti nezavisno od zakona. Pravosuđe mora da bude zavisno od zakona, da u skladu sa zakonom kažnjava krive i štiti nevine.

Nemam dokaza ni povodom lomnjave ovog parlamenta, nemam dokaza da su procesuirani počinioci koji su lomili policajcima noge, koji su na policajce bacali betone teške i po pet kilograma. Svaki kamen teži od 500 grama za mene je pokušaj ubistva policajca. Svako ko je bacio kamen na policiju je u stvari imao pokušaj ubistva po meni.

Ne vidim da su se pripadnici bivšeg režima, obučeni u sudijske i tužilačke odore, nešto isprsili i kažnjavali krivce koji su ovde danima i danima proizvodili nasilje. Onda kada je dogorelo do nokata, kada su ušli u parlament, kada je onaj policajac rekao ovima iz "Junajted medije" čuvene - pa recite da nas gađaju. Kada su danima i danima trpeli nasilje i kada su morali da raščiste nered ispred Narodne skupštine, odjednom se pojavile razne deklaracije o osudi nasilja nad demonstrantima itd.

Sada imate i rezoluciju koju sam potpisao takođe, o osudi nasilja nad demonstrantima, mirnim demonstrantima u EU, gde se poliva vodom. Mislim da bi naše demonstrante na Gazeli, ove što su blokirali međunarodne puteve, ja mislim da bi udruženja građana tzv. nevladine organizacije na zapadu, mislim da bi demonstrantima delili šampone s obzirom da iza toga ide policija u Belgiji, u Sloveniji, u Nemačkoj i u svim evropskim gradovima, ide i zaliva vodom. Zato njihove nevladine organizacije verovatno dele šampone i nema pobune njihovih NVO organizacija, nema osuda nasilja.

Ali, mi smo, eto, predložili rezoluciju ili deklaraciju o osudi nasilja nad mirnim demonstrantima u EU. Nemate ni jedan pendrek koji je pukao. Ja sam za to i da oni koji su vitlali štapovima po onom mostu budu procesuirani, bez problema. Ukoliko su napravili neko nasilje, ukoliko su nekog udarili zbog same ružne pojave, da se nađe krivično delo koje su počinili, bez problema. Ne možete štiti kao Marinika Tepić čoveka koji je maltene drugome izbio oko, jer, gle čuda, on je vozio građevinsku mašinu tri kilometra na sat i zaustavio se kada je video da ne može da prođe.

To je sprečavanje slobode kretanja. I onaj njihov heroj, bez obzira na batinanje je trebalo da bude kažnjen do godine dana zatvora, pa za nasilničko ponašanje još pet godina, jer je učinjeno u grupi, pa da je kumulativno kazna odrađena na šest godina, ja vas pitam da li bi sutra neko blokirao most ili neki međunarodni pravac? Lopta je bila kod tužioca. Neka neko kaže da smo mi kao vladajuća većina sprečavali tužioce da pokrenu postupak, prikupe informacije, optuže izgrednike, neka neko kaže da smo mi učinili to da oni to ne urade. Ne, nije tačno. Onda imamo žalopojku zašto policija nije došla na prijavljene skupove.

Znači, to je prekršaj sudiji za prekršaje, čini mi se, za prekršajne sudove, kada neko organizuje neprijavljene javne skupove, to je prekršaj. Pitam vas šta je sa „Junajted medijom“? Zašto neko može piratski da se bavi televizijskim programom, nije registrovan u Srbiji, fiktivno je registrovan u Luksemburgu, evo, ja pročitao i Konvenciju o prekograničnoj televiziji na koju se Šolak poziva. Lepo piše u članu 24. bis, da televizijski program u jednoj zemlji ne može biti namenjen pretežno ili u potpunosti zemlji prijema, što je slučaj sa svim kanalima „Junajted medije“ Šolaka i Đilasa, a ima ih tridesetak. I pri tome još neovlašćeno puštaju reklame i dnevno emituju 200.000 sekundi. Samo po dva evra, 400.000 evra, puta 365 dana – oko 150 miliona evra i evo ti sredstava da se preko „Multikom grupe“ finansiraju razni politički otpadnici koji su se učlanili, gle čuda, u jednu privrednu organizaciju ili jedno privredno društvo, više ne znate da li su privredno društvo, da li su stranka.

Šta rade tužioci? Imamo neregistrovane političe stranke, tzv. nevladine, a ja kažem antivladine organizacije, imamo ne registrovane. I šta oni rade? Primaju pare iz inostranstva i mi mislimo sad – to je dobar devizni prihod. Ali, stanite malo. Mogu da se finansiraju spolja, ali recimo, ne mogu da budu parapolitičke organizacije ili da budu političke nevladine organizacije koje su u suštini političke organizacije, samo su fiktivno registrovane slično, kažu – mi smo pokret. Izvini, gde postoji taj registar pokreta? Jeste li politička stranka ili udruženje građana? Ako ste udruženje građana, onda ne možete tako da se bavite politikom, da se finansirate spolja i da pod tim istim imenom izađete na izbore, kao recimo, „Ne davimo Beograd“. Pritom priznaju da dobijaju pare, ne znam, od Rokfelera ili ne znam od koga sve, Soroša itd.

Političke stranke ne mogu, gospođo ministarka, da se finansiraju spolja. Pa kakve su to onda ove stranke buduće izborne liste koje su priznale da se finansiraju spolja? Tužilaštvo ništa, pravosuđe ništa, imamo neregistrovane stranke, neregistrovane medije, neprijavljene skupove. Zato Valtazar Bogišić kaže – zakon je za svakoga zakon. Takođe kaže da je najbolji zakon koji se primenjuje. Car Dušan pored Zakonika, to stalno govorim, drži topuz, zakon je zakon, a on drži topuz. Topuz je moć da zakoni budu primenjeni. Ta moć je na sudovima. Sudovi treba da primene zakone. Tužioci treba da primene zakone. Moraju na takav način da štite nevine, a da kažnjavaju krive. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedni narodni poslanik koji je dokazano cenzurisan. Dokazano cenzurisan.

Poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program na dnevnom redu je to i to, govorio je Mirko Marjanović i tom prilikom rekao.

Znači, od 1998. d 2000. godine samo sam se dva puta provukao kroz makaze RTS-a, a sve ostalo je bilo cenzurisano. Spiker je pokrio apsolutno sve moje govore rečima – javio se taj i taj i tom prilikom govorio i kada ja završim onda vidim da spiker skida slušalice itd. i onda sednica naravno normalno teče.

Takođe, cenzurisan sam u poslednje vreme. Za 30 godina od osnivanja Narodne seljačke stranke, sem u izborima, i tu su me stiskali, pritiskali, manje vremena davili, nisam bio uživo u informativnim programima na RTS-u.

Od 2012. godine sam najaktivniji narodni poslanik, to možete da proverite, po javljanjima, predlozima amandmana itd. Još nisam imao čast da budem uživo na RTS-u, uživo u informativnoj emisiji, koja nije vezana za izbore. U izborima su mi davali 15 minuta i to su gledali da mi i to skrate, ukinu itd. Tražili su pripremljene programe i šta ti ja znam.

Desilo se da su me pre dve godine pozvali u „Upitnik“ ili tri. Đorđe Vukadinović se žalio na slobodu medija. On je bio u tom mandatu, koji je trajao četiri godine, bio šest ili sedam puta, ono što sam ja video, uživo gost na RTS-u. Ja nisam bio ni jedom.

Jednom prilikom bio je Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak i trebala je da bude moja malenkost, ne znam ko je trebao da bude četvrti gost. To jutro pred samu emisiju na RTS-u su me obavestili da mi ipak otkazuju gostovanje, mene će zvati jednom kada bude tema poljoprivreda. Uspeo sam da doznam da su moji politički protivnici iz opozicije, Đorđe Vukadinović i Nenad Čanak, uslovili svoje gostovanje mojim ne gostovanjem. Dakle, oni će doći u RTS, ako ja nisam gost, pa je poslednjeg dana zamenjen Marijan Rističević. Ja sam organizatoru odgovorio da verovatno moji politički protivnici neće na TV-duel i dijalog sa mnom i da bi za to emisija otkazana.

Oni bi rekli da je to cenzura, a ja ću reći, hvala i nadam se kada bude tema – poljoprivreda da ćete mi dati Dragana Đilasa, s obzirom da on ima tamo neku firmu koja se zove „Omladinka“ i tako dalje, negde u Sikolama u Negotinu, pa sam mislio da kolega poljoprivrednik Dragan Đilas sa mnom ukrsti razmenu nekih informacija, da povedemo neki dijalog, međutim očigledno da se nisam uklopio ni Draganu Đilasu.

Jedan sam od onih cenzurisanih narodnih poslanika, a u poslednje vreme sam čuo da neće ni moje izjave sa Odbora za poljoprivredu da objavljuju, kaže – neće da pitaju čoveka sa „Farme“. U redu, ja sam primio to muški. Žuti Bujke me cenzuriše i neka ide to tako dalje. Navikao sam od 1990. godine i kada je došlo do promene 2001. godine to dugme kojima se davao signal koga treba spikeri RTS-a da pokriju je Maršićanin, onako otkinuo ne spominjući ko je bio cenzurisan, pa neupućeni gledaoci su pomislili da je on bio cenzurisan ili njegovi poslanici, što nije bilo tačno. Sem mene cenzurisan je samo povremeno Dragan Veselinov. Ja sam bio onako baš redovna mušterija te cenzure.

Sada da vam kažem da vladajuća većina nije delila frekvencije, ako možemo da se složimo, ni nacionalne, ni regionalne. Hajde da se složimo oko toga da nije zabranila ni jedan medij. Da li neko želi da se složi da nije upadala sa dugim cevima u BK televiziju koja je bila jedan od, ma šta ja tada mislio o Karićima, jedna od boljih televizija po nekim mojim merilima i ada mi ponekad u pet do četiri daljinski dopadne u ruku i pomislim da treba da odgledam taj njihov čuveni „Telefakt“ ili kako se zvala ta informativna emisija koja je išla u pet do četiri?

Da vas podsetim da su je zauzeti dugim cevima. Da vas podsetim da su u Kurir ušli sa policijom. Da vas podsetim da su osnivača Kurira i Glasa javnosti uhapsili. Da vas podsetim da su mu kola odletela u vazduh. Samo da vas podsetim koliko su novinari bili izloženiji nekim pritiscima nego što je to danas slučaj. Da vas podsetim i na društvene mreće do 2012. godine nisu baš nešto bili primerene za skupljanje informacija, za prikupljanje istomišljenika itd. da je to danas sasvim druga situacija.

Danas se uglavnom na slobodu medija žale oni koji su ipak zastupljeni u medijima pa čak daleko više od mene, a bogami i od nekih poslanika iz najbrojnije poslaničke grupe, odnosno partije SNS. Zamislite sada kada dođete u televiziju i vodite dijalog sa političkim protivnikom koji je vanparlamentaran, vi imate 200 i nešto poslanika i pri tome ste zastupljeni isto onoliko koliko neko ko ima 0,5. Mislim na onaj Pokret slobodnih građana, da je zastupljen u ovim nekim političkim emisija, koji je zajedno sa Čabadijom dobio sedam hiljada glasova. Kada Živković dobije sedam hiljada glasova to je onda interesovanje medija bez obzira što je to sa Čabradijem i većinom njegovi glasovi bi bili, Zelene stranke.

Sada, kada ja dobijem 18.800 to je onda ljakse, to ništa ne vredi. Kada dobijem 72 hiljade glasova ni 2003. godine, ne može da se ide na RTS. Znači, ja sam persona non grata što se tiče televizije i evo ja se puno ne bunim.

Kada smo kod REM-a koji je nadležan za RTS, idemo redom. Dame i gospodo, vi svakako znate za pojavu neregistrovanih političkih stranaka tzv. pokreti. Registar pokreta ne postoji. Postoji Registar političkih stranaka u kome se registruju pokreti kao SPO i još neki drugi pokreti koji se legalno registruju po zakonima koji su doneli žuti, znači DS. Oni su doneli da morate da imate 10 hiljada potpisa itd.da maksimalno otežaju registraciju i preregistraciju političkih stranaka. Oni su taj zakon doneli i sada ga naravno ne poštuju. Pošto ne mogu da skupe 10 hiljada pojavi se PSG, pojavi se Levica Srbije i pojavi se Pokret za preokret ili udruga, kako n to zove, Janko Veselinović i kažu – mi smo pokreti. Ne postoji registar pokreta. Postoji Registar sportskih organizacija, političkih stranaka i Registar udruženja građana. Oni su klasično udruženje građana. To je ono što bi zvali NVO sa tri člana. Da zapamtite – sa tri člana. Ja to zovem antivladina organizacija. Čast mnogim udruženjima itd, ali ovi koji su najviše prisutni u medijima pa i uRTS su po meni antivladine organizacije finansirane spolja.

Političke stranke ne mogu da se finansiraju spolja. To je zabranjeno, jel, ali te antivladine, odnosno nevladine organizacije mogu. U stvari radi se o političkim strankama koje nisu registrovane. Kao udruženja mogu da primaju novac spolja i primaju ga, a izlaze na izbore. Čekajte ljudi, da li mi imamo jednake uslove dase takmičimo na izborima? Očigledno da su oni malo jednakiji da mogu da primaju i redovno finansiraju pare iz inostranstva. Mogu i u toku izborne kampanje da prime pare iz inostranstva i onda jednostavno izađu na izbore kao grupa građana pod istim nazivom pod kojim je registrovano udruženje. Za mene je to prekršaj i mi smo danas svedoci da su takve organizacije izlazile na izbore i ne podnose nikakav izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jer oni nisu politička stranka. Oni su neka vrsta privilegovanih i mi to pustimo. Onda se pojavljuje ovde, lome Skupštinu, većina tih neregistrovanih na neprijavljenim skupovima.

Znači, za njih ne važi Zakon o javnom okupljanju da pet dana ili koliko moraju da najave skup da bi se policija, vatrogasci, hitna kola angažovala oko toga, odnosno da bi se sve to izorganizovalo da ne bi došlo do povrede građana, zloupotreba itd. Znači, imamo neregistrovane stranke, neprijavljena okupljanja na kojima ima puno nasilja, kao što ste videli, i onda imamo i medije koji nisu registrovani u Srbiji.

Znači, REM drema. Kod REM-a ima dase drema. Tamo se ništa ne radi po pitanju piratskih televizija. To su čisti pirati. Ja odgovorno tvrdim da su 30 kanala „Junajted medije“ piratski mediji koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji tvrde da reemituju program, odnosno da ga preuzimaju od prekogranične televizije istovremeno bez izmena prekrajanja itd.

To je Konvencija o prekograničnoj televiziji, sam naziv kaže prekogranična televizija, nema šetanja signala, nego pružate medijsku uslugu za širu javnost negde u inostranstvu i ovde se to reemituje bez izmena prekrajanja i ubacivanja reklama. Nikakvih izmena, znači, istovetan program koji ide u Luksemburgu ili negde u inostranstvu se preuzme u Srbiji i to zakon kaže o elektronskim medijima i Konvencija o prekograničnoj televiziji. Znači, nema reemitovanja bez početnog emitovanja, što nije slučaj.

Luksemburški regulator mi je odgovorio - jesu oni fiktivno registrovani u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program, a onda mi REM da odgovor, kao - oni, jeste snimaju program u Beogradu, jeste tačno je, jel, na Novom Beogradu. Kaže - onda taj program ide kablom u Luksemburg, iz Luksemburga u Sloveniju, tu se pakuju i ubacuju reklame i onda to dolazi u Srbiju i još mi REM napiše, to tvrdi „Junajted medija“, oni preuzimaju taj odgovor i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem, nema tehničkog smisla.

Konvencija i zakon kaže, da je emitovanje pružanje medijske usluge za širu javnost, znači, za gledaoce, a reemitovanje istovremeno preuzimanje takve usluge. Zato oni ne moraju da se registruju u Republici Srbiji ukoliko reemituju program, što sa ovim razbojnicima nije slučaj i sada imate javna okupljanja neprijavljena, neregistrovane stranke, gde izveštavaju neregistrovane u Srbiji televizije, piratske televizije, koje ne samo da izveštavaju, već propagiraju sve te demonstracije, čak na određen način pozivaju.

Evo, poštovani gledaoci pred RTS-om nema nikoga, slobodno navalite ili evo, vidite ovde je konjica, ovde ovo, da tačno demonstranti znaju gde treba da upadnu, gde nema dovoljno policije itd. Ja mogu da se usudim i da kažem da učestvuju na takav način u demonstracijama daleko više nego ovi učesnici koji to nisu prijavili. Ako su skupovi neprijavljeni kako to oni uvek znaju da dovedu devet kamera itd, to znači da se organizuju.

E, sada ja vas pitam, nedavno je REM registrovao RT, to je „Raša tudej“ na nemačkom jeziku, jel tako koleginice? To su registrovali u Srbiji. Odmah su se Nemci pobunili. Ja pitam Nemce šta bi oni radili kada bi se sada otvorio studio te televizije u Berlinu i kada bi Šolca napali, razumeš, onako na nemačkom jeziku, kada bi ceo sadržaj tog programa bio vezan za nemačke političke prilike, da se forsira nemačka opozicija, da se Šolc i njegova vladajuća većina izmiču fotelje i stolice?

Ja vas pitam koliko bi Nemci trpeli to reemitovanje koje sada treba da omoguće da prime signal po onoj istoj Konvenciji o prekograničnoj televiziji? Koliko vidim, oni nisu radi ni da prime signal o klasičnom tom RTL koji bi samo izveštavao o celom svetu, o Rusiji itd. Znači, njihov program bi bio pretežno ili u celini namenjen za nemačko tržište o nemačkim događajima u tom programskom sadržaju, ali izgleda da smo mi popustljivi na svim šavovima, a REM je nadležan da prati po članu 74. operatore šta oni rade i da prate elektronske medije, pa ako ima zloupotreba, onda oni kažu operatoru da je dužan da ukloni piratske kanale, ako on to ne učini, onda se operatoru, u ovom slučaju SBB i Totalu uzima na određeno vreme pravo da distribuiraju programske sadržaje, jer nisu postupili po zakonu, odnosno koji treba da sprovede REM. Morate da se složite samnom, da to nije tačno – REM to ne radi.

Nedavno ste gledali član 64. Zakona o elektronskim medijima kaže – da najvažnije događaje, a tu spadaju i sportski, sa liste najvažnijih događaja koje je utvrdio REM, a tu su kvalifikacije naše reprezentacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo u fudbalu, mogu da prenose samo televizije, isključivo piše, pravo prenosa imaju televizije, imaju tri uslova, koje emituju program na celoj teritoriji i slobodan pristup, to znači da može na antenu, da bi bili svi građani u poziciji da prate da ne bi bili lišeni. U ovom slučaju je bila grupa zloupotreba „Junajted medije“ koja je to zloupotrebila i kablovska televizija koja ne emituje program, nego reemituje, prvi uslov je izašao, ne pokriva celo tržište, drugi uslov nije ispunila i treći uslov je bio slobodan pristup. Oni nemaju taj slobodan pristup na antenu. Znači lišeno je više od polovine građana prava da prati svoju reprezentaciju, a meni je REM odgovorio da je isključivo pravo u stvari pravo prioriteta, pa kada niko ne prenosi, mogu i ovi.

To je kao kada bih rekao – pa da, crveno svetlo na semaforu, pravo prioriteta pa kada niko ne naiđe, mogu tek tako da prođem, što je apsolutno netačno. To što su oni kupili pravo od UEFA koji nemaju pravo da prenose ovde, to znači da su znali da će REM da baci dremku i da im neće ništa učiniti da spreči nezakonite prenose po članu 64. ne ispunjavaju uslove. Znači, kada je kupio pravo, znao je da neće biti reakcija REM-a. Znači, apsolutni kriminal. I treće, oglašavanje. Zakon o oglašavanju, član 27. kaže da oglašavanje na televizijama koje reemituju program može da bude samo sastavni deo izvornog programa. Znači, nema naknadnog ubacivanja.

Dobio sam od REM-a odgovor da je u Ljubljani prepakovano, vama sam pokazao gospodine Martinoviću, da su u program upakovane reklame i to je signalom poslato u Srbiju. Znači, prepravljen je onaj program koji su navodno proizvodili pa su slali tim nekim signalom i na takav način nezakonito oglašavali.

Na 30 njihovih kanala i prepravljajući kanale „Foksa“, „Diskaverija“, „Historija“ itd. dnevno emituju 200 hiljada sekundi. Vi koleginice znate da taj sekund ne može biti ispod dva evra i da je televizija „Inđija“ ili „Stara Pazova“. Niko neće pružiti reklamu, makar bez dva evra sekund. Pitam vas, 200 hiljada sekundi dnevno, koliko ubace što u prave prekogranične, što u njihove lažne, po dva evra, 400 hiljada evra dnevno. Onda se pitate ko finansira ova čuda po Gazeli, po autoputu itd? Nemojte puno da se čudite, nisu to sve pare iz inostranstva i što je još najtragičnije, domaćim medijima ovi operatori ništa ne plaćaju za proizvod koji koriste i koji se gleda 80% na SBB, Totalu i na svim drugim, 80% gledljivog programa gledaju domaće kanale. To je sigurno. Belog dinara domaći kanali ne odbiju od njih, ali ovi njihovi prekogranični programi dobijaju za reemitovanje koje ne postoji, to je fiktivna usluga koja se plaća, to je pranje para, to je poreska utaja, oni dobijaju pare po kanalu, po nekoliko miliona evra zato što se navodno njihov program preuzima, a ta medijska usluga u prekograničnoj televiziji ne postoji, već su samo fiktivno registrovani u Luksemburgu. Znači, to je još jedan prekršaj.

Još da vam kažem, pošto se pozivaju stalno na slobodu medija i vladavinu prava, najviše galame o tome, e sada, pošto se ne poštuje Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije, pošto se ne poštuje Zakon o potvrđivanju Konvencije i prekograničnoj televiziji, Zakon o elektronskim medijima, znači oni su u pravu. Ne postoji vladavina prava, jer je oni krše i sloboda medija. Ako oni uzmu dnevno 400 hiljada evra za pružanje marketinških usluga, na koje nemaju pravo, toliko manje para dobiju registrovani mediji u Republici Srbiji koji plaćaju sve obaveze u Republici Srbiji za razliku od njih.

To je isto kao kada bih ja otvorio obućarsku radnju, vi otvorite obućarsku radnju, registrujete u Srbiji, plaćate sve poreze, dažbine, takse itd. firmarine i sve što ide i ja otvorim pored vas obućarsku radnju i ne plaćam ništa. Vi se malo pobunite, dođe kao neka inspekcija, pokažem rešenje iz Luksemburga i kažem – ne, ne, ja ovde popravljam cipele, registrovan sam u Luksemburgu i ne plaćam ništa. To je nemoguća situacija.

Znači, sloboda medija ne postoji bez prihoda i ako ukradete domaćim medijima 400 hiljada evra dnevno, što je na godišnjem nivou oko 150 miliona evra, ja vas pitam da li su onda pokradeni domaći mediji i time se smanjila njihova mogućnost da budu nezavisni i objektivni, jer zavise, posebno lokalni od opštine itd. a na takav način se u politici prave razne kabadahije, jer mediji koji izveštavaju o raznim gradonačelnicima moraju da poštuju tu lokalnu hijerarhiju zato što ne bi dobili pare. Zato, na kraju da vidimo šta će da urade Nemci po pitanju toga da neko od ovih „Raša tudej“ otvori studio u Nemačkoj, počne da napada Šolca, to je nemoguća situacija.

Zato su zakoni koji se poštuju najbolji zakoni. Što kaže Lata Zabogišić - zakon je za svakoga zakon i ja ovim kandidatima koji će biti izabrani i oni koji su tamo, preporučujem da konačno poštuju zakon i da nateraju piratske medije nek izveštavaju kako god hoće, programska usluga, programska orijentacija, nek objavljuju o nama sve najgore, šta god hoće, ali neka se registruju kao i svi domaći mediji u Republici Srbiji, jel ono što su fiktivno registrovani to je jedna pljačka domaćih medija, to je kršenje prava i zakona, a zakon mora da bude za svakoga zakon, pa makar se on zvao Šolak, Đilas, ili ne znam kako još.

Dame i gospodo narodni poslanici, Šaip Kamberi je pomenuo kao zemlju vrhovnih sloboda, demokratije i tolerantnosti Sloveniju. Govorio je da je tamo sve najbolje. Po pitanju nacionalnih manjina, Slovenija ima samo dve nacionalne manjine. Samo dve! Sam je rekao da u Srbiji ima 22 nacionalne manjine.

Čl. 106. i 107. u vezi sa članom 108.

Dakle, da u Sloveniji postoje samo dve nacionalne manjine, to nije rekao, ali da u Srbiji postoje 22 nacionalne manjine.

Da ga ja dopunim, broj Slovenaca u Srbiji je 4.033 po poslednjem popisu, ili 0,06%. U toj Srbiji, zemlji nesloboda, Slovenci sa 0,06% stanovništva imaju status nacionalne manjine i savet nacionalne manjine. U Sloveniji 2% Srba nema taj status. Imaju samo, čini mi se, Mađari i eventualno Italijani.

Dakle, 20 hiljada Srba nije dobilo pravo državljanstva, ispisani su, ne postoje u Sloveniji, u toj zemlji velikih sloboda itd. Srbi, kojih u procentima ima 30% više nego Slovenaca u Srbiji, nemaju status nacionalne manjine, dok 0,06% Slovenaca u Srbiji uživa status nacionalne manjine.

Još nešto što gospodin Kamberi nije rekao, da u 20. veku kada su Srbija i srpski narod stvorili Jugoslaviju da su toj Jugoslaviji živeli i Albanci sasvim ravnopravno, u toj nedemokratskoj Jugoslaviji, nedemokratskoj Srbiji rast stanovništva Albanaca je bio 700%, a srpsko stanovništvo je ostalo na istom broju.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispod ploče… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u jednom delu Srbije, u jednom gradu, ali ne u celom, u jednom manjem delu jednog grada koji se zove Novi Pazar postoji negovanje nacističkih tradicija. Tamo se ovakvi zakunu, a reklamiram član 107. i 108, na borbu protiv fašizma ispod ploče Aćif edfendije, koga je Hitler odlikovao „Gvozdenim krstom“ i mi danas slušamo propoved čoveka koji zastupa Aćif efendiju, koji je bio Albanac i koji se zalagao da se Novi Pazar priključi velikoj Albaniji, koji uopšte nije bio Bošnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne negiram genocid, ali moram da kažem da je u odnosu, recimo, na 1931. godinu, u 20. veku izvršen genocid, ali nad Srbima.

Bošnjaka, odnosno muslimana ima više u Bosni i Hercegovini za 828.000 nego što ih je bilo od 1931. do 1991. godine, a ukupno 1.070.000 kada sve saberete. Srba ima više 57.000 u odnosu na 1931. godinu. Katolika ima taman koliko ih je bilo i 1931. godine. U odnosu na 1991. godinu, 2013. godine, po njihovim popisima, Srba je manje 280.000, ili su pobijeni ili su raseljeni. Muslimana je manje, ili Bošnjaka, 130 i nešto hiljada.

Svaki peti Srbin više ne živi u Bosni ili nije više živ, a svaki 16. nažalost, a i samo svaki 16. musliman, odnosno Bošnjak. Zato ja tvrdim da je genocida bilo u Bosni i Hercegovini i zato tvrdim da krivica Mladića ili nevinost Orića nije dokazana, to je samo dokaz političke pripadnosti pravosuđa, odnosno instruisanja tog pravosuđa koji je to osudio. Genocid jeste bio, ali nad Srbima i nad istinom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju sudija, mi sada biramo sudije koje se prvi put biraju na funkciju i želim da kada izaberemo da čestitam izabranima, ali odmah i da kažem da sam ja jedan od onih koji je glasao da se promeni Ustav i da to pravosuđe bude potpuno nezavisno. Ja sam glasao „za“ zato što je to zemlji potrebno, zato što je to jedan od uslova u evropskim integracijama i teška srca sam glasao za to, a nisam za to.

Ali, ako uzmem da je glavna korist poljoprivreda u EU i da zemlja treba da se kvalifikuje za EU, da postane njen stalni član, da može da koristi na isti način podsticaje u poljoprivredi na isti takav način na koji to koriste poljoprivrednici u EU. Dakle, ne možete sporiti dva dobra, u politici često morate nešto da žrtvujete kao u šahu, da bi na drugoj strani nešto dobili.

Ja se bojim da kada Narodna skupština prestane da bira sudije da ćemo dobiti zbir „STR-ova“. Tu ne mislim na sve sudije. Dakle, biće tu manje ili veće samostalne trgovinske radnje. Ima u, kako bi to neki rekli u provinciji, u ruralnim sredinama, u manjim sudovima, sudskim jedinicama itd, ima puno časnih sudija, ali ima i onih kod kojih advokati, pojedini advokati naručuju presude kao što neko naruči neki ručak, pljeskavicu itd.

Već sam rekao da tu ne mislim na sve sudije, da je većina časnih i poštenih, ali da postoje pojedinci koji sudijsku funkciju, a kako će oni biti funkcioneri ako ih ne bude birala Skupština? Gospodine Martinoviću, ja mislim da neko ko treba da bude funkcioner treba da bude izabran od strane Narodne skupštine, kako će oni biti funkcioneri ako ih bira VSS? To nikako meni nije dovoljno razumljivo, ali se bojim da će biti trgovine na malo i veliko.

Tim pre što nismo pravosuđe prethodno očistili od partijskih kadrova. Imate tu vi mnogo sudija koji su sudovi partija bivšeg režima. Mi to nismo pročistili ili se nije samo dovoljno pročistilo da bi oni imali ovoliku nezavisnost koju će imati kada ove ustavne amandmane usvojimo i kada budu potpuno nezavisni od bilo koje vrste kontrole u Narodnoj skupštini, odnosno kada se između sebe sami budu birali.

Poznavajući neke od sudija, a tvrdio sam često da u pojedinim sudskim jedinicama, kao u Inđiji, recimo, možete da napravite najbolji odbor DS po selekciji koja je svojevremeno napravljena čuvenom reformom iz 2009. godine. Uglavnom, ne možete uvek u politici da dobijete sve, često dobijete ono što vi nećete, a neka druga većina hoće i to je razlog zašto mi pojedini poslanici koji smo protiv potpune samostalnosti i nezavisnosti u ovom trenutku, na način na koji sam već opisao, zašto smo glasali za to.

Politika ti je kao šah, moraš da predvidiš i žrtve, moraš da žrtvuješ pešaka da bi na kraju nešto dobili, tako i država mora da pristane na neke ustupke. Ja sam za to, recimo, na poljski model. U Poljskoj, čini mi se, Vlada bira sudije, ali da ne idemo toliko daleko, makar je Skupština mogla to da čini, ali u situaciji kada sudijska funkcija stalna, kada je sudiju gotovo nemoguće razrešiti, kada se petlja u politiku i poslove koji nisu njegovi, pa kada i krši zakone kao recimo sudija Majić, pa kada oslobodi pedofila, pa kaže – znate šta, sve su presude zakonite, pa su zakonite i one koje su oslobodile Gnjilansku grupu, kada je gotovo nemoguće smeniti bilo kog sudiju za greške, povrede, pa recimo u Gnjilanu je ubijeno na desetine Srba, stotine je mučeno itd.

Na kraju se ispostavilo da je i albanski insajder koji je svedočio i koji je bio u toj vojsci nije bio dovoljno kvalitetan da se presude najgori mogući teroristi koji su vršili zločin nad Srbima. Kod tog sudije Majića nisam znao da li je on sudija srpski ili američki, da li on to želi da Amerikance koji su bili pokrovitelji svih tih na određen način, pokrovitelji svih tih zločina koji su se desili posle ulaska KFOR-a u našu južnu pokrajinu, da li taj sudija koristi da njih amnestira od takve vrste odgovornosti ili sudi da se kazne zločinci prema srpskom i nealbanskom stanovništvu koji su očigledno počinjeni?

Sudijama koji će biti izabrane preporučujem da čine sve što ove sudije izabrane sa liste Demokratske stranke ne čine - dakle, da dele pravdu, a ne nepravdu, da kažnjavaju krive, da štite nevine i da posebnu pažnju obrate na pojave u našem društvu kada imate neregistrovane političke stranke, tzv. nevladine organizacije koje su u stvari prerasle u političke stranke samo nemaju dovoljno osnivače, inače se bave politikom, isključivo koje se finansiraju spolja. Nama koji imamo registrovane političke stranke zabranjeno je da se finansiramo spolja.

Ne znam kako neko može da dozvoli da „Ne davimo Beograd“, koji je izlazio na izbore, koji javno saopštava da su primali novac od fondacija iz inostranstva.

Kako neko može da učestvuje u izbornoj trci ako je njegova organizacija primila novac spolja? Svaka država bi bila izuzetno osetljiva da se u njihove izborne procese mešaju strane države, dali putem novca ili putem medija.

Takođe, mi nije jasno zašto naše pravosuđe i tužioci tolerišu recimo Šolaka i Đilasa? Zamislite političara koji je vlasnik medija, već je bio vlasnik „Presa“ a, sada je očigledno i vlasnik nekog elektronskog medija ili je partner sa Šolakom koji je vlasnik kablovskog operatora sa ne znam koliko stotina kanala ili sa tridesetak kanala u njegovom vlasništvu.

Meni nije jasno ni ta Evropska unija koja eto, u Poljskoj može Vlada da bira sudije, kod nas to mora da bude i van Skupštine. Ne razumem zašto je u Evropi uglavnom zabranjeno da operatori, distributeri televizijskog programa ne mogu da imaju svoje televizijske kanale, a nama je 2014. godine vraćen Zakon o elektronskim medijima uz zahtev da se odobri da operatori mogu da budu vlasnici medija, a recimo RTS je morao da razdvoji proizvodnju, emitovanje programa od distributivne mreže od predajnika? Tako da mi mnogo toga po pitanju Evropske unije nije jasno.

Očigledno da i u Evropskoj uniji ima mnogo korumpiranih političara koji na određene načine, na različite načine tumače neka prava koja imaju građani u zemljama Evropske unije i neka prava koja imamo mi.

Ne razumem kako ćemo dopustiti stranim televizijama, a to su „N1“, „Nova“, a ima tamo i „Grand“, „Sinemanija“, ima tridesetak kanala Šolak, kako ćemo da dopustimo da recimo, evo imamo ne registrovane stranke, imamo ne registrovane televizije u Srbiji, kako ćemo mi dopustiti da luksemburške televizije mogu da učestvuju u izbornom programu u Srbiji? Dakle, to direktno mešanje stranih televizija iz stranih država u izborni proces u Republici Srbiji i meni nije baš jasno da ćemo to dozvoliti, a pri tom te televizije uopšte nisu prekogranične, nisu strane, nego krše Zakon o elektronskim medijima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o oglašavanju i naši tužioci to mirno posmatraju, bez obzira na prijave koje su im prosleđene, koje verovatno završavaju u fiokama.

Tako da sudije ne mogu ni da dođu do trenutka kada treba da presude da li oni krše Zakon o elektronskim medijima, da li krše Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da li krše Zakon o zaštiti konkurencije i da li krše Zakon o oglašavanju i na takav način uzimaju deo marketinškog tržišta na teritoriji Republike Srbije, jer član 27. kaže da te strane prekogranične televizije mogu da emituju samo izvorne reklame iz te zemlje u kojoj emituju program i koji se navodno ovde preuzima.

Uzimanjem reklamnog tržišta marketinškog u Srbiji direktno utiču ne samo na vladavinu prava, koji je najčešći prigovor nama, jel, iz Evropske unije, a pri tome njihove televizije ovde neregistrovane očigledno krše vladavinu prava jer ne poštuju nijedan od zakona koje sam nabrojao.

Sledeće što nam zameraju, a to je sloboda medija. Ako oni uzmu deo marketinškog tržišta, a zbog toga što ne koriste, ne bi trebali da koriste marketinško tržište Republike Srbije, zbog toga se ne registruju u Republici Srbiji već mogu da reemituju program bez registracije, jer pri tome ne plaćaju ništa zato što i ne koriste tržište odakle treba da uzmu novac marketinšku.

Međutim, kod nas se oni emituju na svih 30 kanala i više, emituju reklame i time direktno oštećuju domaće medije jer te reklame koje oni reemituju direktno njima iz džepa uzmu, a bez prihoda nema slobode medija. Dakle, ako ste im uzeli prihode kako će mediji onda biti slobodni. Onda oni najviše zavise od lokalnih samouprava i najviše zavise od oglasa koje daje Vlada Republike Srbije i time se direktno otimanjem prihoda od tih stranih navodno televizija, koje reemituju program, u stvari su to studiji u Beogradu, direktno se utiče na slobodu medija.

Videli smo pre neki dan njihove promocije terorizma koje su bile ovde na putevima. Oni su toliko sa više kamera toliko su pratili te proteste nasilja itd. koje su se dešavale, a pri tome kroz dva dana su bili u ulici nekoj u Luksemburgu bili neki protesti koji je luksemburška televizija rešavala polivanjem u zimskim uslovima vodenim topovima i direktnim hapšenjem učesnika u protestima i na tim luksemburškim televizija nije bilo „p“ od tih protesta, niti su šta bili preneli, a samo nekoliko dana ranije imali su, ne znam, 10 kamera u 10 gradova i na direktan način promovisali jedne drumske razbojnike i već kada smo kod drumskih razbojnika ja očekujem da pravosuđe, uključujući sudije za prekršaje, koriste postojeće zakone, jer zakoni su doneti da bi bili sprovođeni. Mi koji donosimo zakone smo direktno zainteresovani da se ti zakoni sprovedu.

Za zakone je potrebna moć da se sprovedu. Zakoni države u kojoj nema moći da se sprovedu zakoni nema ni države. Moć da sprovede zakone je u pravosuđu i ukoliko pravosuđe to ne radi, onda nemamo moći da se zakoni sprovedu.

Šta je sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, član 98. koji kaže – pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara novčano ili zatvorom do 30 dana? Ja pitam ove sudije za prekršaje, sve one koji nisu prebegli u zaštitnike i poverenike, njih dvojicu izuzimam jer više ne sude, možda da oni sude, možda bi tu bilo neke kazne, ali očigledno da im je viša plata Zaštitnika ili zaštićenika, Poverenika ili zaverenika više odgovarala, ja pitam preostale sudije za prekršaje koji nisu izabrani za ta nezavisna regulatorna tela – zašto se ne primenjuje član 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja i zašto se pešaci koji stupe na autoput ne kazne do 40 hiljada dinara ili 30 dana zatvora?

Takođe, pitam sudije i tužioce - zašto se ne poštuje Ustav član 38. i član 39. o slobodi kretanja i zašto se ne poštuje član 133. Krivičnog zakonika, koji kaže da svako ko sprečava ili ograničava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora? Ja nisam video, a pri tome ovi biju uz povike mamu seljačku, a štite kao seljaka iz Nedeljice, ali tuku uz povike mamu ti seljačku, dakle, nisam video da je naše pravosuđe ozbiljno zagazilo u taj problem. Oni su ti koji treba da reše kažnjavanjem krivaca, da zaštite nevine koji dobijaju batine na autoputu i zato ja pozivam konačno sudije. Razlika između pravde i prava je velika, ja to znam, ali ja pozivam sudije ponovo i ove koji su novoizabrani, dakle, pozivam ih da dele pravdu, a ne nepravdu da kažnjavaju krive i da štite nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, od svih predloga, ja podržavam naravno autoput između Rume i Šapca i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice. Svako ko je imao priliku da putuje tom deonicom je video da put koji vodi od Rume do Šapca i do Šapca do Loznice je prepun naseljenih mesta kroz koje se prolazi i veoma je teško preći tih 77 kilometara, ukoliko se ne varam.

Izgradnja je veoma zahtevna i iziskuje sredstva, ali s obzirom da smo mi poznati po tome što puteve gradimo, neki su poznati po tome što ih blokiraju.

Most u Šapcu treba da bude 1,3 kilometara i ne znam kako će Zelenović ili neki budući Zelenović uspeti da blokira tako jednu modernu saobraćajnicu. Dakle, oni koji ništa nisu izgradili, oni koji nisu imali privredu, oni koji su gotovo imali ekološku državu zato što nijedan pogon nije radio, u Srbiji su se do 2012. godine dimila dva fabrička dimnjaka, ko je imao priliku da prođe kroz celu Srbiju, oni gotovo da su svojim nemarom i svojim neradom napravili ekološki čistu državu danas su se pretvorili u družinu drumskih razbojnika koji uz povike – mamu ti seljačku, prebijaju putnike valjda da pokažu onim seljacima u Nedeljicama koliko su zabrinuti za njih, uzmu i prebiju nekoga na autoputu uz povike – mamu ti seljačku.

Kad smo već kod tih seljaka, možda on ima više razloga da blokiraju saobraćajnice, ali im to ne pada na pamet. Možda imaju više razloga da protestvuju s obzirom da je recimo cena mineralnog đubriva otišla tri puta, s obzirom da treba obaviti setvu, s obzirom da treba prihraniti posejanu pšenicu i danas vam za jedan hektar treba 500 kilograma đubriva, a 500 kilograma đubriva košta 500 evra. Tako da je to u velikoj meri poskupljuje setvu i jedan kilogram đubriva je gotovo vredan tri vekne hleba. Veoma je teško poslovati, veoma je teško zasnovati proizvodnju u poljoprivredi.

Uzgred, budi rečeno, poljoprivreda je jedan od najvećih zagađivača životne sredine na svetu. Veoma je teško baviti se intenzivno poljoprivrednom proizvodnjom uz ove cene, jer je gotovo nemoguće samo za mineralno đubrivo po hektaru obezbediti 60 hiljada dinara, plus semena, plus dizel, plus sredstva za zaštitu bilja, dakle biće potrebno preko hiljadu evra da se zasnuje proizvodnja na jednom hektaru poljoprivredne površine.

Naravno da ne pada na pamet da izađemo i da blokiramo autoputeve, jer to nas, to je razlika između civilizacije i divljaka, to je razlika između, kako oni kažu – ljakse i elite u Beogradu koja sebi daje za pravo da teroriše putnike, a niko u saobraćaj na puteve nije krenuo, kao što neće krenuti ni ovom saobraćajnicom kada je izgradimo, koja ima 54 mosta i koja je veoma zahtevna. Dakle, nikome ne pada na pamet da krene na put tek tako, takvi su veoma retki, dakle neko ko ima vremena da izgubi tri sata. Obično ljudi na put kreću da obave neki svoj posao, da nešto učine i sad zamislite kada vam neko uzme dva ili tri sata života tako što vas je zablokirao na autoputu ili na nekom regionalnom i magistralnom pravcu, dao je sebi za pravo da u ime svoje slobode ograniči i otme slobodu onog drugog.

Dakle, oni koji rade u ovim okolnostima, posebno poljoprivrednici veslaju uzvodno, nemaju vremena da se bave ljuljanjem čamca, to obično rade, čamac ljuljaju oni koji ne veslaju i imali smo priliku da ih vidimo, ne samo na Gazeli, ne samo na autoputevima, nego smo mogli da ih vidimo u izdanju u kome je bilo i te kako nasilja i svako ko sprečava slobodu kretanja po meni organizatore treba primeniti član 133. Krivičnog zakonika koji kaže - ko ometa slobodu kretanja ili je sprečava biće kažnjen kaznom zatvora do godinu dana. Takođe, postoji i Zakon o bezbednosti saobraćaja član 98. koji kaže – svaki pešak koji stupi na autoput, a sada ih hvala Bogu ima izgrađenih dosta i još će se izgraditi puno više nego što je do sada izgrađeno, svaki pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara, znači to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ili kaznom zatvora do 30 dana.

Ja od pravosudnih organa, od sudova za prekršaje i od sudova druge nadležnosti tražim da se kazne drumski razbojnici krivci, a da se zaštite nevini putnici i da se primenjuju, a ima naznaka da je to već počelo, da se primenjuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja i odredbe iz Krivičnog zakonika prema onima koji su se dozvoli da imaju navodno neke svoje slobode koja ne može biti bezgranična i ne može da se ograničava sloboda drugih koji su se drznuli da usrkate slobodu onima koji su na put krenuli da bi nešto uradili.

Ponavljam, niko nema pravo, zamislite sada da vas neko ograniči i da budete dva, tri sata zatvoreni u nekom vozilu zato što je nekom Đilasu, ili nekom Ćunti, ili nekom Savu stalo da do toga da pokažu svoju političku moć.

Na drumovima, jedni grade drumove, drugi ih blokiraju. Na drumovima koji su blokirani možemo da vidimo razne pojave. Tako možemo da vidimo nevladine organizacije, neregistrovane u stvari političke stranke koje su se registrovale kao nevladine, kao udruženja, nevladine organizacije, u stvari anti vladine organizacije koje su propustile priliku, odnosno članstvo, da se registruju kao politička stranka, nisu mogli da prikupe 10 hiljada potpisa ili za manjinsku stranku hiljadu, nego su se švercovali sa tri člana. Takve neregistrovane političke organizacije koje se finansiraju od strane Rok Felera i od strane nekih drugih fondacija, stranih donatora, oni su sebi dali za pravo da svoju političku neku želju iskažu na autoputevima, a pri tome se finansiraju spolja i imaju nameru neki od njih, kao „ne davimo Beograd“ su već izlazili na izbore, imaju nameru da izađu na izbore kao političke stranke. Da vas podsetim, da je političkim strankama zabranjeno finansiranje spolja, a ovi koji su neka vrsta parapolitičke organizacije, koji glume da su neka nevladina organizacija, u stvari su klasične političke stranke, primaju novac spolja i izlaze na izbore. Za mene je to neprihvatljivo.

Takve neregistrovane političke stranke na drumovima organizuju neprijavljene skupove koji nisu prijavljeni u skladu sa zakonom, što je takođe prekršaj, jer svako okupljanje mora da se prijavi pet dana ranije. Znači, imamo neregistrovane stranke koje organizuju neprijavljena okupljanja i onda na kraju imamo medijskog sponzora. To su neregistrovane političke stranke, fiktivno registrovane u Luksemburgu. Imali smo priliku da vidimo da su i neka vrsta promotera tih raznih blokada na putevima. To smo mogli da vidimo, kao što nismo mogli da vidimo juče protest u Luksemburgu koji je bio u jednoj luksemburškoj ulici gde su televizije te navodno luksemburške propustile priliku da nam prikažu na koji način se u Luksemburgu suzbijaju protesti koji ne sadrže blokadu puteva, nego nisu prijavljeni u skladu sa zakonom i luksemburška policija uz pomoć belgijske policije takav protest zaliva vodenim topovima i policija luksemburška uz pomoć belgijske vrši hapšenja.

Dakle, da bi se zakoni sproveli država mora da pokaže moć, moć da se sprovedu zakoni državu čini državom i mislim da u nekim sledećim događajima ukoliko do toga dođe, država pokaže ozbiljnost i suzbije demonstracije, odnosno suzbije delatnost drumskih razbojnika.

Ove neregistrovane televizije na neprijavljenim skupovima, koje organizuju neregistrovane političke stranke, primetio sam da aktivno promovišu, kao što su ovde pred Skupštinom sa devet kamera, promovisale napad i lupanje kamera, Narodne skupštine prebijanjem policajaca od kojih su neki zadobili ozbiljne povrede.

Nisam za neko preterano nasilje, ali država je neka vrsta vlasnika sile i zakon sile na drumovima mora da se suzbije silom zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad sam juče govorio rekao sam, između ostalog, da ovi drumski razbojnici sa Gazele, sa autoputeva, mogu vrlo lako da prerastu od blokatora do lokatora. Jer, to je mala razdaljina koju oni žele da pređu.

Ali, desio se interesantan slučaj. Čovek koji je zapretio familiji Vučić sudbinom Gadafija je, gle čuda, od lokatora postao blokator. Ovo je obrnut slučaj. Radi se o Srđanu Milivojeviću. Evo, kratak je put između lokatora do blokatora. Verovatno on ima veoma žarku želju da opet postane lokator.

Da vas podsetim da se radi o čoveku kome za vreme agresije NATO pakta, inače se radi o Kruševljanu, veoma blizu Kosova i Metohije, nisu dali pušku. Dakle, nije bio angažovan u naoružanim jedinicama, nisu mu dali pušku, već lopatu. Dali su mu da čisti ruševine, a pušku nisu smeli da mu daju jer nisu znali na koju stranu će pucati. Dame i gospodo, potom je otišao u gorsku službu spašavanja.

Ako se sećate Artura Takača, čuvenog našeg olimpijca koji se izgubio na planini. Obično kada se neko izgubi u zimskim uslovima, obično se pošalje šarplaninac, ali Tadićeva vlast je poslala Srđana Milivojevića, poznatijeg kao Đeki. Šta se desilo? Naravno da Artura Takača nisu pronašli, ko ga je tražio, nije ni čudo kako je završio, ali su ga našli posle nekoliko meseci i to izdžeparenog. Znači, pošto je umro u surovim zimskim uslovima, jer Srđan Milivojević ne može da pronađe ništa, ali baš nije sigurno da nije došao do njega, zato što je čovek pronađen posle nekoliko meseci, umro je od smrzavanja, ali je bio izdžeparen.

E, to je osoba koja preti. Da ne pričam o onim pljeskavicama kada je prodavao, pa je potrovao jednu četvrtinu Kruševca. To je osoba veoma draga, mila, umiljata, to je čuveni lokator, sada još čuveniji blokator.

Ja i dalje mislim da silom zakona treba ukloniti sa autoputa zakon sile. Dakle, to je originalni patent koji bi ja primenio. Pri tome bih pozvao slovenačku policiju, njihovog predstavnika, pozvao evropske predstavnike policije, da mi budu konsultanti, da sam na Vulinovom mestu, i da nam prenesu kako oni to sređuju blokade autoputeva u svojim zemljama, da nam prenesu ta iskustva i da mi uradimo ono što rade sve evropske zemlje.

Dakle, mislim da svako ima pravo da bude nezadovoljan, pa i oni koji najmanje rade itd, ali niko svoje nezadovoljstvo ne može da iskazuje na međunarodnim putevima i na mostovima. Posebno ne na mostovima, jer je tu jako veliki rizik, zato što svi mostovi, koliko znamo mi koji smo služili vojsku, zabranjeno je pešačenje, predugo zadržavanje itd, to je rizik po samu konstrukciju mosta itd, itd.

Mislim da je vreme da se razmisli o tome da se, kako sam već rekao, zakonom ograniči ta vrsta protesta i da se to reši na površinama gde je to dozvoljeno. Pa, i kada nije prijavljeno, ono nekako da pustimo. Jer, imamo sada slučajeve da neregistrovane nevladine organizacije, odnosno neregistrovane političke stranke koje su u stvari nevladine organizacije, ili bih ja to nazvao antivladine organizacije, neprijavljenim skupovima blokiraju autoputeve, a možda su neregistrovane piratske medijske kuće registrovali u Luksemburgu.

Mislim da je vreme, jer ne znam šta je sledeća stanica šta oni mogu da urade, da se takva prepreka ukloni sa puta, da to naši zakoni predviđaju.

Takođe, pozivam pravosuđe da primeni svoj patent i da primeni član 133. Krivičnog zakonika, odnosno da onaj ko sprečava slobodu kretanja ili bitno ometa bude kažnjen zatvorom do godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni jesu vlasnici svoje slobode, ali nisu vlasnici naše slobode.

I da upozorim ove „Lend voč“, pošto ima ona „River voč“ organizacija koja ih finansira, čuvari reke, ili ne znam kako se to već prevodi, iz Austrije, koja ima 4500 elektrana, gde naši hoće električnu energiju, ali neće elektrane, neće termoelektrane, neće nuklearne elektrane, neće vetroparkove itd, ali i te kako hoće struju. Neće litijum, ali hoće mobilne telefone, laptopove. Hoće oni i električne automobile, ali ne bi da se proizvode u Srbiji, da ne ometamo možda nemačku auto-industriju budućnosti. Uglavnom, da im ja kažem šta je najveći zagađivač na planeti.

Oni koji se zalažu za moje njive, za seljačke njive, oni koji su upoznali konačno njivu u Nedeljicama, da im kažem da poljoprivreda baš nije tako ekološki bezbedna. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je najveći zagađivač životne sredine na planeti. Da li znaju, svi poslanici znaju, a oni izgleda baš ništa ne znaju, da poljoprivredna proizvodnja, samo stočarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji zagađuje životnu sredinu, odnosno utiče na staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na planeti?

Jedan automobil godišnje emituje 2,7 tona ugljendioksida, a jedna krava, kada tako moram da kažem, emituje u toku godine 4 tone ugljendioksida. Dakle, pošto ima 400 miliona tona mesa se proizvede u svetu, pa sada vi to pomnožite puta četiri grla i dobićete negde oko četiri milijarde tona ugljendioksida koje emituju krave. Dakle, stočarstvo bitno zagađuje životnu sredinu i pri tome sem ugljen dioksida ide metan, što posebno utiče na efekat staklene bašte.

Takođe, moram da ih upozorim na to da intenzivna poljoprivredna proizvodnja iziskuje, a ja se time bavim, upotrebu mineralnih đubriva koji i te kako utiču na eroziju zemljišta, jer to nije više održiva poljoprivreda, to je intenzivna poljoprivredna proizvodnja i da zbog toga, recimo u Evropi nekoliko procenata svake godine se uopšte zemljišta ne seje nego se ugari, zato što je to zemljište erodiralo i više nije za upotrebu i da ih upozorim posebno na pesticide. Samo manje od 10% pesticida padne na biljku prilikom prskanja, što mi radimo nekoliko puta godišnje, a da sve drugo ode u vodu, vazduh, zemljište, što dugotrajno utiče na kvalitet zemlje, na kvalitet vazduha, na kvalitet vode, a posebno su opasni zbog mineralnog đubriva nitriti. Nitrati koji se pretvore u nitrite i posebno je opasno, mi u Vojvodini imamo zbog toga vrlo loš kvalitet vode i to je opasno za ljude.

Ja sam od onih koji se zalažu da nam treba zdrava biljka, zdravo zemljište. Od zdravog zemljišta dođete do zdrave biljke, od zdrave biljke treba da dobijete zdravu stoku, a od zdrave stoke cele te hrane iz zdravih biljaka dobijete i zdrave ljude.

Da li oni koji su demonstrirali znaju, a ja moram pošto se bavim time, da ih upozorim koliko ljudi samim tim što jedu meso, koliko utiču ti koji su pešačili, recimo po pet kilometara. Ako vozite automobil pet kilometara do „Gazele“ i po „Gazeli“ emitujete 900 grama ugljendioksida, ali ukoliko zbog toga vi pešačite i pojedete 100 grama da nadoknadite 150 kalorija to je ukupno 3,6 kilograma ugljendioksida, što znači da vi kada pešačite četiri puta više ugljendioksidom ugrožavate životnu sredinu, nego automobil koji se kreće, on potroši četiri puta manje ugljendioksida, emituje manje na pet kilometara koliko pređe. Znači, više pešaci mogu da utiču na životnu sredinu nego automobili.

Ali, bože moj, to ovi naši veliki zaštitari koji su postali preko noći ekolozi, naravno da ne znaju. Uglavnom se zalažu za zemlju odakle se i finansiraju. Adenauer, pa on lepo tamo donira, firma koja je direktno suprotstavljena „Rio Tintu“ i naravno da je Nemcima stalo da mi možemo da proizvodimo litijum, ali u njihovu korist, da oni koriste naš litijum u proizvodnji automobila, a ne samo svoje rezerve litijuma. Verovatno su bacili pogled na rezerve litijuma koje su 10% ukupno svetske.

Zašto mi ne bi iskoristili sve kineske patente i recimo tamo negde u Vojvodini, Inđiji, Staroj Pazovi lepo pravili fabriku automobila koja će recimo biti pod krovom jedno milion kvadratnih metara i nešto više i da mi automobilima, s obzirom da automobilska industrija Nemačke u poslednje vreme malo zakašljala, jer Kinezi ne isporučuju dovoljno delova, uglavnom se radi o čipovima itd. radi se o složenim delovima koji su neophodni tehnološki da se automobil proizvede, bez njega toga nema. Dakle, kada već to Kinezi ovladavaju svim tim, zašto mi sa Kinezima ne bi pravili fabriku automobila, recimo Inđija, Stara Pazova, Ruma i učestvovali u automobilskoj industriji u Evropi, do četiri, pet godina i bože moj prihodovali tamo 10, 12 milijardi.

Ali, eto, pojavili su se ekolozi koji umesto da budu na strani Srbije, oni su na strani onih koji im daju masne džeparce, ali to je toliko sitno spram onoga što mi možemo da izgubimo. Toliko greše u navodno zaštiti životne sredine. Ja moram ove glumce koji glumataju po Nedeljicama, da ubedim nekako da dođu i do mojih njiva, to im je bliže, pored autoputa je, mogu da bace malo pogled i na autoput, čežnjivo ono, da li da blokiraju autoput ili uzmu motiku, da sami izaberu i da vide koliko pesticida, koliko đubriva utiču na životnu sredinu i koliko poljoprivreda nije baš velika zamena za iskopavanje litijuma, jer i poljoprivreda ugrožava životnu sredinu. To je najveći zagađivač na svetu.

Svaka privredna aktivnost, svaki čovek koji postoji utiče na životnu sredinu. Na nama je da fabriku automobila koju sagradimo i litijum koji eksploatišemo radimo po najvećim zaštitnim pravilima itd, koja važe za zaštitu životne sredine.

Da podsetimo one, gospodine Martinoviću, koji su se setili, pojavljuju se razni bivši žuti pripadnici režima, evo sada i prete, kao Đeki, kome nisu smeli da daju pušku, jer nisu znali na koju će stranu da puca, nije mogao da pronađe Takača koga je tražio. Nije čudo što je Takač umro. Da ih podsetim da su smenili predsednika skupštine opštine Inđija, jeste moju malenkost, 2007. godine, u zgradi Uprave vodovoda. Verovatno su hteli da to bude ekološki čisto.

Ja sam im tom prilikom rekao, nisam odustao još od toga, jeste vi mene smenili u Upravi vodovoda, a ja ću vas pustiti kroz kanalizaciju, tj. pripadnike bivšeg režima. Od toga i dalje ne odustajem, jer su posle puštanja toga ostali koliko vidim neki derivati o kojima mi moramo povesti računa.

Zašto ovo kažem? Smenjen sam da bi se napravila fabrika za reciklažu, zapamtite, da bi se u Inđiji napravila na kilometar vazdušne linije od centra Inđije, da bi se napravila fabrika za reciklažu olovnih akumulatora koja je isterana iz Bugarske, a zagađivači najbolje plaćaju zemljište. Uzeto je poljoprivredno zemljište od jedne opšte zemljoradničke zadruge, prevedeno na jednog od tih lokalnih političara, a onda su poželeli da to prodaju zagađivaču, a problem su imali zato što su tu bili bunari za snabdevanje pijaće vode Inđijom. Napravili su i sagradili pogon, fabriku za reciklažu olovnih akumulatora koja i dan danas postoji. Veoma je teško sada to oterati. Studiju su na falsifikovan način dobili zato što su naveli drugu parcelu za koju traže studiju, 3001 recimo, pa onda kada su dobili studiju o uticaju na životnu sredinu, onda kažu – tehnička greška radi se o parceli 3100, pa su na takav način pokušali da prevare. Pošto se moja malenkost, predsednik skupštine pobunio, obavestio Dulića, kada su videli da to ne može, mojom smenom je sednicom rukovodio zamenik. E, onda da bi dobili studiju na uticaj životne sredine, izbrisali su iz prostornog plana na sednici, vodozahvat, da bi mogli da dobiju studiju na uticaj životne sredine.

Na takav način su sagradili fabriku za reciklažu olovnih akumulatora iznad vodozahvata iz bunara, odakle se građani Inđije snabdevaju vodom. Otpadne vode iz te fabrike, idu, pošto nisu mogli u kanalizaciju, ona je regionalna, pa ako to ugrozi ribe, onda će ljudi na Dunavu to videti, napravili su iza fabrike kanal, upojni kanal, gde otpadne vode idu, to je jedan rov, gde otpadne vode iz fabrike, ti sulfati, kako se to već zove, idu iz reciklaže olovnih akumulatora direktno u upojni kanal iznad vodozahvata.

Kada će Inđija platiti ceh toj Ješićevoj brljotini, koja uzgred budi rečeno, nije ostao u Inđiji. Lista mu se zvala - Zato što volim Inđiju, ali čim je izgubio vlast, sa porodicom se odselio iz Inđije jer zna šta je sa zagađivačima uradio.

Takođe, doveli su cinkarnu koja je verovatno zagađivače životne sredine, ima ona energozelena prerada klaničnog otpada i sve je upleten Srđan Đurić koji je bio činovnik, koga je Aleksandra Drecun, sekretar Tadićevog kabineta postavila kod Dulića da on procenjuje šta ugrožava životnu sredinu i tako dalje. Čovek se sada bavi reciklažom i valjda vam je jasno da je on bio na strani onih koji zagađuju životnu sredinu.

Dakle, to su radili, a danas su oni podigli glavu i zato je ta moja poruka još uvek, jeste me smenili u Upravi vodovoda, ali još uvek vas nisam u celini pustio kroz kanalizaciju, ali od toga ne odustajem. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ove godine pričaju o rastu plata. Godina 2012. prosečna plata je bila 328 evra. Godina 2021. – 568 evra, da nije bilo pandemije, verovatno bi to bilo i 600 evra, a verujem da smo to i dostigli. Naime, još uvek postoje neki poslodavci koji deo novca isplaćuju na crno, zato verujem da je to negde već sada na 600 evra.

Broj zaposlenih 2012. godine – 1.727.000 ljudi. Broj zaposlenih 2021. godine 2.287.000, a u nekim kvartalima raslo i do 2,8 miliona. Ako uzmemo ovu manju cifru od 2.300.000, fond plata 2012. godine, na mesečnom nivou je bio 560 miliona evra.

Dakle, naši zaposleni građani su dobijali mesečno oko 560 miliona evra. Na godišnjem nivou to je bilo 6,7 milijardi. Toliko su svi ukupno građani Republike Srbije mogli da potroše novca, odnosno toliko su mogli da zarade za vreme vlasti bivšeg režima.

Godine 2021. fond plata je skočio na 1.200.000.000 miliona mesečno, ili 640 miliona više mesečno, ili ukupno na kraju godine je to 14,4 milijarde, odnosno 7,7, gotovo 8 milijardi više nego što su godišnje mogli da zarade 2012. godine.

Zato meni nije jasna neka pobuna protiv ove vlasti, s obzirom da je obezbedila posao i hleb za one nezaposlene, broj zaposlenih je porastao za 300 i nešto hiljada, a nezaposlenost sa 26% pala na 11%. Devizne rezerve su porasle za 5,5 milijardi, zlatne rezerve porasle tri puta. Inflacija je bila negde oko dva do tri procenta pet puta manja. Kurs gotovo nezapamćeno u Srbiji ostao za devet godina isti.

Nije mi jasno zbog čega pobuna, evo sada oko zaštite životne sredine. Ja se divim mojim seljacima, ja ih ne tretiram kao zelene četnike, ja ih tretiram kao „aj em četnik“, nemam nikakve veze sa njima, ja ih tretiram kao drumske razbojnike, odnosno „karakterne seljake iz grada“. Dakle, ni o čemu drugom se ne radi. Verovatno ono što ja pretpostavljam da je to bitka za budućnost automobilske industrije. Ne radi se ni o kakvim njivama, niti njih boli briga za njive.

Većina njih je njive videlo kada negde ide na turističke destinacije prema moru i kada ih velika nužda pritera.

Većina tih demonstranata sa Gazele i autoputa je njivu videlo kada ih pritera ta velika nužda. Malu inače vrše u kolima ili iz kola i onda te flaše bacaju u naše vodotokove i zato se oni protive hidrocentrala malih zato što ako neko stavi tokove kroz cev, a u čega će oni bacati svoje otpatke?

Dakle, ne verujem da je takvim ljudima, nepoštovaoci životne sredine, odjednom stalo do srpskih njiva i bolje je… Kako to beše? Bolje je patiti za selom nego na selu.

Dakle, veoma mali broj njih je video uopšte te njive, ali eto ja poštujem tu veliku brigu karakternih seljaka iz grada. Međutim, ja se bojim da je to borba protiv povećane uposlenosti u Srbiji i da je to borba za budućnost automobilske industrije.

Ja se obraćam građanima Srbije. Zamislite sada ovu automobilsku industriju u Nemačkoj koja pati zbog nedostatka delova, ali ne delova fizički najprostijih, već baš visoko-tehnoloških delova. Automobilska industrija u Nemačkoj to nabavlja iz Kine. Zamislite sada da nemačka industrija ima zastoj u proizvodnji automobila i zamislite da u Srbiji postoji fabrika električnih automobila i da to rade zajedno Kinezi i Srbi, koliko bi se to osetilo u nemačkoj auto industriji.

Zato ja građanima kažem da je ovo verovatno borba za budućnost automobilske industrije gde svi automobili u budućnosti, koji bi se sa Kinezima napravili u Srbiji zbog toga što imamo rezerve litijuma koje možemo da stavimo u baterije, baterije u automobile. Koliko bi mi proizveli automobila u Srbiji, toliko bi manje automobila napravila, recimo, nemačka auto industrija.

Sada je odjednom Viola fon Kramon zabrinuta za zaštitu životne sredine u Srbiji. Odjednom ona zna gde su određena jadarska sela. Odjednom ona sa Zelenovićem, valjda je negde u prevodu čula da se to na srpskom… Kako ono kažu - Serbian orthodox church itd. Verovatno je čula da je on pripadnik ne neke crkve, a verovatno je mislila da preko njega to Zelenović i to znači zelena stranka i preko Zelenovića rešila da štiti životnu sredinu od Šapca do Loznice.

Gospođa Viola fon Kramon je mogla da evocira malo istoriju i da se seti da nijedan srpski vojnik u Nemačkoj nije ubio nemačkog civila, da nijedan srpski vojnik nije ubio nemačkog vojnika u Nemačkoj, ali obrnuto je bilo često i kada je putovala od zelenog do Loznice, od Šapca do Loznice, mogla je da evocira uspomene iz ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, i da se seti da na svakom tom drvetu od Šapca do Loznice nije visio jedan Srbin, već više Srba su vešali kao grozdove pored puta i mogla je da se seti, recimo, i poslednjeg rata gde je nemački vojnik opet na Kosovu ubio Srbina.

Mogla je da se seti da su oni zbrinuli našu ekologiju onog trenutka kada su bacili osiromašeni uranijum u bombardovanju na Srbiju. Tog trenutka su oni zaštitili životnu sredinu u Srbiji, jer su utvrdili, Bože moj, da je taj osiromašeni uranijum lekovit i da ne škodi, da je maltene lekovit i zato ja pitam Violu fon Kramon ako je to tako tačno, ako je taj osiromašeni uranijum tako zaštitno sredstvo za zaštitu životne sredine i ako je tako lekovit, pa što su bacali pare, što su ga bacali na Srbe? Što taj osiromašeni uranijum nisu bacili na sebe?

Moj namera nije da im u istoj ambalaži vratimo taj osiromašeni uranijum, ali, Bože moj, ako je već lekovit, trebalo ga je baciti na samu sebe.

Ono što sam govorio pre tri ili četiri godine ovde, da Srbiju niko ne može srušiti spolja ako im niko ne pomogne iznutra, ispostavilo se kao tačno i te koji su nekada, stranka bivšeg režima, njihovi predstavnici, sedeli ovde upozorio sam da nisam siguran da su oni izdajnici. To ni sada ne tvrdim, ali da su sigurno nesrećnici i treba da znaju da dok se svi spolja sada nešto bore protiv Srbije nije lepo da se mi borimo sami protiv sebe i između sebe.

Moja poruka njima je da ono što bih ja uradio da sam na Vučićevom mestu, primenio bih evropski recept i to razjurio suzavcem, vodenim topovima i tako dalje, ono što rade sve moderne evropske zemlje i zvao Violu fon Kramon da mi kaže kako to oni u Nemačkoj, kako oni to u Engleskoj, kako oni to u Sloveniji, kako se oni bave zaštitom svojih puteva i na isti način to primenio, po recepturi Viole fon Kramon, mere koje se primenjuju prilikom blokade auto-puta i svaki od onih tamo koji su se okupili, stupili u blokatore, a od blokatora do lokatora je mala razlika samo da znate.

Vrlo male su razlike između sadašnjih blokatora i nekadašnjih lokatora koji mogu biti zanovljeni i zato bih ja primenio onaj model, evo, car Dušan tamo kaže, zakon, topuz, moć da se zakon sprovede. Zakon i član 133, Krivični zakonik, kaže: "Ko ometa i sprečava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora" i zato ja tražim od tužilaštva da primeni zakon i da jedini koji su ovlašćeni da to gone u ime naroda i da gone počinioce, odnosno drumske razbojnike sa Gazele, koji se još ponose što blokiraju međunarodni saobraćaj i moraju se zakonima sankcionisati, a u buduće moj savet je da se oni silom zakona razjure.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici su zaboravili samo da kažu da tog njihovog Aćif Bljutu Hadžiahmetovića je odlikovao Adolf Hitler, nacista, vođa nacista, Gvozdenim krstom. To dovoljno govori o njihovom heroju.

Ja sebi postavljam pitanje da li je neko u periodu između 1992. i 1995. godine umro prirodnom smrću u Srebrenici? Na to imam pravo. I, ako je umro, da li je sahranjen mimo onog Memorijalnog centra u Potočarima?

Zločini u i oko Srebrenice, po mojoj rezoluciji, su međusobno povezani. Da se nije desio zločin nad Srbima od 1992. do 1995. godine, verovatno se ne bi desila odmazda i osveta jula 1995. godine.

Žalim nad bošnjačkim žrtvama koje su uglavnom bili pripadnici armije Bosne i Hercegovine.

Ponavljam, odmazda i osveta nisu pravda.

Da li je neko od ovih koji insistiraju na genocidu ikada zažalio nad srpskim žrtvama?

Ja sam potomak Rističevića i Todorovića, od kojih više u Bosni i Hercegovini nijedan ne živi u kući u kojoj je živeo 1991. godine. U tim kućama su Muslimani. Kao potomak oca, dede, čukundede, koji su izbrisani u opštini Goražde iz zemljišnih knjiga, čije je selo do temelja spaljeno, pitam da li imamo i mi pravo da žalimo za svojim žrtvama i da li oni nekada zažale nad tim žrtvama i da li sam ja genocidan, a oni multietnički iako su srpskim glavama za vreme rata igrali fudbal?

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ja Tadić da pristanem na to da je 30.000 Srba u Bosni i Hercegovini žrtava građanskog rata izvršilo samoubistvo ili umrlo od trovanja hranom i da srpske žrtve nisu vredne žaljenja i suza. Nisam ja Boris Tadić da pristanem na takvu konstrukciju i još da se izvinjavam.

Ne pristajemo na zločine bez kazne, ali ni kaznu bez zločina. Ne pristajemo na genocid bez genocida samo zato da bi se stvorilo sredstvo za unitarizaciju Bosne i Hercegovine i opravdala agresija i bombardovanje Srba, koje je bilo bez razloga, da bi se otele Srbima teritorije.

Presuda o genocidu, presude Mladiću i Oriću nisu dokaz krivice Mladića, niti nevinosti Orića, već krivice politički instruisanih sudova.

Nad Srbima tokom 20. veka izvršen je genocid u Jugoslaviji, u Bosni i Hercegovini, tako da su to bile spomen kosturnice srpskog naroda. Tri miliona je ubijeno, tri miliona je raseljeno. Broj Srba u Bosni i Hercegovini smanjen je sa 44% na 31%, a muslimansko stanovništvo se uvećalo sa 30% na 50%.

Teritorije srpskog naroda su oglodane i svedene na malu Srbijicu koja se, eto, ovih godina usudila da se uzdiže ekonomski i vrednosno.

Poruka sarajevskim vlastima i onima koji insistiraju na genocidu u Srebrenici: Vi verovatno ne žalite ni izgubljene živote svojih sunarodnika. Tu priču o genocidu nosite kao so koju sipate na rane onih koji su izgubili bližnje na obe ili tri strane, da politički ušićarite i podgrevate mržnju između ne tako davno zaraćenih naroda. Vi time ne želite mir, već unitarnu Bosnu ili obnovu rata, na čega mi Srbi ne pristajemo.

Poruka Bošnjacima glasi: Želimo vam sve najbolje!

Poruka Srbima glasi: Mi smo jedan narod i dok je nas, Srbija vas neće dati. Zato je Srbija velika, vrednosno velika, i kada je teritorijalno mala.

Poruka međunarodnoj zajednici, onom delu predvođenom Britanijom i Nemačkom: Ako tražite partnere za mir na Balkanu, mi Srbi smo tu, ali ako tražite podanike sa kojima ćete destabilizovati Balkan, ne računajte na nas i ne šaljite violu.

Sve da nas sabijete pod onu Tarabićevu šljivu, mi ćemo biti veliki proganjani narod koji nikoga nije progonio. Isus je sa 12 apostola širio ljubav prema drugima, naše je da širimo ljubav prvo prema sebi i svojoj zemlji, ne šireći mržnju prema drugima.

Niko u Srbiji i okruženju ne treba da se stidi što nije Srbin, ali ne treba ni da se stidi zato što je Srbin. Genocida u Bosni i Hercegovini je bilo, ali nad Srbima i istinom.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam osetljiv na ove ustupke opoziciji. Prošle godine, 8. maja, dakle, nisu ovo jedini ustupci koje smo im učinili, ranije su dobijali, ne znam - pet članova REM-a, itd. i ostalo da im pomognemo oko prikupljanja potpisa, da se promeni način prikupljanja potpisa, odnosno, da opštinske uprave i sudovi imaju pravo, osim notara, da overavaju potpise podrške izbornim listama. Tom prilikom 15 huligana iz jedne opozicione ili više opozicionih stranaka, me toplo dočekalo na stepeništu, nanelo lakše povrede i još je Marinika izmislila kako sam ja izvršio napad na njih. Dakle, pre nego što su joj se prividele kokoške u Moroviću, pa joj se privideo navodno nož u mojoj ruci, pa, su navodno, ovi branili Skupštinu od mog terorizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana takođe imamo nasilje na ulicama i koliko ja vidim već piše da je onaj siledžija zbog koga su se okupili ljudi danas u Šapcu da protestuju, da je ona siledžija bio radnik kod pripadnika zemunskog klana, a zemunski klan, je koliko znate, došao glave premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je za svakog zakon. Protiv toga sam da se njima vrše ustupci, jer mislim da je posle upada u RTS, pokušaja upada u Predsedništvo, napad na narodne poslanike u Skupštini, van skupštine, pregrađivanje ulice itd. zabrana izvođenja radova na Trgu Republike, maltretiranja građevinskih radnika itd. da je došlo vreme da ih moramo na određeni način privoleti ili naterati da poštuju zakone, jer zakon je za svakog zakon.

Ako član Ustava kaže da je sloboda kretanja po članu 39. - svako ima pravo da se slobodno kreće u Republici Srbiji. Ako to piše u Ustavu Republike Srbije, Ustav sa jedne strane zaustavlja vlast, samo da znate, to je zakon svih zakona, a sa druge strane Ustav zaustavlja i neograničene slobode, koje u ovom slučaju su očigledne kod pristalica Đilasa i određenog dela opozicije. Da, ne grešim dušu, eto, ovi koji su me napali na stepeništu su u ovim trenucima i u ovim vremenima su veoma miroljubivi, što ja cenim, bez obzira na napad. Takođe, cenim i Radulovića koga politički apsolutno ne podnosim, ali cenim to što ne pribegava nekim nasilnim akcijama kojima pribegavaju ovi drugi.

Kaže Krivični zakonik, član 133. Krivični zakonik Republike Srbije - ko protivpravno uskrati ili ograniči slobodu kretanja građanima Republike Srbije na teritoriji Republike Srbije kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Dakle, nesumnjivo je da je sprečena sloboda kretanja blokadom autoputeva i mostova, ali ne samo blokada, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima član 98. kaže – pešak ne sme stupiti ni kretati se po autoputu ili motoputu. Kazna za ovo može biti 40 hiljada ili 30 dana zatvora. Insistiram da se ove zakonske odredbe poštuju, pod uslovom da se svako, apsolutno svako, ko sprečava slobodu kretanja, ko blokira autoputeve i mostove ima kazniti, jer ja ne znam šta će sledeće da bude ukoliko im stalno dopuštamo da ta lestvica nasilja raste i oni se samo prepakuju od Savamale do dana današnjeg, samo je drugačiji paket. Upakuju isti ljudi, naprosto po zanimanju su aktivisti i demonstranti, tako i pišu u svoje biografije. Ne znam šta će sledeće da bude. Da li znate da postoje ljudi koji su emocionalno kratkog fitilja? Ko nam garantuje da u ovakvim blokadama sutra neko neće nastradati od putnika koji su dovedeni u zabludu da mogu blokirati autoput?

Pri tome to navodno to rade zbog litijuma. Koliko znam, oni to rade zbog preraspodele opozicionih aktivista. Ali, ja ne znam koliko je to licemerno da svako od njih koji se bori protiv litijuma drži, gledam svi, drže komad litijuma u ruci. To je licemerno. Kad vi držite komad litijuma u ruci i zalažete se protiv proizvodnje litijuma u Republici Srbiji, šta to znači? To znači, bolje uvesti nego proizvesti. Pri tome se ne bune, ne odu Viole fon Kramon i kažu – zabranjena proizvodnja litijuma iz termalnih voda u Nemačkoj, zabranjena je, hoćemo da bude zabranjena, neka gostuju kod Viole fon Kramon, bolje neka oni idu tamo, nego da ona dolazi ovde. Ona ih podržava, i mislim da je to rat za buduću automobilsku industriju.

Ko njima garantuje da vladajuća većina, odnosno najuže državo rukovodstvo ne planira da napravi fabriku električnih automobila u Srbiji i pošto imamo litijum, litijumske baterije normalno je da možemo da pokušamo da napravimo fabriku električnih automobila. Šta će onda nemačka autoindustrija da trpi? Ja mislim da je ovo rat za budućnost automobilske industrije, gde će se ona odvijati i da pri tome treba isključiti Republiku Srbiju da ne može da proizvodi električne automobile od svog litijuma jer kada imate litijum, proizvedete litijumske baterije, nađete javno-privatno partnerstvo ili nađete investitora koji će to da koristi i evo ti neke blagodeti. Nema privredne aktivnosti koja ne nanosi delimično štetu životnoj sredini. Tako nešto ne postoji i studije na uticaj životne sredine se zbog toga i pišu.

Zamislite, oni su za čist vazduh. Šta može da nas dovede do čistog vazduha? Koje je to licemerje? Građani Republike Srbije treba to da znaju. Sem ovih zakona da im predočimo i to da do čistog vazduha može da nas dovede litijum zato što automobili dizeli će biti zamenjeni električnim automobilima. Još ako budu proizveli u Republici Srbiji evo višestruke koristi.

Ko još može da nas dovede do čistog vazduha? Tako ako eliminišemo termoelektrane time što ćemo imati hidroelektrane. Onda čovek koga finansira „River voč“ iz Austrije, koja ima 4.500 hidrocentrala odjednom se ovde pojavio kao borac protiv hidroelektrana koje treba da dovedu do čistog vazduha, a onda on demonstrira i traži čist vazduh, onda demonstrira protiv litijuma, a litijum treba da nas dovede do čistijeg vazduha zato što bi koristili električne automobile.

Naš narod treba da zna koliko su oni licemerni i koliko žele da preraspodele ove opozicione aktiviste jer idu izbori koje su oni navodno bojkotovali. Ono što je Vučić, predsednik najjače partije, njima dao, ja im nikada ne bih dao. Niti bi im ponovio izbore koje su bojkotovali jer oni nama, ko se seća 2011. godine kada smo ovde imali dva puta po 100 hiljada ljudi, bila su dva protesta, kada su ismejavali borbu predsednika najjače opozicione stranke koja je tada imala preko 30%, daleko više nego oni, kada je bilo razloga za prevremene izbore, kada su vladali sa 127 poslanika koji više nisu bili pokriveni izbornom voljom građana, tog puta nisu dozvolili ni godinu dana ranije izbore Aleksandru Vučiću, Tomislavu Nikoliću i svim drugim malim opozicionim partijama koje su se okupile oko njih.

Danas imamo velikodušno, kada god zatraže izbore i kada ne zatraže, nudi izbore, odnosno da potvrde izbornu volju svojih stranaka, ukoliko uopšte postoji neko ko će glasati za njih i naprosto im nudi izbore kada god hoće, u koje vreme i maltene pod kojim god oni uslovima hoće.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, u tom trenutku, kada smo se mi borili za državu Srbiju, da izvučemo iz onoga iz čega smo je izvukli ovih devet godina, oni nisu bili radi da nam to dopuste, a mediji su bili dva sata zakupljenog termina, na „Kopernikusu“ i ljude koji su radili tamo kao novinari nisu tretirali kao novinare, već su ih izbacivali redovno sa konferencije za štampu DS i Borisa Tadića. Naprosto kažu - vi niste novinari, napolje. Bili smo na radio „Fokusu“ u zastupljenoj emisiji Đukanovića, koga je prisluškivala državna bezbednost, odnosno BIA u to vreme.

Dakle, prisluškivali su čak i novinare koji su radili u našu korist i ništa njih nije bilo sramota, to su pendžetirani obrazi itd. U to vreme kada mi nastupamo, protiv njih, nemamo ni jedan opozicioni mediji, nemamo ni jedne opozicione novine dnevne, nemamo ni jedan opozicioni nedeljnik, ali smo izašli na izbore i pobedili ih.

Demokratija ne može biti naturena spolja, njihova osnovna greška ili namera je što pokušavaju da se pobeda naruči i naredi spolja. Dakle, demokratija je proces koji niče iznutra, demokratija se ne da naturiti sa Violom fon Kramon, sa gospođom Fajon, ne znam koji su sve ti više evroparalmentarci itd, sa nekima koji se ne pitaju u sopstvenoj zemlji.

Oni bi jednostavno da se prema nama ponašaju, kao prema protektoratu i kada bi ova fon Kramon putovala od Šapca do Loznice, treba da se priseti neviđenih zločina koje je Nemačka uradila u nekoliko ratova nad Srbijom i da se seti onog osiromašenog uranijuma, koji opozicija ne pominje, koji je NATO pakt i zelena stranka Joške Fišera, danas Vijole Fon Kramon, bacili u ime zaštite životne sredine, valjda u to ime na Republiku Srbiju, tvrdeći da je on ne škodljiv. Ja, redovno Violu fon Kramon pitam - ako vi tvrdite da je osiromašeni uranijum bio lekovit, onda što ga niste bacili na sebe, već ste bacili na građane Republike Srbije?

Ovih šest članova RIK-a, za njih je potrebno u Skupštini imati 90 narodnih poslanika. Samo da znate da predsednik najjače opozicione politike stranke njima poklonio po pitanju RIK-a 90 narodnih poslanika u Skupštini, odnosno milion i 200 hiljada glasova. Toliko je potrebno da osvojite da imate 90 poslanika, odnosno da dobijete šest članova RIK-a. Poklonio vam je prošli put, ne znam koliko članova REM-a i mi vam stalno ponavljamo tri četiri godine, nemamo problem sa opozicijom, već problem sa delom opozicije koja se zove „Multikom“, imamo problem sa Šolakom i Đilasovim biznisom. Nemamo nikakav drugi problem.

Danas imate neregistrovane političke organizacije, jer svojevremeno ta družina koja nije sada ovde prisutna je odredila da politička stranka mora da ima 10.000 članova da bi bila registrovana. Ta vladajuća većina danas izbegava taj zakon i regustruju se kao pokret građana. To je u stvari nevladina organizacija, izlaze, odnosno već mislim da su mnogi od njih antivladina organizacija, antidržavna organizacija. Oni izlaze na izbore.

Kako nevladina organizacija izlazi na izbore? Šta će ako pobedi? Hoće biti nevladina ili Vladina organizacija? Pri tome dobijaju novac spolja. Političkim strankama koje učestvuju na izborima je zabranjeno da primaju novac spolja. „Ne davimo Beograd“ sam tvrdi i ćuti, već su bili u izborom procesu, da dobiju novac od spolja, „Rokfeler“ i kako se zovu sve te fondacije. Oni dobijaju novac spolja, dakle, finansiraju se spolja. Imate neregistrovane stranke, imate neprijavljena javna okupljanja na kome se silom sprečava sloboda kretanja građana, u javnom prevozu se sprečava protok vozila, kapitala itd. Sprečava se biznis. Ne idemo svi u turizam putevima, neko ide da završi neki posao, neko prevozi neku robu. Neka roba je kvarljiva itd.

Uglavnom, vode se aktivnosti protiv privrede Republike Srbije i protiv slobode kretanja. Ne registrovane političke stranke, na ne prijavljenim skupovima nezakonito sprečavaju protok ljudi, usluga i kapitala i pri tome, ne registrovani televizijski kanali učestvuju u svemu tome i prenose, ne samo da prenose, već učestvuju u protestima, učestvuju propagirajući nezakonito okupljanje, a često i silu koja se primenjuje. Izbegavaju da prikažu da to građani vide.

Znači, imate ne registrovane televizije, ne registrovane političke stranke, imate ne prijavljena javna okupljanja, imate masovno kršenje zakona od strane onih koji nama nisu hteli da daju ni izbore godinu dana ranije, bez obzira što nam nisu dozvolili da imamo bilo koje sredstvo informisanja.

Mi smo hteli da umremo od želje da registrujemo televizijsku stanicu i da imamo pravo da se pojavimo o etru. Oni se bore da ne registruju fiktivne luksemburške televizije. Pa šta, njihovi reporteri se teleportuju? Dakle, teleportuju se u Republici Srbiji, izveštavaju direktno u direktnom prenosu. Ne znam kako ih to polazi za rukom da to urade u Luskemburgu.

Onda Rade Veljanovski kaže – nema problema, dozvoljeno po Konvenciji o prekograničnoj televiziji da oni emituju program iz Beograda. Ja kažem – jeli, gospodine Veljanovski, a zašto se onda zovu prekogranične televizije, kada su iz Beograda? Onda je ućutao.

To je onaj isti čovek koji je 2009. godine učestvovao u onom tajnom donošenju onog najrigidnijeg Zakona o informisanju koji je pao. On je okupljen oko Tadića itd. To su oni koji opoziciji nisu dali ništa, a danas kao opozicija dobijaju sve. I nikad im nije dosta.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ne mislim da branim vlast. Poručujem im, ovo je ne znam koji put, da dok svi napadaju nas, a svedoci smo pritiska spolja , mi imamo ljude koji nas napadaju iznutra. Dok su svi protiv nas, oni su takođe protiv nas. Ne možemo biti protiv sebe, ukoliko živimo u Republici Srbiji. Ne branim vlast, branim državu i njeno pravo da postoji, da se ekonomski razvija i da po kavalitetu života dostigne makar polovinu razvijenih zemalja u Evropi, a boga mi i mnoge da prestigne. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je kultura jednog naroda, sastavni deo nacionalnog identiteta. Da vas podsetim da je na današnji dan 1918. godine Velika Podgorička skupština donela odluku o pripajanju ili ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom, sa ciljem da se zajednički uđe u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a sve pod vodstvom kralja Aleksandra, koji je bio 50% Srbin, a 50% Crnogorac, odnosno kada sve sabereš 100% Srbin.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, u tom trenutku crnogorska obala se protezala od Ulcinja do Sutomora. Znači, Podgorička skupština je odlučivala o teritoriji i poslanicima sa teritorije Crne Gore bez Boke Kotorske, Budve itd. obale koje je administrativno do 1918. godine i pobede srpske vojske i oslobađanja tih delova, pripadala i Boka Kotorska administrativno Austrougarskoj, ako se oko toga slažemo. Nadam se da tu nema spora.

Podgorička skupština dakle bila je sastavljena od delegata koji su na obali Crne Gore, mogli da budu samo u Ulcinju i Sutomoru. Sve dalje nije bila teritorija za koju su odluke donosili na Podgoričkoj skupštini. Boka Kotorska i te primorske opštine su još pre nego je bila je Podgorička skupština donele odluku na velikim skupovima u Grblju, u Kotoru o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, ne Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. To je identična odluka koju su u Rumi 24. novembra, čini mi se, doneli Sremci o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji, što je dan kasnije Velika skupština u Novom Sadu učinila za Baranju, Bačku i Banat, ukoliko nisam nešto pogrešio.

Dakle, zašto ovo govorim? Da mi posebno o kulturi ne možemo olako da prepustimo neširenju i napravimo grešku koju su pravili srpski komunisti, za koje istorija i kultura važila samo za uži deo Srbije. To smo mogli da učimo pa recimo sve sam mogao da znam o Mati Gubecu, ne znam da li je bio slovenački ili hrvatski seljak i morao sam da znam kako su ga krunisali itd. Inače, imaš jedan iz istorije, ali recimo nikada ništa nisam učio o Vršačkoj buni. O Teodoru Vršačkom koji je podigao Banatsku bunu sa crkvenim barjacima i ikonama Svetog Save. Zbog toga su Turci spalili mošti Svetog Save, kažu izvori da je to bilo na Tašmajdanu, da Srbi u Banatu vide šta im ovi rade sa svecem.

Teodor Vršački koji je bio vođa te bune je posle ugušenja bune živ oderan na meh od strane Turaka i mi nikada u istoriji to nismo učili jer istorija koju smo mi učili, posebno starije generacije, je obuhvatala samo istoriju uže Srbije onako kako su je komunisti projektovali, čak bez istorija svojih pokrajina.

Šta smo znali o caru Jovanu Nenadu u osnovnoj školi ili u srednjoj? Ništa. Šta smo znali o njegovom vojskovođi Radoslavu Černiku koji je posle smrti Jovana Nenada osnovao sremsko vojvodstvo, neki oblik državnosti koji se protezao od Starog Slankamena do Vukovara?

Šta smo učili o manastirima na Fruškoj gori, ima ih 16, koje su podigli Nemanjići i Brankovići? Učili smo da su Brankovići najveći izdajnici srpstva. Međutim, Brankovići su posle pada Smedereva posrbili, a time i kulturno uzdigli Frušku goru, podizanjem manastira i danas najznačajniji manastiri na Fruškoj gori su iz doba Nemanjića, Dragutina, i iz doba Brankovića koji su podigli desetak manastira na Fruškoj gori. Nikada ništa nismo učili o tome.

Da li smo ponešto učili o bici kod Slankamena 1691. godine? Ne, to kao da je bilo zabranjeno učiti nešto o srpskim pobedama na teritorijama na kojima su živeli Srbi.

Da li smo učili Bilećku bitku iz 1388. godine i veliku pobedu Vlatka Vukovića? Da li smo mi to učili? Naravno da nismo jer da smo učili onda bi znali da su ti delovi bili naseljeni srpskim stanovništvom i da se tamo manifestovala i srpska kultura. Nismo čak obeležavali pobede, jer nas su nekako komunisti naučili da samo poraze, Kosovsku bitku i neke poraze obeležavamo, a pobede, recimo Bitka kod Slankamena, gde je Jovan Monasterija sa 10 hiljada Srba pomogao da hrišćani razbiju Turke, što je kasnije dovelo do Karlovačkog mira.

Da li smo učili nešto o selu Grk i Višnjićevo? Da li smo nešto učili o srpskom Homeru Filipu Višnjiću koji je onako slep pronosio narodnu istoriju? Zbog toga je selo Grk između dva rata promenilo naziv u Višnjićevo jer je tamo sahranjen Filip Višnjić.

Da li kada Čanak o Vojvodini viče – nećemo gusle, hoćemo klavir, da li mi znamo, da li smo učili da su te guslarske škole bile u Irigu i u Slankamenu? Da je to i bio instrument vojvođanskih Srba kojima su oni prenosili istoriju? Da li smo učili razne običaje u Sremu i kulturi?

Da li smo nešto učili o šajkači? Znamo da su u Vojvodini osetljivi na četnike, kažu, ali nemate nijedan četnički grob koji su četnici napravili u Vojvodini, ali zato imate jedno 50 hiljada koje su napravili komunisti i koji su na istoriju skupili onako lepo, nakupili samo na istoriju onoga što su oni mislili da je Srbija, a to je uža Srbija bez pokrajina. Dakle, bilo je gotovo zabranjeno naučiti da je šajkača bila vojvođanska kapa i da je pripadala šajkačkoj vojsci, rečnoj vojsci čija je baza bila u Šajkašu na Tisi i Dunavu. Jel tako, gospodine Martinoviću? Ništa od toga nismo mogli da učimo.

Da li smo nešto učili o staroj Hercegovini? Da li znamo šta je stara Hercegovina? Da li znamo da je Stefan Vukčić bio kosač, da je prvo sedište bilo u Ilovači? Da je stara Hercegovina bila naslednica srpskog Svetog Save vojvodstva? Da li znamo da je to obuhvatalo i Goražde, da je to obuhvatalo i Foču, da li znamo da je to obuhvatalo i Bijelo Polje? Da li znamo da je to obuhvatalo i Pljevlja, Nikšić, Žabljak, Šavnik? Da li znamo da je to obuhvatalo Herceg Novi, da li znamo da je to obuhvatalo Gacko, Trebinje, Bileću? Da li znamo da je to obuhvatalo i Kalinovik? Naravno da ne znamo. To je bila jedna kompaktna srpska sredina, najsrpskiji deo srpskog roda koji je uostalom prenosio i kulturu.

Većina tamo nekih bogomolja su podignuti, još u vreme Svetog Save. To se nije moglo učiti, nije se moglo znati, a trebalo se znati o srpskoj kulturi, o istoriji koja je vezana za srpsku kulturu, o nekim pobedama i tako dalje.

Većina Srba ne zna ko je Vlatko Vuković, ali zato znamo ko je Murat, jer smo mi izgubili Kosovsku bitku, a tamo gde ih je Vlatko Vuković potukao, tu nema nekih velikih učenja o istoriji i kulturi.

Da li znamo ko je Jovan Monasterljija koji je doprineo da Turci budu u bitci kod Slankamena poraženi, u bitci koja po dimenzijama bila veća od Kosovske bitke. Učestvovalo je 150.000 vojnika, 50.000 hrišćana i 100.000 Turaka. Da je bila upotreba vatrenog oružja, topova i tako dalje, da je bilo veoma teško pobediti u takvoj bici. Ništa mi o tome nismo učili, a trebalo je zaboraviti kulturu i istoriju van one uže Srbije, jer su komunisti gledali da upodobe srpsku kulturu i srpsku istoriju sa teritorijom koju su oni zamislili, na Drezdenskom kongresu da može da bude Srbija, eto Bože Srbija je izvršila neke hegemonističke upade samu na sebe, jer je ujedinila sve teritorije na kojima su živeli Srbi, Hrvati i Slovenci i pri tome napravila grešku, omogućila da oni stvore svoje nacionalne države i na teritorijima koje su pripadale Srbima pa su devedesetih godina rešili tog balasta, odnosno dogovorili se neki da se reše Srba kao balasta i onda su praznili teritorije koje su po meni istorijski i kulturno trebali da pripadnu Republici Srbiji.

Da li mi nešto radimo trenutno na području stare Hercegovine? Mislim da nema nikakvih prepreka da kulturno ujedinjujemo opštine koje su nekada pripadale staroj Hercegovini, da uzdižemo srpsku kulturu i srpski duh itd. na način na koji je Boka Kotorska 1918. godine slavila prisajedinjenje Srbiji na veoma kulturan način.

Njihov predstavnik je bio Božo Vuković koji je bio i pre Drugog svetskog rata poslanik, da to tako nazovem, u Beču. Dakle, ništa nije bilo sporno, sve je rađeno po nekim principima, čak tadašnjeg međunarodnog prava. Onda se pojavi Blažo Jovanović, tamo negde u aprilu 1944. godine u kožnom mantilu, sa pištoljem za pojasem na sednici koja je u Kotoru bila posvećena snabdevanju naroda životnim namirnicama, a onda reše da dodaju tačku – Razno. Pod tačkom – Raznom, u kožnom mantilu, sa utokom, to ne bi radio ni onaj Zemunski klan, ni Belivuk, dakle, sa utokom, pod pretnjom i silom. Samim tim što je došao naoružan na politički sastanak, pripojio Boku Kotorsku i primorske opštine Crnoj Gori, a crnogorska obala je pre toga bila od Ulcinja do Sutomora.

Sada, ako oni hoće da ne važe odluke podgoričke Skupštine, onda hajde da im to priznamo. Ja bih im priznao, ali pod uslovom da se vratimo na pređašnje stanje. Pređašnje stanje kaže da pre toga nisu imali Boku Kotorsku i primorske gradove od čega danas žive i da to, obzirom da su doneli legalnu odluku koju nikada nisu poništili, o pripajanju Boke Kotorske i tih opština Kraljevini Srbiji, lepo mi da kažemo – stanite malo, braćo Srbi, crnogorskog zavičajnog porekla, hajde baš kada ste prešli u montenegrine, hajde da vidimo kada vam ne važi podgorička Skupština i te odluke, kada zbog toga proterate ambasadora Srbije, hajde kada hoćete da se vratimo na pređašnje stanje, da lepo Boka Kotorska po meni bude vraćena Kraljevini Srbiji, odnosno njenom pravnom sledbeniku, a to je danas Republika Srbija. Kad već hoće da poništavaju neke odluke, kada hoće da vrše reviziju istorije.

Zato je moje zalaganje da mi istorijska sećanja i srpsku kulturu, srpsku kulturu koja 16 manastira, bisera na Fruškoj Gori nije tretirala u udžbenicima iz kojih sam učio u osnovnoj i srednjoj školi, kao delo iz neke srpske baštine i kulture itd. Danas se to oživljava moram priznati, ali po meni nedovoljno. Moramo učiniti da srpska kultura ne bude kultura vezana za sadašnje granice Srbije, gde nas stiskaju na razne načine da budemo što manji, što je bila osmanska politika i nemačka, a posebno Velika Britanija, da se srpska država svede na što manju teritoriju. Ako su nas već teritorijalno sabili, ne tražeći i ne ugrožavajući suverenitet, recimo Crne Gore koja je ugrozila naš suverenitet, priznala da divlju državu i sa njom se razgraničila na našoj teritoriji, a pri tome tvrdi kako smo mi zajahali Crnu Goru i negiramo njihov suverenitet. Onaj Kapičić koji je rekao – Srbija je zajahala Crnu Goru, a oni upali sa pištoljima i utokama na Dedinje i sve što su videli je bilo njihovo kao onom odlukom u Boki Kotorskoj – ja imam pištolj i kožni mantil. Bitka za Dedinje je najznačajnija crnogorska pobeda i najznačajnije crnogorsko osvajanje.

Zato treba kulturu, ne želeći da ulazimo u suverenitet i integritet drugih zemalja, ali da podižemo kulturu ne samo u Srbiji, već kulturu srpskog naroda koji živi van Srbije, posebno na ovim otetim teritorijama. Moram da vas podsetim, stara Hercegovina je 1878. godine dodeljena Crnoj Gori kada je bila četiri nahije, oni što nikada nisu plaćali porez, nego je Njegoš za njih plaćao porez, pa sada ne priznaju Rusiju. Znači, oni su bili četiri nahije, kasnije im dali brda, pa 1878. godine daj Pljevlja, daj Nikšić, daj Plužine, daj im Šavnik itd. da bi 1912. godine i onaj drugi deo Hercegovine bio podeljen između Crne Gore i Srbije.

Treba podizati kulturu Stare Hercegovine, ne želeći da diramo u integritet BiH, niti u integritet Crne Gore. To je sada kako jeste, ali imamo pravo na istorijsko sećanje, imamo pravo da podsetimo braću Srbe, zavičajno Crnogorce da, ako stvarno žele da ponište podgoričku Skupštinu, čini mi se da su donosili neku odluku, da bi to trebalo u pravnom smislu da znači povratak na pređašnje stanje. Ali, hajde i z to da ne idemo do kraja, posebno kada su Bokelji uznemireni u Boki Kotorskoj, ali da ne idemo i toliko daleko, a valjda imamo pravo ono što nam Milo Đukanović negira, da kada širimo kulturu saradnju, a treba je širiti između Srbije u ovakvom stanju u kakvom jeste, sa svim tim delovima, a posebno to u Staroj Hercegovini treba neku prekograničnu saradnju između Republike Srpske i Crne Gore, oživeti kulturu na teritoriji stare Hercegovine. Bila je kompaktna, najsrpskija, onako gledano po nacionalnim osećanjima teritorija i nema ništa loše u tome da neki, recimo Mađari vole svoju istoriju, svoju kulturu na teritoriji Srbije, Vojvodine itd. Tako ništa nema sporno u tome da Srbi ne negiraju svoju istoriju i kulturu, nego da neguju istorijska sećanja i da neguju kulturu na prostoru, evo predlažem da krenemo do stare Hercegovine, to mi se nekako najviše dopada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Narodne seljačke stranke i predsednik odbora, po meni najvažnijeg odbora u Narodnoj skupštini, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, moram da se na određen način zahvalim Vladi na predlogu i narodnim poslanicima koji su glasali za usvajanje celokupnog budžeta u okviru budžeta i razdeo 24 Ministarstvo poljoprivrede, a posebno u onom delu koji se tiče podsticaja koji su ove godine porasli na 50,6 milijardi.
Moram to da uporedim sa 2012. godinom i da kažem da je tadašnji budžet ministarstva koji je obuhvatao Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, razdeo za ministarstvo je bio 30% manji za dva ministarstva nego što je za 2022. godinu predviđeno samo za Ministarstvo poljoprivrede. Da vas podsetim da je za vreme Demokratske stranke, verovatno zbog trange-frange trgovine i raznih izvozno-uvoznih uticaja na poljoprivredu, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede bilo objedinjeno, a pod vlašću velikog Dušana Petrovića, za čije vreme vladavine je poklano ili nestalo 200 hiljada krava, što je bio pravi kravocid u to vreme. Dakle, to je uticalo, s obzirom na smanjenje broja grla, na broj tovljenika, odnosno na proizvodnju goveđeg mesa.
Kada uporedimo podsticaje iz 2012. godine koji su se ticali samo poljoprivrede, podsticaji te godine, a posebno molim one koji nas gledaju da dobro to zapamte, bili su 19,9 milijardi. To je ona priča koju možete čuti kako su za vreme, kad god za vreme DS su podsticaji bili daleko veći nego sada i iznosili su 12.000 dinara po hektaru, što jeste bila činjenica, toliko je bilo odobreno, ali nije bilo isplaćeno. Onda smo mi 2013. i 2014. godine zbog njihovih dugova za nekomercijalna gazdinstva i za neisplatu po hektaru morali javnim dugom da platimo 10,2 milijarde, da platimo njihove obaveze koje su oni emitovali na nivou od 19,9 milijardi, ali ni to nisu isplatili.
Sada kad uporedite 2012. godinu i podsticaje u poljoprivredi od 19,9 milijardi sa podsticajima za 2022. godinu, i oni iznose 50,6 milijardi. To je povećanje od 270%. Tako da, te kritike kako je navodno agrarni budžet smanjen, kako su podsticaji smanjeni apsolutno ne stoje. Preraspodela jeste urađena u korist intenzivne proizvodnje, odnosno u korist stočarstva, podizanja novih zasada, jer za vreme njihove vladavine zasade je pod subvencijama mogao da podigne samo gospodin Zoran Živković i neki bližnji itd, dok se danas svi koji podnesu zahteve na ovaj ili onaj način ispoštuju.
Želim da napomenem da Narodna skupština, s obzirom na broj poziva koje dobijamo za podsticaje, pita samo u odnosu na visinu sredstava. Dakle, ovo što su kolege poslanici juče glasali, uz moju malenkost, 50,6 milijardi, znači da je Skupština odredila da tih 50,6 milijardi pripadne poljoprivredi i poljoprivrednicima, a kasnije se pravilnicima i uredbama rešava preraspodela. Zato ih upućujem da na vreme, ukoliko imaju neke primedbe, pre donošenja nekog budžeta, pre donošenja pravilnika, sugerišu ministru poljoprivrede, državnim sekretarima, pomoćnicima, ljudima zaposlenim u Ministarstvu poljoprivrede u kom smislu oni misle da treba povećati podsticaje za određene oblasti.
Takođe da vam kažem po pitanju premija za mleko, koje je u Srbiji sa sedam dinara podignuto na 10, da vas podsetim takođe da nikada za vreme DS niste mogli dobiti, recimo, 125.000 dinara za priplodnu junicu, odnosno za kvalitetno priplodno grlo. Nikada niste mogli da dobijete za ovcu, recimo, 200 evra, krmaču 200 evra, za nabavku priplodnog materijala, nikada niste mogli da dobijete taj novac, za kravu i tele to je bila misaona imenica da dobijete 45.000. To je nabavka priplodnih junica. Kasnije kad se one otele, kad postanu krave, godišnje krava, tele, 45.000 dinara, a za kravu imate 25.000 dinara.
Ukoliko uzmemo da jedna krava može da ima i 7.000 litara mleka, ali da uzmemo da je prosek 5.000, Srbija otkupljuje negde oko 800 miliona litara, a proizvodi preko milijardu i po, ako uzmete da jedna krava da 5.000 litara mleka, samo na osnovu grla dobijete pet dinara po litru mleka, plus premija koja ne postoji u Evropi, od 10 dinara po litru, to je ukupno 15 dinara. Ukoliko uzmete da je cena zajedno sa premijom i subvencijom po grlu 40 dinara ili nešto veća, dobijete po 35% učešća države u ceni mleka. Tako da, veoma je teško proizvoditi mleko, ali sem tih stočarskih mera, svaki farmer koji poseduje poljoprivredno zemljište sa koga hrani svoja grla takođe ima sve mere koje imaju ratari, dakle, i po hektaru za nabavku mehanizacije, plus za nabavku opreme na farmama.
Dame i gospodo, nije sve to što Republika daje. Dakle, za zasade vinograda, voće itd, ničega toga nije bilo do 2012. godine i neosnovani su bilo koji prigovori i verujem da će kada uđemo u Evropsku uniju i pre nego što uđemo u Evropsku uniju razvojem ekonomije agrarni budžet subvencije biti sve veće i veće i da će iznos od 50,6 milijardi već sledeće godine biti premašen. Ali prigovori ne stoje. Mi smo u ovih deset godina radili strpljivo na tome i ako uđemo u Evropsku uniju podsticaji koje poljoprivrednici naši budu dobijali će biti između milijardu i milijardu i po evra na godišnjem nivou. Verujem da naši poljoprivrednici koji su daleko snalažljiviji, jer ih je protekli period na to naterao, vrlo brzo prestići po kvalitetu i kvantitetu proizvodnje evropske poljoprivrednike.
Zato je prioritet moje stranke, vidim i vladajuće koalicije, ulazak u Evropsku uniju. Najveći dobitnik će biti poljoprivreda i poljoprivrednici. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakoga dana kada ulazimo u Narodnu skupštinu, kada pogledamo desno vidimo Karađorđa. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke sa poštovanjem pokažem tri prsta, zato što su modernu srpsku državu ponovo zanovili seljaci. Da je to dopalo drugosrbijanaca, ja verujem da mi državu danas ne bi imali.

Kada bacim pogled na levu stranu, vidim cara Dušana. Žao mi je što nema i Svetog Save i Zakonopravila, ali ima cara Dušana i Zakonik koji drži iznad razmena. Ali, sem Zakonika, ako ste primetili, drži i topuz. Time hoće da kaže da zakoni koji su napisani i usvojeni, bez moći da budu sprovedeni, nisu nikakvi zakoni. Taj topuz je moć da zakon bude sproveden.

To su bili moderni srpski zakoni, kao i Ustav iz 1835. godine. Bio je najmoderniji evropski ustav u to vreme. Pa je tadašnja srpska vlast naterana, zbog preteranih ljudskih prava koje je taj Ustav garantovao, da bude povučen.

Danas mi ovde treba da se setimo i Cavtata i Valtazara Bogišića, koji kaže - zakon je za svakoga zakon, što ti zakon dade, niko ti ne ote.

Građani Republike Srbije imaju zakonom garantovano pravo da prate televizijske prenose sa liste najznačajnijih događaja od interesa za sve građane u Republici Srbiji. Na toj listi su politički, kulturni i sportski događaji.

Tu listu po zakonu sastavlja REM i on to čini. Na toj listi i kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva seniorske fudbalske reprezentacije. To garantuje zakon, član 64. To je ono što car Dušan drži ovde. To je ono što smo mi usvojili umesto cara Dušana, koji nas svakog dana podseća da ne samo pazimo gde su nam zakoni, Karađorđe kaže gde nam je država, nego zašto nisu sprovedeni?

Zato ta nezavisnost sudstva nije božanska, jer on podseća nas da proverimo zašto ta moć u sudovima koja leži nije sprovela taj zakon, zašto su građani Republike Srbije bili lišeni gledanja prenosa svoje fudbalske reprezentacije, što im je zakon garantovao, član 64, koji kaže da takve prenose mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, kao zonu pokrivanja, i imaju slobodan pristup, što znači da može na antenu?

Tako da mi stariji pamtimo, to je Zakon o elektronskim medijima, gospodo sudije, član 64. lista najvažnijih događaja, REM objavio regulator, što je po zakonu. REM se stara, mi poštujemo nezavisnost tog regulatora, ali zakon kaže da regulator mora da obezbedi da prenos fudbalske reprezentacije može da bude dostupan svim građanima.

Mi smo lišeni tog prava, zakonom garantovanog prava. Sudovi ćute. To što je fudbalska reprezentacija igrala, polovina građana ne zna, polovina građana nije videla trenutak kada je Mitrović dao gol. Videli smo Radanovića, videli smo Džajića svojevremeno, videli smo Katalinskog, videli smo Karasija. Mitrovića polovina građana, pretežno iz ruralnih sredina, a ja sam zaštitnik seljana, barem mislim da sam zaštitnik seljana kao predsednik Narodne seljačke stranke, nisu mogli da gledaju iako im zakon dade, ali neko ote. Taj neko se zove „Junajted medija“ koja je postala sveta krava.

Toliko smo dopisa napravili Tužilaštvu, REM-u, itd. Toliko smo se trudili, neki od narodnih poslanika, međutim, gospodine Martinoviću, nije vredelo. Niko nije želeo da obezbedi, a imali su moć, da obezbedi zakonom garantovano pravo da svi građani Republike Srbije, i ne samo Republike Srbije, već i Srbi i drugi u okruženju koji poštuju fudbalsku reprezentaciju Srbiju, to preko RTS-a bi trebalo da mogu da gledaju. Međutim, to pravo građani Republike Srbije i Srbi koji žive u regionu nisu imali, mada kaže – što ti zakon dade niko ti ne ote. Prema tome, postoje i druge izreke. Zakon je za svakoga zakon. Očigledno za Šolaka i Đilasa taj zakon ne važi.

More smo dopisa napisali. Ne samo da je prekršen Zakon o elektronskim medijima, već i Konvencija o prekograničnim televizijama. Zakon o oglašavanju, član 27. koji kaže da televizije koje reemituju, a to tvrde ovi iz „Junajted medije“, da reemituju programe iz Luksemburga, nemaju pravo na reklame, sem onih izvornih koje idu u Luksemburgu. Emitovana je gomila reklama. Time su stečeni nezakoniti prihodi na štetu građana Republike Srbije kojima nije omogućeno da gledaju prenos utakmice svoje reprezentacije.

Prema tome, korist su ostvarili. Broj pretplatnika je porastao. Kad su ljudi videli da ne mogu da prate televizijski prenos svoje reprezentacije na kanalima za koje zakon kaže da će prenositi tu utakmicu, onda su brže bolje išli na „Eon“, „Total“, „SBB“, išli su na „Junajted mediju“, na Šolaka. Zato Šolak vozi tri aviona.

On vozi tri aviona, dame i gospodo, zato što pravosuđe i REM na ove zakone koje mi donesemo, ono što car Dušan drži – moć mora da bude sprovedena. Kod nas izgleda ne mora, izgleda zakon važi samo za pojedine, za domaće medije koji moraju da poštuju pravila i koji su registrovani ovde. Oni koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji služe da Šolak ima tri falkona, tri aviona, pljačkajući na određeni način domaće medije. Kažu – vladavina prava. Da li vladavina prva važi za elektronske medije ili to kad Šolak radi nema vladavine prava?

Nemaju građani pravo na prenos, nemaju pravo na vladavinu prava, mogu da se krše zakoni o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i svi se prave nevešti. Šta ja treba da posumnjam? Da su svi u lancu, a nisu, samo su pojedini podmićeni.

Dok elektronski mediji kroz otimanje reklama, ako neko emituje reklame, a na to zakonom nema pravo, on uzima deo prihoda domaćim medijima koji treba da se izdržavaju od tih prihoda, bez prihoda nema slobode medija, tako bitno utiču na slobodu medija i na vladavinu prava. Pri tome, imaju podršku određenih evroparlamentaraca. Jel tako? Imaju podršku i domaćih drugosrbijanaca koji to eksploatišu. Zato kažem – mi nemamo problem sa opozicijom, već imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, jer oni koji imaju moć da sprovedu zakone i kazne ih u tom kršenju ne žele to da urade.

Ja ću da podnesem krivičnu prijavu protiv osoba funkcionera iz REM-a i protiv odgovornih lica iz „Junajted medije“, „SBB-a“ i „Totala“ zato što su lišili i dopustili da građani Republike Srbije budu lišeni tog užitka, tog uživanja da vide trenutak kada golom Aleksandra Mitrovića nanosimo poraz evropskom prvaku? To je jedan od najvećih uspeha naše reprezentacije. Reprezentacija se zove zato što reprezentuje srpsku državu i srpski narod. To srpski narod u polovini situacija, onaj patriotski raspoložen koji živi na selu, nije imao pravo da vidi zato što oni koji imaju moć da nateraju Šolaka i Đilasa da sprovode zakon oni to ne žele, nego im čak pomažu u kršenju zakona i zakonitosti.

Ima izreka, na kraju da kažem, pošto nekima se izgleda žuri, isto Valtazar Bogišić, iz Cavtata pravnik, ne znam da li je bio Srbin, ali znam da je napisao Imovinski zakonik Crne Gore, i to dobar zakonik, ja ga poštujem bez obzira koje je bio nacionalnosti, zato što ima dobre izreke, izreka koja kaže: „Najveća nesreća je kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima“.

Znači, sem što su zlo delo nadneli da ovi ne mogu da gledaju prenos, mogli su makar tu najznačajniju utakmicu, jer su dve kvalifikacije već isprofitirali, mogli su tu najznačajniju utakmicu da puste. No, nisu hteli. Do kraju su išli. Malo im bilo, nikad im dosta nije bilo, što bi rekao Saša Radulović. Nisu hteli da puste prenos. Imali su korist od toga, a objasniću vam kako.

Ne samo na svojim fiktivno registrovanim Luksemburg kanalima da emituju reklame suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju, već prekrajaju i Foksove kanale, Cinestar kanale, prekrajaju još deset, petnaest kanala ubacujući reklame i na takav način nanoseći problem i tim kanalima jer su to bili prekogranični kanali. Ubacivanjem reklama oni gube status reemitovanja. Oni dnevno emituju 200 hiljada sekundi reklama. Samo da je po dva evra, na RTS-u kada je prenos je 100 evra reklamni sekund, a neka su i dva evra, 200 hiljada sekundi dnevno emituju, to je 400 hiljada evra. Dnevno 400 hiljada evra, puta 365 dana, to je 150 miliona evra svake godine.

Da vam kažem odmah od kojih para on kupuje falkone i od kojih para se finansiraju razne organizacije u Srbiji, da bi rušili ne vlast, nemam ništa protiv, već da bi rušili na određeni način i ugled države Srbije, što su uspeli kroz ove nezakonite prenose koje im zakon ne dade, ali oteše. Dakle, profitiraju od zla dijela svog i svi mi to gledamo, kako oni uzimaju 150 miliona evra godišnje i ulažu, nadomeštaju ono korito. Znate ono donatorsko korito za „en-dži“ organizacije koje ratuju sa muralima itd, koji kažu da je Srbija duboko potonula u fašizam. Srbija koja je izgubila tri miliona ljudi u 20. veku, koja je pretrpela nečuveni genocid, srpski narod, oni je optužuju zbog nekog murala kako je duboka fašistička država. I to one osobe iz grada u kome su podigli simbol jednom odlikovanom fašisti Acif efendiji!

Gde je ona moć tužilaštva i sudova da sprovedu zakon i da kažu da se mora ukinuti odlikovani fašista od Hitlera gvozdenim krstom? Ne, mi smo dopustili da neko ko štiti to dođe u Beograd i da kaže da je jedan komunistički general u stvari bio fašista, iako su njemu fašisti ubili oca. Mi smo potonuli u fašizam zato što jurišaju na korito donatora, ono međunarodno. Izgleda se to skratilo koritance iz koga se, da tako kažem, moram, ja sam seljak, plastično da kažem, iz koga se loče, pa nadomeštavaju parama od nezakonitih reklama i prihoda Đilas i Šolak i tako podižu bunu.

Imali ste u julu ovde pobunu sa devet pripremljenih kamera. Kao sve je bilo spontano, samo je devet kamera bilo oko Skupštine, gde su navodili demonstrante gde ima najmanje policajaca, gde treba praviti haos, gde treba lupati ovu Skupštinu. Koliko je tih ljudi koji su kršili tada zakon privedeno pravdi na višegodišnje robije? Onaj ko baci kamen od kilogram na policiju, to je pokušaj ubistva službenog lica u obavljanju službene radnje. Recite mi, koliko je ljudi odgovaralo za to? Vrlo malo.

Zato ja podržavam ono što je Valtazar Bogišić rekao – Najveća nesreća je, i to morate gospodo sudije prekinuti, kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima. Morate kažnjavati krive, a štiti nevine. To do sada nije bio slučaj u Srbiji. Hvala.