Ta preduzeća se sistematski i planski uništavaju od 2000. godine. Na to sam mislio, ako vam je lakše.

To što ste ih nazvali preduzećima u restrukturiranju, gle čuda, iz političkih razloga, da biste skupili još neki glas, kao što ste dizali plate i penzije, e to već govori o vama, i zato ste izgubili izbore. Zato što je došlo vreme da se računi plate, i ni za šta drugo.

Tako da, nemojte uopšte oko toga. To vam je kao kad vi kažete kako smo mi smanjili subvencije, a od 2005. do 2013. godine subvencije su bile 100 evra po godini. Hvala.

Znate, preduzeću restrukturiranju su postala preduzeća u restrukturiranju i zato što su temeljno uništena i zato što su ih uništili oni koji su tada vladali ovom zemljom. Nikako drugačije. I naravno zato što nisu imali ni trunke hrabrosti da počnu da rešavaju problem preduzeću u restrukturiranju i onda to dođe danas na nas.

Ali, evo jednog sjajnog predloga. Mi imamo predstavnike raznih opozicionih partija koje su na vlasti u jednom važnom delu naše zemlje. Eto, im prilike da u svim javnim preduzećima na prostoru AP Vojvodine odmah sprovedu teške odluke, ne ove lake koje smo mi sproveli, već teške odluke da sprovedu. Ne znam šta ih sprečava, sprečavala ih je nešto svih ovih decenija, evo prilike da sada uradi da pokažu kako oni to znaju. Još uvek imaju priliku da pokažu koliko su izvanredni na vlasti i da reše problem prekobrojno zaposlenih u javnim preduzećima, da reše problem preteranih troškova, neefikasnosti, svega ostalog. Eto, prilike da pokažu koliko su bolji od nas.

Samo malo pojašnjenje, pošto sam se ja nekad bavio Kancelarijom za Kosovo i Metohiju. Treba svi da znamo da Vlada Republike Srbije obezbeđuje nadoknade za oko 40.000 davanja svakog meseca na Kosovo i Metohiji. Bez toga život Srba na Kosovu i Metohiji jednostavno ne bi bio moguć.

Vi vrlo dobro znate da je na nivou čuda da, recimo, neko ko živi u Orahovcu ili Velikoj Hoči pronađe posao van svoje sredine. To je potpuno nemoguće. Mislite li da postoji albanski butik koji prima Srbe iz Orahovca da rade kod njega? Dakle, dok god je takvo stanje, a ono traje, Vlada Republike Srbije ima dužnost i obavezu da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji, i ona to na ovaj način radi.

Dakle, najveći deo tog budžeta, siguran sam da se preko 90% tog budžeta, odnosi isključivo na plate, socijalna davanja i na razna druga, opet, neposredna davanja za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da, to zaista ne bi trebalo ni dirati.

Nemam nikakvu dilemu da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa finansiranjem života i rada Srba na KiM.

Kada ste pominjali Srbe sa KiM, koji su u Vladi na osnovu odluka koje smo povukli iz Briselskog sporazuma, to nisu krpene lutke, one ne pripadaju meni, ne pripadaju vama, oni pripadaju Srbiji i Srbima.

Oni se i tamo nalaze zato što je Vlada Republike Srbije, i zato što Srbija smatra da treba da budu tamo. Oni su sa liste „Srpska“, ne sa bilo koje druge liste. I, nemojte da svađate Srbe sa KiM to je stvarno pogrešno.

Socijalna politika i socijalna prava su jedinstvena kategorija na celoj teritoriji Republike Srbije i ne mogu se voditi za jedan okrug ili se voditi samo za jedan grad ili na bilo koji drugi način.

Dakle, socijalna prava se odnose na građane, ne odnose se na teritoriju. Shodno tome, tako se moramo ponašati, i tako se ponašamo i u ovom budžetu.

Kada već govorimo o socijalnoj zaštiti, moramo još jednom naglasiti da je ovo socijalno odgovoran budžet, 30% ovog budžeta odlazi na prava iz oblasti socijalne zaštite. Nismo umanjili ni za jedan jedini dinar nijedno socijalno pravo, od naknada hraniteljima do dečijeg dodatka ili novčane socijalne pomoći, ni jedan jedini dinar. Najlakše bi sada bilo reći - kako je moguće da nećete da glasate, a ja predlažem da za milijardu povećamo budžet i da ga podelimo svim porodiljama? Pa, divno zvuči, ali to je zaista viša demagogija, nego što je bilo šta što zaista pomaže građanima.

Socijalna prava nemaju veze sa teritorijom, imaju veze sa zemljom i sa svakim građaninom koji ovde živi. Hvala.

Mi smo svakako, i to se vidi po rešenjima u ovom budžetu, naglasili da će iduća godina, što se zapošljavanja tiče, biti upravo okrenuta mladima, na prvom mestu. Kao prilog tome mogu da vam kažem da je Nacionalna služba zapošljavanja povećala svoj budžet za aktivne mere zapošljavanja za više od milijardu dinara. Prošle godine, odnosno u prošlom budžetu smo imali iznos od  milijardu i 800 miliona i 600 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a sada imamo dve milijarde i 800 miliona, plus 500 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Predvideli različite podsticaje za nova zapošljavanja, tako da u zavisnosti u kojoj opštini se nalazite, imate podsticaje od 150.000 do 250.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 do 300.000 dinara. Za mlade, koji su završili najmanje srednju školu, a nemaju iskustvo, nemaju staž, obezbedili smo mogućnost da subvencionišemo delom njihovo primanje, koje će dobiti u periodu stručnog usavršavanja u roku od šest meseci, a posle toga poslodavac ih zadrži još šest meseci.

Takođe smo kroz aktivne mere zapošljavanja opredelili takve obuhvate da očekujemo da će 130.000, tačnije 129.542 lica biti zaštićena iduće godine i obuhvaćena merama, aktivnim merama zapošljavanja. Najveći broj njih će upravo biti mladi.

Ovo je redak primer da vi vidite da se ovako jednom prostom, čistom demagogijom pokušava dobiti nešto, ali nisam baš najsigurniji ni šta. Dakle, trebalo bi preduzeća u restrukturiranju, trebalo bi sva ova preduzeća gde pokušavamo da izađemo na kraj sa viškovima radne snage, a da ljude ne ostavimo na ulici, jednostavno ostaviti u stanju kakvom su zatečene i da sve bude kao što je bilo svih ovih godina. Da ljudi ne rade, da nema nade, da im se ništa ne pomogne, a onda ćemo to navodno dati selu ili dati kroz subvencije, upravo na ovaj način na koji je govorio poslanik Arsić.

Mi rešavamo ozbiljan problem i taj problem je trebalo rešiti mnogo pre ove vlade. Nažalost nije. I da, ova vlada je mnogo uspešnija po pitanju ovih problema, nego sve pre nje. Izvinite ko je sprečavao prethodne vlade da nađu strateškog partnera recimo za FAP. Ili da reše problem Železare Smederevo, ili da reše problem 14. oktobra i ko zna još koliko preduzeća za koje je neko zainteresovan. Neka bude jedno jedino preduzeće od 178 ili od 502, to je još uvek 100% više nego što su prethodne vlade rešavale ovaj problem. Hvala.

Agencija za mirno rešavanje sporova je konačno počela da radi svoj posao. Do sada nije radila svoj posao ne zato što nije bilo štrajkova, štrajkova je bilo koliko hoćete, nego nije radila svoj posao, a sada radi. Moram priznati da je veoma uspešna i drago mi je što se interesujete za nju. Hvala na tom interesovanju.

Zaista ste potpuno u pravu. Da, od naše depolitizacije nije bilo ništa. U pravu ste, mi nismo otpuštali ni vaše partijske kadrove. Mi nismo otpuštali ljude po partijskoj pripadnosti. Mi nismo otpuštali ljude, čak nismo menjali ni većinu svojih pomoćnika. Tako da, to ste potpuno u pravu. Mi se politikom u našim ministarstvima uopšte nismo bavili, pa samim tim ni depolitizacijom Hvala.

Znate, više je inspekcija rada u mom ministarstvu zaposlila ljudi nego vlade pre nas. Dakle, 14.644 čoveka su zaposlena na osnovu rešenja iinspekcije rada u proteklih šest meseci. Time teško da se može pohvaliti neka vlada 2008. godine. Vi jeste počeli da gradite most, ali smo ga mi ne samo završili, nego i platili. Priznaćete da to baš ne govori najbolje o onima koji su ga počeli, ali govori najbolje o onima koji su završili.

Kad već govorimo o turistima, znate kako ti investitori dobar deo vaših takozvanih investitora se i ponašao kao turisti. Dođu ovde kao suvenir odnesu milione u subvencijama i po neku fabriku, a nama ostave nezaposlene. Da, tako je bilo.

Znate, najveća nesreća u ovoj zemlji je bila pljačkaška privatizacija vođena od 2000. do 2012. godine i naravno da se tu sigurno ne može naći krivica ove Vlade i krivica ove skupštinske većine, ali hajde da govorimo malo i o samom amandmanu, da kažemo nešto i o tome.

Znate, nema nikakvog smisla igrati se neprekidno ove demagogije i stalno govoriti – postoje neki ljudi koji neće da povećaju plate, a novca koliko god hoćete. Pa jedino da ga štampamo, nema drugog načina.

Plate će biti povećane onog momenta kada ne budu prelazile 7% BDP, a penzije kada ne budu prelazile 11% BDP. Koliko budemo radili, toliko ćemo zarađivati. Nećemo se zaduživati za plate i penzije. Hvala.

Eto, vidite. Znači, neodgovorno je i politički popularno smanjivati plate i penzije, ali je odgovorno i politički nepopularno zaduživati se da biste povećali plate i penzije pred izbore.

Znate, postoje čak i stenogrami sa sednica Vlade gde tadašnji predsednik Vlade gospodin Cvetković kaže – nemojmo ovo raditi, propašće nam država ako budemo povećavali plate i penzije, a kolege ministri mu kažu – ćuti ti, šta ti znaš, imamo izvore.

Ovo mi govorimo o posledicama, a uzrok je povećanje nerezonsko, neekonomsko povećanje plata i penzija. Nije ova Vlada za svojih osam meseci uspela da zaduži Srbiju, da izvrši pljačkašku privatizaciju i da još dođe do toga da se potpuno nerezonski i potpuno neekonomski zadužuje za plate i penzije. Nije to radila ova Vlada, a ona koja jeste, zaista jeste prošlost. Hvala.

Vidite, ovo je kad ponese žar borbe, pa ljudi ne znaju o čemu govore. Inspekcija rada je zaposlila, na osnovu svojih rešenja, 14.464 čoveka u privatnom sektoru.

Nema ovde šta da se priča. Ovo je zasedanje na kome se poslanicima govori da su stoka, ološ, đubre teško. Sreća da je kasno, pa građani možda nisu ovo čuli. (Isključen mikrofon.)

Dakle, pošto se ovde pominjao deficit kada su u pitanju penzije. Deficit u penzija se ne može isplatiti, odnosno ne može se sanirati jednokratnom podrškom budžetu, ne može prodajom „Telekoma“, ne može jednom uplatom. Odnos kada penzije postaju naš deficit, kada imamo pad zaposlenosti. Jedini način da se ovaj problem reši jeste povećanje zaposlenosti i jeste povećanje broja osiguranika. Nema drugog načina. Mi sve vreme i ne radimo ništa drugo nego radimo na povećavanju zaposlenosti što uostalom brojke zaista i pokazuju.
Moram sa ponosom da kažem da je sada značajno povećana količina novca koju dobijamo na osnovu prijavljenih radnika, pa i u penzioni fond, ali to nije nešto što će se završiti u toku jednog dana. Dakle, ne možemo jednokratno, ne može prodajom jednog preduzeća, nego isključivo povećanjem zaposlenosti.

Kada su pitanja za mere za nova zapošljavanja, dakle, ovim rebalansom, odnosno ovim budžetom je predviđeno 2.800.000.000 za aktivne mere zapošljavanja i još 500.000.000 dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđeni, očekivani obuhvat lica sa ovom količinom novca jed 129.542 lica. Vidite da se i te kako vodi računa.
Samo poređenja radi, reći ću vam da smo u prošlom budžetu za iste potrebe imali 1.800.000.000 plus 600.000.000 za osobe sa invaliditetom, dakle, za skoro milijardu je povećano ulaganje u novo zapošljavanje.
Kada su u pitanju prva zapošljavanja, odnosno subvencije za mlade prvenstveno, one se kreću od 150.000 do 250.000 dinara, zavisno od toga o kojoj opštini govorimo, da li je devastirana opština, koliko je nerazvijena, odnosno razvijena. Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, tu se još povećava subvencija za nova zapošljavanja od 180.000 dinara do 300.000 dinara, opet zavisno koja je opština. Kao što vidite i te kako vodimo računa o novom zapošljavanju i sve naše mere jesu mere aktivne politike zapošljavanja.
Kada ste govorili o socijalnoj zaštiti i socijalnim davanjima, predviđeno je oko 144.000.000.000 dinara za razna socijalna davanja i jedino na čemu ova Vlada nije štedela ni jedan dinar, to su socijalna davanja. Nije umanjeno ni jedno jedino pravo, baš ni jedno. Samo da razumete koji je to odnos novca u samom budžetu Ministarstva za rad. To je oko 94%. Dakle, 94% svih sredstava koje ima Ministarstvo za rad se ne diraju ni na koji način.
Siguran sam da će vas ovo posebno zanimati, da smo u odnosu na 2013. godinu za sedam milijardi dinara povećali očekivana davanja za porodiljska davanja, roditeljske dodatke, dečije dodatke i naknade za boravak dece u vrtićima za osobe koje imaju pravo na tako nešto. Dakle, u odnosu na 2014. godinu smo povećali za dve milijarde, u odnosu na 2013. godinu za gotovo sedam milijardi. Očekujemo da ćemo imati pozitivne trendove kada je demografija u pitanju. Zahvaljujem.